Šta je novo?

Zemun

Ne mogu da ne reagujem na nastup arhitekata i urbanista iz tog vremena koji su predložili modernističke solitere uz gustu predratnu matricu uradjenu za vreme kraljevine a iza za vreme austrugarske. Teški prelaz iz jedne epohe u drugu.

Ti soliteri su zaista tragedija za vizuru Zemuna i još nisam naleteo na nekog Zemunca koji tako ne misli.

dji_fly_20240506_173250_747_1715010232968_photo_optimized.jpg


Međutim, pošto se vrlo slična greška ponavlja i sada, duž čitave Savske obale koju progresivno guta "Beograd na vodi", treba ispraviti jednu istorijsku nepravdu pa jasno naglasiti da za ovo ruglo nije kriva vojska, iako se u to široko veruje, nego baš arhitekte i urbanisti, kao što si i rekao. Standardna verzija priče je da je tada vojska bila veoma važna, pa niko nije mogao da im se suprotstavi da baš ovde naprave stanove za oficire. Međutim tek kada je Vožd preneo ovaj članak iz Borbe (evo ga u većoj rezoluciji, sa izdvojenom i uvećanom slikom) ...

1969-05-13-Kapija-Zemuna-kao-gradski-bedem-Maketa-Karadjordjevog-trga-Borba.jpg


1969.05.13 Kapija Zemuna kao gradski bedem, Maketa Karadjordjevog trga, detalj makete, Borba.jpg



... shvatio sam da je projekat uređenja Karađorđevog trga rađen kao kompatibilni deo šireg projekta Novog Beograda sa jezerom. Na gornjoj slici vidite uzvodnu zemljanu prevlaku preko rukavca Dunava, ka Lidu. Ideja je bila da iskopaju pola Ratnog ostrva, a da na ostatku naprave nastavak Novog Beograda, iste arhitekture i sa istim urbanističkim principima. Tako bi se Novi Beograd završavao na obali glavnog toka Dunava, a unutar njega bi bilo jezero i zona rekreacije. Tada jezero Ada Ciganlija još nije postojalo, pa je upravo ovaj deo bio zamišljen kao centralna rekreaciona zona. Svemu tome su aminovali hidrološki stručnjaci zbog pogrešne analize da će bez zatvaranja desni rukavac Dunava biti zatrpan. To se naravno nije desilo. Dunav je ponovo nanosio pesak na ono što iskopaju u zoni Ratnog ostrva, a dok je nivo dna u desnom rukavcu ostao stabilan. Tako je ova užasna i ekološki destruktivna ideja napuštena, ali nažalost ne pre nego što je soliterima trajno upropaštena vizura Zemuna. A za to su krivi arhitekti i urbanisti, a ne vojska. Vojska je samo bila jedina koja je odmah imala para, pa je samo zato ovaj posebni deo šireg, okvirnog projekata Novog Beograda sa jezerom, odmah mogao da počne sa izgradnjom. Iz novog snimka iz istog ugla vidite da je skoro sve na Karađorđevom trgu izgrađeno baš u skladu sa maketom koja pretpostavlja da je Karađorđev trg ustvari deo takve verzije Novog Beograda, dakle njegova obala budućeg jezera na strani ka Zemunu, od koga je odvojena dugačkim horizontalnim zgradama-bedemima i soliterima (vidi članak). Slika je takođe iz Voždove poruke.

Mislio sam da ta priča sa uništenjem Ratnog ostrva i jezerom srećom nije ostavila traga. Nažalost nije tako. Karađorđev trg je ostao kao trajni spomenik ideološkoj zaslepljenosti "Novim Gradom" i omiljenim idejama tog vremena. To bi trebala da bude pouka za ovo što se sada radi sa gradskim obalama. Pošto će isto ovako izgledati i biti jednako vrednovano. Kao zločin prema gradu.

1969.05.13 Kapija Zemuna kao gradski bedem, Maketa Karadjordjevog trga, Poredjenje sa stanjem ...png
 
Poslednja izmena:
Зума, нису планирали језеро због тога што кажеш, него да би стабилизовали главни ток и његове обале.
 

Подељени грађевински пакети за избеглице


Градска општина Земун организовала је 23. септембра доделу грађевинских пакета за две породице избеглих лица на територији општине Земун.

Породица Јанка Мусулина добила је фасадни материјал за изолацију, завршно уређење свога дома у Земун пољу.

Невенки Шпановић испоручени су фасадни материјал и столарија за кућу у батајничком насељу Шангај.

Подели грађевинских пакета присуствовали су члан Већа Градске општине Земун и председник Савета за миграције Бошко Радовановић, као и Маја Гавриловић, координаторка републичког Комесаријата за избеглице и миграције за Земун.

 
Ostavite jezgro Zemuna na miru od potrošačkog hipsteraja. Kultivisanje urbanog ambijenta treba da služi prvenstveno lokalcima, i to tako da ne ugrožava njihove potrebe. Forumska omladina ne kapira da postoji život izvan kafića i butika, čini mi se.
 
