Zagađenje urbane sredine i kako ga se rešiti - izduvni gasovi, buka

[MC_]

GOJE » Sre Jan 22, 2020 8:56 am[/url]":dlrh02gv]Mere su stvarno potpuno idiotske ali i potpuno očekivane. Istina, nadao sam se da će tu biti barem 3 sa mog spiska, ali da sam očekivao - nisam. Inače, pala mi je na pamet još jedna zanimljiva mera:

- Sav ugalj u Srbiji usmeriti isključivo u proizvodnju električne energije. Sa najskupljim ulaganjima u ekologiju (filteri za odstranjivanje praškastih materija i S02), i postrojenjima za sušenje i separaciju, pa čak i novim termoelektranama (Kolubara 2, TENTC), i dalje bi cena takve energije bila daleko najjeftinija, a imali bismo značajno veće kapacitete. Tako bi mogao da se stimuliše istovremeno i masovni prelazak na električni javni i privatni transport, i grejanje domaćinstava na električnu energiju. Ako je u Srbiji neka domaća privredna grana jaka i vredna očuvanja - to je elektroenergetski sektor.

zaista je tako. Zagadjenje bi se barem centralizovalo.

 

[Zvezdara64]

Predlozene "hitne mere" su neozbiljne. Pokazuju nezrelost i neodgovornost vlasti.

Da se nadovežem na Goja i DusanaBG:

Bitno je populisati prelazak sa grejanja na ugalj i drva na grejanje na prirodni gas. Vlast, vlada, AV ili ova grupa treba da nadju način da subvencijama i ukidanjem taksi i akciza drastično smanje cenu priključivanja na mrežu gasovoda. I posebno bitno: smanjiti cenu prirodnog gasa i ograničiti cenu održavanja sistema distributera.

 

[Zuma]

GOJE » 22 Jan 2020 08:56 am[/url]":2dmt09ao]Mere su stvarno potpuno idiotske ali i potpuno očekivane. Istina, nadao sam se da će tu biti barem 3 sa mog spiska, ali da sam očekivao - nisam. Inače, pala mi je na pamet još jedna zanimljiva mera:

- Sav ugalj u Srbiji usmeriti isključivo u proizvodnju električne energije. Sa najskupljim ulaganjima u ekologiju (filteri za odstranjivanje praškastih materija i S02), i postrojenjima za sušenje i separaciju, pa čak i novim termoelektranama (Kolubara 2, TENTC), i dalje bi cena takve energije bila daleko najjeftinija, a imali bismo značajno veće kapacitete. Tako bi mogao da se stimuliše istovremeno i masovni prelazak na električni javni i privatni transport, i grejanje domaćinstava na električnu energiju. Ako je u Srbiji neka domaća privredna grana jaka i vredna očuvanja - to je elektroenergetski sektor.

Goje, to ne bi imalo efekta pošto je skoro već tako. Dole su dva linka na poruke sa statističkim podacima i slika sa tabelom. Svega 4% ili možda 5% procenata uglja proizvedenog u Srbiji se NE koristi u termoelektranama. Promena bi bila neprimetna, a napravila bi velike smetnje u drugim sektorima.

http://www.beobuild.rs/forum/viewtopic. ... 44#p695544
http://www.beobuild.rs/forum/viewtopic. ... 33#p695533

 

[GOJE]

Da, radi se o malom procentu u ukupnoj proizvodnji, ali o izuzetno značajnom procentu u ukupnom zagađenju. Kada bi EPS svih 100% usmerio isključivo u TE, čak i po sadašnjim tehnološkim postupcima za filterisanje, zagađenje bi se sigurno smanjilo. Pa tih 4% uglja za ložišta generiše više PM2.5 zagađenja od sveg ostalog uglja koji ide u TE, i generiše ga tamo gde ljudi žive.

 

[Zuma]

Slažem se, ali to je onda pre svega pitanje stvaranja alternative za grejanje stanova koji ljudi pri našem standardu mogu da plate. Pa ima daleko više veze sa cenom gasa i takvog grejanja recimo, ili sa širinom mreže toplovoda i cenom takvog grejanja, a manje sa ugljem i performansama termoelektrana.

