Zagađenje urbane sredine i kako ga se rešiti - izduvni gasovi, buka

[MC_]

zainteresovan » Ned Jan 26, 2020 2:29 pm[/url]":1org85f2]

daxyco » Ned Jan 26, 2020 11:42 am[/url]":1org85f2]U Kostolcu B je urađen sistem za odsumporavanje, pušten u rad i nije imao zadovoljavajuće efekte, trošio više energije nego što je najavljeno, i smanjenje emisije je bilo manje nego što je najavljeno. Uglavnom, sistem je isključen i NE RADI. Navodno je započet proces protiv izvođača radova, ali ne očekuje se da se išta reši (bar ne u skorije vreme). Potrošnja struje je oko 50MW za oba bloka, za godinu dana potroši energiju u vrednosti oko 20 miliona evra.

Svaka cast na insajd informacijama. Po mojim saznanjima, za sve si u pravu, izuzev za tuzbu. Postrojenje za osumporavanje u Kostolcu su radili Kinezi, finasiran je Kineskim kreditom, a posao je ugovoren na medju drzavnom nivou. Cak i kod prijema je bilo jasno da to nije to, ali je zarad Srpsko-Kineskih odnosa sve zataskano Inace, izodjaci radova (Kinezi) su predali postrojenje po sistemu kljuc u ruke, nadzor su (kao) vrsile nase firme, ali je naredjeno da sve "prodje" i rezultat je takav kakav je Daxyco opisao.

ima li igde na svetu takve drzave

 

[MC_]

Kisa je samo malo pomogla. NIsmo u ljubicatom nego u crvenom.
Tuzno je da cekamo da nam priroda pomogne.

Ovo je tipican problem neoliberalne drzave. Borba protiv zagadjenja ne uklapa se u nije profit, vidimo da EPS-u smeta sto preciscavanje kosta. To je svakodnevni profit, njihov profit. Bolesti, patnja ljudi, to se ne vidi kao trosak, jer to je javni trosak. To se ne vidi.

Varaju se oni koji misle da ce "drzava" uciniti nesto po ovom pitanju.
To sto ljudi vide kao drzavu jeste skup privatnih interesa grupe bandita.
To je neoliberalna drzava.

 

[MC_]

Mi ni osonovnu forenziku nism obavili. Cestice s emogu staviti pod mikroskom, moze se utvrditi njihov hemijski sastav i znati odakle poticu.
Zamislite bedu nase nauke. Nije im palo na pamet da to urade.

Ovo je recimo americka situacija iz donjeg rada.

https://www3.epa.gov/ttnchie1/conferenc ... /hodan.pdf

Postoji ovaj domaci rad, iz 2009. i on je vec zastareo jer su tada ritmovi rasta koncentracije bili razliciti za vikende i radne dane, a sada vis enisu.
http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0352 ... 11319J.pdf

 

[dragan]

Ovde ste me toliko isprepadali, pa ću da kupim neki sobne biljke kao ispomoć, iako sam na Fruškoj gori.
Evo lika, pa koga interesuje može jeftino da malo očisti vazduh bar u stanu :
https://www.google.com/search?q=sobne+b ... e&ie=UTF-8

 

[tzoran1]

ovo lici na Mordor iz gospodara prstenova (snimak Beograda juce)

 

[Svetlopis]

dragan » Pon Jan 27, 2020 10:28 am[/url]":1z7v5dmm]Ovde ste me toliko isprepadali, pa ću da kupim neki sobne biljke kao ispomoć, iako sam na Fruškoj gori.
Evo lika, pa koga interesuje može jeftino da malo očisti vazduh bar u stanu :
https://www.google.com/search?q=sobne+b ... e&ie=UTF-8

Nema drugog. Ja sam isto kupio biljke i čekam da mi stigne prečišćivač.

 

[astrodule]

Jedno ozbiljno pitanje - da li bi više drveća smanjilo ovo zagađenje?

 

[Dart]

Drveće i sve ostale biljke smanjuju Co2 ( troše ga u procesu fotosinteze) . Kod nas je najveći problem sa mikro česticama u vazduhu, a tu jedino pomažu filteri.

 

[Zuma]

astrodule » 27 Jan 2020 01:36 pm[/url]":3i50cwsf]Jedno ozbiljno pitanje - da li bi više drveća smanjilo ovo zagađenje?

