Šta je novo?

Šta jedemo?

@Bender Rodriguez

Juče sam te se setio, uhvatio sam posle ručka na Happy... 4 lekara tema ishrana... Joj kako bi se ti nervirao da si gledao 😆

Riba tek ne valja svašta nam je po rekama, morima, okranima, plastika, đubre...

A piletina? "Najgore meso"

Ostalo je bukbalno Evian vodu da piješ i jedeš i to je to ako hoćeš da je zdravo 😄
 
  • The Human Experiment
  • Food Inc
  • Pacific Plastic
  • Monsanto
  • Our Daily Poison
Preporuka vama za dokumentarce vezano za hranu i zagađenje životne sredine. Moj omiljeni je naravno Monsanto, više sam saznao od onoga što je, kako se meni barem činilo, bilo opšte poznato.
 
Sigurno je zagađeno al moramo nešto da jedemo... Ne moramo ovo što ja jedem, al ispada da je sve nezdravo...
 
Sigurno je zagađeno al moramo nešto da jedemo... Ne moramo ovo što ja jedem, al ispada da je sve nezdravo...
Filmovi su prilično depresivni i nekada malo više preteruju - odnosno jako su subjektivni. Ali za neke stvari su u pravu - posebno za Monsanto i slične kompanije (iz pakla). Tematika je u stvari više na tu stranu kako oni koji treba da nas štite od štetnih stvari, u stvari lažu i ostvaruju profit na lažima, a manje je fokus na tome koliko te stvari realno utiču na nas i kako ih treba izbegavati. Mislim, na kraju se dobije onaj utisak da ne treba ništa jesti, piti, dodirivati.
 
Mislim, na kraju se dobije onaj utisak da ne treba ništa jesti, piti, dodirivati.

To je problem jer bih ja voleo da mi kažu šta treba a da nije nešto nemoguće ili preskupo... Da ne bude da treba da imam svoju kozu za dobar kozji sir... ili da sir uopšte nije dobar kao i da sve mlečne proizvode treba izbegavati... Spomenuše juče neku čudotvornu gljivu iz Slovenije nisam najbolje ispratio, kažu taj proizvod nema ni reklamu lekarka ga prvi put spominje u emisiji... Ako može neki realni savet... Nešto čega ima, da je dostupno i povoljno i relativno zdravo...
 
Samo ne preterivati sa nekom namirnicom ili aditivom.

Lupam - ima žive u tunjevini - nemojte jesti kilo tunjevine dnevno. Isto i za svinjetinu, piletinu, voće...

Jedite raznovrsno, ali budite svesni da ne postoji skroz čista hrana, ali barem ćemo to raznovrsnošću uzeti što više hranljivih sastojaka. Plus, naša creva (a samim tim i celo telo) mnogo bolje rade ako ishrana nije raznovrsna.
 
Са рибом је већи проблем у хистидину који може да пређе у хистамин a може се наћи у неким врстама рибе.
 
@Bender Rodriguez

Juče sam te se setio, uhvatio sam posle ručka na Happy... 4 lekara tema ishrana... Joj kako bi se ti nervirao da si gledao 😆

Riba tek ne valja svašta nam je po rekama, morima, okranima, plastika, đubre...

A piletina? "Najgore meso"

Ostalo je bukbalno Evian vodu da piješ i jedeš i to je to ako hoćeš da je zdravo 😄
Opušteno, već prekosutra će da dovedu druga 4 lekara koji će da kažu sve kontra od toga. 😀

A što se vode tiče, pa daabome, ja samo Evian. 👌:cool: Doduše čekam da se još malo razradi koncept pametne vode za koju sam čuo na nekoliko reklama, pa da pređem na to.
Nekst dženereišn buojjj. :cool:
 
Kupite kucicu u Sremu, malo paradajz i paprika, luk i ostalo, nekoliko kokosaka...obilazite svakog vikenda i eto zdrave hrane;) mi placamo jednom proizvodjacu da za svoju i nasu porodicu gaji neprskano voce i povrce, kao i domace zivotinje, plus je poreklom iz Hrvatske pa dobijam i najukusniji slavonski kulen i kobasicu. Jedino je mozda malo masno ali bar nema konzervanasa i industrijskih dodataka.
 
Jes vala, pošto ne znam čega imam više, da li vremena, da li para, da li energije, pa da idem vikendom da orem, berem i koljem po njivama u Sremu... XD


Inače, uprkos uvreženom ubeđenju ljudi po gradovima, ni seljaci/zemljoradnici po unutrašnjosti i selima već odavno ne jedu ''čisto'' meso i ''neprskano'' voće i povrće.
Kvalitetniji jesu (nego u gradovima ili tržištima). Ali ''ol' nečurl'' nisu u većini slučajeva. Odavno više mnogo toga nije ol' nečurl.
 