Зума, нису планирали језеро због тога што кажеш, него да би стабилизовали главни ток и његове обале.

Bilo je više ciljeva. Jedan je stabilizacija glavnog toka a drugi je sprečavanje zatrpavanja desnog rukavca. Međutim i taj prvi cilj, isto kao i drugi, je pre svega bio posledica ideje da se Novi Beograd završava na delu Ratnog ostrva okrenutom ka glavnom toku. Pošto bi ta obala Ratnog ostrva onda bila veoma prometan kej sa puno ozbiljnih zgrada, nisu mogli da dozvole da desna obala glavnog toka ostane promenljiva i neutvrđena. Međutim kad je prihvaćena ideja da Ratno ostrvo ostane oaza prirode, činjenica da se ta obala doneke pomera više nije bila bitna. To je ono što sada imamo. Obala se uvek po malo pomera ali sada to nikome nije važno budući da je plovni put i matica toka reke više ka levoj obali. Zato je inicijalna osnova svega ovoga bila ideja da se Novi Beograd proširi na Ratno ostrvo. Iz toga proizilazi sve ostalo. Hidrološke analize su posle samo trebale da ispitaju šta se sve u tom slučaju mora uraditi i kako to najbolje izvesti.
 
Тај део ВРО је требао бити тона за рекреацију, никакве "озбиљне зграде" нису планиране.
1000032587.jpg


Није "прихваћена идеја", него једноставно није имало средстава за остваривање тог подухвата.

Није матица више ка левој страни, него је талог на вишем нивоу уз ВРО.
 
1969-05-13-kapija-zemuna-kao-gradski-bedem-maketa-karadjordjevog-trga-poredjenje-sa-stanjem-png.212637


Meni je oduvek i ta dugačka zgrada uz reku pored solitera bila neprirodna i nešto što zaklanja pogled, jer em što ružno izgleda, em što je uzdignuta nepotrebno na stubove između kojih su prolazi do same reke.​
 
1969-05-13-kapija-zemuna-kao-gradski-bedem-maketa-karadjordjevog-trga-poredjenje-sa-stanjem-png.212637


Meni je oduvek i ta dugačka zgrada uz reku pored solitera bila neprirodna i nešto što zaklanja pogled, jer em što ružno izgleda, em što je uzdignuta nepotrebno na stubove između kojih su prolazi do same reke.​
Zanimljiva gradjevina,zato je valjda na stubovima da bude 'prozračna' s obzirom da su ti stubovi jedno tri sprata visoki.
 
Ideja je bila da na nivou tla za pešake nema prepreke između zelenog pojasa oko zgrada i obale reke. Iako je takva vrsta pažnje prema pešacima pohvalna, nešto što je nepojmljivo-nedostižni vrhunac obzira za savremeni pljaškaško-investitorski urbanizam ("a gde je ANEKS ?"), loše je što takva horizontalna zgrada u obliku bedema uopšte postoji jer sprečava strujanje vazduha i menja mikro klimu iza nje. Plus što kvari vizure. Velika reka u sred grada bi skoro uvek trebala biti srce okolnog zelenog pojasa (napajanje biljaka podzemnom vlagom, drenaža zemljišta, hlađenje toplotnog ostrva, mikro klima, strujanje vazduha, otvorene vizure, prostor za socijalizaciju, druženje i decu, centar povezane mreže gradskih zelenih površina ... ), a ne nebitna i nekorisna kič kulisa za tržni ili stambeni centar. Ovo prvo je savremeni urbanistički pristup u vreme klimatskih promena i tek nedavno sazrele svesti o ogromnoj važnosti ekološke komponente funkcionisanja velikog grada. Nažalost kod nas mnogi to ne razumeju ni sada.
 
Ti soliteri su zaista tragedija za vizuru Zemuna i još nisam naleteo na nekog Zemunca koji tako ne misli.

Pogledajte prilog 212629

Međutim, pošto se vrlo slična greška ponavlja i sada, duž čitave Savske obale koju progresivno guta "Beograd na vodi", treba ispraviti jednu istorijsku nepravdu pa jasno naglasiti da za ovo ruglo nije kriva vojska, iako se u to široko veruje, nego baš arhitekte i urbanisti, kao što si i rekao. Standardna verzija priče je da je tada vojska bila veoma važna, pa niko nije mogao da im se suprotstavi da baš ovde naprave stanove za oficire. Međutim tek kada je Vožd preneo ovaj članak iz Borbe (evo ga u većoj rezoluciji, sa izdvojenom i uvećanom slikom) ...