Smanjilo bi sigurno, jedino nije jasno za koliko. Jedna studija pominje čak 27%, ali to je za velike površine zelenila. U svakom slučaju veoma zavisi od konkretne situacije, oblika terena, odnosa izvora i zelenila itd.

Kažu da je najbolje ako zelenilo okružuje izvor zagađenja, ili da je bar što bliže. Jedna posledica takvog nalaza je recimo jasno razumevanja zašto je važno imati parkove i zelenilo blizu centra grada. U našem slučaju ispada da nismo ni svesni koliku neponovljivu dragocenost, sasvim bukvalno "life support system", imamo u obliku gustog šipražija i visokog zelenila sa bogatim krošnjama na Ratnom ostrvu, u močvarnim šumama priobalja Dunava (Čapljino ostrvo, ono ogromno ostrvo koje žele da unište zbog buduće 2. po redu i zato sasvim nepotrebne luke u Zemunu, i ustvari ceo inundacioni pojas na levoj obali Dunava), zatim u Topčideru i u parku Ušće koji je takođe na putu uništenja pošto će upravo u njega da ubacuju islužene mostove kao gotovi okvir svojih budućih kafana. Ovo zelenilo je dragoceno upravo zato što je samo ono relativno blizu centra grada i tačaka ogromne koncentracije saobraćajnih, grejnih i drugih zagađenja.

Plants improve air quality through several mechanisms: they absorb carbon dioxide and release oxygen through photosynthesis, they increase humidity by transpiring water vapor through microscopic leaf pores, and they can passively absorb pollutants on the external surfaces of leaves and on the plant root-soil system.
https://www.sciencedaily.com/releases/2 ... 131121.htm

Restoring land cover, where possible, to county-level average canopy cover can further remove pollution of SO2, PM10, PM2.5, and NO2 by an average of 27% through interception of particulate matter and absorption of gaseous pollutants. We find such nature-based solutions to be cheaper than technology for several National Emission Inventory sectors.
https://pubs.acs.org/doi/10.1021/acs.est.9b01445

Plants could offer a better solution to air pollution
https://www.scitecheuropa.eu/plants-cou ... ion/98230/

 

[MC_]

Zagadjenje je opet pocelo da raste, cim je brzina vetra pala ispod 4 m/s

Direktor Agencije za zaštitu životne sredine Filip Radović rekao je za RTS da je promenom meteoroloških prilika otklonjena toplotna inverzija koja je, tokom dana, pri visokim temperaturama i vedrim noćima, održavala koncentraciju zagađujućih materija na visokom nivou.

"Vrlo važno je da je Vlada postavila problem zagađenja na najviši nivo agende i da će u narednom periodu, na srednjoročnom i dugoročnom planu biti mera u smislu prevencije i smanjenja zagađenja. Verujem da će u narednom periodu građani Srbije udisati vazduh kakav udišu stanovnici Evrope", istakao je Radović.

 

[Zuma]

Napravio sam jednu kompilaciju slika sa par mojih "ekspedicija" u unutrašnjost Ratnog ostrva. Ima ih dosta ali mislim da nema drugog načina da se zaista "oseti" divlje bogatstvo prirode na njemu. Obratite pažnju na ukupnu masu lišća na slikama jer je upravo ta masa, ili recimo zapremina, srazmerna sposonosti drveta da pričišćava vazduh. Ono jadno i stalno okresivano drveće koje nalazite uz puteve i na isto tako malim i jadnim parkićima, jedva da može nešto malo da pomogne u čišćenju vazduha i boljoj mikroklimi. To je uglavnom samo ukras i alibi, tobožnja tvrdnja da se neko, eto, trudi i sadi drveće. Naravno da i to koristi, ali ako je krošnja mala onda i koristi malo. Međutim divlje priobalje Dunava i Save, a pogotovo Ratno ostrvo na koje su se toliki nameračili, kao i ono uzvodno, kod Zemuna, to je nešto SASVIM drugo. Ono su po nivou u kome nam pomažu i čiste vazduh potpuno u klasi za sebe. Na Ratnom ostrvu je ukupna masa lišća koje pročišćava vazduh verovato veća od svog ostalog Beogradskog zelenila uzetog zajedno. Pogledajte i sami:

