Šta jedemo?

[Duleja]

Naravno, proteini ne izostaju. Pre nego što izađem iz gajbe ide prvi doručak. Posle buđenja voda, jedno pola litra, laganeze. Med. Zatim kozji i ovčji sir plus polusušene crne masline, zajedno nekih 120 gr. preliveno maslinovim. Sve to zalivam zelenim čajem sa malo nane i kadulje, oko 3/4 litra. Onda sleduje banana i šaka svežih urmi. To sve u 2 sata priprema, uz laganu gimnastiku. Onda tuširanje hladnom vodom 10 min. i mašina je spremna.

Uz kačamak nosim i kuvano jaje, kozji jogurt i tost sendvič od integralnog materijala, namazan avokadom, sa par kriškica lososa (ili piletine) i cukinija između. Tu je i termos crne kafe (ništa šećer, mleko) i keksovi od ovsa i kakaa. Plus 50 gr crne čokse.

To je dok sam u akciji. Uveče ide supica i neka sića meze. I sve završim flajkom dobrog crvenog vina, onako po francuski.

 

[mariks]

Svaka čast na disciplini

 

[Duleja]

Hvala.

 

[boca-ica]

Da bi imalo ikalvog smisla kvalitetne ishrane, prvo moramo biti sigurni u ispravnost ,,florei faune,, (mikro organizama) u nama samima.

Simbioza jeste prirodno stanje svake jedinke ali treba biti siguran sa kim .
Mutacije i varijacije nisu samo kod corona virusa vec su svojstvene svim dr. bicima
te ,,maskiranog,, uljeza nije lako dijagnostikovati.
Stoga treba i to proveravati kako bi kvalitetnija ishrana ili nj režim imala efekta.
Prvi simptom jeste iznenadna sama želja za promenom ishrane a zapravo je naš impuls za borbu protiv nekog uljeza u telu

 

[mariks]

Počeo je etno sajam. Od propusnica traže samo da vam isprskaju ruke. Ima dosta domaćih sireva, proizvoda od mangulice, konjske kobasice, hladno cedjenih sokova... Ponuda je značajno slabija nego predhodnih godina ali ono što mi je privuklo pažnju je liofilizovana kozja surutka sa ili bez liofilizovanog voća. 1 kafena kašičica menja 1dl surutke, bar tako kažu. Cena je malo skuplja ali Ja uzeo pa da probam Prednost je što može dugo da stoji i ne mora da se čuva u frižideru.

 

[Zuma]

Što se tiče zdrave ishrane, tu smo na žalost veoma, veoma neinformisani.

Možda najveća zabluda je da treba jesti što više voća. Jedna voćka dnevno je dovoljna, sve preko toga je (za većinu ljudi) previše zbog toga što je glavni sastojak voća šećer.

Ima vitamina, ali količina šećera koja ga prati, kao i nedostatak masti i PROTEINA, ga čini nepraktičnim kao sredstvo za unos vitamina.

Mnogo, mnogo bolji izbor je povrće i tu dolazimo do velikog problema u našoj ishrani - veoma malo povrća u svakodnevnoj ishrani, a povrće je bolji izbor za unos vitamina jer nema šećera.

Šećer je najveći problem i džaba vama što unesete dnevnu potrebu za vitamina preko voća, ako ste uneli 10 više šećera nego što nam treba.

Slično je i sa medom - veoma malo zdravih stvari upakovano u mnogo šećera.

Ovo je zaista veoma važno. Međutim tu u praksi postoje bar dva problema. Jedan je cena zdrava ishrane. Drugi je utrošeno vreme. Znam dosta ljudi koji nemaju vremena da ga troše prvo jureći po pijacama ili samoposlugama da bi nabavljali sve što im treba za zdravu ishranu, samo da bi zatim čitave sate proveli u kuhinji pripremajući sve to. Zato se uglavnom hrane po raznim kuhinjama koje prodaju već spremljena jela. Međutim jela sa povrćem je u njima skoro nemoguće naći, pa im se ishrana svodi na osnovu hleb-testo-meso-krompir-pirinač, što nije naročito zdravo. Pogotovo sada, sa koronom koja kao sistemska bolest može da napadne bukvalno sve organe u telu, funkcionišući kao neki filter prirodne selekcije koji nepogrešivo izdvaja one čiji organizam zbog loše ishrane ili načina života nije u dobrom stanju. U tim kuhinjama se eventualno može naći nešto sa spanaćem ili jedan jedini tip barenog povrća bez ičeg drugog, ali to je u Beogradu izgleda sve. Znate li neke kuhinje gde se može naći bolji izbor već spremljenih jela sa većim udelom i sa raznovrsnijim izborom povrća?

