Zagađenje urbane sredine i kako ga se rešiti - izduvni gasovi, buka

[roland]

Na smanjenje emisije zagađujućih čestica iz inidividualnih ložišta veliki uticaj ima i termo izolacija objekata. Tu bi država isto tako trebalo da pomogne , recimo da subvencioniše kredite za nabavku materijala za poboljšanje termo izolacije kuća i zgrada.

I da se ukine loženje uglja u gradskim sredinama, to ne bi trebalo da bude veliki trošak. Samo treba uvesti povraćaj PDV-a za sušena drva za loženje, dok za ugalj ostaviti PDV, i tako pojeftiniti drva za krajnjeg potrošača.

 

[orion]

@Zuma
Мој утисак није да најсиромашнији користе угаљ.
Најсиромашнији користе углавном дрво и греју само одређене просторије. Не знам случај да неко ложи угаљ у просторијама.
Типичан корисник угља су они који имају етажно грејање са спољним котловницама у којима поред угља сагоревају све и свашта. Обично су то куће са већом квадратуром што би изискивало огромне трошкове за неки друиу вид грејања.

Дакле забрана индивидуалних лошишта за угаљ не би био удар на социјалне кетагорије и ту забрану треба што пре увести.
Дрво је мање зло.

 

[Zuma]

Mislio sam na to da su relativno dobrostojeći uglavnom u novijim stanovima u većim zgradama koje već imaju centralno grejanje, što one koji troše ugalj i drva verovatno stvrstava u po prihodima nižu grupu stanovništva. Koji dakle imaju veća ograničenja koliko za grejanje mogu da plate. A i nisam siguran da li onaj deo koji ima svoje privatne kuće sa etažnim grejanjam obavezno spada u imućne. Mada je sve to sasvim slobodna i prlično proizvoljna procena pa je sasvim moguće da si u pravu. Međutim ovde nije to najvažnije. Sumnjam da je naš prosečan standard, bogatijih ili siromašnijih, svejedno, takav da mogu prosto da pređu na skuplje gorivo ako to neko tek tako dekretom odluči. Veoma mnogo ljudi živi sa budžetom koji je na samoj ivci. U većini kategorija prihoda. Sumnjam da su takve zabrane realne u ovom trenutku.

 

[Zvezdara64]

Nisam siguran da li je ovo pravi podforum da prenesem ovu analizu? Mislim da će imati uticaja i na urbane sredine, zbog upotrebe energetskog potencijala Srbije. Zanimljivo je. Nisam preneo deo o Tuzli, BiH, koga zanima može da pogleda na linku ispod teksta.

Troškovi u studijama za nove termoelektrane nerealno niski: istraživanje

22.01.2020. | Autor: Igor Todorović

Poslanici skupština Bosne i Hercegovine i Srbije obmanuti su “lažnim informacijama” kad su prihvatili projekte dva bloka na ugalj koje finansira Kina, otkrivaju dokumenti na koje se poziva Unearthed. U studijama izvodljivosti za nove termoelektrane Tuzla 7 odnosno Kostolac B3, troškovi na ime ispuštanja gasova s efektom staklene bašte strašno su potcenjeni, a uopšte nije uračunata šteta po životnu sredinu i zdravlje, pokazali su podaci dosad nepoznati javnosti.
Dve zemlje su obavezne da se priključe sistemu za trgovanje emisijama, ETS, u postupku ulaska u Evropsku uniju. Članovi parlamenata su izglasali državne garancije za zajmove za nove termoelektrane, u suštini prebacujući odgovornost na buduće poreske obveznike.

Frede Hvelplund, profesor energetskog planiranja na Univerzitetu Aalborg u Danskoj, ocenio je da su greške u studijama toliko ozbiljne da se radi “ili o pristrasnosti ili glupavosti”. U izveštaju se napominje da je zanemareno širenje zagađenja van granica država, a da je u projekcijama velika većina preranih smrti zapravo u inostranstvu.


Po zvaničnom predviđanju, do 2034. nema plaćanja za sertifikate za emisije štetnih gasova. Osim toga, posle toga se za osnovu uzima 7,1 evro po toni ugljen-dioksida ili prosek od 2006. do 2018. godine. Novinari portala povezanog s organizacijom Greenpeace UK naglašavaju da je trenutna cena 26 evra.


