Šta jedemo?

[MC_]

Mesara Momčilo rade uslužno pečenje.

Generalno, mislim da je bolje kupiti pljeku u nekoj takvoj mesari koja uslužno peče.

Skocic je nekad bio jako dobar, ali je pao kvalitet.

 

[MC_]

Mesara Momčilo rade uslužno pečenje.

Generalno, mislim da je bolje kupiti pljeku u nekoj takvoj mesari koja uslužno peče.

slazem se.

 

[MC_]

Због повећаног садржаја пестицида, Фитосанитарна инспекција Републике Српске забранила увоз тиквица пореклом из Албаније​

raspitao sam se na pijaci, tikvice koje vidimo na pijaci su iz Albanije.
Vecina povrca je iz Albaniji.
Sporazumom "Otvoreni Balkan", favorizovana je albanska poljoprivreda, a vecina nasih proizvodjaca je unistena.
Tako barem kazu nakupci, a oni valjda znaju.

 

[Djole Pevcanin]

VItas hleb je zaista dobar.

A pljeskavice. Gde imaju dobre?

Ако хоћеш живу пљескавицу слобдно иди у Степин Вајат. Моја препорука иде код Марета код Плавог моста.

Послато са Mi 9T помоћу Тапатока

 

[Noki]

Vidi Đole, za pljeskavice ne mogu da garantujem ali rolovano belo i pre 10-15 godona a i danas kod Stepe je prste da poližeš prste vrhunski uvek

 

[Djole Pevcanin]

Мени су увалили живу пуњену код Пирамиде од тад не крочим тамо.

Послато са M2102J20SG помоћу Тапатока

 

[Дошљак]

Мени је Степин вајат извикано место. Месо је ту и тамо, лепиња гњецава.

 

[Noki]

Мени су увалили живу пуњену код Пирамиде од тад не крочим тамо.

Послато са M2102J20SG помоћу Тапатока

Druže nisam ni znao da ih sad ima više po gradu, ne pratim kako se šire... Ja sam isključivo jeo na Autokomandi, i moj utisak je odatle, ali moguće da je generalno opao kvalitet usluge... Ne sumnjam da je tvoje iskustvo tačno, samo kažem da sa piletinom ja problema nikad nisam imao...

@Дошљак jeste im uvek bila malo gnjacavija lepinja al meni se ona lakše jede od onih masivnih i teških za gutanje... Stvar je ukusa...

 

[Дошљак]

Мени је таква лепиња увек деловала бајато. Шта знам, о укусима нема расправе Мени је увек био бољи Миле кувар код окретнице на Славији, али су га преселили на Сењак након што су срушили локал где се налазио. Био леп локал, културно да се седне, и лепа понуда, и кувана јела поред роштиља.
Е да, у Вајату на команди су ми искрено највише сметали голубови који су малтене увек слетали на сто када би сео у башти да једем.

 

[Beki]

Mene ponuda u Beogradu, narocito sto se tice rostilja, najvise podseca na onaj citat iz Trejnspotinga:

Got no money: can't get pissed. Got money: drinking too much. Can't get a bird: no chance of a ride. Got a bird: too much hassle.

Toliko se puta desilo u prethodnim godinama, decenijama, da se nije imalo ili vremena ili novca konkretno u tom trenutku da se sedne negde i jede ko covek. I onda kada se ima i visak vremena i novca, izgubi se motiv i ne zna se gde kad je sve bezveze u sustini i ne moze covek da se pocasti i uziva ljudski.



I onda se zavrsi kod mame na pasulju

 

[Beki]

I to razocaranje krene od kada si klinac, tinejdzer, slusas o pljeskavici kod Lokija, kod čika Mileta, pici kod Bucka, Stepinom Vajatu... i onda odes napokon i ono... nja, prosek. Posle malo odrastes i dozivis slicnu stvar po restoranima.

 

[Navip]

Osamdesetih godina je pored hotela Moskva u Balkanskoj postojao leskovacki rostilj, ispred koga je u svakom trenutku, cekalo 100 do 150 ljudi i nigde drugde u Beogradu, u to doba, nije postojao red u kome strpljivo stoji vise od 10 gladnih ljudi.

 

[Beki]

Kuvanje je nauka i umetnost, mogu se lako pogledati neki strani restorani i koliko je tu truda oko svakog detalja. Mi ovde izvodimo zakljucke da je eto Stepin Vajat dobar na Autokomandi, ali na NBGDU-u nije... umesto da ti restorani imaju visoke kriterijume koga zaposljavaju, kako pripremaju hranu itd.

Svi vrlo dobro znamo da nema tu nikakvih specijalnih receptura oko mesa, lepinje... gleda se da bude najjeftinije, zaposljavaju se svi koji se prijave i onda je i rezultat takav kakav jeste.

