Navip
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 30.10.2018.
- Poruke
- 1.636
- Pohvaljen
- 4.841
Covek je prilagodljiva vrsta, sposobna da preživi u svim uslovima. Kada mu adekvatna hrana nije dostupna, on jede ono što ima u okolini, ali mi živimo u okolnostima opšte zatrovanosti svega i svačega, pa su i mesa puna hormona i antibiotika, a životinje se gaje u užasnim uslovima, što takođe utiče na kvalitet mesa. Zbog svega toga, piletina je danas jedan od najgorih izbora mesa.Naveo si nesto u formi tvrdnje, a ta tvrdnja je zasnovana na iskustvu jednog coveka. A na planeti ima 8 milijardi i razlikujemo se medjusobno po 100 razlicitih kategorija. A ovako ispada da smo svi isti.
Evo konkretnog pitanja koje me iskreno intrigira: ako svako meso izaziva srcane udare, osteoporozu, visok pritisak i holesterol, zasto onda ljudi poput Inuita, koji se hrane vecinski masnim mesistima, ne umiru od tih stanja i bolesti asociranih s njima?
Dalje, ako su sva mesa ista i stetna, zasto se onda vec stotinama godina svim bolesnicima digestivnog trakta, nakon oporavka (od operacije, bolesti, tegoba, mucnih terapija...) posle par dana daje kuvana piletina? Sto se ne ostave samo na vocu i povrcu?
Inace, piletina je ujedno i najveci i najvredniji izvor triptofana, komponente od koje se sintetise serotonin. Sledeci najbogatiji izvor su pojedine ribe. Onda mlecni proizvodi. I tek nakon toga neka semena i orasasti plodovi.
Meso je skoro pa nezamenljiva komponenta ishrane. Kazem skoro jer jeste moguce svemu naci zamenu pa i njemu, ali to ne samo da kosta, nego nekad nije dostupno ili bar nije u dovoljnim kolicinama. Ne mogu suplementi da pokriju sve sto izostane kad se izbaci svako meso.
E sad druga je stvar to sto neko preteruje s mesom kolicinski ili sto jede pogresnu vrstu mesa (pasteta ili kozure i tako to). Ali nije svako meso u svakoj kolicini stetno
Meso čoveku nije neophodno za preživljavanje, ali može da ga jede, ako nema u okolini ono što je njegova prirodna hrana, a to su plodovi.
Neko je pomenuo vitamin b12, koji navodno ne postoji u biljkama, a zapravo se on dobija iz životinjskih namirnica, tako što životinje biljojedi pojedu hranu sa zemlje, koja sadrži bakteriju, od koje se taj vitamin sintetiše. Dok se nije sve prskalo i pralo, čoveku je b12 bio više nego dostupan iz biljne hrane.
Pošto živimo u doba interneta i dostupno nam je mnoštvo informacija, svako može izabrati ono šta mu odgovara i saznati sve o tome, što pre interneta, nije bilo moguće.