Srbija pretpostavila cenu uglja daleko ispod tržišne

Srbija gradi treći blok u Kostolcu vredan 613 miliona dolara. Kredit ExIm banke iz 2014. pokriva 85 odsto i ove nove termoelektrane. Kapacitet je 350 megavata. Širi projekat obuhvata širenje obližnjih kopova uglja, ali efekat pojačane eksploatacije je navodno izostavljen.

U studiji izvodljivosti stoji da troškovi za dozvole za CO2 nisu uračunati zbog toga što je država plaćanje preuzela na sebe. Tona tog gasa obračunata je u rasponu od 6,55 do 13,1 dolara ili 5,9 do 11,8 evra.

U dokumentu doduše piše da bi gornji nivo učinio poduhvat neprofitabilnim, a cena je već više nego dvostruko iznad najpesimističnije procene! Pritom, pretpostavljena je cena uglja od 17,56 dolara. Autorka članka Eleanor Rose se poziva na tvrdnju lokalnih aktivista da je sada realnije 25 dolara po toni.

izvor: Balkan Green Energy News

 

[Zvezdara64]

Što se tiče prelaska sa uglja i drva siromašnijih stavnovnika na struju, prirodni-gas ili tng, to je uslovljeno i lokacijom. Jednostavno, tamo gde je gusta, urbana sredina ugalj i drva zagadjuju vazduh u tako velikim koncetracijama da truju stanovnike. Tu nema dileme da li treba zabraniti. Treba!
U urbanim sredinama smo prisiljeni na mnoga ograničenja. Ovo bi trebalo da bude jedno od njih. Npr. u Nemačkoj, postojbini dizel motora, jedan po jedan kvart, grad po grad ih ograničavaju i zabranjuju. Zbog zagadjenja. A auto industrija je najveća privredna grana u Nemačkoj.
U Londonu, od 2025, će biti zabranjeno loženje drva. Najviše se bune bogataši iz Kensingtona, Belgravie.. Vatrica u kaminu i čaj je engleski trip.. Kažu da gradonačelnik nije poreklom 5 generacija unazad Englez, pa kao ne kapira običaje. Dobili su odgovor, zagadjujete vazduh, trujete grad. Ako želite da pijete čaj u 5 pored vatrice, iselite se iz Londona. Karikirao sam malo, ali to je suština.

 

[Zuma]

Nije u pitanju da li treba nego da li može. Ko će da plati sve troškove konverzije ložišta i kasnije cene goriva? Koliko je to ukupno? MOGU li ti ljudi to da plate? Kod nas u Srbiji, a ne u Engleskoj.

 

[Zvezdara64]

I treba i može i mora. U pitanju je trovanje ljudi. Zuma, ljudi umiru zbog zagadjenog, otrovanog vazduha.

 

[orion]

Zuma » 23 Јан 2020 01:35 pm[/url]":3fjh8ad4]Mislio sam na to da su relativno dobrostojeći uglavnom u novijim stanovima u većim zgradama koje već imaju centralno grejanje, što one koji troše ugalj i drva verovatno stvrstava u po prihodima nižu grupu stanovništva. Koji dakle imaju veća ograničenja koliko za grejanje mogu da plate. A i nisam siguran da li onaj deo koji ima svoje privatne kuće sa etažnim grejanjam obavezno spada u imućne. Mada je sve to sasvim slobodna i prlično proizvoljna procena pa je sasvim moguće da si u pravu. Međutim ovde nije to najvažnije. Sumnjam da je naš prosečan standard, bogatijih ili siromašnijih, svejedno, takav da mogu prosto da pređu na skuplje gorivo ako to neko tek tako dekretom odluči. Veoma mnogo ljudi živi sa budžetom koji je na samoj ivci. U većini kategorija prihoda. Sumnjam da su takve zabrane realne u ovom trenutku.

Опет моја процена..
Тачно добростојећи пре свега не желе да нарушавају комфор бавећи се са угљем и дрвима. Нису сви власници већих кућа добростојећи, напротив углавном су се закуцали и та кућа им је рупа без дна али такви нису ни социјална категорија.
Просто не могу да прихватим да се може толерисати да неко греје 200 квадрата угљем у ма каквој финансијској ситуацији да буде.

А забрану не би требало увести декретом већ сад најавити нпр да забрана ступа на снагу за две године.