Pogledajte prilog 39
Pogledajte prilog 38
Pogledajte prilog 37
Pogledajte prilog 36
Pogledajte prilog 35
Pogledajte prilog 34
Pogledajte prilog 33
Pogledajte prilog 32
Pogledajte prilog 31
Pogledajte prilog 30
Pogledajte prilog 29
Pogledajte prilog 28
Pogledajte prilog 27
Pogledajte prilog 26
Pogledajte prilog 25
Pogledajte prilog 24
Pogledajte prilog 23
Pogledajte prilog 22
Pogledajte prilog 21
Pogledajte prilog 20
Pogledajte prilog 19
Pogledajte prilog 18
Pogledajte prilog 17
Pogledajte prilog 16
Pogledajte prilog 15
Pogledajte prilog 14
Pogledajte prilog 13
Pogledajte prilog 12
Pogledajte prilog 11
Pogledajte prilog 10
Pogledajte prilog 9
Pogledajte prilog 8
Pogledajte prilog 7
Pogledajte prilog 6
Pogledajte prilog 5Pogledajte prilog 4
Pogledajte prilog 3
Pogledajte prilog 2
Pogledajte prilog 1

 

[Zuma]

Pogledajte prilog 5
Pogledajte prilog 4
Pogledajte prilog 3
Pogledajte prilog 2
Pogledajte prilog 1

 

[Zuma]

Nažalost fabrika za prečišćavanje vazduha na Ratnom ostrvu i u priobalju ne radi toliko efikasno zimi, pa tada moramo da se potrudimo sami.

Evo sada par slika sa drugog ostrva uzvodno od Pupinovog mosta, onog koga planiraju da betoniraju i unište totalno. Iako je ionako planirana gradnja druge, prave luke nizvodno od Pančevačkog mosta, pa je ova uzvodna savršeno nepotrebna budući da je nova industrijska zona već dobro povezana i obilaznicom na levoj obali Dunava sa budućom nizvodnom lukom, i Pupinovim mostom sa autoputem, pa je ta luka SAVRŠENO nepotrebna i štetna (pošto je na alternativnom vodoizvorištu i uzvodno od grada, gde se luke zbog zagađenja vode NIKADA ne prave ako ima izbora). Plus što ovo ostrvo i Evropska Unija štiti zbog ptica i kao deo zelenog Evropskog koridora. Plus što je od strane mnogo pametnijih ljudi od ovih sada namerno ostavljeno kao plavno područije da štiti grad i njegovu okolinu od velikih voda.

Par slika tog ostrva i njegovog zelenila. Ostrva i zelenila koje je inače veličine Novog Beograda, pa srazmerno svojoj veličini i prečišćava ovaj otrovni vazduh koji bi inače bio još gori. Ali nažalost ne zadugo.

Maltene kao nacionalni park, zar ne? I to praktično u sred milionskog grada. Ko to još u svetu ima?

A trenutne vlasti smatraju da je njegovo betoniranje zbog luke koja nije potrebna najbolje što se sa njim može uraditi.

 

[Biciklistkinja]

Ovo zlato treba večno čuvati u ovom stanju, ceo PKB treba ostaviti a grad praviti na drugim mestima.

 

[MC_]

UZasno. Kapital ce nas pojesti.

 

[dragan]

Ritovi uzvodno od Pupinovog mosta nisu u "centru grada", već je to VRO i preko puta lokacija Čaplja.

 

[roland]

Meni se čini da ti ritovi više nisu ni deo Beograda, ni Srbije, već Kine, jer o sudbini tog dela nedirnute prirode je odlučio neki birokrata u Pekingu a narod Beograda i Srbije niko ništa nije pitao.

Sent from my FRD-L09 using Tapatalk

 

[Bender Rodriguez]

A zašto ne bi pravili luku u Pančevu, kao što je i bilo u nekim planovima?

 

[Zuma]

Zato što je Pančevo drugi grad, a naši slavni gradski oci ne žele da "njihova" zarada od luke (tj Kineska zarada jer će luka biti uglavnom njihovo vlasništvo i pod njihovom kontrolom) ode u susedni grad zvani Pančevo. Tuga. Pa čak i ako pristanemo na tu vrstu otimanja za novac preko našeg zdravlja, opet između Pančevačkog mosta i granice Beograda prema Pančevu ima dovoljno mesta za gradnju obe nove luke. Pa uopšte ne mora biti uzvodno od grada, a da ipak bude na teritoriji Beograda.

A što je još tužnije, ili smešnije, u zavisnosti vrste raspoloženja, imamo i ovaj dijalog:

Zamenik gradonačelnika Goran Vesić najavljuje da je gradska vlast spremna da pomogne Beogradu da prodiše, ali prema planu i programu - tek za pet godina.