Ukratko, postoje tri nezavisna i glavna problema, a ostalo su tek "detalji".

- Filteri na termoelektranama za početak (i prljavoj industriji), a eventualno u nekom kasnijem periodu i smanjenje njihovog udela u proizvodnji struje.
- Kako grejati stanove da to bude pristupačno našem standardu.
- Kako da saobraćaj zagađuje manje.

 

[Zuma]

Iako sumnjam da ima takvih koji nisu razumeli zašto su mere koje je Radna grupa predložila više smešne nego ozbiljne, da to ipak jasno napišem. Svaka mera koja i malo smanjuje zagađenje je naravno dobrodošla, pa i ove koje su predložene, međutim naša situacije sa zagađenjem je toliko ozbiljna i toliko daleko od normalne, da to zahteva bar isto toliko ozbiljne mere protiv zagađenja, a ne kozmetičke kao što su ove.

Ako svake godine dobar deo zime u gradu ne može normalno da se funkcioniše jer zagađenja nisu malo iznad dozvoljenog, nego MNOGO, toliko da smo pri vrhu SVETSKIH top lista dnevnog zagađnja, onda to ipak jeste ozbiljna situacija. A pogotovo ako se uzme u obzir da čitavi gradovi nemaju merne stanice, a i tamo gde ih ima stanice često ne mere PM zagađenja, a pogotovo najopasniji PM2.5. Pa u izveštajima stanje izgleda bitno bolje nego što jeste. I još više zato što naši standardi ne slede preporuke Svetske zdravstvene organizacije, koji su bitno više u skladu sa naučnim istraživanjem uticaja zagađenja na zdravlje od onih trenutnih u EU (koji će se ubrzo menjati), pa imaju daleko blaže kriterijume za PM2.5. Tj dnevna granica za PM2.5 u našem zakonu uopšte ne postoji iako je u Beogradu baš taj PM2.5 najveći faktor zagađenja i dokazano najopasniji za zdravlje. Pa i ZATO u izvešajima izgleda da stanje nije baš toliko ozbiljno. Ali nažalost jeste, bez obzira na umirujuće godišnje proseke i statistike dobijene pod TAKVIM pravilima izveštavanja. I ZATO su ovakve mere smešne.

 

[Zvezdara64]

Problem je i slaba informisanost i razumevanje gradjana o ozbiljnosti zagadjenja u Srbiji. O uzrocima zagadjenja i posledicama po zdravlje. Većina medija se ne bavi ovom temom ili minimalizuje ozbiljnost situacije.

 

[astrodule]

Pa ne smeju jer se tu odmah vidi koliko smo zaostali i koliko se ništa ne radi da izađemo uz te zaostalosti.

Zamisli kada bi neko razmislio malo i shvatio šta znači "zagađenje je isto kao i pre 10 godina, to nije ništa novo". Znači, oni teraju narod da prihvati kako je zagađenje normalna stvar i kako je normalno da udišemo sva ta sranja.

A kad bi neko malo razmislio, odmah bi se zapitao "pa zašto se ništa ne radi da se zagađenje smanji?" i kada bi to svi shvatili, svaka vlast bi bila lako smenjiva i na kraju bi shvatili da im se više isplati da rade nešto za narod, a ne samo za sebe.

Na žalost, naš narod je prilično sebičan, ne shvata širu sliku, i to nije ništa novo, a neće se tako lako promeniti.