Poslednja izmena:
Bolje da ne znas kakvih sam se prica naslusao, ako jedna doza pomogne svinji da brze raste, zasto da ne dam dve, da jos brze dobije na tezini, isto i za hemiju za voce i povrce, sreca pa ovim prijateljima mozemo da verujemo. Mozda da upoznas prodavce na lokalnoj pijaci, pa uvek kupujes od istog, tako su radile nase babe.
 
Sta mislite o onim malim radnjama sto prodaju autenticne prozivode. Tipa "Darovi Hercegovine" i slicne?

Ili bolje da jurimo nekog proverenog seljaka?
 
Većina stvari se može videti po ukusu ili samom izgledu. Najveći problem je što većina ljudi iz grada ne zna kako treba da izgleda nešto ili kakvog je ukusa nešto domaće bez hemije. A možda se to većini neće svideti jer izgled nije reprezentativan, a zbog nedodavanja pojačivača ukusa često ukus bude onako bled. Ono što je najbitnije po meni je meso, ako pršti kada se prži i ako smrdi, domaće možda jeste ali netretirano nije, a možda i zamrzavano par puta :) Na sajmovima hrane se može srećom dosta toga probati pa ako je ok povežete se direktno sa čovekom i uzimate. Isto bih rekao i za te prodavnice "autentičnih proizvoda". Ako je ok može, ali može biti i samo reklama. Što kaže Bender i seljaci su prestali da trpaju sve i svašta da bi konkurisali velikim proizvodjačima i zadovoljili potrebe kupaca, ali ima još uvek onih koji to rade manje.
 
Sta mislite o onim malim radnjama sto prodaju autenticne prozivode. Tipa "Darovi Hercegovine" i slicne?

Ili bolje da jurimo nekog proverenog seljaka?
Provereni seljak je samo onaj kojeg si ti nadgledao 24/7 od riljanja zemlje do branja zrelog ploda. Mogu oni da pričaju "ma ja ne koristim đubrivo, ne prskam, sve je to bez hemije", a onda vidi paradajz krupan, crveni se, nema tačkicu na sebi.
I to je problem današnjeg "bio" načina proizvodnje, odnosno "zelenog pranja" (green washing) gde ljudi misle da će bio proizvodi spasiti svet jer se plodovi, odnosno sirovine, hemijski ne tretiraju. U realnosti, kao što svi znamo, bilo koja biljka koja se ne tretira nekim sredstvom za zaštitu ili podsticaj rasta, će dati kvantitativno manje i fizički manje plodova, ako i uopšte nešto da. Ne može netretirani paradajz da izgleda potpuno isto kao onaj koji se tretirao svim i svačim, niti da u istom periodu da istu količinu zrelog ploda.

Pre ću verovati nekom većem proizvođaču gde rade obrazovani stručnjaci nego nekom seljaku iz kraja. Taj seljak će napuniti pumpu sa insekticidima, pa onda herbicidima i prskati kad mu se ćefne, zalivaće sa vodom ko zna kakvog porekla i kvaliteta.

Za ovu priču opet predlažem film gore sa moje liste, Our Daily Poison, gde se na početku priča o pesticidima i štetnom dejstvu, ali i regulaciji unutar EU - gde sam se ja lično pre složio sa zvaničnicima nego sa subjektivnom novinarkom. Naše znanje i iskustvo nam je pomoglo da danas možemo da ishranom veći deo civilizacije, što bi bez tih proizvoda bilo daleko teže. Isto tako nam je pomoglo da utvrdimo na koji način bezbedno da koristimo te neke proizvode. I na kraju, najbolje rešenje za "zdravlje" je da se pesticidi uklone skroz iz upotrebe - ali šta onda, šta ćemo jesti.
 
To "pre ću da verujem velikim marketima nego našem seljaku" je i dovelo da nam se uništi poljoprivreda i nateralo i one seljake koji nisu koristili ništa da počnu da koriste. Jer šta će nam naše mleko kada možemo da uvozimo, šta će nam naše voće kada možemo da uvozimo jeftinije... Ljudi kad vide paradajz u marketu koji maltene svetli u mraku i nešto kvrdžavo crvenskasto normalno da je "tudje bolje". "Ko zna kakvom vodom" takodje nebuloza, bar kod nas ljudi imaju većinom bunare iz kog se snabdevaju i za piće i za sve ostalo, veliki proizvodjači sigurno ne kupuju evian vodu da zalivaju svoje proizvode, možda u Beču, ne znam. Drugo nije isto da li prska plavim kamenom ili nekim jakim pesticidom. Treće svaki seljak koji radi za sebe, a prodaje višak teško će koristiti istu količinu hemije kao seljak koji radi samo na veliko ili veliki proiizvodjač. Velikom proizvodjaču je bitna samo količina, ne i kvalitet. Manji mora da radi na kvalitetu da bi privukao kupce.
 