1969-05-13-Kapija-Zemuna-kao-gradski-bedem-Maketa-Karadjordjevog-trga-Borba.jpg


Pogledajte prilog 212633


... shvatio sam da je projekat uređenja Karađorđevog trga rađen kao kompatibilni deo šireg projekta Novog Beograda sa jezerom. Na gornjoj slici vidite uzvodnu zemljanu prevlaku preko rukavca Dunava, ka Lidu. Ideja je bila da iskopaju pola Ratnog ostrva, a da na ostatku naprave nastavak Novog Beograda, iste arhitekture i sa istim urbanističkim principima. Tako bi se Novi Beograd završavao na obali glavnog toka Dunava, a unutar njega bi bilo jezero i zona rekreacije. Tada jezero Ada Ciganlija još nije postojalo, pa je upravo ovaj deo bio zamišljen kao centralna rekreaciona zona. Svemu tome su aminovali hidrološki stručnjaci zbog pogrešne analize da će bez zatvaranja desni rukavac Dunava biti zatrpan. To se naravno nije desilo. Dunav je ponovo nanosio pesak na ono što iskopaju u zoni Ratnog ostrva, a dok je nivo dna u desnom rukavcu ostao stabilan. Tako je ova užasna i ekološki destruktivna ideja napuštena, ali nažalost ne pre nego što je soliterima trajno upropaštena vizura Zemuna. A za to su krivi arhitekti i urbanisti, a ne vojska. Vojska je samo bila jedina koja je odmah imala para, pa je samo zato ovaj posebni deo šireg, okvirnog projekata Novog Beograda sa jezerom, odmah mogao da počne sa izgradnjom. Iz novog snimka iz istog ugla vidite da je skoro sve na Karađorđevom trgu izgrađeno baš u skladu sa maketom koja pretpostavlja da je Karađorđev trg ustvari deo takve verzije Novog Beograda, dakle njegova obala budućeg jezera na strani ka Zemunu, od koga je odvojena dugačkim horizontalnim zgradama-bedemima i soliterima (vidi članak). Slika je takođe iz Voždove poruke.

Mislio sam da ta priča sa uništenjem Ratnog ostrva i jezerom srećom nije ostavila traga. Nažalost nije tako. Karađorđev trg je ostao kao trajni spomenik ideološkoj zaslepljenosti "Novim Gradom" i omiljenim idejama tog vremena. To bi trebala da bude pouka za ovo što se sada radi sa gradskim obalama. Pošto će isto ovako izgledati i biti jednako vrednovano. Kao zločin prema gradu.

Pogledajte prilog 212637

Napravio sam lepšu sliku, gde se direktnije može videti korespodencija planiranog po projektu Zemunskog jezera sa uništenjem Ratnog ostrva, i onoga što je na Karađorđevom trgu i obalskom delu Zemuna stvarno napravljeno. A napravljeno je skoro sve, i to baš po tom, krajnje destruktivnom projektu. Fali samo škola (ili garaža?) na sadašnjem travnjaku (sada je tu dečiji vrtić) i jedan takođe niski objekat između dva poslednja solitera desno.

1969.05.13 Kapija Zemuna kao gradski bedem, Maketa Karadjordjevog trga, Poredjenje sa stanjem ...jpg
 
Interesantna evolucija imena, ali ne uvek i namena. Glavna ulica je bila:

- Glavna ulica do 1923.
- Kralja Petra I
- Adolfa Hitlera
- Maršala Tita
- Glavna

Napravili smo puni krug kroz ideologije da bi završili na početku.

A kazalište je postalo Dom Kulture i biblioteka, pa onda privatizovani Madlenijum.

Biblioteka je proterana na pijacu, u dve sobe bivše kafane, da zauzme mesto koje čitanje knjiga stvarno ima u glavama tranzicione elite.

Vodvilji i ostale žive "predstave" su međutim ostali nedirnuti, uvek na istom mestu, kao uvek tražena roba. Tačno tamo gde im je "Viktor Jung" tokom okupacije odredio da treba da budu.
 

Пријава за новогодишње пакетиће у Земуну


Пријава за преузимање ваучера за новогодишње пакетиће у Земуну почела је јуче, 7. новембра, у просторијама Канцеларије за младе ГО Земун, а трајаће до 23. новембра, сваког радног дана и у суботу, од 12 до 18 сати, саопштено је из ове општине.

Новогодишњи пакетићи су намењени за три старосне групе: за најмлађе до две године, од три до пет година и од шест до осам година.

Образац пријаве родитељи могу да преузму на сајту Општине или у просторијама Канцеларије за младе.

Приликом пријаве неопходно је приложити на увид личну карту једног од родитеља и здравствену књижицу детета, јер су пакетићи намењени само малишанима који имају пребивалиште на територији градске општине Земун.

Како наводе из Општине Земун, ово је четврта година заредом како се организује подела новогодишњих пакетића, а сваке године подели се до 15 хиљада пакетића.

Пакетићи ће ове године бити исти за девојчице и дечаке, а очекује их и пригодан програм са Деда Мразом.

Подела пакетића ће бити организована 27. и 28. децембра, од 11 до 19 часова, у хали „Пинки”.

0889e0d70bdda8c06bc8a9a0e62a8913_3556973564.jpg


 
Vrh