 

[orion]

Aко је ово тачно то би био онда први конкретан и смислен корак

Прикључак за гас би требало да буде око 650 евра а Србијагас ће давати бескаматна средства за период од три до пет година која ће враћати кроз плаћање рачуна

http://www.politika.rs/scc/clanak/44630 ... omacinstva

 

[Dalmatinac]

Uvesti svima kalometre, inace ce zagadjenje biti uskoro i vece! U mojoj zgradi pola komsija umesto da zavrnu radijator drze otvorene prozore i vrata od terase, a ja se smrzavam. Racuni za centralno su nam 8300 za stan od 65m2. Imam novu pvc stolariju i unutrasnju izolaciju 10cm na spoljnim zidovima. Ljudi su debili i problem je u njihovim glavama! Sve glave i mozgove zameniti pa ce biti bolje.
Nisam lud to da placam, od sl sezone na struju. Klima sa toplotnom pumpom, a oni neka greju ulicu slobodno

 

[MC_]

БЕОГРАД - Министар рударства и енергетике Александар Антић изјавио је данас да "апсолутно одговорно" тврди да у последњем таласу загађења ваздуха нису учествовале термоелектране (ТЕ), будући да не емитују прашкасте материје, због уграђених електрофилтера.

Термоелектране нису дале свој "допринос" последњем загађењу, рекао је Антић за телевизију Прва, и подсетио да је у смањење загађења термоелектрана уложено 475 милиона евра у електрофилтере, тако да оне више не емитују прашкасте материје.

Антић је додао да су у току радови на уградњи постројења за смањење емисија других штетних материја, вредни 500 милиона евра.

Он је рекао да ће, пошто су индивидуална ложишта један од највећих загађивача ваздуха, држава урадити доста тога да би грађанима олакшали прикључак на гас, а промовисаће и прикључење на даљинске системе грејања.

Према речима Антића, данас 77 одсто топлана користи гас, који је чист енергент, а пре неколико година то је користило њих 66 одсто.

(Фонет)

Sa druge strane imamo izvestaj koji je vec na ovoj temi, da te inveticije nisu bile uspesne.

Ko govori istinu?

 

[Zuma]

Ja bih rado video jednu običnu tabelu u čijim je redovima naveden svaki blok svake termoelektrane, a u kolonama zagađivači i prisutnost fitera za njih. I to: filteri za Azotne okside, Sumpor, praškaste materije i eventualno drugi, ako ima još nešto. Pa da vidimo TAKVU popunjenu tabelu. Ko šta od toga ima, a ko nema? Jer su mi ovake paušalne, delimične i opisne priče koje više skrivaju nego otkrivaju već zaista dosadile. Dajte stvarne, precizne i POTPUNE podatke, ili se nema dalje o čemu pričati.

 

[orion]

бацих поглед на https://waqi.info
По овоме је ситуација боља у Обреновну него БГ

 

[Zuma]

Taj dimnjak u Obrenovcu ima visinu od čak 280 metara. Dim koji on izbacuje može završiti bilo gde u zavisnosti od meteoroloških uslova i vetra na tolikoj visini. Pa je sasvim moguće da ispod dimnjaka, u Obrenovcu, vazduh bude daleko čistiji, a da njegova zagađenja najvećim delom završe negde prilično daleko. Zato se i prave da budu toliko visoki. Profili, raspodela koncentracija i par načina moguće disperzije:

 

[Zuma]

Evo par predloga za smanjenje zagađenja koji se za razliku od većine dugoročnih i skupih mogu sprovesti relativno brzo, da pri tome ne koštaju puno, a da ipak ima realnih izgleda za vidljivo poboljšanje. Dakle upravo ono što smo očekivali, a nismo dobili od hitnog sastanka vladine radne grupe.

1. Obezbediti da linije BG Voza idu na svakih 15 minuta. Železnici dozvoliti novo zapošljavanje i dati potreban novac da ovaj takt mogu da održavaju.

2. Reorganizovati linje GSP-a tako da svaka stanica BG Voza bude dobro povezana čestim linijama gradskog saobraćaja gde god to već nije slučaj.

Tačke 1. i 2. bi jednom potezom i praktično trenutno realizovale neku vrstu rudimentarnog metroa čime bi se uklonila glavna prepreka da se BG voz više koristi. Do sada se zbog retkih vozova (1 sat i tek ponekad 1/2 sata) i često ne tako kratkih putovanja do njegovih stanica, uopšte nije isplatilo koristiti ga sem ljudima u zaista udaljenim naseljima. Međutim povećavanjem takta vozova i ovakvim uvezivanjem primarne i sekundarne mreže javnog saobraćaja odjednom bi putovanje vozom MNOŠTVU ljudi postalo vremenski kraća opcija. To bi za posledicu imalo smanjenje korišćenja automobila i drugih GSP linija, što bi smanjilo zagađenja. Takođe bi se smanjile gužve na ulicama i tako povećala njihova protočnost, što bi takođe smanjilo zagađenje zbog kombinovanog dejstva manje automobila i njihovog bržeg kretanja.