To "pre ću da verujem velikim marketima nego našem seljaku" je i dovelo da nam se uništi poljoprivreda i nateralo i one seljake koji nisu koristili ništa da počnu da koriste. Jer šta će nam naše mleko kada možemo da uvozimo, šta će nam naše voće kada možemo da uvozimo jeftinije... Ljudi kad vide paradajz u marketu koji maltene svetli u mraku i nešto kvrdžavo crvenskasto normalno da je "tudje bolje". "Ko zna kakvom vodom" takodje nebuloza, bar kod nas ljudi imaju većinom bunare iz kog se snabdevaju i za piće i za sve ostalo, veliki proizvodjači sigurno ne kupuju evian vodu da zalivaju svoje proizvode, možda u Beču, ne znam. Drugo nije isto da li prska plavim kamenom ili nekim jakim pesticidom. Treće svaki seljak koji radi za sebe, a prodaje višak teško će koristiti istu količinu hemije kao seljak koji radi samo na veliko ili veliki proiizvodjač. Velikom proizvodjaču je bitna samo količina, ne i kvalitet. Manji mora da radi na kvalitetu da bi privukao kupce.
Slažem se da su ti veliki proizvođači uništili te male seljake, ali istovremeno treba stati i razmisliti šta bi bilo kada ne bi postojali veliki proizvođači? Ne bismo uspeli da u frižideru uvek imamo svežeg voća i povrća, svežeg mleka i mlečnih proizvoda, nego bi nastao haos. Ta sentimentalnost i saosećanje je s jedne strane razumljivo, ali sa druge strane potpuno bespotrebno jer onda se ne bi razvijali kao civilizacija. Slično kao ono uporno ponavljanje da će roboti zameniti ljudsku snagu i da je to katastrofa - da se to nije desilo, ne bismo takvu tehniku i tehnologiju kakvu imamo danas.

Što se tiče na primer kvaliteta voda - da, ako zalivaju iz bunara, da li ti seljaci nose tu vodu na testiranje? Da li se prati kvalitet? Da li se radi testiranje kvaliteta zemljišta? Ja verujem da ne, jer je to za njih veliki trošak, što dalje znači da je i sam kvalitet proizvoda upitan.

Ja čak smatram skroz suprotno, da nije to okretanje ka velikim proizvođačima i supermarketima uništilo male proizvođače, odnosno lokalne seljake, nego je tu dosta doprinelo i činjenica da oni često odbijaju nove tehnologije i ostaju pri nekim starim metodama.

Mislim, na kraju krajeva se može reći da se ne može nikom verovati, jer svi žele da ostvare neki profit, na bilo koji mogući način. Jesu sve te velike kompanije zle i rade sve i svašta, ali istovremeno da nije došlo do tog preokreta, pitanje je da li bi čovečanstvo dalje moglo da se razvija i raste. Ne treba u svemu videti jednu stranu i samo negativu ili pozitivu. Treba objektivno sagledati stvari i činjenice i doneti neki zaključak.
 
Ako tako gledamo onda će GMO hrana spasiti svet :) Naravno, sve ima svoje prednosti i mane.

Što se tiče na primer kvaliteta voda - da, ako zalivaju iz bunara, da li ti seljaci nose tu vodu na testiranje? Da li se prati kvalitet? Da li se radi testiranje kvaliteta zemljišta? Ja verujem da ne, jer je to za njih veliki trošak, što dalje znači da je i sam kvalitet proizvoda upitan.
Kada iskopaš bunar onda kontrolišeš kvalitet i posle neko radi na 10 godina neko nikad. Samim tim što je piju svakodnevno meni je dovoljna garancija da je voda ok. Da li to veliki proizvodjači rade? Ja mislim da ne, zalivaće i sumporom ako će mu to doneti veći profit. Sa druge strane naravno da može i neki manji seljak zalivati zagadjenom vodom ali je sve to rizik koji postoji svuda. Opet njima je cilj da se izbore za mesto kvalitetom kada već ne mogu količinom.