 

[marrecar]

Problem sa povrcem u sred zime je sto je to uglavnom neki vestak, prskan svim i svacim.

Jos jedna stvar kod kiselog kupusa koju nema nijedno drugo povrce, je izobilje korisnih bakterija, cak bolje od probiostkih tableta iz apoteke.
A uticaj crevne flore na imunitet je nemerljiv.

Hmmm, ne može da se prska svim i svačim. Mislim da u Srbiji vlada opšta zabluda o tome "jao paradajz u sred zime, šta li su sve stavili u njega". Za rast biljke su potrebni uslovi koji imitiraju prirodne i koji podstiču rast i razvoj, pa kasnije cvetanje i stvaranje ploda. Prskanje može da bude u svrhu zaštite od štetočina, sve drugo nema nikakvog smisla. Korišćenje đubriva u svrhu dodatka hranljivih nutrijenata, ne može se staviti bilo šta. Ne znam ko gaji od vas biljke u domu, ali ako se neko brine bar o jednoj biljci, biće jasno da je užasno teško održati je živu, posebno pri promeni godišnjih doba.
Kanabis se npr. gaji tako da se imitiraju proleće, leto i jesen, posebno u pogledu trajanja sunčevog zračenja. Za rast se imitira proleće, slični uslovi uz kraće dane i duže noći, potom cvetanje leto, sličan odnos dana i noći, čak više dan, i završetak jesen, skraćivanje dana i produženje noći. Uz to neki specijalisti za određenu vrstu biljke koriste i određene vrste lampi, što uključuje snagu, talasnu dužinu, itd.
Tako da, to "veštačko" povrće koje je van sezone je i dalje zdravo i čisto. Doduše za životnu sredinu nije baš najsrećnije...

 

[astrodule]

Aj onda mi molim te reci gde sada mogu da nadjem paradajz koji ima ukus?
Ni u sezoni ga ne nalazim lako.

 

[marrecar]

Aj onda mi molim te reci gde sada mogu da nadjem paradajz koji ima ukus?
Ni u sezoni ga ne nalazim lako.

Pa to ne znači da je "veštačko", ako nema taj famozni ukus. Povrće (i voće) se za prodaju očigledno bere dok još nije potpuno zrelo, i to zbog transporta. Ne može nezreo proizvod da ima isti ukus kao zreo. To je ono na šta smo navikli, ko ima svoje bašte ili ko kupuje na pijaci.

 

[solecar]

Ukus nezrelog nije isti kao i ukus bezukusnog. Nekada se znalo, kupim paradajz crvenije boje, a on ima i miris i ukus paradjza. Danas kupim isti takav paradajz, a ono jednom fantastilčan, a drugi put sav u onom tvrdom suvonjavom delu unutra. Nekada je krastavac nio kvrgav i kriv, danas prav ko strela i nekad ukusan, a nekad se pitaš šta jedeš. Takođe, nekada sam mogao da bez problema kupim šargarepu, a danas mi se desi da već nakon tri počne da crni, buđavi i menja ukus. I tako za dosta stvari.
A što se tiče nezrelog, objasniću na dva primera. Banane kada su zelene (mislim na žutu vrstu), vidi se po ukusu da nisu dovoljno zrele. Kada su zrele vidi se tačno po ukusui, kao i kada postanu roba koja se prodaje kao II klasa. Mango i ananas, kada su nezreli, imaju ukus tog voća, ali su tvrdukjavi ili nedovoljno mekani. Kada su zreli, imaju isti ukus kao kad su nezreli, s tim što je intenzivniji i slađi.

Kao što rekoh ranije, a neki osporavaše, trudim se koliko sam u mogućnosti, da se zdravo hranim, jer sam ionako imao problema sa izuzetno povišeniom trigliceridima, a uz to imam i osetljiv želudac, pa i sa te strane ne mogu sve i svašta da jedem. Ali dosta vodim računa o tome da radim na imunitetu, jer smatram da je to i izlazak napolje nešto, posebno u ovakvim trenutcima, znači, koliko - toliko.

 

[marrecar]

Sve su to vrlo subjektivne stvari. Meni se eto domaći krastavac uopšte ne dopada jer ima krupno seme i često se razvija neravnomerno, da su nejestivi krajevi duži, a jestivi deo bude mali. Isto tako ne primećujem neku ogromnu razliku između paradajza iz prodavnice i iz bašte, osim optički i, pa, jestivosti. Moji baba i deda u bašti gaje paradajz jabučar, koji vrlo često bude nejestiv u velikom delu oko peteljke, a neravnomerno zri. Domaće jabuke su sitne, nemoguće ih je spasiti od stetočina koje po njima naprave rupe i naprave neko sranje unutra.