3. Dodati katalitičke filtere na auspuhe svih GSP autobusa koji i dalje imaju motore euro 3 ili niže. Oni smanjuju emisiju CO2 za 88%, čestice čadji za 100%, pa čak i potrošnju goriva za 10 ili više procenata. Javni saobraćaj je zbog svog obima jedan od velikih izvora zagađenja.

4. Termoelektrane su pored kopova uglja, pa je to idealno mesto da se prošire kapaciteti tamo već postojećih sušara uglja koje bi eventualno mogle da koriste otpadnu toplotu termocentrale. Sušeni uglaj (i sušena drva) bi se zatim prodavali po veoma povlašćenoj ceni svima koji mogu da dokažu da se tako greju i da stanuju u naseljima gde je zagađenje vazduha posebno povećano. Sušeni ugalj i drva imaju povećanu kaloričnu vrednost, potpunije gore i manje zagađuju vazduh. A loženje je jedan od glavnih izvora zagađenja, dok će toplane i gas još dugo mnogima biti finansijski ili tehnički nedostupni.

5. Realizovati program "Srpskog ekološkog šporeta" koji drastično manje zagađuje vazduh i troši manje goriva, posle čega bi se forsirala zamena starih "Smederevaca" i drugih starih, neefikasnih šporeta u gradovima.

6. Trenutna inspekcija svih termoelektrana da bi se videlo u kakvom su tačno stanju postojeći filteri, koliko se zaista koriste i mogu li se preciznije podestiti da rade efikasnije sa trenutno korišćenim ugljem. Od privatnih vlasnika industrijskih pogona zahtevati vandredan izveštaj o zagađujućim emisijama i planovima za njihovo smanjenje.

7. Odmah učiniti sve neophodno za što brži završetak obilaznice oko Beograda. Nema opravdanja da se ona tako dugo gradi. Auto put je najšira i daleko najprometnija saobraćajnica u gradu, koja emituje daleko najviše zagađenja jer se sada u njoj vozi već veoma sporo. Kad bi se dobar deo tog saobraćaja skrenuo na obilaznicu, ubrzao bi se saobraćaj, oslobodili kapaciteti za brži lokalni saobraćaj koji od njega zavisi i DRASTIČNO smanjila emisija zagađenja na njemu i u ulicama oko njega.

Naravno, neophodne su i mnoge druge, dugoročnije mere. Međutim ovo su akcije koje zahtevaju minimum resursa, poštuju mali standarad građana bez prebacivanja tereta na njih, a ipak obećavaju relativno brze i vidljive rezultate za vreme dok se pripremaju skuplji i dugoročniji programi.

 

[Beki]

Kakve su ovo budalaštine, ne znam ni što pratim ovaj sajt. Svi do Kneza da se naudišete najkvalitenijeg vazduha na svetu.

 

[Zuma]

To je bila greška. Imaju problem sa sajtom. Sada deo sa bazom podataka više ne radi uopšte. Treba imati razumevanja. Nemaju ozbiljnih reklama, a ipak celom svetu nude besplatni servis za više od 10.000 gradova. Tekuće stanje, predviđanje i istorijat. To su terabajti podataka i gigantski propusni opseg kod provajdera.

 

[DusanBG]

Zuma » Thu Jan 23, 2020 3:09 am[/url]":ls181vhf]

3. Dodati katalitičke filtere na auspuhe svih GSP autobusa koji i dalje imaju motore euro 3 ili niže. Oni smanjuju emisiju CO2 za 88%, čestice čadji za 100%, pa čak i potrošnju goriva za 10 ili više procenata. Javni saobraćaj je zbog svog obima jedan od velikih izvora zagađenja.

hahah, sada me nasmeja. Pa u GSP svi stariji autobusi voze sa onim cevcicama što vire ispod motora i verovatno izbacuju direktno rak, kakvi katalitički filteri. Pa njima ni postojeći izduvni sistem nije ispravan.