Tvrdi da će do tada na ulicama saobraćati isključivo autobusi na gas, kao i elektrovozila. Ukinuće se individualna ložišta, a srpska prestonica će, obećava Vesić. biti zelenija.

"U narednih pet godina, zasadićemo milion stabala", rekao je Vesić gostujući na RTS-u.

Novinarka: Ima li mesta u Beogradu?

"Nema", odgovorio je Vesić.

Novinarka: Pa kako ćete onda da zasadite?

"Naravno da ćemo obezbediti nova mesta za sadnju, u ovom trenutku nema mesta za milion stabala, ali ima mesta za nekoliko stotina hiljada stabala", ubeđivao je zamenik gradonačelnika.

E sad, razmislite šta je ovde rečeno. Individualna ložišta naravno neće biti ukinuta, ali preskočimo sad taj deo. Vazduh će tobože biti čistiji jer će za nekih 5 godina grad nekako i negde (?) naći mesta za čak milion novih stabala. Sad nema mesta, ali biće ga (?). Ako bi u nekom kršu ili rudničkom jalovištu ko zna gde, sadili jednu mladu sadnicu na 1 kvadratni metar, milion takvih sadnica bi zauzelo 1 kvadratni kilometar.

Lepo zar ne? Ali Vesić ne kaže da istovremeno planiraju da naprave luku od ovog predivnog zelenog ostrva površine 562 hektara. Što je 5,6 kvadratnih kilometara! Uništivši pri tome čitavo ostrvo koje SADA ima recimo 8 km2 bujnog zelenila, odraslog drveća, prizemnog rastinja i druge najbujnije moguće vlažne vegetacije sa ukupnom lisnatom zelenom masom koju mogu samo da sanjaju da veštačkim putem naprave za par decenija bilo gde drugde izvan vlažne plavne zone Dunava. Što naravno i nije moguće.

Znači MOŽDA će za pet godina zasaditi madih sadnica drveća toliko da pokrije 1 km2, od čega će se bez stalnog zalivanja 90% ubrzo osušiti, da bi istovremeno UNIŠTILI 8 kvadratnih kilometara već postojeće, najbujnije šume i starog zelenila koje je moguće zamisliti. To je taj slavni plan za čišćenje zagađenog vazduha sadnjom drveća. Neodoljivo me potseća na čuveni dijalog kod Kočića:

PISARČIĆ: To je ono što vi, seljaci, zovete Zemljana vlada.

DAVID: O, čekaj, ljubim je, da je vidim! (penje se na stolicu, nadnosi ruku nad oči i dugo, dugo gleda.) O, zar ćorava naša Zemljana vlada, god joj njezin! (Pade sa stolice.) Zato nami, grdna rano, sve ćoravo i ide u ovoj zemlji!

SUDAC: (ulazi s Doktorom): Šta je to? !

DAVID: (diže se): Ništa, glavati gospodine... E, ljudi moji, da sam juče umro, ne bi znao da je naša premilostiva Zemljana vlada ćorava!

SUDAC: To je taj seljak što tuži jazavca. Molim Vas, gospodine doktore, da ga pregledate. Sad mi se čini budala_ nad budalama, sad opet vrlo bistar i pametan. Čudnovato i zagonetno stvorenje!

DOKTOR: (s neke visine): Na prvi pogled to bude bila budala_, bladsinniger Kerl, Cretin! (Davidu) Kako se bude zvala?

 

[dragan]

Tih najavljenih milion stabala moraju da budu zasadjeni u centru grada, tj. u urbanoj zoni, jer ako budu na deset kilometara od Terazija kao pomenuti ritovi, neće se gradjani mnogo nadisati tog kiseonika.

Postoje veće zelene površine oko gradskog jezgra, nap. VRO, Čaplja, Ada Ciganlija, Makiško polje, Košutnjak, . . itd., ali nisan baš siguran da one imaju neki uticaj na urbane delove grada kod kojih je najveće zagadjenje. Zato bi masovna sadnja drveća, ali i žbunja, po centralnim delovima mogla bolje da utiče na kvalitet vazduha.