Ja čak smatram skroz suprotno, da nije to okretanje ka velikim proizvođačima i supermarketima uništilo male proizvođače, odnosno lokalne seljake, nego je tu dosta doprinelo i činjenica da oni često odbijaju nove tehnologije i ostaju pri nekim starim metodama.
Ne vidim zašto bi se okretali novim tehnologijama ako po starim imaju kvalitetan i proveren proizvod. Možda ga nema da snabdeju nekoliko supermarketa ali sigurno imaju za nekoliko porodica. Suština i jeste da treba ostati mali da bi zadržao prirodno, čim se okreneš na veliko tu već moraš koristiti sve i svašta da bi postigao količinu i umesto da supermarketi imaju više manjih proizvodjača oni imaju jednog za više supermarketa. Ali, nije sve ni njihova greška ima i do ljudi. Koliko ćeš ljudi ubediti da je bolji onaj paradajz koji jedva liči na paradajz nego onaj koji svetli u mraku? Ljudi jednostavno odbijaju sve što nije lepo na oko, bar u gradskim delovima i posle se žale kako ne jedu kvalitetno i organsko. Što neko reče ovde, ako ćeš neprskano i prirodno onda mora biti i poneki crv. Kontam kada bi gradske dame našle crva u voću da bi dobile nervni slom. Ja to i ne gledam, kada sam bio mali popnem se na trešnju i jedem "trešnje s mesom". :)

U svakom slučaju ne treba bežati od malih proizvodjača, treba naći pravog i proverenog. Brdo para potrošim kada su sajmovi i uvek gledam da im dam podršku jer nam je poljoprivreda uništena. Seljaci izumiru, uvozimo pokvareno meso, loše mleko, hemijsko voće i povrće, a žalimo se da hoćemo da živimo zdravije. Npr jedan čovek je naručio od mene da mu donesem rakiju od mojih, ali "ne onu što prodaju nego onu što oni piju". Pokušao sam da mu objasnim da kod mene nema razlike, sve je to ista rakija jer se proizvodi za nas, a višak prodaje. Nisam uspeo da mu objasnim, rekao sam "važi, uzeću onu za njih što ostavljaju".
 
Ako nekoga zanima, trenutno je sajam voćarstva, povrtarstva i vinogradarstva pa možete otići da vidite šta ima i eventualno kupite neki proizvod ako Vam odgovara i time dati podršku malim proizvodjačima. Ko neće ne mora... Nemam Ja ništa protiv ni da se ne kupuje od njih već samo u supermarketima, samo nemojte posle da se žalite kako svi dolaze za Beograd i kako nemamo zdravu hranu da jedemo :)
 
Najveći problem je što većina ljudi iz grada ne zna kako treba da izgleda nešto ili kakvog je ukusa nešto domaće bez hemije.
To su zablude, neko ti rasirio netacne price i predrasude o ljudima iz grada. Imam desetine vrsnjaka rodjenih i odraslih u gradu koji ne samo sto znaju razliku izmedju ukusa prirodnog paradajza i onog kartona iz Maksija, nego sam bas sa nekolicinom njih nekoliko puta (u zadnjih 10ak godina, otkako je pocela najezda karton-surogata) komentarisao kako je grozno kad je karton i kako je dobro kad se naleti na paradajz pravog ukusa, ili bilo koje voce i povrce istinskog ukusa.

Ne znam o kome to iz grada pricas, posto garantujem da svako stariji od 2000. godista zna dobro da razlikuje prirodne ukuse voca i povrca od onih kartonskihi vestackih. Cak i Zoomeri koje znam, rodjeni krajem 90ih, znaju razliku izmedju karton-paradajza i pravog, pikantnog/jakog paradajza. Jedino ne mogu da garantujem za klince mladje od 2000. posto ih jos uvek nemam u stalnom okruzenju i kontaktima.

Ja se cak secam ukusa mleka koje se bez problema prodavalo 90ih i po gradovima i koje je bilo jaceg ukusa i sa vise masti odnosno kajmaka nego ovo sad. Iako mozda deklaracije impliciraju da su ista (po % mleka i masnoce) ali svako ko se seca, zna da nisu i da su ona tadasnja bila jaca nego ovi praskovi danas rastvoreni u vodi. (Imlek je danas sampion razvodnjavanja kod nas)

Msm imaju gradovi pijace otkad postoje, i tu dolazi gomila zemljoradnika iz svih krajeva zemlje pa i regiona, da prodaju i plasiraju. Tako da skoro pa sve sto ima kod njih u selu, ima i u gradu. I uglavnom sto gaje i prave za sebe, donose i na trziste da prodaju, da bi bili konkurentni.