 

[orion]

Zuma » 23 Јан 2020 02:09 am[/url]":3dacc6gy]Evo par predloga za smanjenje zagađenja koji se za razliku od većine dugoročnih i skupih mogu sprovesti relativno brzo, da pri tome ne koštaju puno, a da ipak ima realnih izgleda za vidljivo poboljšanje. Dakle upravo ono što smo očekivali, a nismo dobili od hitnog sastanka vladine radne grupe.

1. Obezbediti da linije BG Voza idu na svakih 15 minuta. Železnici dozvoliti novo zapošljavanje i dati potreban novac da ovaj takt mogu da održavaju.

2. Reorganizovati linje GSP-a tako da svaka stanica BG Voza bude dobro povezana čestim linijama gradskog saobraćaja gde god to već nije slučaj.

Tačke 1. i 2. bi jednom potezom i praktično trenutno realizovale neku vrstu rudimentarnog metroa čime bi se uklonila glavna prepreka da se BG voz više koristi. Do sada se zbog retkih vozova (1 sat i tek ponekad 1/2 sata) i često ne tako kratkih putovanja do njegovih stanica, uopšte nije isplatilo koristiti ga sem ljudima u zaista udaljenim naseljima. Međutim povećavanjem takta vozova i ovakvim uvezivanjem primarne i sekundarne mreže javnog saobraćaja odjednom bi putovanje vozom MNOŠTVU ljudi postalo vremenski kraća opcija. To bi za posledicu imalo smanjenje korišćenja automobila i drugih GSP linija, što bi smanjilo zagađenja. Takođe bi se smanjile gužve na ulicama i tako povećala njihova protočnost, što bi takođe smanjilo zagađenje zbog kombinovanog dejstva manje automobila i njihovog bržeg kretanja.

Обезбедити и то да железничке станице изгледају безбедно, чисто и организовано. Бг воз је већ ишао на 15 мин али је ЖС на НБГ била највећи фактор одвраћања коришћења Бгвоза.
Такође обезбедити и безбедне паркинге за аутомобиле и бицикла.

Што се тиче координације градског превоза и железнице интересантно је да Нови Бановци у Нова Назова имају добру везу. Постоје аутобуси који чекају путнике из БгВоза на окретници ГСП у Батајници.
Са друге стране ГСП има ред вожње који није координисан са БГвозом и врло често се дешава да аутобус креће таман кад БГвоз пристиже.

 

[MC_]

DusanBG » Čet Jan 23, 2020 8:48 am[/url]":1jhba058]

hahah, sada me nasmeja. Pa u GSP svi stariji autobusi voze sa onim cevcicama što vire ispod motora i verovatno izbacuju direktno rak, kakvi katalitički filteri. Pa njima ni postojeći izduvni sistem nije ispravan.
[/quote]

video sam privatana vozila koja to isto imaju. MOze li neko da objasni zasto to rade?

 

[Zion Williamson]

Budite srecni sto niste u Sarajevu gde je svaki dan u prvih 5 a cesto i prvi sa preko 400 aqi na air visual. Beograd ovih dana varira 80-120.

 

[astrodule]

Zašto bismo bili srećni zbog toga?

Da li treba da smo srećni što imamo tekuću vodu, a pola sveta je nema?

Treba da se poredimo sa boljima od sebe, a ne sa prosečnima i gorima.

 

[orion]

Питање је и у Бг какав ваздух удишу нпр бициклисти

 

[astrodule]

Biciklisti su možda i najugroženiji jer voze gde i automobili, duže se zadržavaju na zagađenom vazduhu, više dišu jer su aktivni...

Nego, juče je bio ogroman skok koncentarcije SO2 u Beogradu i okolini. Dok je za Smederevo to "normalno", za Beograd baš i nije što pokazuju ovi 30-odnevni grafikoni.

