Šta je novo?

Zagađenje urbane sredine i kako ga se rešiti - izduvni gasovi, buka

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=701810#p701810:7cypukua je napisao(la):
astrodule » Fri Jan 24, 2020 10:14 am[/url]":7cypukua]

Činjenica je da je ovaj period godine odličan za takva istraživanja, ali naravno da Država neće ništa da uradi jer bi rezultati bili pucanj u sopstvenu nogu.

Mislim da je ovo i inače ključni problem zagadjenja Srbije. Zbog države, vlasti tj. njihovog nečinjenja i neodgovornosti zagadjenje se ne istražuje sistematski, ne rešava i ne smanjuje. Zuma je u pravu, a ne ja. Rešenja treba tražiti u realnim mogućnostima koja neće ugroziti državu(vlast), jer oni ni po koju cenu neće sebi "pucati u nogu".
 
Zaboravili smo jos jedan izvor cestica. To je pepeo sa peplista u Obrenovcu.
Ovaj izvor zagadjenja verovatno nije aktuelen ove zime jer se pepeo dize pri jacem vetru.

MATHEMATICAL MODEL FOR SIMULATING DUST LIFTING FROM THERMAL POWER COAL AND ASHES DEPOTS
https://www.researchgate.net/publicatio ... HES_DEPOTS
 
Evo kako izgleda promena koncentracija SO2 i NO2 odmah pored dve Beogradu bliske termoelektrane, u Kostolcu i Obrenovcu, za mesec dana unazad.

Pogledajte prilog 2
Vidimo da u Kostolcu postoji jaka varjabilna komponenta na dnevnom nivou, i kod emisije sumpora i kod azotnih oksida.



Isto važi i za azotne okside u Obrenovcu.

Pogledajte prilog 1
Ali to ne važi za emisije sumpora u Obrenovcu. Veliki pikovi su tek povremeni i previše se po intenzitetu razlikuju od uobičajene dnevne promene drugim danima i od apsolutnog nivoa koji je inače veoma mali. Ovo bi moglo da izgleda kao da ovakve emisije nisu nužan deo redovnog tehnološkog procesa, kao ove ostale stalne dnevne promene, nego neki vanredan događaj. Ali koji i zašto to postoji?

Iako je zaključak prilično slobodan, svakako zaslužuje da se bliže ispita uzevši u obzir da upravo takvi pikovi dolaze do Beograda i u njemu izazivaju ovako veliki rast PM čestica. Zanimljivo je da ove promene (sem jednom NOx u Kostolcu) same za sebe nisu veće od dozvoljenih vrednosti ZA NJIH pored samih termoelektrana. Ali kad u Beogradu SO2 generiše sekundarno PM zagađenje koje se onda sabere sa lokalnim primarnim PM zagađenjima iz drugih izvora, onda PM postaje problem. Tj ispuštanje SO2 u Obrenovcu, iako samo za sebe manje od dozvoljenih vrednosti, ipak može imati za posledicu da nešto drugo bude veće od dozvoljneih vrednosti negde drugde. SO2 i NOx su polazna tačka mnogih hemijskih reakcija u atmosferi i zato su posebno opasni i u manjim koncentracijama. Drugim rečima, NEOPHODNI su nam filteri i za sumpor i za NOx u termoelektranama. A uglavnom ih nemamo još uvek.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=701895#p701895:1fppx0dg je napisao(la):
orion » 24 Jan 2020 03:43 pm[/url]":1fppx0dg] . . не моѕемо доћи до информације шта се дешава 50 км од тента . . .
Ja sam na 60km vazdušne linije od TENT-a i ovde na Fruškoj gori on nema nikakav uticaj. ;)
 
