Šta je novo?

Šta jedemo?

Ideš malo u besmisleno. Naravno da će se pre izabrati nešto najbliže i najukusnije, nego nešto daleko i ukusno. Uostalom, deca su jednostavna - furaju ono što je popularno i što rade popularni klinci u školi. Ako odeš u obližnji lokal gde nude pljeskavicu i voćnu salatu, dete koje ipak više voli voćnu salatu će na kraju kupiti gurmansku. Možda ne prvi put, ali onog trenutka kada vidi da svi okolo jedu pljeskavicu i kada je neko pita što i ono ne jede isto pljeskavicu, dete će prestati da jede voćne salate i pridružiće se.
Moja poenta je da roditelji moraju da rade sa decom i da im kažu šta je zdravo, šta nije, šta je dobro, šta nije, da ne zadirkuju decu koja su drugačija i koja jedu nešto drugo. Kod nas je normalizovano da se deci za doručak kupi masni burek ili najodvratnija pica iz pekare, a za užinu da jede neki čips. Sećam se da je u osnovnoj bilo sramota izvaditi jabuku ili bananu iz ranca i to pojesti za užinu, jer druga deca odmah skaču "ha ha pa ti jedeš jabuku, nemaš pare za čips itd itd".
 
Pa to ti i govorim, zdrava hrana u Srbiji je "nešto daleko i ukusno".
A drugo, ovde pricamo i o odraslima i o deci.
Evo ja bih uvek pre uzeo zdravu hranu, ali retko je imam u "dometu".
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=897326#p897326:1erkcgkf je napisao(la):
Пантограф » Today, 14:46[/url]":1erkcgkf]Прождиру слатко деца, то не ваља, али је немогуће да се спречи. Вероватно је најбоља опција да се код куће не праве колачи уопште, или ретко.

Ja recimo mislim da je mnogo, mnogo bolje da deca jedu domaće kolače kod kuće, nego zapakovane. U tim domaćim kolačima imamo samo čist šećer. Još ako nemamo margarin, već maslac, dobijamo nešto mnogo manje štetno nego kupovni kolač ili čokolada gde imamo još razne dodatke, a naročito glukozno fruktozni sirup koji je zlo zbog mnogo fruktoze.
 
TAko je ^ Doaći kolači su podosta zdraviji od kupovnih.

Pa to ti i govorim, zdrava hrana u Srbiji je "nešto daleko i ukusno".
A drugo, ovde pricamo i o odraslima i o deci.
Evo ja bih uvek pre uzeo zdravu hranu, ali retko je imam u "dometu".

Nije uopšte daleko. Ako roditelji ne žele da spremaju svom detetu nije dete krivo što ne jede zdravo. Sa druge strane nije ni dete krivo što nema zdrave hrane u dometu (i taj vege burger nije baš zdrav zdrav, zavisi šta strpaju u njega da bi dobio ukus) već što većina populacije ne želi da se hrani zdravo. Da želi pored pekare i ćevabdžinice imao bi i zdravu hranu. Koliko god aditiva da staviš taj vege burger on nikada neće imati ukus kao pravi burger, a pogotovo neće stvarati zavisnost kao pravi burger. Dakle zdrava hrana može biti ukusna ali ukusnija od nezdrave teško. A ko želi da se hrani zdravo naći će načina, nije ni taj burger toliko zlo ako je retkost.
 
Ne formira ponuda kupca, nego kupac ponudu. Navike u ishrani se ubrzano menjaju u poslednjih 20 godina, a još će brže u narednih 10. Ono što je bilo čudno, postaje normalno, a ono što je sada normalno, postaće uskoro anahrono i prevaziđeno.
 
Када је храна у питању, понуда формира купца и понуда уствари диктира трендове у промени исхране. То се најбоље види код разних уља, када су ницале фабрике уља тада је свињска маст демонизована. Када је Русија узвратиа санкцијама и забранила увоз свиња и појавио се вишак свињског меса на тржишту одједном су се појавила истраживаља да је свињска маст уствари здрава.

Када су пронашли технологију да извлаче уље из семенки грожђа и тиме искористе нуспроизвод у производњи вина одједном су се појавили чланци да је ово уље на нивоу квалитета маслиновог уља.

Примера је много..
 
