Brzo širenje gasne mreže nije realno
Piše: M. N. Stevanović, 24. januara 2020.
Nekako baš pred raspisivanje izbora i u sred eskalacije problema sa zagađenjem, generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović izašao je sa tvrdnjom da se ozbiljno razmišlja o smanjenju troškova za uvođenje gasa u domaćinstva, kao energenta koji je ekološki najprihvatljiviji
On je naveo da bi ta cena ukoliko iza ideju stane Vlada, ali i lokalne samouprave čije takse takođe poskupljuju proces gasifikacije, mogla da bude oko 650 evra.
Sadašnja prosečna cena kreće se, zavisno od distributera, između 700 i 1.000 evra.
Bajatović, međutim, nije pominjao snižavanje cena samog energenta, koji u Srbiju iz Rusije stiže jedino preko Srbijagasa, a zbog čije visine gas u poslednjih desetak godina ne koriste mnogi koji imaju priključak, bar ne za grejanje jer im je jeftinije čvrsto gorivo.
Iako i sam Srbijagas dolazi do domaćinstava kao krajnjih potrošača, mnogo je više posrednika, distributera koji na lokalu grade mrežu i prenose gas do kupaca pa bi sniženje cene priključka palo na njihov teret.
Prema rečima Danice Nedić, direktorke Javnog preduzeća Srem gas i predsednice Stručnog udruženja distributera prirodnog gasa, cena priključka radi se po metodologiji koju je utvrdila Agencija za energetiku, koja konačno daje i saglasnost na računicu distributera.
– To se obračunava prema formuli, a zavisi od izgrađenosti mreže na nekoj lokaciji, kao i od toga da li mašinske radove izvodi distributer ili neka druga firma koju on angažuje. Inače, distributeri povremeno o svom trošku daju i popuste za priključenje novih korisnika, a često se novim korisnicima nude posebne pogodnosti. U jednom trenutku je, na primer Subotica, ponudila besplatne priključke, negde se cena za uvođenje gasa u određenom periodu prepolovi, neko daje mogućnost plaćanja na rate ili reprogram prema kome bi se taj početni iznos izmirivao tokom leta, kada je potrošnja manja – kaže Nedić za Danas i dodaje da distributeri imaju interes da uvećaju broj korisnika, ali da to zavisi i od slobodnih kapaciteta kojima te firme raspolažu.
Inače, prema nekim procenama, u Srbiji gas koristi oko 250.000 domaćinstava ili 10 odsto od ukupnog broja, pa bi povećanje broja korisnika preuzetih iz grupe onih koji koriste čvrsto gorivo, bilo korisno za očuvanje životne sredine.
Međutim, pitanje je koliko su realna očekivanja da će se to brzo dogoditi, jer u gradovima gde postoji mreža, zainteresovani su do sada imali dovoljno vremena da se pripreme pa neku ekspanziju bez prethodnog značajnog smanjenja cena gasa, ne treba očekivati.
S druge strane, prevelik je broj sredina do kojih gas nije stigao pa je očekivanje da će se to brzo dogoditi nerealno i više je u funkciji želje da se prikaže kako vlast brine o građanima, njihovom okruženju i ličnom standardu, nego što bi bitno uticala na povećanje korisnika gasa.