Šta je novo?

Šta jedemo?

Nisam hemičar ali ono što znam ne postoji "ako ga ima u vodi". Svuda ga ima i to je posledica industrijalizacije da ne bi pomrli od zagadjenja. Hlor se mora koristiti zbog dezinfekcije. Ne znam da li uopšte postoji način da se ukloni iz česmovače, možda jedino da se umanji njegova vrednost filterima, da se ostavi nekoliko dana na otvorenom da hlor ispari ili dodavanjem askorbinske kiseline (vitamina c). Ne znam koliko je koji slučaj efikasan (svakako bolje nego bez) ali jedini način da se kod nas izbegne hlor je imati svoj bunar sa ispravnom vodom (ko je blizu neke planine eto radosti).
 
Dobra je voda iz Makiša, tu nema šta da se polemiše, to je više puta provereno i potvrđeno. Znam i ljude hemičare koji su lično bili tamo i prošli kroz ceo proces.
Kao što lepo reče @astrodule, problem su cevi, koje su u nekim zgradama stare i po 100 godina.

Što se hlora tiče, koliko se sećam objašnjenja od hemičara koje znam, on ispari iz vode pre nego što stigne do bilo kog domaćinstva, ako ne još u samom Makišu.

Mehurići i sivilo vode su komprimovani vazduh. I to se lako može proveriti tako što se slavina odvrne do maksimuma ili se smanji na nivo da curka. Različito je od slavine do slavine ali gotovo svako ima neku jačinu na svojoj slavini pri kojoj se sivilo i mehurići ne javljaju. Što potvrđuje da se radi o vazduhu, odnosno pritisku.


A nedavno sam imao prilike da slušam neke ljude ravnozemljaše i kemtrejl-ičare kako zamrzavaju vodu iz vodovoda ''da bi se teški metali nataložili na dno''. Onda mi pokažu kako se u odleđenoj vodi pojavi beli talog na dnu flaše. Naravno, svakome s mozgom je dovoljno da, ako već ne zna (što je sasvim u redu), da progugla ''white stuff in ice cubes'' ili ''white stuff in frozen water'' i da sazna zašto i kako se to dešava. Ali avaj... neki ljudi prosto vole da žive u gluposti i tripovima.
 
ali jedini način da se kod nas izbegne hlor je imati svoj bunar sa ispravnom vodom

Svoj jogurt, svog mlekara, svog dedicu, svoju peglanu kobasicu... stigosmo i do svog bunara 😆 Lol...

Ja imam bunar, tj. ćale ima al on je samo jednom proverio bakteriološku i hemijsku ispravnost kad je napravio bušotinu (i tad je bila ispravna) a vodovod to češće radi tako da ja i kod njega pijem sa česme, a ne iz bunara...
 
Što se hlora tiče, koliko se sećam objašnjenja od hemičara koje znam, on ispari iz vode pre nego što stigne do bilo kog domaćinstva, ako ne još u samom Makišu.
To je nemoguće jer upravo i služi da se dezinfikuju bakterije i virusi dok prolazi kroz cevi. Može da ispari ako se natoči i ostavi u nekoj činiji par dana. Jednostavno je potreba. Zato pojedine zemlje imaju najčistiju vodu na svetu ( Švedska, Norveška, Austrija...) koje vuku direkt sa planina pa im je potrebna minimalna koncetracija hlora, ako uopšte.

Ja imam bunar, tj. ćale ima al on je samo jednom proverio bakteriološku i hemijsku ispravnost kad je napravio bušotinu (i tad je bila ispravna) a vodovod to češće radi tako da ja i kod njega pijem sa česme, a ne iz bunara...
Ja kod babe samo bunarsku, em me više osveži em znam da je ispravno :) Reci ćaletu da proveri ispravnost zbog tvoje saveti, a ako njemu nita ne fali, a pije je svakodnevno onda... ;) Ja preferiram flaširanu, zbog mikroplastike.
 
Proveriću to za hlor. Naravno, kod hemičara i drugih stručnih, ne kod prodavaca filtera i flaširane vode sa neta. Pošto su oni najgrlatiji na tu temu.
 