Моје неко виђење је да је проблем што немамо у понуди више куване хране за понети у близини школа. Ја знам за пар брзих храна што у понуди имају супе и чорбе, пире, грашак, пасуљ, боранију, сарму, пуњене паприке, гулаш и сл. као и салате. Што се тиче баш брзе хране, шта би фалило да се продају лепиње са кајмаком и ајваром?
 
Ima takva jedna "brza hrana" kod mene i veoma je popularna. Kajmak, ajvar, pršut, kulen... fali komplet lepinja ali to sam napravim :D A koliko vidim sve više niču i kuvana jela za poneti, problem je što je ponegde baš skupo.
 
To bas i nije zdrava hrana, ali ajde bolje je od bureka i vestackih kifli.
 
Zavisi šta ti podrazumevaš pod zdravo. Meni je zdravo sve što nije veštačko i napunjeno hemijom tj sve što je prirodno. A kada upakuješ lepo količinu u odnosu na koliko potrošiš može biti itekako zdravo. Ne moramo svakog dana jesti salatu i pirinač da bi se hranili "zdravo".
 
Kuvana jela za poneti su sigurno bolji izbor od pekara i pica.

Ipak, na kraju se mora naučiti kuvati ili nekoga unajmiti (roditelji, babe) za to ako se želi najkvalitetnije hraniti.

Da pojasnim - jelo postaje mnogo ukusnije ako se uradi zaprška, doda mnogo soli i šećera, nekih pojačivača ukusa i sličnih stvari koje se mogu izbeći. O kvalitetu namirnica i njihovoj pripremi da ne govorim.
 
Sve je to lepo što pišete ali zaboravljate da kuvana jela mogu da se jedu samo dok sediš za stolom ili eventualno stojiš za stočićem pa jedeš natenane.
Dok se sendviči, pljeskavice, pice, peciva... sve mogu jesti ''usput'' i bilo gde bilo kako (sem ako su natrpane prilozima pa sve curi XD)

To je takođe jedan od glavnih razloga zašto svi redom, svih uzrasta, češće i više biraju tako nešto nezdravo. Ili ako neće baš smeće, onda sendvič ili neku pohovanu piletinu i tako nešto.


Drugi glavni problem, bar kod škola, je što ne postoji nikakav sistem prehrane u samim ustanovama. Bar nije postojao 2000ih. Sećam se kad smo bili u osnovnoj, zamandale te od 8 do 13 i od 14 do 19. I očekuju da ko živi na više od pola sata od škole (a živelo se itekako, provedoh pola faking života u prevozu, i ja i mnogi drugi) da ujutru jedeš u 7, teraš sve do 13, kući si u 13.30 i ručaš u 14h. Ili za popodnevnu smenu - da jedeš u 13h, dođeš u školu u 14h, teraš do 19, kući si u 19.30 i onda večeraš u 20h.

Aha, oće to.

Zato na svakom velikom odmoru bude stampedo na vrata i jadnog dežurnog koji stoji tu ko kegla pred kuglama pa juriš do pekara da se jede. Posle se uvlačiš natrag kroz rupe u ogradi dvorišta, da te pedagog ne provali. Samo, da sam tada znao i razumeo (kao neki vršnjaci tad) da ti u osnovnoj školi ne mogu ništa osim ako si baš kriminalni delikvent, bolelo bi me uvo i za nju i za ukore i za razrednu. Nego nam usadili taj neki strah kao, dobićeš ukor, zvaće ti roditelje, ovo ono...

Elem, da se vratim na suštinu. Pri kraju moje osnovne, otvorena je neka kao menza-kuhinja unutar škole. Ali pogodite šta? Samo za klince od 1. do 4. razreda. Nas ostale ko šljivi. Epa dobro. Onda se sami organizovasmo (ko Proletarijat hahaha :lol: ) pa si nađosmo izvore hrane oko škole. I jbg, behu to pekare. ALi šta ćeš, takvi uslovi i takvo vreme. Adaptiraš se.


A država i prosveta samo neka nastave da prave i drže škole bez menzi i kuhinja pa nek se posle čude što deca hasaju po pekarama i picerijama.
U normalnim državama đak u školi ima obezbeđeno sve. Ima udžbenike, ima ormariće da ih drži, ima menzu. Ovde od toga ništa pod milim bogom sem ormarića od nedavno, ali i to samo u par škola i radi na jedvite jade. Za hranu se snalazi ili živi od ljubavi nastavnika (kojima pun k samih sebe, a kamoli dece), udžbenike idi traži po Beogradskim berzama jer svaka dalabu od nastavnika ima svoju viziju kako predmet treba da izgleda, a za knjižurine čuvena parola ''pa jbg, nosi, i mi smo nosili preko gora i planina, kroz snegove od 30cm''.