 

[Express]

Zuma » 22 Jan 2020 08:03 pm[/url]":1vgp8jwh]Taj dimnjak u Obrenovcu ima visinu od čak 280 metara. Dim koji on izbacuje može završiti bilo gde u zavisnosti od meteoroloških uslova i vetra na tolikoj visini. Pa je sasvim moguće da ispod dimnjaka, u Obrenovcu, vazduh bude daleko čistiji, a da njegova zagađenja najvećim delom završe negde prilično daleko. Zato se i prave da budu toliko visoki. Profili, raspodela koncentracija i par načina moguće disperzije:

Spojler

Beograd je bukvalno pored svih toplana, individualnih ložišta i automobila već decenijama čitave godine Beograd u zavisnosti od atmosferskih prilika izložen zagađenju kako iz Obrenovca tako i iz Pančeva dok dva pomenuta mesta mogu imati i čistiji vazduh. A Beograd najgušće naseljen. Ovo nije samo ekološka već i društvena katastrofa. Kako smo kao društvo uopšte dozvolili da najveći procenat populacije izlažemo gotovo konstantnim izvorima zagađenja? :shok:

 

[astrodule]

I danas je skočio SO2 i to prvo u Obrenovcu, pa na NBG, pa na Mostaru i na kraju u Pančevu. Vetar je bio zapadni, a u Šapcu koji je zapadnije, SO2 je ceo dan na istom (niskom nivou).

Ne treba biti Šerlok i izvući zaključak

Pogledajte prilog 1Pogledajte prilog 2Pogledajte prilog 3

 

[MC_]

Astrodule, svaka cast. Razoblicio si jos jednu njihovu laz.
Zamisli kako su bedni nasi naucnici koji to nisu u stanju da urade.

 

[MC_]

Ponovo smo u ljubicastom "veoma nezdravo"
Moguc eje da iza pika So2 ide pik praskastih materija koje nase elektrane nevodno ne proizvode.
Pik S02 kao da zaista prethodi piku Pm2.5.

 

[Zuma]

Svaka čast Dule, lep detektivski rad.

Evo svih krivih na istom dijagramu zbog poređenja po vremenu. Vetar je u Beogradu bio zapadni do nekih 16 časova. Taman dovoljno da se računa kao da uopšte nije menjao pravac dok je SO2 došao do Beograda. Gledao sam zapadno od Obrenovca, u Obedskoj bari i Šapcu, i tu nema rasta zagađenja SO2. Lepo se po pomeranju maksimuma krive u desno vidi da talas zagađenja nošen vetrom putuje na istok. Redosled prostornog pomeranja maksimuma koncentracije SO2 je redom: Obrenovac, Novi Beograd, Mostar, Pančevo. I ne samo to. Obratite pažnju da je maksimum krive u Obrenovcu manji nego u Novom Beogradu i na Mostaru! Drugim rečima, zagađenom vazduhu zaista treba vremena da iz visine gde ih je izbacio dimnjak padnu na nivo tla. Tako maksimum tog, sigurno istog talasa zagađenja, ima pri zapadnom vetru za posledicu veću koncentraciju SO2 u Beogradu nego u Obrenovcu, pošto mu treba vremena da padne na tlo! Ovo dokazuje i drugu važnu stvar u koju nismo bili sigurni. Ako vetar duva u pogodnom smeru, i uz možda još neke pogodne meteorološke parametre, daljina od Beograda do Obrenovca NIJE previše velika da bi se talas izbačenog zagađenja na toj daljini znatnije razredio. Drugim rečima: ono što se izbaci u Obrenovcu MOŽE uticati u znatoj meri i na zagađenje u Beogradu. A to je važno novo saznanje.


Evo krive promene koncentracija u dva mesta zapadno od Obrenovca, tj nasuprot vetru, i koncentracije u Obrenovcu kao reference.

Pogledajte prilog 1

 

[wk_]

Novi blok u Kostolcu je bačena para. Ali velika para. Prvo, neće se završiti skoro. Iako su Kinezi poznati kao efikasni, ovo se razvlači, navodno zbog EPS-ove nesposobnosti. Nisam razumeo šta tačno EPS ne ume da uradi, pa ovo uzmite sa rezervom. Ali se projekat svejedno razvlači. Dok se bude završio, a to neće biti bar još 5 godina, cena struje iz vetroelektrana će biti dovoljno niska da je pitanje da li će cena struje iz te elektrane biti isplativa čak i kada bi otpisali cenu izgradnje elektrane.

