Šta jedemo?

[astrodule]

Ja sam rekao to za med i čvrsto stojim iza toga.

To da li je saharoza, glukoza i fruktoza dobijena preradom od pčela ili industrijski nema apsolutno nikakve veze. Ponavljam to uvek - saharoza (beli šećer) se sastoji od glukoze i fruktoze i potpuno je nebitno poreklo.
Bitno je šta je upakovano pored i znaju se osnovne smernice, tj. koliko treba još uneti proteina i masti.

Ima med zdravih stvari, to niko ne spori, ali to ne znači da treba da roknemo 3 kašike meda u limunadu i da mislimo da smo uradili super stvar.

Šta ćeš da radiš sa tih 50g ugljenih hidrata koje su dodao u limunadu? Da li će vitamini i minerali da spreče te ugljene hidrate da dignu insulin, i da većina ne pređe u visceralne i ostale masti?

 

[ŽeljkoNV]

Ne čitaš pažljivo šta sam napisao

 

[Dart]

Pretpostavljam da je neopravdan trošak da se životinjama daje GMO ishrana. GMO voće, povrće i žitarice se modifikuje da bude zaštićeno od štetočina, da da bolji prinos. Verovatno ima i za bolje optičke karakteristike. I uloženi novac za sve to sigurno se neće baciti na ishranu životinja

U suštini, nema dokaza za tvoju tvrdnju.

Pretpostavke su ti pogrešne. Najčešći GMO proizvodi su upravo soja, kukuruz, šećerna repa i druge biljke prvenstvo za industrijsku upotrebu. Glavni motiv kod GMO nije bolji ukus ili izgled već samo veci prinos, samim tim je i krajnji proizvod jeftiniji. Inače i u Srbiji je GMO soja bila dozvoljena do 2009 za ishranu stoke.

GMO se masovno uvozi

Odbor za poljoprivredu Skupštine Srbije na dnevni red sutrašnje sednice staviće i pitanje zakonitosti Mekdonaldsovog uvoza piletine hranjene genetski modifikovanom sojom, kao i pitanje odgovornosti zbog zabrane izvoza mesa u Rusiju, rekao je za Danas Marjan Rističević, predsednik ovog odbora.

www.danas.rs

Mapa GMO njiva u Srbiji: Ovde su sve gajili zabranjenu soju, parcele i u okolini velikih gradova

GMO je jedan od najomraženijih pojmova kod nas, pa ipak, slabo o njemu i znamo. Uglavnom se posmatra u negativnom kontekstu. Nije mnogo drugaÄije ni u svetu, a aktivisti protiv GMO imaju pune ruke posla. S druge strane, države na razliÄite naÄine crpe one pozitivne strane.

biznis.telegraf.rs

Lista GMO proizvoda u Srbiji – hrana koja ima u sebi genetski modifikovane organizme

Lista GMO proizvoda u Srbiji čija hrana u sebi ima genetski modifikovane organizme a da nisu navedeni na ambalaži i lista GM proizvodjača koji to ne ističu

www.bastabalkana.com

 

[astrodule]

Ne čitaš pažljivo šta sam napisao

Šta to? To što unesemo par miligrama korisnih stvari ne potire dekagrame šećera.

Nije sporna jedna kašičica meda dnevno, već zabluda da se med može jesti u kašikama dnevno jer je to lek (u toj količini).

Mogu da se vratim i na jedno načelo farmakologije da je razlika između leka i otrova u količini.

 

[Bender Rodriguez]

Ovo je vest za ''Crna strana medalje'' ali ajd pošto se ovde uveliko diskutuje, okačiću ovde.

Proizvodnja nije zahtevna: Koliko je Srbija blizu tome da uvede insekte u ishranu?​

Proizvodnja nije zahtevna: Koliko je Srbija blizu tome da uvede insekte u ishranu?

Za entomologe "divna stvorenja", za visok procenat običnih smrtnika okidač za fobiju, za vizionare neiskorišćen potencijal...

www.b92.net

J'š sjajno zemljište i poziciju između tri kontinenta kad imaš deo naroda koji uvek više voli tuđe g... nego domaće bogatstvo i izobilje.

 

[ŽeljkoNV]

Ja sam naveo bitnu rečenicu da je štetno jesti ovu namirnicu u velikim količinama, jer tačno je da prosti šećeri fruktoza i glukoza dominiraju. Tekst u italic-u je preuzet od autora dr Rodoljuba Živadinovića i samo sam ga izdvojio da ukažem na značaj tih par korisnih miligrama koje pominješ, a opet se pozivaš na načela farmakologije o razlici između otrova i leka. Inače ima mnogo toga da se napiše o značaju i ulozi ove dragocene namirnice (kao i o polenu, propolisu, mleči uostalom).

 

[astrodule]

Svi ti ostali pčelinji proizvodi su mi ok, ipak mislim da je previše

Најчешће препоручивана доза меда је до 1 г на 1 кг телесне масе дневно.