I onda posle isčuđavanja
A što su deca deformisana?
A što deca jedu po pekarama
A što su deca nezainteresovana za školu?

E i ja se pitam...
 
Svi bi hteli neka ukusna, jeftina i brza rešenja. E pa ništa u životu nije tako. Nešto mora da se žrtvuje od ta tri.

Znači može ukusno i brzo, ali moraš dosta da platiš da ti to neko napravi.
Hoćeš ukusno i jeftino, moraš da potrošiš vreme da naučiš da kuvaš i biraš namirnice.
Hočeš jeftino i brzo? Pekara, fast fud su rešenje.

Hoćeš i jeftino i ukusno i brzo - e iza toga stoji godine i godine prakse i planiranja.
 
To može da važi za odrasle koji sami zarađuju, određuju sebi dan i obaveze i znaju da kuvaju.

Za osnovce, srednjoškolce i studente to teško.
Epa Majka Srbija je uvek prema svima, pa i prema njima, imala stav i parolu ''jbg, ko te šiša, snađi se''. I raja se snašla. Zato pune pekare na svakom ćošku.
 
Ja opet moram da pitam - zašto osnovci i srednjoškolci moraju da jedu tokom borovaka u školi? Doručak, ručak i večera moraju da imaju kod kuće, za školu je dovoljna voćka.

Doručak roditelj može da spremi detetu za 15-20 minuta maks.

Srednjoškolac ume da podgreje ručak ako roditelji nisu tu.

Studenti imaju menze gde je hrana odlična. Nije fenomenalna, ali garantujem da je zdravija nego u većini domova.
 
Zato što treba preživeti 5 do 6 sati robije svaki dan. A i tih godina si kao onaj zec iz Duracell reklame.

Studenti imaju menze, ali samo oni koji su u domovima. Bio sam i ja student, na fakultetu u tri lepe, pa nisam mogao da idem u menzu da jedem niti da teglim tečni gulaš ili čorbu u rancu svaki dan. Mada sam se trudio da bar pojedem neko mesište umesto peciva u pekari.


Naravno, da mi je ove sadašnje pameti bilo tada, naravno da bih neke stvari drukčije radio. Ko zna, možda bih se onda i manje patio sa težinom. Ali jbg... beše to vreme SRJ i SCG. Em si u Srbiji, em se tek izašlo iz ratova i sankcija. Baš se nekom tamo državnom službeniku ... što s' ti gladan u školi ili što nosaš tovar knjižurina na leđima svakog dana. Znamo svi napamet te njihove priče - nosali su oni po 20 km kroz 50cm duboke snegove a za jelo su imali jabuku ujutru i šaragarepu uveče (al malo morgen).


Srećom, lekcije su naučene tako da sad sve škole imaju kuhinje, sve imaju ormariće, a udžbenici su napokon standardizovani. I zaista, stanje prosvete i đaka/studenata nikad bolje. Sve pršti od kvaliteta. Što intelektualnog, što fizičkog.
 
Недостају нам ресторани за самопослуживање. Лепо станеш у линију и за пар минута узмеш шта желиш и једеш за столом. Код нас као нешто журе и једу успут а стоје 20 мин у реду за пљескавицу.

Уствари постоји пар таквих ресторана али није то код нас заживело. У Москви су на сваком ћошку и сви су пуни.
 
Bender, ne znam kako je sada ili u tvoje vremebilo, ali u moje vreme svi studenti su mogli da kupe bonove i jedu u bilo kojoj menzi. Ja sam to koristio i jeo (naročito leti kada keva ode na duže kod svojih). Tako sam olakšavao život kevi tokom godine.

Ovo što kaže Orion je praktično upravo menza. Ima par takvih restorana po tržnim centrima i u Ikei i to je prava stvar. Uzmeš poslužavnik i pratiš liniju i uzimaš šta hoćeš.

Vremenom bi kvalitet izašao na videlo, pa ljudi ne bi išli tamo gde je hrana ukusna, a nezdrava.
 