Преносим цитат из теме ,,Аутобуси":
Ma lupetaju ponovo da se narod smiri malo. Mera bi bila ukidanje seče i loženja na drva i ugalj, ali za to mora da si obezbedi veći standard narodu.
@Vinča307
За угаљ морам да се сложим. Дрва никада, али никада не бих забранио као енергент, колико год то шашаво звучало. Веровали ви мени или не, она нису необновљив, већ условно обновљив извор енергије. Условно обновљив значи да ако се секу и саде контролисано, неће их никада мањкати. Разлог је следећи: за разлику од најобичнијег шпорета на дрва (Смедеревац, Алфа и слични), Крека Веса, каљевих пећи и сличних извора топлоте котлови на пелет имају огромну ману: ЗАВИСЕ ОД СТРУЈЕ! Бар колико ја знам. А шта ћемо у случају тешких кварова који се не могу отклонити и дуже од 24 сата, а до којих зими долази услед вејавица? Хоћемо ли допустити да се гомила људи смрзне, старији и осетљивији могу и да умру од тога, далеко било?! А чиме се онда грејати? Можда да сви набавимо по кремен као Бер Грилс, да имамо за црне дане, па да заложимо каквог сувог грања и маховине у некаквој провизорној пећи?! Да спавамо у каквим провизорним склоништима и бивацима баш као и Бер да бисмо се како-тако угрејали пошто такву ватру не би смо смели упалити у кући? Ово се, у првом реду, односи на нас у приградским насељима, ми се највише и грејемо на дрва.
[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=EmsQGzNLOjo[/youtube]
Упамтите: многе инсинуације измишљене од стране квазиекоактивиста диљем света прошле поред мозга нису! Човек је ТЕК СЕКУНДАРНИ кривац за климатске промене. Примарни кривац су периодичне промене у активности Земље које се дешавају на сваких 25000 година (промена нагиба осе ротације), што, последично, доводи и до промене климе. Сад, што су многим људима вране испиле мозгове па верују у сваку белосветску лагарију која нам се свакодневно сервира, то је већ други пар обуће. Зато - ПРИЛАГОДИМО СЕ, КАО ШТО СУ ТО РАДИЛЕ ПРАГЕНЕРАЦИЈЕ И-ХА-ХАЈ, МИЛЕНИЈУМИМА И ВЕКОВИМА ПРЕ НАС! :grand:
Иначе, слажем се и око ових филтера за термоелектране и фабрике.
 
Svako vece sve visi nivoi zagadjenja. Zagadjenje se ocito akumulira. Vreme toplo za ovo doba godine, 0 C, brzina vetra 1 m/s, jugoistocni.
Ovde oko mene nema kotlarnica (Kal. pijaca). Ali ne moze da se dise. Vazduh smrdi na sagoreli ugalj do neba.

 
Da se ne lazemo vise kako politicari vode racuna o zagadjenju. Prosto receno zabole ih !!

"Zagađenje u Smederevu ide u dva pravca, a glavni uzročnik je smederevska železara, što zbog nepostojanja adekvatnih filtera na pećima i u postrojenjima, što zbog neadekvatnog odlaganja otpada.

Meštani sela u okolini smederevske železare su svedoci do koje mere je zagađenje vidljivo čak i golim okom. Svi krovovi kuća, saobraćajni znakovi, ograde i slično, su prekriveni tamno crvenim prahom koji nastaje usled neadekvatnog skladištenja šljake, kao i zbog generalno lošeg upravljanja otpadom u železari.

Ovo ne treba da čudi, budući da se na Železaru Smederevo ne odnosi Zakon o upravljanu otpadom, pošto je ona izuzeta aktom Narodne skupštine Srbije iz 2016. gde u članu 11. eksplicitno piše da se Zakon o upravljanju otpadom neće odnositi na Železaru Smederevo.
"
https://novaekonomija.rs/vesti/vesti-iz ... -smedereva
 
Dosli smo jutros do novog rekorda. Ne smem ni da pomislim sta ce biti uvece. Nije mnogo hladno, a mi ipak imamo ovakvo zagadjenje.
Primetite da se u medijima vise ne pise o ovome.
Zagadjeni smo kao Zenica.
Ljudi su potpuno nezainteresovani, mnogi mi i ne veruju. Misle da je u pitanju strana zavera protiv Voljenog....