Proveri. Logicno i nema kako da ispari kada se nalazi u cevima. Mada mene vise brine kamenac ili bar isto. Zato mesam vodu, malo cesmovacu, malo flasiranu, kad odem kod mojih onda sa kiseljaka( mada sam prestao zbog kamenca), u selu sa bunara i tako…
 
Naravno, kod hemičara i drugih stručnih, ne kod prodavaca filtera i flaširane vode sa neta. Pošto su oni najgrlatiji na tu temu.
Inače, ovde sam hteo da kažem ''Pošto oni navode vodu na svoju vodenicu''.
 
Jedina stvar koja mi se ne sviđa kod BGD vode je kamenac. To je već stvar o kojoj možemo pričati.

Ja sad onako laički mogu da pričam o tome, ali razliku koju primećujem kada sam u inostranstvu (ili na selu ili bilo gde je voda sa izvora) je što je voda često "meka" onako na dodir.

Pa čak i na Hajdučkoj česmi to mogu da osetim.
 
Постоји нешто што се зове резидуални хлор, ики ти хлор у вишку који се пушта у мрежу превентивно.
 
Na destruktivno delovanje hlora naročito su osetljivi mikroorganizmi, jer ne podnose ni najmanje količine hlora na koje ljudski organizam ne reaguje. Uopšte uzeto, ukoliko su mikroorganizmi i njihovi oblici na višem stupnju razvoja, oni su utoliko otporniji na dejstvo hlora.
Dejstvo hlora na bakterije ispoljava se već posle kontakta sa vodom od jednog minuta. Utvrđeno je da hlor, prolazeći kroz opne mikroorganizama, napada i razara enzimski sistem ćelija. Smatra se da hlor blokira aktivnost fermenta disanja (triazofosfordehidrogenaze) koji je nađen u svim živim ćelijama. Osim toga, razorno deluje i na protoplazmu ćelija, vezujući se za amino grupe i amino kiseline.

6.2.4. Hlorni broj, rezidualni hlor i doza hlora
Prilikom dodavanja hlora i hlornih preparata vodi, usled reakcije do koje pri tom dolazi, izvesna količina hlora utrošiće se na oksidaciju organskih materija, uključujući tu i mikroorganizme, kao i na oksidaciju gvožđa i mangana. Kolika će ova potrošnja biti zavisi od prirode i sadržaja ovih materija u vodi i osobina vode, jer ista voda u raznim prilikama i različitim godišnjim dobima neće trošiti istu količinu hlora.
Posle završetka reakcije i uspostavljanja ravnoteže, u vodi će ostati izvesna količina rezidualnog hlora.
Količina hlora koju voda utroši do pojave rezidualnog hlora, izražena u mg/l, naziva se hlorni broj*). Vrednost hlornog broja je različita za pojedine vrste voda, a za istu vodu varira u zavisnosti od godišnjeg doba i drugih uslova.
Rezidualni hlor je vrednost hlora (izražena u mg/l) koja je ostala neutrošena, kao višak, nakon reakcije hlora sa organskim i neorganskim jedinjenjima i mikroorganizmima.
Ako u vodi ima amonijaka ili nekih drugih azotnih jedinjenja, slobodni hlor reaguje sa njima stvarajući adiciona i supstituciona jedinjenja i hloramine. I hloramini imaju dezinfekcionu moć, ali je ona kod njih produžena, a u pogledu brzine i efikasnosti i sporija i manja. Tako se rezidualni hlor javlja u dva oblika: kao slobodni aktivni rezidualni hlor i kao vezani aktivni rezidualni hlor (hloramini).
Znači, ukupni rezidualni hlor je zbir obe vrednosti rezidualnog hlora (slobodnog i vezanog). Njegov sadržaj u ispravno hlorisanoj vodi za piće treba da iznosi 0,2 — 0,5 mg/1 posle delovanja od 1/2 časa.
Ustanovljeno je da uobičajena koncentracija slobodnog aktivnog rezidualnog hlora nije potpuna zaštita od sekundarnog zagađenja. Pouzdanost dezinfekcije može se proveriti tek nakon izvršenih bakterioloških analiza vode.