Ne verujem previše u opšte preporuke jer je svako drugačiji, ali 70g meda dnevno je približno 70g šećera dnevno, a to ne može da bude dobro za osobe koje nemaju previše fizičkih aktivnosti dnevno (drugim rečima za većinu).
Ja recimo posle trčanja od sat vremena unesem oko 50g šećera da nadoknadim izgubljeno (plus so i malo minerala), pa neka bude i 100g, i sada treba neko ko nije aktivan da unese isto toliko? Pa barem pola će da ode u mast većini.

Ako već gledamo opšte prepruke, one su do 50g dodatnih šećera dnevno (a to je šećer koji stavljamo u kafu ili čaj, u medu, koji je u kolačima, u kupovnim sokovima) i sada treba da u startu unesemo više nego što je dnevna preporuka?!

Više o "free sugars" imate recimo ovde https://www.nhs.uk/live-well/eat-well/how-does-sugar-in-our-diet-affect-our-health/

 

[Дошљак]

Искрено, већи проблем од шећера у меду јесте шећер у свим другим намирницама које се купују по маркетима - павлаци, кечапу, мајонезу, сенфу, грицкалицама, слатким намазима, воћним јогуртима, виршлама, паризерима и посебно соковима као и пекарским производима.

 

[astrodule]

Naravno. Ja samo želim da ljudi ne žive u zabludi da ako zamene šećer u čaju sa medom, da su mnogo učinili za svoje zdravlje. Napredak postoji, ali kada shvate to što kažeš (gde se sve dodati šećer nalazi), tek tada će se moći pričati o ishrani održivoj na duže staze.

 

[Дошљак]

Moжда би адекватно решење било увођење тзв. семафора на декларацијама. Људима лекар често забрани нпр. унос масти или шећера, али они опет нису свесни садржаја истих у намирницама које купују.

 

[astrodule]

Nije loša ideja. Ljude mrzi da čitaju i da zapamte koliko dnevno smeju da unesu nečega. Ovako samo treba da nauče boje.

 

[ŽeljkoNV]

Svi ti ostali pčelinji proizvodi su mi ok, ipak mislim da je previše

Ne verujem previše u opšte preporuke jer je svako drugačiji, ali 70g meda dnevno je približno 70g šećera dnevno, a to ne može da bude dobro za osobe koje nemaju previše fizičkih aktivnosti dnevno (drugim rečima za većinu).
Ja recimo posle trčanja od sat vremena unesem oko 50g šećera da nadoknadim izgubljeno (plus so i malo minerala), pa neka bude i 100g, i sada treba neko ko nije aktivan da unese isto toliko? Pa barem pola će da ode u mast većini.

Ako već gledamo opšte prepruke, one su do 50g dodatnih šećera dnevno (a to je šećer koji stavljamo u kafu ili čaj, u medu, koji je u kolačima, u kupovnim sokovima) i sada treba da u startu unesemo više nego što je dnevna preporuka?!

Više o "free sugars" imate recimo ovde https://www.nhs.uk/live-well/eat-well/how-does-sugar-in-our-diet-affect-our-health/

Slažem se, hteo sam da taj deo Rodoljubovog teksta uklonim, jer mislim takođe da je previše, ali ipak sam ostavio, mada kako kažeš za sportiste posle aktivnosti je to naravno ništa. Ja obično uzmem dve kašike dnevno, ali to potrošim lako. Pčelinje proizvode više koristiti zbog njihovih apiterapeutskih vrednosti, pogotovo u vreme virusa, infekcija i slično kao pomoć u borbi protiv istih.

 

[ŽeljkoNV]

Inače najveći problem prave šećeri sa visokim hiperglikemijskim indeksom koji brzo dižu nivo insulina, a onda ga on brzo obara, pa ljudi često kažu kako im je opao šećer ( med je takođe namirnica sa visokim indeksom). Što manje varijacije šećera u krvi to bolje. A to opet obezbeđuju namirnice sa nižim glikemijskim indeksom.

 

[mariks]

Ovo je zaista veoma važno. Međutim tu u praksi postoje bar dva problema. Jedan je cena zdrava ishrane. Drugi je utrošeno vreme. Znam dosta ljudi koji nemaju vremena da ga troše prvo jureći po pijacama ili samoposlugama da bi nabavljali sve što im treba za zdravu ishranu, samo da bi zatim čitave sate proveli u kuhinji pripremajući sve to.

Pre bih rekao da ne žele jer imaju mogućnosti da ne spremaju pa im je lakše da kupe. Kada se jednom uhodaš sprema se brzo i lako dok se rade druge stvari, a ja npr uživam dok spremam jer me opušta. Uopšte ne moramo sve kupovati na pijacama, valjda je bitnije da znaš šta si i kako spremio. A jednom spremljeno ne moraš pojesti isti dan, tako da si slobodan sledećeg dana.

No da se vratim na suplemente koje je neko spomenuo. Generalno sam protiv njih jer smatram da se sve može uneti hranom ali shvatam da se ne može svako hraniti raznovrsno i kvalitetno, dok mu možda neka hrana i smeta (kao meni npr neko voće i povrće) pa se moraju uzimati suplementi. Jedna zabluda je da je sve to isto ali nije, pomenuću par koji su se provukli

Vit D - kod nas se obično mogu naći tablete sa malom količinom vitamina D. Ja koristim zimi 1000-5000 jedinica po kapsuli

Dalje Vit D se najbolje vezuje uz masti, tako da ukoliko konzumirate Vit D gledajte da unesete neku mast, riblju npr maslinovo ulje i td...