 
Vetar se spustio na pola metra u sekundi. Poslednja izmerena vrednost iznad zgrada, na padinama Zvezdare, je 0,28 m/s. I odmah imamo ovo.

Nažalost mora se konačno zaključiti da smo otrovali grad čim se u njemu zimi ne može disati bez pomoći jačeg vetra.

Treba vremena da to zaista dođe do svesti. Ovo nisu "epizode", vanredne situacije, havarije i slično. Ne, trovanje je postalo redovna pojava, normalno stanje stvari u Beogradu. Nešto što bude lakše samo privremeno, onda kad se priroda smiluje pa nam neko vreme pomaže u obliku vetra uklanjajući naše đubre umesto nas. Kao neko ko ostaje živ samo dok pije protivotrov koji neutrališe otrov koji je već odavno u njemu, koji trajno ostaje u organizmu. Default stanje.


Obratite pažnju kako minimumi vetra koji iole duže traju otprilike odgovaraju maksimumima zagađenja.

Pogledajte prilog 1
Takođe, vidi se i da ranije, u periodu tobože "normalnog" stanja sa zagađenjem, ono se u stvari vrti oko 50 ug/m3, što je granica dozvoljenog za PM10 i dva puta više od preporuka Svetske zdavstvene organizacije za mnogo opasniji PM2.5. Vetar od 1,5 m/s nije dovoljan da postigne više od toga.
 
Београд Мостар - концетрација CO u 11:00 86650 микрограма по метру кубном.
AQI - 753
No comment.
 
To je ili greška na njihovom sajtu ili imaju druge izvore podataka gde je stanje daleko gore. Kod Sepe je za CO najgore bilo noćas u 23h kod Mostara, i to 4,5 mg/m3. A ne 86,65 mg/m3 kako ovde piše. Pri čemu je kod nas dozvoljen prosek za 8 časova od 10 mg/m3, za 24 časa 5 mg/m3 i godišnji prosek 3 mg/m3.
 
Pardon. Nije problem kod Kineza nego kod Sepe. Sepa je izbrisala svoje merenje CO od 11 časova na Mostaru. Više ga nema u tabeli. Kinezi su samo odmah pokupili tih 86,65 mg/m3 pre nego što su ga naši izbrisali. Ali pohvalno je da naši imaju algoritme za prepoznavanje i uklanjanje nelogičnih vrednosti. Iako im verovatno treba vremena dok dobiju i sledeće vrednosti da bi mogli da potvrde da neka prethodna preterano odudara od niza pre i posle.

 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=702097#p702097:2bu5f3d7 je napisao(la):
astrodule » 25 Jan 2020 10:08 am[/url]":2bu5f3d7]Samo Leks specijalis - bravo

Nego, ovo je od juče

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=79nzJiBP8MU[/youtube]
Ugrađuju se filteri, samo što je rok završetka projekta tri godine
 
Evo, danas smo u BGD imali NO2 skok oko 13-14h, a zatim se taj skok osetio u Obrenovcu par sati kasnije (vetar se uklapa).

Za Obrenovac su ti skokovi NO2 "normalni", ali za NBG i nisu. Da li su povezani - hm, teško, ali činjenica je da današnja vrednost NO2 na NBG ubedljivo najviša u poslednjih 30 dana.
 
Kako je moguce da koncentracija PM2.5 tako brzo poraste ako nema vetra, cak i u krajevima gde nem ind. lozista.
Ja mogu samo da zamislim da oblak zagadjenja lebdi u visim slojevima atmosfere iznad grada i polako se sleze, pa ako nema vetra koncentracija raste.
 
Ovo danas je veoma neobično. Naime, ne oseća se zagađenje po mirisu, a danas smo bili i u "ljubičastom".

