Interesantno da saobraćaj zagađuje lokalno, što je izazvano ljudskim faktorom (recimo projekti petlji i uopšteno urbanistički planovi).
Setite se kritika pokojnog Nenada Bogdanovića vezanih za Autokomandu i Mostar. Kombinacija semafora sa malim brojem kratkih traka na izlazima uzrok je ograničenog protoka na istim, uz napomenu da je grad i pored navedenog decenijama gomilao zgrade usput ignorišući ozbiljan razvoj šinskih sistema. Većim protokom bila bi izvršena mitigacija negativnog uticaja skoka stepena mitigacije na postojeću putnu mrežu (ostalo bi lufta), dok bi metro mogao primiti nova putovanja generisana gradnjom. Vremenom je širenje mreže šinskih sistema i brzih gradskih saobraćajnica saobraćajna mreža mogla da isprati razvoj, što se nažalost nije desilo. Višedecenijskim neulaganjem stanje se samo pogoršalo, pri čemu je rešavanje istog postalo komplikovanije i skuplje.
Na putnu mrežu utiče sam urbanistički koncept, koji je svakako polazna tačka saobraćajnog zagađenja (ulična mreža za zaprežna kola obara srednju brzinu, izaziva stani-kreni režim što utiče na povećanje zagađenja). Sve ostalo je nadogradnja lošeg koncepta, što je dovelo do još većih problema (tepka integracija brzih gradskih saobraćajnica usled ograničenog prostora).
Čak se i praktikovanjem širokih rampi ne izbegava stani-kreni režim, obzirom na dužinu istih, odnosno ograničenog slobodnog prolaza na semaforima. Jednostavno pali se crveno pre nego što svi prođu kroz zeleno, da se ne bi kočio drugi, ulični pravac van rampe, mada i to ublažava efekat koji se može proširiti na sam autoput, usporiti njegov protok, te izazvati domino efekat.
Planiranje nije nimalo jednostavna stvar. Lakše je reči nego realizovati. Mnogo toga posledica je kratkovidosti, ili ograničenja budžeta. I šišanje troškova za 10% može izazvati 300% overbuidget projekte za pola veka, posebno kada se u obzir uzme kumulativan efekat štednje na više mesta sa indirektnim uticajem (opet se pokreće domino efekat).
Citat
članka Politike iz 2006.:
То су две најгоре петље и једине у свету које су направљене са семафорима. Возачи не могу од Аутокоманде да скрену десно на аутопут, што је несхватљиво. Људи који су радили такве пројекте сада нас критикују.
Bilo je priče o tome na nekoj od tema. Da bi se uključili desno morate levo uz jedno presecanje saobraćajnog toka u nivou (vi idete pravo, oni s Juga vas seku ka Južnom Bulevaru, još se napravi kolona na drugom semaforu, plus autobusko stajalište vas blokira, bukvalno se probijate do sledećeg autobuskog stajališta gde vam autobusi iz pravca Niša opet seku pravac u nivou). Desni izlaz samo je na prvi pogled nemoguće rešiti zbog pruge, međutim rampa normalnog radijusa krivine mogla je da se podigne iznad tramvajskog stajališta i pruge da bi se spustila duž autoputa do uključenja pored veterinarske klinike. Ne bi bila duža od 340m i to je moguće i sada naknadno dograditi. Alternativno moguće je dograditi vezu između Veterinarskog Fakulteta i Infektivne Klinike, što bi odgušilo samu petlju, povećalo protok i smanjilo zagađenje. Petlja bi mogla biti unapređena novim rampama radi ostvarivanja direktnih veza uz ukidanje ukrštanja u nivou/semafora, na primer od odvajanja za Niš do Južnog Bulevara uz hvatanje toka s rampe iz pravca Mostara. Postojeća rampa bi vodila ka semaforu u pravcu Slavije, tako da ne bi bilo ukrštanja tokova u nivou.
Pitam se u kolikoj bi meri nove rampe smanjile emisije, kao i da li bi bile isplative?