Naravno, samo što onda i pauze moraju da budu takve da čovek ima vremena da ode do tih lokala, sedne, pojede na miru i vrati se.

A sa velikim odmorima od 20 minuta za školarce i 15 minuta za studente, to teško.
O rasporedima na (državnim) fakultetima da ne govorim. Na mom nesrećnom faksu je srodni smer (Drumski, saobraćaj) petkom imao raspored 'vako:
9-12 Fizika predavanja
12-15 Matematika I predavanja
15-18 Matematika I vežbe

Neko tamo na tom Saobraćajnom faksu, neki akademik, dr mr kr, je u svoj svojoj mudrosti odlučio da je normalno da neko sluša 9 faking sati fizike i matematike, i to bez jedne normalne pauze. Moj smer je imao nešto manje zlo, ''svega'' 6 sati fizike i matematike odjednom.

Jbg, kao što reče Država - ko te šljivi. Snađi se. Izdrži.

Naravno, to ne bude tako ''snađi se'' nego svi lepo kažu ''FAK JU'' pa ili ne idu na predavanja, ili odslušaju sve ali se tog dana hrane samo pecivima i slatkišima. I unište se sedeći 9 faking sati na istoj stolici. Rezultat - jedna polovina studenta digne ruke od tih predmeta, a druga postane gojazna i bolesna sa 20 godina.


I posle naravno puni mediji priča i analiza ''bogo moj, bogo moj, zašto nam je prosveta u kanalu'' i ''zašto je omladina sve bolesnija''?
 
Dok sam studirao, a i posle, uvek sam se čudio neorganizovanosti na mnogim faksovima što se tiče i rasporeda i načina polaganja ispita.

Na Matematičkom fakultetu nismo nikada imali takvih problema.

Malo izlazim iz okvira teme, ali najveća rupa u rasporedu mi je bila 2h i to možda jednom nedeljno. Bilo je jednom možda 8h spojeno (ali samo zato što sam bio na Astronomiji, pa smo imali predmete koje nemaju drugi matematičari), ali srećom, menza je blizu, pa možeš da skokneš do 3 kostura i propustiš možda 15 minuta nekog predavanja ili vežbi.

Drugar iz Pančeva je nosio sendviče, a i ja ponekad.

Što se tiče polaganja ispita - grupe za usmeni su pravljene tako da u grupi ne bude više od 10-ak osoba, i svaka grupa dobije termin kada treba da dođe, tako da u najgorem slučaju čekaš malo manje od 2h.

A onda odemo na Filozofski da polažemo nešto i vidim tamo 100 studenata koji čekaju da polažu jedan ispit kod jednog ispitivača?!?
 
Zato što su državni fakulteti puni egoističnih gmazina koje, ne samo što ne znaju za postojanje programa (ili algoritama) za pravljenje dobrih rasporeda, nego im je u svemu top prioritet i cilj kako na faks doći što kasnije a otići što ranije.

O tome mi je pričao brat od tetke koji je završio isti faks, samo drugi smer, još sredinom 2000ih. Mislio sam tad da je samo ogorčen, ali sam posle uvideo da nije. Jer je imao odličan prosek, i bio super student. Nego sam video kako je prozreo sve ove lenčuge i gmazove.

NA privatnim fakultetima rasporedi su sasvim druga priča. Tačno se vidi da je to neko krojio, da je možda rađeno i kompjuterski, i napravljeno tako da se sve uklopi. Čak i za one koji npr imaju da slušaju predmete iz više godina, pa da im se minimizuje šansa preklapanja.

A o ophođenju da ne govorim. Sa Saobraćajnog mi je u najvećem i najogavnijem sećanju ostala jedna katedra, dobro poznata javnosti već 20 godina, koja sama pravi takav imbecilni program i način polaganja da redovno ispred svog kabineta imaju redove i redove studenata, a onda kada izađu iz tog kabineta i vide te nesrećne mase koje čekaju, kukaju što ih ima toliko. Pa imbecili, promenite program i ophođenje, pa nećete imati redine nesrećnika ispred kabineta i nećete ostajati na poslu do 15h umesto do vaših željenih 14h. (Zamisli mukice, moraju da ostaju do 15h, strahota živa)