NO2 je danas očigledno u vezi sa ovim zagađenjem, pa je pitanje šta to generiše PM čestice i NO2 istovremeno?
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=702262#p702262:3hxesum9 je napisao(la):
MC_ » 25 Jan 2020 09:25 pm[/url]":3hxesum9]Kako je moguce da koncentracija PM2.5 tako brzo poraste ako nema vetra, cak i u krajevima gde nem ind. lozista.
Ja mogu samo da zamislim da oblak zagadjenja lebdi u visim slojevima atmosfere iznad grada i polako se sleze, pa ako nema vetra koncentracija raste.
Nije vetar jedini način koji se zagađenje smanjuje. Tu je i obična difuzija čestica gde neki gas, ili fluid, ili suspendovane čestice sami od sebe idu iz oblasti veće koncentracije u oblast manje (recimo od Beograda ka okolini Beograda). Da nema toga odavno bi smo se pogušili kad nema vetra. Tako da se u nekom stabilnom stanju brzo napravi ravnoteža. Brzina emisije zagađenja se u nekom trenutku izjednači sa zbirom brzina kojom ga odnosi vetar plus brzina kojom se ono difuzijom razilazi samo, i od tada nadalje se koncentracija ne menja. Ako se smanji vetar, trenutna brzina difuzije više nije dovoljna da potpuno kompenzje brzinu emisije, pa koncentacija raste dok se brzina difuzije dovoljno ne poveća da ponovo potpuno kompenzuje brzinu emisije (tj dok sama ne nadoknadi gubitak zbog smanjene brzine vetra). Onda se koncentracija zagađenja ponovo stabilizuje na višem nivou.

E sad, ako su brzine emisije i brzine difuzije dovoljno velike, koncentracija zagađenja u vazduhu može veoma brzo pratiti promene brzine vetra, a da se u emisijama ništa ne menja. Tj, razlika dva VELIKA broja iste ili slične veličine će se brzo menjati ako se bilo koji član ove razlike i malo menja. Zbog toga nije neophodna nikakva nova emisija da bi se koncentracija zagađenja naglo povećala ako se smanji vetar.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=702264#p702264:2lse7z5d je napisao(la):
astrodule » 25 Jan 2020 09:29 pm[/url]":2lse7z5d]Ovo danas je veoma neobično. Naime, ne oseća se zagađenje po mirisu, a danas smo bili i u "ljubičastom".

NO2 je danas očigledno u vezi sa ovim zagađenjem, pa je pitanje šta to generiše PM čestice i NO2 istovremeno?
Ovo danas je lepa lekcija. Oko podne je bilo lepo vreme i bez imalo magle. I uopšte se nije osećalo da je vazduh zagađen, a znamo da je bio veoma zagađen. To je lep potsetnik da mi ustvari nismo u stanju da osetimo PM zagađenja, već samo neke stvari u vazduhu koje ga OBIČNO prate. Ali ne uvek. Kao recimo danas. Vazduh je izgledao dobar, a nije bio.

A šta se tačno danas desilo ... ko zna. Ova oblast je isuviše komplikovana i zagađenje zavisi od čitave gomile stvari da bi se nešto pričalo bez veoma dobrih podataka. Ponovo moram da ponovim da nam je neophodno mnogo više merača zagađenja, isto kao i javne arhivske baze podataka sa dobrim softverom za prezentaciju i analizu, i da na kraju ljudi moraju imati svoj privatni merač. Inače ćemo stalno biti u mraku i niko neće ništa bitno uraditi. Da imamo podatke sa više tačaka u gradu i izvan grada, recimo između nas i izvora zagađenja, pa onda da je lako pravljenje grafika od njih i poređenje raznih podataka iz arhive, brzo bi smo iskopali ko je izvor i šta se desilo. Ovako nećemo znati i niko nam to neće reći. Ljudi će početi da fantaziraju, to će u medijima biti lako oboreno kao obično izmišljanje, pa ćemo ostati tu gde smo i danas. Sem, naravno, sa nešto više mrtvih i bolesnih.
 