Više na:

 
Posebno losa stvar su parfemi u vodi.
Ima ih od kozmetike, deterdzenata.
MArocito su agresivni oni iz standardnih praskova za masine za sudove.
Bolje kupujte prasak za masine za sudove koji nema parfem. Ima ga npr u DM-u.
 
Medjutim, kako j ekriza sve dublja, DM posatje sve losije snabdeven kad su u pitanju deterdzenti bez parfema.
 
A zašto je to loše... to je loše samo za one koji su alergični na parferm... slična priča kao i za gluten... zašto izbegavati parfeme u detrdžentu ili kupkama, šaur gelovima ako nemaš negativnu rekaciju kože na to?

Da se vratimo na svinjsku mast kao osnov sapuna pa da se njom trljam i ribam jer je to najzdravije, nema parfema?

Nema potrebe izbacivati parfeme nisu oni u količini da truju organizam, samo ako neko ima alergiju treba da ih izbaci a to je muka izbaciti jer je danas sve parfimisano od salveta pa nadalje...
 

Iako inertni i mrtvi, mikroorganizmi su i dalje veliki zdravstveni rizik, posle hlorizacije ili ozonizacije, to sam pre nekoliko godina cuo i od asistenta sa Tehnoloskog fakulteta, mogu da izazovu i rak na primer u jetri, bubrezima ili mokracnoj besici. Problem je sto je pracenje svih negativnih jedinjenja koja nastaju hemijskom obradom vode previse skup i zahtevan zadatak, nigde se to ne radi kao sto pise u ovom clanku. Pijem prolom vodu, jer mi prija ukus i eliminise visak zeludacne kiseline pa nikada nemam gorusicu posle obroka. Uz nju dobijam i mikroplastiku u paketu ali sta da se radi.
 
Kakav je kvalitet hleba u gardu i koji je najbolji?
Meni se cini da kvalitet pada, cak i u skupim pekarama, a la "Lulu" i "Lebowski".
Kvalitet jos postoji u nekim vracarskim pekarama za bogate (Roger).
 
Ne jedem hleb, nego kolače. A Lulu pekara ima opasnu čokoladnu tortu s višnjom! 😍 Bez šale, izbacio sam hleb iz ishrane odaaaavno. Ono, da se namaže ajvar ili humus na zalogajčić, kupujem "Vitas" hleb u radnji. Pekare su nam inače jednolične i što se 'leba tiče, jadne.
 
Meni je onaj Maxijev beli hleb sa susasom rezani u kesi najbolji u smislu odnos cene i kvalitet... Hleb je vrlo lep, vazdušast i ukusan a cena mu je oko 90 dinara... Naravno da ima boljih, al ja ovaj najčešće kupujem i nemam zamerki...
 
Gde kupujete ražani hleb?
Pre ih je bilo u Roženartu, a njih više nema.
U Lidlu mi je OK, ali koliko sam čuo, njihov hleb dolazi zamrznut u Srbiju, pa se samo ispeče u radnji
 
Uglavnom kupujem u pekari Europan na uglu Francuske i Džordža Vašingtona. Tamo kupujem jer je bez dodtka kojekakvih semenki u zrnu. Plus što mi od njihovog hleba nikada nije bilo loše, a od nekih drugih sa semenkama sam povraćao.​
 
VItas hleb je zaista dobar.

A pljeskavice. Gde imaju dobre?
 
Verovatno Stepin Vajat ima dobre, tamo je prometno uvek, mada sam ja tamo u gotovo 100% slučajeva jeo piletinu, tj. rolovano belo i to je mmmmmm 😇
 
Verovatno Stepin Vajat ima dobre, tamo je prometno uvek, mada sam ja tamo u gotovo 100% slučajeva jeo piletinu, tj. rolovano belo i to je mmmmmm 😇
Volim da jedem u Stepinom Vajatu (kod GAGE) ali nije to to kao pre. U Vojvode stepe ispod Bioskopa Vozdovac ima rostilj kod Dejanca to bih vam svakako preporucio od kad su se pojavili pre par godina drze ozbiljan kvalitet i dalje.
 
Vrh