 

[laki72]

Zuma » 22 Jan 2020 08:03 pm[/url]":3sk3uyec]Taj dimnjak u Obrenovcu ima visinu od čak 280 metara. Dim koji on izbacuje može završiti bilo gde u zavisnosti od meteoroloških uslova i vetra na tolikoj visini. Pa je sasvim moguće da ispod dimnjaka, u Obrenovcu, vazduh bude daleko čistiji, a da njegova zagađenja najvećim delom završe negde prilično daleko. Zato se i prave da budu toliko visoki. Profili, raspodela koncentracija i par načina moguće disperzije:

Spojler

Beograd je bukvalno pored svih toplana, individualnih ložišta i automobila već decenijama čitave godine Beograd u zavisnosti od atmosferskih prilika izložen zagađenju kako iz Obrenovca tako i iz Pančeva dok dva pomenuta mesta mogu imati i čistiji vazduh. A Beograd najgušće naseljen. Ovo nije samo ekološka već i društvena katastrofa. Kako smo kao društvo uopšte dozvolili da najveći procenat populacije izlažemo gotovo konstantnim izvorima zagađenja? :shok:

Dakle, gasimo TENT, I palimo sveće?

Šalu na stranu, jer zagadjenje nije nešto sa čime se treba šaliti.

Proteklih dana (sedmica) sam kao i vi pratio alarmantno loš kvalitet vazduha i uzdržavao se od komentara (osim one jedne fotke).
Zaista, nesto se mora preduzeti.
No bojim se da kao sto se godinama, tačnije decenijama o problemu cutalo, tako sada ocekujemo brza i efikasna rešenja.
A takva očekivanja u našim uslovima nisu realna.

Mi smo siromašna zemlja, prebogata prljavim lignitom. Vecina struje se proizvodi iz tog prljavog lignita. Zbog ekonomskog stanja u državi ljudi se masovno greju na isti taj lignit.

E sad, odakle nabaviti novac za ekološku struju, za ekološki prihvativija goriva poput zemnog gasa?

Ne zaboravite da je nasa drzava izjednačila lož ulje (dizel) sa gorivom za motorna vozila i da naplaćuje jednaku akcizu, cime je grejanje na lož ulje ucinila potpuno neisplativim.
Ok, neko ce reci da i lož ulje zagadjuje i to jeste istina.
Ali je zagadjenje koje napravi savremeni gorionik na loz ulje visestruko manje od zagadjenje kotlarnice na ugalj.
Dakle biramo manje zlo.

Na dalje, svedoci smo da nasa drzava "slabo pliva" u pregovorima oko cene zemnog gasa, sto i grejanje ovim energentom čini skupljim nego što bi moralo.

I na kraju, naša realnost, korupcija i autošovinizam.
Ne zaboravite da se ovde sve toleriše "stranim investitorima" pa je tako cementara Titan u Kosjeriću dobila dozvolu da ugljem "peče" cement, a malo je falilo da im prođe priča i sa smećem, gde bi pored lokalnog, uvozili smeće i iz drugih krajeva.
Dal se zagadjenje iz Obrenovca koje ste spomenuli u prethodnom postu može sa 100% sigurnosti povezati isključivo sa TENT-om?
Samo pitam, zato što od nedavno tamo postoji i "neka livnica" pri fabrici auto delova.

Sent from my Mi A2 Lite using Tapatalk

 

[Beki]

Prestigli smo Sarajevo, ideeeemoooo.

 

[Zuma]

MC_ » 23 Jan 2020 09:53 pm[/url]":37meumbc]Ponovo smo u ljubicastom "veoma nezdravo"
Moguc eje da iza pika So2 ide pik praskastih materija koje nase elektrane nevodno ne proizvode.
Pik S02 kao da zaista prethodi piku Pm2.5.

Ne "ide iza njega" nego biva proizveden od njega, lokalno, u Beogradu. Precizna formulacija veze bi bila "Pik SO2 može da prethodi piku PM2.5, iako ne mora."

Još jedna komplikacija ionako već komplikovanih pojava je da postoje dva tipa zagađenja: Primarno i Sekundarno.

Primarna zagađenja su ona koja su stvarno fizički emitovana direktno iz nekog izvora zagađenja.