Evo, malo samo upoređivao stanice u BGD i okolini i u Beogradu smo u petak i subotu imali netipične skokove NOx (azotnih oksida). Taj skok je naročito izražen na NBG jer u poslednjih mesec dana tolikog skoka nije bilo.

Upravo to što nije bilo magle, ništa se nije osećalo u vazduhu je primer kako je potrebno što više mernih stanica (kao što @Zuma kaže) i nadležni bi morali da svaki skok nekih čestica odmah ispitaju i odmah obaveste javnost da bi se sprečila panična/nestručna tumačenja.

Pa zar nije jedna od "mera" Vlade protiv zagađenja konstantni monitoring i obaveštavanje javnosti!?!? :bash:

Pogledajte prilog 4Pogledajte prilog 5Pogledajte prilog 3Pogledajte prilog 2Pogledajte prilog 1

Stanica na Mostaru je najviše izložena saobraćaju pa su verovatn zato česti skoro svakodnevni skokovi NOx.

Vidimo da je bilo skokova i u Obrenovcu, Smederevu i Pančevu, ali ovi poslednji skokovi su svuda izraženi, naročito NBG i Stari grad.
 
Pomalo se razumem u tehnologiju preciscavanja vazduha industrijskih postrojenja pa da ubacim par informacija: na forumu je vec pomenuto da su glavni zagadjivaci koje proizvode termo-postrojenja cvrste cestice (pm2.5, pm10) , sumporna jedinjenja i azotni oksidi. Tehnike preciscavanja su potpuno razlicite za svaki od njih, znaci u principu, neophodno je da se poseduje bar tri tipa filtra.

Za cvrste cestice uobicajeno resenje je elektrostaticki filter, vazduh prolazi izmedju elektroda pod visokim naponom, pa se cvrste cestice taloze u obliku fine prasine. Ta prasina se potom transportuje i nekako skladisti (obicno se samo prosipa na neko djubriste, pri cemu mora da se stalno vlazi povrsinski sloj da vetar ne bi opet oduvao tu prasinu. Inace, efikasnost tih filtara je tipa 99.5% i bolja, znaci manje od 0.5% cestica zavrsi u vazduhu (pod uslovom da sve radi kako je projektovano). U Srbiji postoje firme koje se bave poslovima projektovanja i instalacije, jer je ova tehnika u primeni odavno. Postrojenja za odsumporavanje su kombinacija hemijsko-mehanickih procesa, komplikovanija su i skuplja za eksploataciju (npr potrosnja elektricne energije je znacajna stavka). Primenjuju se kod velikih zagadjivaca, kao sto su elektrane, zelezare... Kod nas ih je relativno malo (nekoliko termoelektrana), ne znam da postoji neko ko se kod nas bavi proizvodnjom, uglavnom su ih isporucivale Kineske i Japanske kompanije. Filtri za azotne okside - o njima ne znam mnogo, mislim da ih i nema od nas. Jedino sto mogu da kazem, jedan od bitnih zagadjivaca sto se tice azotnih jedinjenja mogu biti i poljoprivredna dobra, tj prskanje azotnim djubrivima koja u uslovima povisene temperature (ko sto je vreme ove godine) lako isparavaju.
 
Nakon svih priča oko zagađenja, raspitivao sam se neko vreme oko udela EPS-a u tome. Informacije su iz druge ruke, od drugara/kolega koji rade u upravi ili u elektranama.

U Kostolcu B je urađen sistem za odsumporavanje, pušten u rad i nije imao zadovoljavajuće efekte, trošio više energije nego što je najavljeno, i smanjenje emisije je bilo manje nego što je najavljeno. Uglavnom, sistem je isključen i NE RADI. Navodno je započet proces protiv izvođača radova, ali ne očekuje se da se išta reši (bar ne u skorije vreme). Potrošnja struje je oko 50MW za oba bloka, za godinu dana potroši energiju u vrednosti oko 20 miliona evra.