Iz mog iskustva, moze se u Beogradu pojesti daleko kvalitetniji burger nego pljeskavica. Mada je iz to iz razloga sto burgere imaju odakle da kopiraju, samo udju na internet.

Sa pljeskavicom, ko i ima volju, nema pojma sta da radi da bi bila bas vrh.

 

[Noki]

Osamdesetih godina je pored hotela Moskva u Balkanskoj postojao leskovacki rostilj, ispred koga je u svakom trenutku, cekalo 100 do 150 ljudi i nigde drugde u Beogradu, u to doba, nije postojao red u kome strpljivo stoji vise od 10 gladnih ljudi.

I ispred prvog Mc Donaldsa isto tako 80tih, kad se otvorio redovi i redovi, gladni ljudi zapadne kulture...

 

[Vox91]

Dajte, ako nešto možeš u Beogradu-to je da jedeš dobro za male pare...naravno, ne mislim na neko bahaćenje i svakodnevne ručkove po restoranima, ali s vremena na vreme, kada finansije i obaveze dozvole, može da se klopa odlično na mnogim mestima u gradu.. So i biber (Anđina trpeza-razna mesišta na dasci, krompir itd, za 2 osobe 1300 din), Vuk, Kolarac (čorba im je odlična), Zavičaj, Lovac (prebranac i salata od paprika), Temperament (tamo sam jeo odlična rebra) .. riblja čorba i riba kod Renata, u Šaranu u Zemunu ne toliko, a u Grockoj bolja čak i od one kod Renata..itd, itd..

 

[Zezeljko]

Ja sam čuo da za roštilj hvale Lesko Žar na Karaburmi, al me sramota da kažem da sam tolike godine živeo na Karaburmi i da nisam probao.

 

[Djole Pevcanin]

Жар на Видиковцу је одличан такође.

 

[Beki]

Ja samo kazem da se toliko ku***** tim, a kad dodje neki stranac na primer, nemas gde da ga odvedes, a da je bas bas vrh. Ovako, sa nogu. Ima mesta u Srbiji i Bosni gde to postoji.

 

[Noki]

Ja sam i danas jeo Walter i shvatio sam da mi je 10 ćevapa bilo bahaćenje... Sa 5 ćevapa sam sasvim sit... A to je 360 dinara! Dodaš kupus, luk i pavlaku, stvarno onako kad držim u ruci onu polovinu lepinje u koju sve to naguraju... Ima nekih 400g... Ja i ne volim puno mesa... I sa njima stvarno nikad nisam pogrešio... Kajmak im je isto milina... Kajmak kupim odvojeno da imam za doručak...

Onaj Hot good kod 5. gimnazije ima najodvratnije burgere koje sam jeo, tu sam dobio živo meso i morao sam da bacim... Tu ne preporučujem.

U neke bolje restorane ne idem baš često, uglavnom i zaboravim gde sam sedeo, jako teško pamtim imena restorana u kojima sam jeo i filmova koje sam odgledao... Pa moram da guglam ulice i nazive da se prisetim... Ne volim gužvu i vikende po restoranima (traume iz detinjstva)

Gledam u Nemačkoj ima neki restoran koji pravi hranu samo od otpadaka tj. onoga što supermarketi na kraju dana bace... I vrlo je posećen, na dnevnom nivou, kao kantina... Cene su upola niže i svašta nešto naprave od tih sastojaka...

 

[Vox91]

Zavisi koliki su ćevapi, i meni je nekad dosta 7 ako su duži, a nekad me zasiti tek 15-16 ako su onako mali, ćevapčići. Dobar je Walter..

 

[Beki]

Sto se tice imena restorana, kafica...ja sam se prodao i poceo da dajem ocene na guglu pa sam sad neki lokalni vodic nekog sedmog nivoa ili tako nesto Ali tu imam pregled svega gde sam bio pa znam kad sam u nekom kraju ili drugom gradu, gde je dobro. Jeste da me tako prate i spijuniraju, ali ko ga sisa

 

[Noki]

Zavisi koliki su ćevapi, i meni je nekad dosta 7 ako su duži, a nekad me zasiti tek 15-16 ako su onako mali, ćevapčići. Dobar je Walter..

Mali su Tebi bi minimum trebala puna porcija od 10 kom...

 

[Bender Rodriguez]

Pljeskavica kod Lokija je bila precenjena. Ne samo po ukusu, nego i po kvalitetu. Jeo sam tamo jednom i zapao mi komadić rskavice. I od tada nisam više nikad. Prosto, gde zagrizem tvrdi komad rskavice ili kosti, tu više ne idem. Ne plaćam da bih jeo žile i koske, i da bih slomio zub. Nikad nisam razumeo zašto su ljudi otkidali na Lokija, valjda nisu znali za bolje ili je ceo kraj kolektivno sebe ubedio da je to nešto wow.