Sekundarna zagađenja su ona koja su raznim hemijskim reakcijama kasnije nastala iz primarnih, u vazduhu. Obično pod uticajem Sunca, tj ultraljubičastih zraka koji daju energiju i raznih gasova u atmosferi koji su reagenti.

Azotni oksidi NOx i sumpor oksidi SO2 su primarna zagađenja. Suspendovane čestice PM mogu biti obe vrste. Njih jednim delom emituje direktno neki izvor zagađenja, a drugim delom mogu nastati iz drugih primarnih zagađenja. Naprimer PM čestice mogu nastati iz SO2. Što znači da termolektrana u Obrenovcu može emitovati sumpor, a da on posle nekog vremena završi u Beogradu kao PM čestice. Upravo je protekli dan bio idealan primer te pojave jer su postojale čak dve epizode u kojoj se nad Beogradom pojavio prolazni oblak sumpornih, SO2 zagađenja, da bi se posle 6 do 10 časova on pretvorio u isti takav prolazni oblak PM zagađenja. Ovo je divan primer sekundarno indukovanih PM zagađenja koja su nastala od sumpornih. Zato su emisije SO2 i NOx u termoelektranama tako opasne, mogu se pretvoriti u nešto drugo. U kisele kiše recimo (razblažena sumporna kiselina) ili u sekundarne PM suspendovane čestice, u smog itd. To se sada lepo vidi jer smo imali malo zagađenje, pa veliko, pa opet malo, a upravao takva promena lepo omogućuje da se vidi putujući maksimum SO2 koncentracija, i kasnije PM koncentracija istog oblika i sličnog kašnjenja iza maksimuma SO2.

Secondary particulate matter

Secondary particles are the result of the condensation of gases, the chemical reactions involving primary particles with gases, and the coagulation of various primary particles. The main primary pollutants involved in the formation of secondary particulate matter are sulfur dioxide and nitrogen oxides.

http://www.differencebetween.net/scienc ... ollutants/

Evo tog grafika do ovog trenutka (generisano u tabelarnom programu pomoću podataka sa SEPE). 6 do 10 časova posle crvenog pika SO2 sledi zeleni PM pik. I to dva puta, 22. i 23. ali ne pre toga, iako se tada PM menjao ali zbog drugih razloga. Zbog toga ovo zaista liči na sekundarno generisano PM zagađenje koje je poteklo od prilaznog oblaka SO2.

Pogledajte prilog 1
Dokaz da ovo nije uobičajeni dnevni ritam gde su SO2 i PM samo slučajno u ovom odnosu je pogled 7 dana unazad gde nema pikova SO2, ali ima bitnih promena PM zagađenja. Drugim rečima, PM zagađenje je zbir više komponenti koji potiču od više izvora, a 22. i 23. smo imali da je jedan deo ukupnog intenziteta PM zagađenja bio sekundarnog porekla, tj da je taj njegov deo nastao konverzijom prolaznog oblaka SO2.

 

[Zuma]

Šta sve ovo znači?

Znači da smo bili u pravu da su tri glavna izvora zagađenja u Beogradu individualna ložišta, saobraćaj i termolektrane. Ja jedino nisam bio sasvim siguran koliko tačno OVDE utiču termoelektrane. Bilo je jasno da u izvesnoj meri moraju uticati zbog svoje ogromne ukupne emisije. Ali su ipak prilično daleko od Beograda. U kojoj se onda meri njihov uticaj oseća i ovde, meren u odnosu na druga dva velika lokalna izvora zagađenja, ložišta i saobraćaj? U odnosu koji je po veličini sličan njihovom uticaju? Ili možda ne?

Ova epizoda sa sumpor dioksidom međutim sada dokazuje da kada je povoljan smer i intenzitet vetra, zagađenje iz Obrenovca MOŽE da drastično poveća koncentraciju zagađenja u Beogradu. PM je zbog dodatnog sekundarnog lokalnog generisanja otišao na 125 ug/m3 u istom ritmu u kome je prolazio oblak zagađenja SO2 za koji je Dule dokazao da dolazi iz Obrenovca. Pa se odmah posle ponovo smanjio. Dakle, i Obrenovac može imati uticaj u Beogradu, i to mnogo. Tj oblak njegovog zagađenja, bilo koje vrste, ne mora nužno da se zbog rastojanja razredi toliko da bi postao neprimetan dok doputuje od Obrenovca do nas u Beogradu.