Ali, suština je da koji god paradajz da se koristi, da su svi zdravi.

Evo jedan video na tu temu, slično.

 

[chiko]

E blago tebi kad ne primecujes razliku izmedju domaceg paradajiza i kupovnog, verovatno si razvio rezistenciju na takve sorte i takvu hemiju.
Pogotovo stare sorte, setice se ovi stariji paradajiza od pre 30 godina (i to iz bilo koje prodavnice, npr C marketa), ja se cudio sta ovi Nemci i gastrabajteri lude za obicnim paradajizom, sad mi jasno.
Ali tada nije bilo paradajiza u januaru, vec samo u sezoni !

 

[solecar]

Po toj logici ispada da je sve zdravo, a ne bih se baš složio sa time. Eto, spominjali su ovde kiseli kupus, kao dobar izvor vitamina za jačanje organizma, te indirektno i u borbi da se smanji šansa da ti je organizam slab i podložniji koroni. Od kako sam prestao pre jedno 7 godina da kiselim kupus na terasi, ubio sam se tražeći neki normalni kiseli kupus. Ili bude neki čudan ukus, ili mi izaziva gorušicu, ili tera na podrigivanje ili pak povraćanje. Sasvim slučajno sam otkrio da mi Premia kupus uopšte ne smeta, tako da danas samo njega kupujem.

 

[marrecar]

E blago tebi kad ne primecujes razliku izmedju domaceg paradajiza i kupovnog, verovatno si razvio rezistenciju na takve sorte i takvu hemiju.
Pogotovo stare sorte, setice se ovi stariji paradajiza od pre 30 godina (i to iz bilo koje prodavnice, npr C marketa), ja se cudio sta ovi Nemci i gastrabajteri lude za obicnim paradajizom, sad mi jasno.
Ali tada nije bilo paradajiza u januaru, vec samo u sezoni !

Po toj logici ispada da je sve zdravo, a ne bih se baš složio sa time. Eto, spominjali su ovde kiseli kupus, kao dobar izvor vitamina za jačanje organizma, te indirektno i u borbi da se smanji šansa da ti je organizam slab i podložniji koroni. Od kako sam prestao pre jedno 7 godina da kiselim kupus na terasi, ubio sam se tražeći neki normalni kiseli kupus. Ili bude neki čudan ukus, ili mi izaziva gorušicu, ili tera na podrigivanje ili pak povraćanje. Sasvim slučajno sam otkrio da mi Premia kupus uopšte ne smeta, tako da danas samo njega kupujem.

Ok, sada već idemo u nedogled. Da se vratim na original, ne postoji veštačko voće i povrće, pa i ono van sezone. Ne može tu da bude hemija, pogotovo štetna, jasno su određeni pravilnici i zakoni u toj sferi. To što nekome nije odgovarajući ukus, to je i dalje subjektivno.

 

[Dart]

Postoji veštačko GMO voće i povrće, čak i u Srbiji gde je zvanično zabranjeno.

 

[astrodule]

Ne treba mešati pojmove zdravo, neprskano, neGMO i slične "zelene" termine.

Zna se koliko se sme prskati, kolika je karenca, a zna se i da nam je vazduh zagađen, pa samim tim i zemlja zbog kiše.

Bilo bi zanimljivo uporediti nutritivne vrednosti voća i povrća nekada i sada.

Ovo su podaci iz starog narodnog kuvara.

Doduše, nemam podatke o vitaminima, ali opet, sigurno svaka vrsta jabuke ima drugačije vrednosti, pa je i pitanje kako to uporediti nekad i sada.

 

[11030]

Isto tako ne primećujem neku ogromnu razliku između paradajza iz prodavnice i iz bašte, osim optički i, pa, jestivosti. Moji baba i deda u bašti gaje paradajz jabučar, koji vrlo često bude nejestiv u velikom delu oko peteljke, a neravnomerno zri. Domaće jabuke su sitne, nemoguće ih je spasiti od stetočina koje po njima naprave rupe i naprave neko sranje unutra.

Kupi babi rasad volujskog srca, kad već imaš tu sreću da imaš babu koja je voljna da sadi baštu.
Te sitne jabučice iskoristite za sirće, nije nauka napraviti, moji prave na terasi i imamo cele godine, fenomenalnog je ukusa.
Pošto na vikendici imamo hobi bašticu znam koliko je teško uzgojiti određene vrste bez prskanja i nege (šitaj redovnog zalivanja), ali blitva npr uspeva ko korov, zelje, čili papričice, čeri paradajz, zelena salata, šumske jagode, aronija, smokve... Najvažnije je poreklo semena/rasada, da nisu kilavi hibridi.

 

[astrodule]

I kvalitetno seme i rasad treba čuvati kao oči u glavi.