Kad smo kod ribljeg ulja... sardine. Odličan izvor proteina i masti. Sardine se ne mogu uzgajati i imaju kratak životni vek te važi i za jednu od najzdravijih riba. Nemojte samo kupovati u suncokretovom ulju. Najbolje je u salamuri ili maslinovom ulju.

Vit C - jako dobar. Može izazvati štetne posledice u organizmu ali je jako teško to izazvati jer telo samo izbaci višak vitamina. Probajte bez fizičke aktivnosti uneti 5g vitamina c i javite kako ste prošli na wc šolji Neki se kunu u njega, ja mislim da je samo dobar dodatak ishrani ko ga ne uzima dovoljno kroz ishranu. Jeftin oblik je u prahu.

Magnezijum - Ima dosta oblika i kod nas se pretežno može naći oxid koji je najjeftiniji ali su to bačene pare, neće se apsorbovati skoro ništa i završićete na wc šolji. Najbolju apsorpciju imaju glicinat ali je i najskuplji, neka srednja klasa izdvojio bih citrat.

Zinc - takodje važi za apsorpciju. Najbolji je Picolinat, zatim glicinat i citrat.

B vitamini - takodje dobro za dodatnu snagu i podsticaj apetita.

Ko je sklon alergijama kao Ja poželjno je unositi i neki antihistaminik, ja koristim quercetin.

Zatim tu je i NAC koji podstiče proizvodnju glutation-a jer se on ne može uneti kroz želudac, samo intravensko, a to ne može svako.

Za kraj bi napomenuo i melatonin. Kome ne smeta mleko nije badava izreka "šolja mleka pa u krevet". Mleko sa svojim proteinima i Triptofan aminokiselina pomažu u prirodnoj proizvodnji melatonina za lepši san.

Eto, neke smernice ko mora kroz suplemente poboljšati unos vitamina i minerala.

 

[orion]

Kad smo kod ribljeg ulja... sardine. Odličan izvor proteina i masti. Sardine se ne mogu uzgajati i imaju kratak životni vek te važi i za jednu od najzdravijih riba. Nemojte samo kupovati u suncokretovom ulju. Najbolje je u salamuri ili maslinovom ulju.

Где имају да се купе сардине у маслиновом уљу или саламури?

 

[mariks]

Ja kupujem u mega maxiju na adi. U lidlu nema. Moram da proverim vero al nikako da odem.

 

[chiko]

Koji tacno proizvodjac i "model" ?

 

[mariks]

Mislim da je "Eva", idem svakako sutra pa ću slikati.

 

[Duleja]

 

[chiko]

Zar "biljno ulje" nije suncokretovo ulje ?

 

[astrodule]

Sardine i tunjevinu najbolje uzimati u salamuri. Ako želimo ulje ili povrće, dodajte ga sami.

Što se tiče maslinovog ulja, ima jedna caka, a to je kiselost. Ako se ista nigde na flaši (konzervi) ne ističe, onda znači da je ta kiselost visoka. Što niža, to bolja, a to znači ispod 0.3 i obično se to ističe na samoj ambalaži.
Mi pržimo skoro sve na maslinovom ulju, suncokretovo koristimo samo za neka duža pečenja u dubokom ulju, tipa pomfrit ili falafeli, ali to zaista retko jedemo, možda jednom mesečno.

 

[mariks]

Predpostavljam vero? Ima li tamo sardina u salamuri?

 

[chiko]

Sardine i tunjevinu najbolje uzimati u salamuri. Ako želimo ulje ili povrće, dodajte ga sami.

Što se tiče maslinovog ulja, ima jedna caka, a to je kiselost. Ako se ista nigde na flaši (konzervi) ne ističe, onda znači da je ta kiselost visoka. Što niža, to bolja, a to znači ispod 0.3 i obično se to ističe na samoj ambalaži.
Mi pržimo skoro sve na maslinovom ulju, suncokretovo koristimo samo za neka duža pečenja u dubokom ulju, tipa pomfrit ili falafeli, ali to zaista retko jedemo, možda jednom mesečno.
Pogledajte prilog 126274Pogledajte prilog 126275

Ovo maslinovo ulje nisam video u Veru, pretpostavljam da nema u Srbiji da se kupi.

Inace, koje su to sardine u salamuri, i gde imaju da se kupe ?

 

[astrodule]

ne znam za sardine, ali tunjevina postoji.

Ima neka radnja sa maslinovim uljem u Beogradu gde bi se moglo naci ulje sa niskom kiseloscu - Atika se zove radnja

 

[mariks]

Postoje i sardine, samo su retke, proveriću da li ih još ima u mega maxiju, u maslinovom ulju znam da ima.

Premia | Sardina sa limunom u salamuri Premia100g | 100 gr | www.maxi.rs

www.maxi.rs

pogledacu i novi merkator.

Drugar u bosni kupuje ove ali njih nema kod nas