 

[abrines]

orion » Чет Јан 23, 2020 4:02 pm[/url]":2t2cpww3]

Zuma » 23 Јан 2020 01:35 pm[/url]":2t2cpww3]Mislio sam na to da su relativno dobrostojeći uglavnom u novijim stanovima u većim zgradama koje već imaju centralno grejanje, što one koji troše ugalj i drva verovatno stvrstava u po prihodima nižu grupu stanovništva. Koji dakle imaju veća ograničenja koliko za grejanje mogu da plate. A i nisam siguran da li onaj deo koji ima svoje privatne kuće sa etažnim grejanjam obavezno spada u imućne. Mada je sve to sasvim slobodna i prlično proizvoljna procena pa je sasvim moguće da si u pravu. Međutim ovde nije to najvažnije. Sumnjam da je naš prosečan standard, bogatijih ili siromašnijih, svejedno, takav da mogu prosto da pređu na skuplje gorivo ako to neko tek tako dekretom odluči. Veoma mnogo ljudi živi sa budžetom koji je na samoj ivci. U većini kategorija prihoda. Sumnjam da su takve zabrane realne u ovom trenutku.

Опет моја процена..
Тачно добростојећи пре свега не желе да нарушавају комфор бавећи се са угљем и дрвима. Нису сви власници већих кућа добростојећи, напротив углавном су се закуцали и та кућа им је рупа без дна али такви нису ни социјална категорија.
Просто не могу да прихватим да се може толерисати да неко греје 200 квадрата угљем у ма каквој финансијској ситуацији да буде.

А забрану не би требало увести декретом већ сад најавити нпр да забрана ступа на снагу за две године.

Ево ја сам први који грејем 200 квадрата угљем, нисам поносан на то. Тренутно сам у таквој ситуацији да не могу ни напред ни назад. Планирам прелезак на пелет, али прво је у плану комплетна спољна изолација. Кућа је тако пројектована да не може да се подели на мање јединице и сва је у ходницима. Догревам две просторије ТА пећима па се ватра ложи тек од 15 или 16ч.

 

[MC_]

Zuma » Čet Jan 23, 2020 10:21 pm[/url]":3uy2tb27]Svaka čast Dule, lep detektivski rad.

Evo svih krivih na istom dijagramu zbog poređenja po vremenu. Vetar je u Beogradu bio zapadni do nekih 16 časova. Taman dovoljno da se računa kao da uopšte nije menjao pravac dok je SO2 došao do Beograda. Gledao sam zapadno od Obrenovca, u Obedskoj bari i Šapcu, i tu nema rasta zagađenja SO2. Lepo se po pomeranju maksimuma krive u desno vidi da talas zagađenja nošen vetrom putuje na istok. Redosled prostornog pomeranja maksimuma koncentracije SO2 je redom: Obrenovac, Novi Beograd, Mostar, Pančevo. I ne samo to. Obratite pažnju da je maksimum krive u Obrenovcu manji nego u Novom Beogradu i na Mostaru! Drugim rečima, zagađenom vazduhu zaista treba vremena da iz visine gde ih je izbacio dimnjak padnu na nivo tla. Tako maksimum tog, sigurno istog talasa zagađenja, ima pri zapadnom vetru za posledicu veću koncentraciju SO2 u Beogradu nego u Obrenovcu, pošto mu treba vremena da padne na tlo! Ovo dokazuje i drugu važnu stvar u koju nismo bili sigurni. Ako vetar duva u pogodnom smeru, i uz možda još neke pogodne meteorološke parametre, daljina od Beograda do Obrenovca NIJE previše velika da bi se talas izbačenog zagađenja na toj daljini znatnije razredio. Drugim rečima: ono što se izbaci u Obrenovcu MOŽE uticati u znatoj meri i na zagađenje u Beogradu. A to je važno novo saznanje.

Bravo. Akademski cisto.

 

[MC_]

Da li se moze reci da su za velike pikove Pm2.5 (kao juce) odgovorne elektrane, dok postoji pozadinsko zagadjenje cesticama od strane indv. lozista?

Ako je tako, oni nas lazu i truju, pa samo razbijaju.

Medjutim, elektrana je vec dugo tu. Mozda je u pitanju sve losiji ugalj koje one koriste.
Kako uhvatiti onog Antica u lazi. On tvrdi da njihovi filtri jako dobro rade.