Miletove pljeskavice su odlične, kad se radi o kvalitetu, nema im ravnih. Problem je samo što upravo zbog čisto junećeg mesa, kao i njihovog odbijanja da dodaju druge priloge, imaju specifičan ukus. Tako da ko je navikao na soju, ili ljutinu, ili masnoću, njemu će biti bledolikog ukusa. Svakako ih ne bih jeo često, ali to ne menja činjenicu da su dobre.

Stepin vajat bio nekad dobar, posle se srozao kao i svi biznisi što se srozaju sa vremenom i pohlepom. Što govorim ljudima od vajkada, za sve, ali malo ko želi da sluša. Pa se posle isčuđavaju ''whoaaaa tebra, kako si znao...'' Zaista, teško znati da pohlepa i komercijalizam unište sve čega se dotaknu.

Pica kod Bucka je u stvari jedna osrednja masna pica prekrivena ukusnim, masnim i uglavnom nezdravim prelivima. Kada se uzme pica bez preliva u Bucku, vidi se njen pravi (ne)kvalitet. Prelivi su ti koji je vade. Ali je zato sve nezdravo do koske. Pica kod Bucka je u suštini pica sa majonezom u 10 varijanti. I to je manje više to. Uz majonez čak i karton ima sjajan ukus.


A kad smo kod preliva i dodataka koji vade precenjeni komad hrane... nedavno sam prvi put probao Suši. Nepopularno mišljenje, na granici jeresi i bogohuljenja: kao što sam i očekivao, to je najprecenjenije i najgluplje jelo koje sam ikad probao. I kao što picu kod Bucka vadi eksplozija masnih nezdravih ukusa preliva, tako i glupom Sušiju ukus daju samo soja sos, vasabi, đumbir i ostale drangulije koje trpaju u njega. Inače je sam po sebi obična bledolika riba sa pirinčem. Upakovana u 20 zalogaja a naplaćena kao 20 bifteka.

A da... bio sam nedavno i u Proleću. Preporučujem svakom da ga zaobilazi, pošto je ispod svakog nivoa. Ćureći medaljoni im izgledaju tako što se dobiju komadići mesa (ok kvalitet, ali malecko), oko toga polukuvan pirinač, zagoreli krompirići-pomfrit i preko toga - 2 komadine kačkavalja debele po 1 cm nabacane preko, jer kuvar valjda misli da je to neki šmek. Očigledno žive od stare slave i od dobre lokacije, pa vataju strane i neupućene turiste koji ne znaju za bolje od srpske kuhinje, pa ih ''osvajaju'' prostačkim i škrtarskim trikovima.


Mislim da se generalno dosta hrana srozala po ugostiteljstvima, svih vrsta, svih tipova i svih porekla. Tačnije, nije se svuda srozala nego se pravi segregacija. Imaćemo restorane i mesta koji prave osrednje do očajne hrane većih porcija po pristupačnim cenama, i imaćemo fensi restorane i mesta koji će praviti vrhunske i ukusne hrane ali po buržujskim cenama i hohštaplerskim porcijama. Sličan trend primećujem i na polju odeće: Imaš trenerku (treba mi za po kući) koja košta 2.000 din i sastav joj je 100% plastika, i imaš drugu trenerku od istog proizvođača koja je 100% pamuk al zato košta 7.500 din. Pa ti biraj, kmete... Iako su im realne cene za proizvodnju i transport 1.000 za plastikanersku i 1.500 za pamučnu. Ali eto.

Ali u redu je, kao što rekoh nedavno na temi ''Finansijska tržišta'' - sve je to u redu, zato što većina ljudi očigledno tako žele. Većina ljudi želi i voli da ih neko pravi boodalama. Pa eto, neka im.

 

[Vox91]

Te pice kod Bucka su male.. onaj trouglić, mislim da nigde nije manji..

 

[Noki]

Pica kod Bucka je u stvari jedna osrednja masna pica prekrivena ukusnim, masnim i uglavnom nezdravim prelivima. Kada se uzme pica bez preliva u Bucku, vidi se njen pravi (ne)kvalitet. Prelivi su ti koji je vade. Ali je zato sve nezdravo do koske.

Amin to that.

Ja ne znam ko može ono da jede, masno na masno... Inače picu retko kad jedem... Rekao sam ranije da mi je kod Mašinca ok al neko reče da nije, al sam zaboravio razloge zašto... Nju ponekad pojedem i to je sve od pice što jedem...

Manje više jedem u okolini gde živim... Ne mogu preko pola grada da jurim pice i pljeskavice samo jer je neko napisao da su baš tamo odlične...