Sve su to mahom teške samožive gmazine koje baš briga za bilo koga sem za njih same. Čast retkim izuzecima.
Zato sam i ja zadnjih godina počeo da menjam mišljenje o privatnim fakultetima (kojih ima razih, i jako loših ali i jako dobrih) jer sam uvideo da država i BU sami sebi kopaju grob. U stvari svima nama nam kolektivno kopaju grobove. Jer su i dalje po pitanju svega zatočeni u 20. veku.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=897605#p897605:31tfqbf5 je napisao(la):
Bender Rodriguez » 10 Nov 2021 01:25 pm[/url]":31tfqbf5]
Naravno, to ne bude tako ''snađi se'' nego svi lepo kažu ''FAK JU'' pa ili ne idu na predavanja, ili odslušaju sve ali se tog dana hrane samo pecivima i slatkišima. I unište se sedeći 9 faking sati na istoj stolici. Rezultat - jedna polovina studenta digne ruke od tih predmeta, a druga postane gojazna i bolesna sa 20 godina.
A menza u 4. aprilu?;)

Inače, sve si u pravu za našu akademsku zajednicu - još je i gore od toga. Ne bi bili problem krš privatni fakulteti da su državni dobri, ali to su samo feudi učenih interesnih grupa osrednjeg dometa.
 
Професори који су незгодни према студентима на државним факултетима иду у другу крајност када се нађу у ситуацији да предају на приватним факултетима. Тада потпуно оборе критеријум да би студенти бирали њихове предмете и последично имали већи фонд часова од чега им зависи зарада.
 
Panto - Upravo tako.

A 4. april je uvek bio prepun. Ali prepun. A i ja nikad nisam imao karticu za menze. Ne znam ni da li sam mogao da je dobijem. Nekako u tom periodu svog života nisam razmišljao tome, emotivno sam bio sve distanciraniji od tog faksa.

Uglavnom sam praktikovao da jedem kod kuće što više mogu, odnosno da se što manje zadržavam na faksu. Problem su bile veće pauze s kojima niti imam vremena da odem do kuće, niti imam živaca da ih presedim na faksu. I onda se mrcvariš tako ni tamo ni vamo.

Al ajd, da ne idem dalje u off, neka ostane na tome.

Orion - tačno tako. Kad znaju da su lako zamenljivi, sve je drugačije. A ne ko ove puzavice na državnim, što se zavuku u svaku poru i ne puštaju do smrti. Ne do penzije, nego do smrti.
 
]Sve je to lepo što pišete ali zaboravljate da kuvana jela mogu da se jedu samo dok sediš za stolom ili eventualno stojiš za stočićem pa jedeš natenane.
Dok se sendviči, pljeskavice, pice, peciva... sve mogu jesti ''usput'' i bilo gde bilo kako (sem ako su natrpane prilozima pa sve curi XD)

Retko koga vidim da jede usput, baš retko tj i ne sećam se kada sam poslednji put video nekog da jede i hoda. Pre je kako orion kaže, 20min čekaju pljuskavicu i posle još 10min sede i jednu. Evo uzmi prost primer, u TC-im imaš mek i ostalu plastiku i imaš kuvana jela. Tamo gde su kuvana jela može da biraš koje ćeš zrno graška dok u meku moraš da čekaš red pola sata. dakle sve je na izvolte i opet ljudi idu ka nezdravom. Kuvana jela obično jedeš brzo, imaš pult ili stočić pojedeš kupljeno i odeš, 5-10min sve u vrh glave. Nema tu mnogo neke nauke. Nije to fensi restoran pa pola sata naručuješ, pola sata čekaš klopu, pola sata jedeš, pola sata kuliraš.

Kao što rekoh kod mene na poslu svi osim mene jedu naručenu hranu, nekolicina uzima kuvano iz kafane, jedino ja jedem moje spremljeno. I to niti je to figurativno zato što Ja nemam novca, niti što oni imaju mnogo novca već su tako navikli i tako im je lepo. I to najviše koleginice, one i ne žele da spremaju kod kuće. Pre nekog vremena mi poznanik iz Niša šalje sliku kako je kod njih pljeskavica 300gr 150din. Reko ni meso da ga kupiš 300gr ne može da bude tako jeftino i pitam ga koliko je neki file i kaže 200din 200gr. I onda mu kažem i nije ti čudno da je file manji, a skuplji dok je pljeskavica veća i jeftinija. U princpicu jedeš malo krupniju i isprženu paštetu.
 
Vrh