Kolubara proizvede oko 27 miliona tona uglja za elektrane godišnje, i snabdeva TENT A i B i TE Kolubara (ranije i TE Morava ali zbog smanjene proizvodnje uglja više ne šalju ugalj tamo). Ova količina je nedovoljna za konstantan rad ovih elektrana, a uz to ugalj je lošijeg kvaliteta nego što je potreban za normalan rad elektrana. Zbog lošijeg kvaliteta i sagorevanje je lošije, pa ostaje više pepela i nesagorelih čestica. Rešenje je dodavanje male količine mazuta prilikom sagorevanja uglja, ali je u EPS-u odlučeno da se to ne radi jer je mazut skup, iako mi drug kaže da bi se to isplatilo jer bi se proizvela dodatna energija zbog boljeg sagorevanja, i zaradili više para nego što košta mazut.

Neko je pominjao "mokri" lignit, u elektranama se ne sagoreva sušeni ugalj, već taj ugalj ide samo za široku potrošnju. Ugalj se u elektranama u mlinovima melje do finoće kafe ili brašna, pa se kroz određene kanale uduvava u kotao, gde se sagoreva. Međutim, u tim kanalima cirkuliše vreo vazduh (par stotina stepeni), koji suši ugalj pre ubacivanja u kotao, pa se zapravo ugalj suši pre spaljivanja.

Međutim, u Kolubari su zbog opadanja proizvodnje (koja se meri u tonama uglja, a ne u kalorijama ili energiji), počeli da kopaju sve, zemlju, pesak, kamenje, i to da šalju u elektrane. Ovo predstavlja poseban problem jer dolazi do kvarova u elektranama, pucaju trake koje transportuju ugalj, mlinovi pucaju, pa se svakodnevno rade opravke... Mnogo više nego ranije. Ali to rudare ne interesuje mnogo jer su dobili naredbu da (citiram) prebace plan proizvodnje. Nikoga ne zanima kako, čime, samo da se proizvede tona više.

Sve to dovodi do povećane proizvodnje pepela, koji se odlaže na pepelišta, tako što se meša sa vodom u odnosu 10:1 (10 litara vode na 1kg pepela). U TENT B je unapređen sistem pa se meša u odnosu 1:1. U TE Kolubara je pepelište toliko prepuno, da nemaju gde, pa kamioni svakodnevno odvoze pepeo da bi elektrana mogla da nastavi da radi. Na pitanje gde, niko ne zna.

Za TENT A je, zbog nedostatka uglja iz Kolubare, počet dovoz uglja iz RB Kostolac, sa kopa Drmno, Dunavom i Savom baržama. To im pomaže da imaju dovoljnu količinu uglja za rad, ali i poboljšava sagorevanje pošto je taj ugalj ima bolju kalorijsku moć. Međutim, nije uzeta u obzir količina sumpora koja je u ovom uglju značajno veća u poređenju sa kolubarskim. Postoji velika mogućnost da je povećanje u koncentraciji sumpora u Beogradu zbog ovoga (ovo je moje mišljenje).

Da zaključim na kraju, problemi koje imamo sa zagađenjem nisu trenutni, nego hronični i dosta ozbiljni. Postoji realna mogućnost da se to sanira, U ODREĐENOJ MERI, ali ne potpuno. Aktiviranje sistema za odsumporavanje u Kostolca, ugradnja u TENT A i B, gašenje Kolubare i Morave, sve bi to doprinelo smanjenju zagađenja, premda bi trebale godine da se to uradi. Ali ljudi moraju da shvate da bismo onda izgubili ogromnu količinu proizvedene energije, koju bismo morali da uvezemo, i platimo po ozbiljnim cenama. Ne smem da kažem proizvodnu cenu električne energije iz EPS-ovih elektrana, ali je ona višestruko niža od tržišne. Trenutno, energija proizvedena u EPS-u vredi više od 1.5 milijardi evra godišnje, ako krenemo da uvozimo veće količine, cena struje će ići drastično na gore, po mom mišljenju bar duplo.

Sent from my SM-A600FN using Tapatalk
 
Vrh