 

[Zuma]

U centru grada nema gde da se zasadi toliko drveće. Veća ukupna lisnata masa koja bi mogla da čisti vazduh u značajnijem stepenu zaista blizu centra postoji samo na Ratnom ostrvu i na Čaplji. Međutim vazduh se i pri maloj brzini vetra ipak donekle pokreće, a tu je i proces difuzije koji ne zavisi od vetra. Ovaj uzvodni deo Dunava jeste malo dalje od centra, ali zato ima ogromnu površinu i veliku masu zelenila. Što znači da svakako pomaže kvalitetu vazduha, pre svega u Zemunu, a delimično i u centru starog Beograda. Dunav je veoma širok i bez prepreka za strujanje vazduha čak i na prizemnom nivou koji je nama najvažniji. Zbog toga on može služiti kao slobodni koridor da se pročišćeni vazduh lakše prostire do zagađenog vazduha Starog grada.

Suština je da je zagađenje vazduha u Beogradu tako ozbiljno da se ne može rešiti ako se ne napadnu SVI izvori zagađenja i ne koristi SVE što može da pomogne. A veoma velika masa zelenila na Ratnom ostrvu, Čaplji i na ovom ostrvu kod Pupinovog mosta nam svakako pomaže, inače bi stanje bilo još gore. Zbog toga ne smemo dozvoliti njegovu degradaciju pa makar imali dileme oko tačnog stepena te pomoći u raznim krajevima grada. Prosjaci ne biraju.

 

[dragan]

Zuma » 28 Jan 2020 05:37 am[/url]":3gkz8w7l]U centru grada nema gde da se zasadi toliko drveće. . .

Evo ja ću besplatno da obezbedim potrebnu površinu u samom centru grada (krug "2", pa i nešto šire), a obezbediću da to može da se posadi već ovog proleća i to bez gradskih troškova za transport, sadnju i održavanje sadnica.
Sadnice drveća i žbunja bi trebalo besplatno dati gradjanima da sade po svojim dvorištima ili oko većih zgrada, a takvog prostora ima za 10 miliona sadnica. To može da se deli na pijacama, oko marketa i slično, a bili bi angažovani dogrovoljci ekoloških organizacaja i sa ovog foruma.
Da ne bi bilo neke zloupotrebe, pošto smo po tom pitanju dosta maštoviti, davao bih godišnje odredjenu količinu, nap. 2 drveta i 5 žbunova i to uz evidenciju preko lične karte. A, za decu i omladinu bez lič.karte, može da se organizuje podela sadnica preko škola, ali bi nastavnici evidentirali kome je sve dato.
Ovo je samo početna ideja, ali verujem da može još da se razradi i pomogne oko boljeg vazduha. Naprimer, može da se organizuje i neka godišnja lutrija, tako da se daju tiketi svakom evidentiranom gradjaninu.

 

[dragan]

Predhodni post se odnosi na dobrovoljno sadjenje drveća i žbunja, ali može da se gradskom odlukom propiše i obavezno sadjenje, nap. jedno drvo ili dva žbuna na svakih 10 - 20m2 dvorišta ili ravnih krovova. To bi se odnosilo na Skupštine vlasnika stanova, sve firme, banke, javna preduzeća, . . .itd., a moglo bi da se sprovodi preko Upravnika zgrada i Komunalne policije.

 

[orion]

Потребно је водити рачуна о заузећу парцеле. У центру града заузеће може да буде веће али у предграђу треба да буде мање од 50%, на већим плацевима може и мање од 30%.
Пошто је сива фаза градње релативно јефтина код нас постоји пракса да се најпре зида кућа, углавном предимензионисана, па уместо да се она завршава креће се са новом градњом читавог комплекса помоћнох објеката и наравно све то огради бетонском оградом. На крају се добије потпуно енергетски неодржив посед који је оптерећење и за власника и природу.

 

[dragan]

Da, bitno je i zauzeće parcele, ali sada je već kasno da se tu poboljša stanje. U centralnim opštinama je već izgradjeno sve i svašta, nešto i legalizovano pa sada se ne može rušiti, ali se može privoleti vlasnik da posadi neko drvo i par žbunova sa dobrom propagandom uz podršku medija.

Može se oformiti i grupa sponzora, tv i ostalih medija, koji će angažovati poznate javne ličnosti, glumce, pevače, sportiste, . . da pozivaju gradjane na akciju za sadjenje besplatnih sadnica. Jedino one posadjene u širem centru mnogu nešto da utiču na kvalitet vazduha, jer kada se nepovoljni vremenski uslovi bez strujanja vazduha, nema vajde od Zvezdarske šume, Košutnjaka, Ade Ciganlije, . . . sve je to daleko. Samo zelenilo u najbližem okruženju tada može nešto da pomogne plućima gradjana.