Problem zagađenja vazduha u seoskim domaćinstvima u Srbiji
U poslednje vreme puno se govori o zagađenom vazduhu i lošem kvalitetu vazduha koji udišemo kada smo na otvorenom prostoru. Međutim, ono o čemu se malo govori je nivo zagađenja vazduha u selima u Srbiji.
Nekad pomislimo da smo se prosto spasili kada uđemo u zatvoren prostor. Međutim možmo li begom u zatvoren prostor zaisti spasiti naš respiratorni sistem?
Činjenice govore da je širom sveta više od 3 milijarde ljudi izloženo lošem kvalitetu vazduha u vlastitim domovima zbog kuvanja, grejanja, sagorevanja prašine ili korišćenja tradicionalnog načina loženja.
Dim koji nastaje zagorevanjem drveta i uglja bogat je čađom - inače poznatom kao crni ugljenik. Ove tamne čestice apsorbuju UV zračenje sunca i zagrevaju atmosferu, doprinoseći klimatskim promenama. Dakle, nije kriv samo HARP za klimatske promene već smo i mi sami izgleda doprineli tome, korišćenjem ložnog materijala lošeg kvaliteta.
KAKAV VAZDUH UDIŠU STANOVNICI SELA?
Ali problem se tu ne završava. Crni ugljenik je samo jedna komponenta PM2,5 - čestica manjih od 2,5 mikrona i jednom udahnute, ove sitne čestice mogu uticati na srce i pluća, pogoršavaju simptome astme i doprinose pojavi srčanog udara, moždanom udaru, upali pluća i raku pluća.
Veliki broj seoskih domaćinstava koristi upravo materijal za loženje koji može biti veoma štetan za respiratorni sistem.
Ovo se ne tiče samo nas jer i u svetu postoji možda čak i veći problem zagđenja vazduha jer su neka istraživanja pokazala da recimo da oko 75% kuhinja u seoskim domaćinstvima /Kina, Bangladeš, Čile, Kolumbija, Indija, Pakistan/ koja su proučavana, ima koncentracije finih čestica koje prelaze dozvoljenu bezbedonosnu granicu. Ovo su ujedno i najzagađenije zemlje na svetu, ali kako vidimo ne samo kada je u pitanju spoljni vazduh već i vazduh u zatvorenim prostorijama. U međuvremenu, domaćinstva koja koriste šporete struju imala su nivo PM2,5 i crnog ugljenika koji su u proseku bili za 50% niži od proseka za domaćinstva koja kuvaju drvo, ugalj i poljoprivredni otpad.
IZVORI ZAGAĐENJA U SELIMA I GDE JE NAJGORI VAZDUH U SRBIJI?
Kada su u pitanju seoska domaćinstva u Srbiji ovde imamo još jedan problem zagađenja vazduha, a to je spaljivanje otpada i strništa čime se narušava ne samo čistoća vazduha već i kvalitet zemljišta. Uprkos zabranama i kaznama, spaljivanje njiva je i dalje aktuelno. Takođe, u nekim selima i slabije razvijenim opštinama zbog manjka kontejnera za odlaganje komunalnog otpada stanovništvo pribegava spaljivanju otpada, iako su za to predviđene posebne peći.
Neadekvatnim spaljivanjem otpada ne dolazi do njegovog potpunog sagorevanja što za posledicu ima oslobađanje toksičnih materija i formiranje jedinjenja koja imaju mutagena i kancerogena svojstva.
Dakle, zagađenje vazduha je evidentno ne samo problem velikih gradova već i seoskih domaćinstava.
Zagađenje vazduha je iz tih razloga intenzivno i tokom letnjih meseci kada je grejna sezona uveliko završena.
Posebno ugrožena područja u našoj zemlji su sela iz okoline:
OBRENOVCA I VALJEVA,
OKOLINA BORA,
ČAČKA,
ZAJEČAR,
POŽAREVAC,
BEOČIN
... DOK SU U BEOGRADU NAJVEĆA ZAGAĐENJA VEĆ GODINAMA REGISTROVANA U KRNJAČI, BORČI, KOTEŽU I VINČI.
Najviše SUMPOR DIOKSIDA I AZOT DIOKSIDA OSLOBAĐA SE U PROIZVODNJI ELEKTRIČNE I TOPLOTNE ENERGIJE, dok su kada su u pitanju PM2,5 i PM 10 čestice glavni krivci - toplotne snage manje od 50MW i individualno grejanje.
Drugi po redu krivac za povećanu koncentraciju PM10 čestica je poljoprivreda /bez stočarstva/ dok se tek na trećem mestu nalazi industrija.
MOŽE LI SE SPREČITI ENORMNO ZAGAĐENJE VAZDUHA U SEOSKIM OPŠTINAMA?!
Povećanjem nivoa svesti i informisanosti stanovništva može se delimično uticati na smanjenje zagađenja, sprečavanjem paljenja njiva i adekvatnim spaljivanjem otpada. Kada je izbor materijala za loženje u pitanju treba birati kvalitetniji ugalj i sredstva za loženje koja izazivaju manje zagađenje ukoliko finansijske moguđnosti ne dozvoljavaju korišćenje električne energije.
Ceo tekst na
https://www.srbijaspace.rs/blog/pro...ha-u-seoskim-domacinstvima-u-srbiji-1614.html