Ja ne znam koliko volite paradajz, ali kada se naiđe na prodavca ili rođaka koji ima paradajz koji ima ukus takav da ga ne treba soliti ni začinjavati - to je to.
U Maksiju nikada nisam naišao na takav, a na pijacama ga ima samo možda mesec dana i to ako znaš da gledaš i šta tražiš.

Nekad je dobar trag ako peteljka miriše kada je malo protrljaš, ali nije ni to pravilo.

 

[solecar]

@marrecar
Da li si preležao koronu?

 

[marrecar]

Postoji veštačko GMO voće i povrće, čak i u Srbiji gde je zvanično zabranjeno.

Imaš li izvor za to? Baš me zanima šta je to GMO u Srbiji.

@marrecar
Da li si preležao koronu?

Nisam.

 

[11030]

Mi smo godinama imali samonikli čeri, seme padne i sledeće godine samo proklija. I prošle godine meni padne napamet da uzmem seme iz čerija iz Maxija, malo crnog, malo žutog paradajzića, svega po malo i rodilo mi je bukvalno ništa. Loše seme, loše sorte. Sad mi sinulo da bih zasadila pitomi kesten, ako neko zna dal uspeva recite mi pošto su moji u fazonu da od tog posla nema ništa.

 

[Dart]

Imaš li izvor za to? Baš me zanima šta je to GMO u Srbiji.

Najpoznatija je GMO soja koja je čak bila dozvoljena, ali se poslednjih desetak godina suzbija. Meso iz uvoza je indirektno, jer se koristi GMO za ishranu životinja.

 

[marrecar]

Dakle samo soja, koja ionako ne valja ničemu. A meso, indirektno, pa teško da ono na taj način može da se smatra da je GMO. Pretpostavljam da je neopravdan trošak da se životinjama daje GMO ishrana. GMO voće, povrće i žitarice se modifikuje da bude zaštićeno od štetočina, da da bolji prinos. Verovatno ima i za bolje optičke karakteristike. I uloženi novac za sve to sigurno se neće baciti na ishranu životinja sa tim stvarima, nego će im se dati nešto "normalno".

U suštini, nema dokaza za tvoju tvrdnju.

 

[boca-ica]

Danas saznadoh za novu veterinarsku enigmu.
Ovce jedna drugoj jedu vunu do te mere da su u sred zime ostale gotovo gole. Takodje videh koze kojima otkazuju zadnje noge pri tome sve ostalo normalno

Kako je pregled izvršilo više veterinara , nije na meni da pišem o više detalja kako ne bih naneo neku štetu, ipak su oni savesni i nadležni za to.
Bilo kako nije na odmet
da u ovom periodu raznih slava , pripazite od koga i kakvo meso kupujete. Ne savesni trgovaca vazda bilo.

 

[ŽeljkoNV]

Neko je napisao ne znam tačno ko, nebitno je, da: "Slično je i sa medom - veoma malo zdravih stvari upakovano u mnogo šećera".
Izjava je malo nespretno sročena ne znam da li iz neznanja ili namere. Tačno je da ne treba jedino preterivati sa konzumiranjem meda.

Ovde navodim samo mali deo o medu kao jednoj izuzetnoj namirnici:

...Нектар од шећера садржи најчешће глукозу, фруктозу и сахарозу (коју пчеле већински ензимима разложе на глукозу и фруктозу у самом процесу стварања меда). Пчеле праве мед од наведених слатких материја тако што најпре из њега одстрањују воду (вентилирањем и путем физиолошких процеса), додајући му више него вредне излучевине својих жлезда.

Најчешће препоручивана доза меда је до 1 г на 1 кг телесне масе дневно.

Ензими које пчеле луче и уграђују их у мед мењају примарне слатке материје на начин који пчелама одговара, како би себи направиле идеалну храну за зимовање али и живот у остатку године, када нема уноса нектара из природе. Природа је хтела да ти бројни ензими које пчеле уграђују у мед, показују благотворно деловање на људски организам, а наука је доказала да то чине углавном тако што позитивно делују на механизме који чине окосницу нашег имунског система.

Ако мед загрејете преко дозвољених граница (мед се сме грејати до максималних 45 степени и то што краће време), онда се ензими разграђују и позитивни ефекти на имунски систем нестају. У меду постоје и материје које наука још увек није идентификовала.

Поред свега наведеног, мед обилује и бројним састојцима биљног порекла који пристижу путем нектара, медљике или медне росе (минерали, витамини, флавоноиди, биљни „ензими“…). Рецимо, флавоноиди су веома важни за биолошки ефекат меда на људски организам, и то је данас толико детаљно истражено да нам хиљаду страница не би било ни близу довољно да само о њима говоримо...