Mozda mozemo da zakljucimo da upotreba uglja sa mnogo sumpora, bilo u TE, bilo u indv lozistima uzrokuje ovako veliko zagadjenje sa Pm2.5.
Faktor sumpora u uglju jeste ono sto se promenilo od 2014.

Jos jednom ukazujem na bedu nase nauke koja nije bila u stanju da izvede i objavi ovo sto je Zuma uspeo.

 

[abrines]

Ево слике са кружног пута између Белог Потока и Ресника. Види се облак дима (лево на слици) из ТЕНТ-а. Такође се види ниско загађење од индивидуалних ложишта. Тачно по слојевима као торта.Нико не помиње да Меита у Баричу има тешку индустрију, мислим да топе и праве одливке за моторе, итд.
Pogledajte prilog 1

 

[astrodule]

Mnogo je teško za nas amatere utvrditi šta je tačno odgovorno i u kolikoj meri. Sigurno postoje radovi o brzini širenja svih tih čestica koje pratimo i tu utiču i pritisak i jačina vetra i konstantnost i brzina vetra na različitim visinama.

Činjenica je da je ovaj period godine odličan za takva istraživanja, ali naravno da Država neće ništa da uradi jer bi rezultati bili pucanj u sopstvenu nogu.

Ja lično mislim da pik PM čestica nije posledica pika SO2 jer se taj pik pojavljuje više manje uvek u isto vreme, a u poslednja dva dana se potrefio i SO2 pik.

Do tada, Država kaže da se trujemo godinama i da to nije ništa novo i da je to NORMALNO i da realno ništa ne preduzima da se to smanji.

 

[MC_]

Da li negde postoje parametri vezani z akvalitet uglja u Obrenovcu?
Mogla bi da se napravi simulacija.

 

[Zuma]

MC_ » 24 Jan 2020 09:39 am[/url]":3j92qq6s]Da li se moze reci da su za velike pikove Pm2.5 (kao juce) odgovorne elektrane, dok postoji pozadinsko zagadjenje cesticama od strane indv. lozista?

Nažalost ne može u opštem slučaju. Trenutni iznos zagađenja zavisi od mnogo faktora i svi oni u principu mogu imati neki doprinos. Ako bi morali da ih svedemo na glavne, tj najveće, i stvar uprostimo, jednačina različitih doprinosa Beogradskom zagađenju vazduha bi mogla imati otprlike ovakav oblik. Dakle, izvori zagađenja pokušavaju da povećaju koncentraciju zagađivača u nekoj tački prostora (pozitivna strana jednačine), a razni fizički mehanizmi disipacije istovremeno pokušavaju da odvedu to zagađenje negde drugde, tj da ga razrede i smanje mu koncentraciju (negativna strana jednačine). Ako zamislimo da sledeće oznake označavaju brzinu promene koncentracije zagađenja zbog pojave u nazivu, onda imamo jednačinu:

Zagađenje = Izvori - Disipacija

(Koncentracija zagađenja raste brzinom koja je jednaka razlici brzine raste emisija i brzine kojom se zagađenja razilaze)

tj, detaljnije

Zagađenje = (Ložišta+Saobraćaj+Termoelektrane+Industrija+SekundarnoGenerisanje) - (Vetar+TemperaturnaInverzija)

Dakle imamo čak 7 glavnih varjabli u jednačini zbog čega je promena zagađenja tako komplikovana. Ali ovaj Rašomon se vremenom ipak može bar donekle razmrsiti i ovako amaterski ako čekamo situacije u kojima se menja samo jedna promenljiva, a ostale ostaju iste. Onda polako možemo steći neki osećaj koliki uticaj ima ta komponenta sama za sebe. Ili recimo pratimo oblik njihovih promena u vremenu, što može dati još neke informacije. Kao ovo juče sa izdvojenim i lako prepoznatljivim pikom SO2. Ili dnevni ritmovi zbog saobraćajnih špiceva, grejanja itd. Naravno, možemo lako i pogrešiti, jer to ne može biti zamena za pravo naučno istraživanje, budući da pri tome moramo praviti previše slobodnih pretpostavki a i nemamo znanja koja ima stručnjak iz te oblasti. Ali kad takvih istraživanja nema dovoljno, šta da se radi, dobar je i štap i kanap.