Jedino je za meso donekle tacno, u smislu da svako meso koje je domace obicno ima nesto jaci miris nego ona industrijski i masovno odgajana i obradjena za velike kompanije. Ali i to je sve bledje i bledje u odnosu na ranije godine. I nije tu samo do stepena prirodnosti nego i do vrsta koje se gaje, cime se hrane, kako se odgajaju, koliko je staro kad se zakolje, gde se cuva i kako se obradjuje. Tacno je dakle da svako meso koje "tukne" ( XD ) je verovatno domace, ali ne mora da znaci i da ce svako domace meso da tukne. Tu ima toliko promenljivih da bi se to tako olako generalizovalo.
 
Poslednja izmena:
Nisam napisao svi već većina, pošto većina kupuje po marketima sada. Retko ko ide na pijac. Baš skoro jedna žena mi priča kako je to njoj sve isto pošto sam joj dao moj paradajz da proba. Evo da nadjemo neku gradsku gospodju pa da je pitamo šta joj lepše i ukusnije :) Ako tvoji vršnjaci znaju razliku to je super :pob: na pravom smo putu da vratimo našu poljoprivredu. samo je pitanje da li bi oni pre kupili kartonski paradajz od 200din ili domaći od 300din. Ima i tu velike razlike.
 
Ovo podseca na situacije kada MC u dvomilionskom gradu u razgovoru sa 200 ljudi nadje 3 fijuka koje god kategorije (o cemu god da je prica - 3 narkomana, 3 burzuja, 3 glasaca SNS, 3 sponzoruse... a iskulira preostalih 1.9 1.7 miliona) i onda na osnovu ta 3 fijuka donosi sudove i zakljucke o celom gradu i svim stanovnicima. Naravno, vrlo pristrasno i dvolicno, navodeci na svoj izvitopereni zakljucak koji je odavno usvojio i zabetonirao a ovde je dosao samo da ga nametne drugima, ne i da ga diskutuje.

Inace znam bar 30 gradskih gospodja (sta god to trebalo da znaci) koje su rodjene ili su od malena zivele odnosno zive u Beogradu i imaju sve odlike gospodja (ono, fakultetsko obrazovanje, izlazak u pozorista i operu, bon ton, prikladno ophodjenje i oblacenje, drzanje do ssbe...) a isto tako i sve odlike gradskih ljudi, a da savrseno znaju kako izgleda pravi ukus pravog paradajza, sljive, mleka, sira ili mesa. Moja majka je jedna od njih.

Zao mi je ako sam srusio jos jednu srpsku cherrypick generalizaciju i vestacku stigmu o ljudima iz gradova. Ali tako stoje stvari.
 
Poslednja izmena:
Pa ne možeš da računaš te starije osobe, kada supermarketa nije ni bilo. Kad kažem gospodja mislim sarkastično, više mislim "gospodja ili gospodjica" :) tu 20-40god. Ne pričam o tri čoveka, već o situaciji iz mojih iskustava, a i ono što vidim po marketima, "nema to neki drugačiji ukus da bi ga plaćao više".
 
Pa to mozda posle 2020. kad je pocelo da nam ide toliko dobro da nas je sramota i otkako nas je Ekonomski tigar sve zaskocio i zajahao, pa se stedi i prebira svaki dinar.

Mislim realno, ni meni sada ne pada na pamet da dam 210 dinara za banane. Sta ce biti u buducnosti, videcemo. Mada mislim da ih ni na leto necu platiti vise od 150 u vr' glave. Jescu samo jabuke i boze moj. Sto kaze BS - ja cu da se postaram, kolko god da kosta me, da napisem zs klosare, ne dam vise dosta je.

A siguran sam da zato izvan gradova rado daju 210 din za banane i 300 din za paradajz i 700 din za maline. Sve verujem. Pogotovu sa platama i zaradama po unutrasnjosti. Zato (i) tamo svi pucaju od zdravlja. Ljudi po selima su poznati sto ne stede na sebi.
 
Poslednja izmena:
@mariks
okej, suštinski razmišljamo isto, samo imamo malo drugačije argumente. Mislim, poenta na kraju je da se ne može verovati svakome, pa da ne važi ni pravilo da je kod seljaka uvek bolje, jer realno se ne možeš osloniti na reč. Moji baba i deda, pored bašte, gaje i kokoške, pa su u jednom trenutku prestali da im kupuju koncentrat jer nije bilo finansijski priuštivo. Šta se desilo? Daleko manje jaja i daleko manja veličina jaja. Odmah posle korišćenja koncentrata se povećala i količina i veličina. I na kraju je zaključak da se ne može dobiti velika količina proizvoda bez korišćenja nekih pomagala, ma šta god koji seljak rekao.
 
Vrh