Pogledajte prilog 3Pogledajte prilog 4Pogledajte prilog 1Pogledajte prilog 2

 

[Zuma]

Obrazloženje prethodnog spiska "hitnih a ipak efikasnih i realno izvodljivih" mera za smanjenje zagađenja vazduha.

Osnovna ideja ovog spiska je da moramo biti svesni šta je moguće, a šta nije moguće postići u kratkom roku. Pri čemu je glavno ograničenje novac u budžetu i mali standard građana. A ipak, moramo napasti sva tri najveća izvora zagađenja nečim što će stvarno brzo ukloniti njegov primetni deo.

Kad su u pitanju individualna ložišta problem je što su oni koji se greju na ugalj i drva obično u grupi sa najnižim standardom. Sve dok je razlika u ceni grejanja tako velika između tih goriva i gasa ili centralnog grejanja, oni jedostavno ne mogu preći na njih. Pa sem ako država na sebe ne preuzme razliku u ceni, što se neće desiti iz istih razloga, od toga nema ništa sve dok se prosečni standard dovoljno ne poveća. Mrežu centralnog grejanja i gasovoda naravno treba širiti da bi se zahvatili oni koji imaju para ali u ulici nemaju priključak, međutim to će biti ograničeno i po tempu prostornog širenja mreže i po stepenu prelaska građana na to grejanje čak i onda kad ono bude postojalo u njihovoj ulici. Zbog toga, jedino što u prvo vreme preostaje kao mera koja može imati efekta je da sagorevanje uglja i drva u individualnim ložištima zagađuje manje nego sada. To je suština predloga da se forsira prelazak na ekološke šporete i korišćenje samo sušenog uglja i drva. Za ovo poslednje bi se mogla koristiti otpadna toplota termoelektrana ako je to tehnički izvodljivo. U svakom slučaju one već imaju sušare uglja za svoje potrebe, pa je tako ovaj predlog i realno ostvariv i brz i relativno jeftin.

Kad je u pitanju deo zagađenja koji potiče od saobraćaja, tačno je da je on po ukupnom obimu emisija manji od onog od individualnih ložišta. Nažalost, to je izvor kome smo fizički najbliži. Mi bukvalno bar 90% vremena izvan zgrada provodimo na trotoaru, svega par metara udaljni od auspuha, unutar vazdušnog "kanjona" od zgrada. Zbog toga je relativni doprinos saobraćaja ukupnoj količini zagađenja koje udahnemo takođe veoma značajan i verovatno sličan onom od grejanja. Nevolja je što je saobraćaj infrastrukturni problem koji se može rešavati samo veoma polako. Od brzih mera koje su sada tema, pada mi na pamet samo intervencija u gradskom saobraćaju zbog velike kilometraže i jakih motora koji puno troše. Dakle katalizatori svuda gde su zaostali stari tipovi autobuskih motora. Što se mreže saobraćajnica tiče koja posredno utiče na zagađenje posredstvom promena u protočnosti, obilaznica se već dugo gradi pa bi TREBALO da se može završiti brzo. Rasterećenje autoputa obilaznicom, kao najveće i praktično jedine stvarne magistrale grada, bi imalo ogroman efekat na protočnost saobraćaja i mnogo dalje od nje. A ostalo, tuneli, most i slično, traži bitno više vremena. Ali ta obilaznica koja se beskonačno dugo gradi uprkos ogromnom efektu na saobraćaj daleko najvećeg saobraćajnog čvorišta u čitavoj državi je velika i stalno prećutkivana gradska sramota. Ja bih zato od sada zahtevao javne MESEČNE izveštaje šta se u prethodnom mesecu uradilo na njoj i čije je to tačno zaduženje bilo.

Što se tiče trećeg izvora, termoelektrana, tu ništa nije jasno. Evropska unija se konstatno buni. Od tri tipa filtera, za azotna zagađenja, sumporna i za PM čestice, izgleda da većinom postoje i rade samo ovi poslednji, ali sa nama nepoznatom efikasnošću. Plus što je sasvim nejasno koliko one stvarno doprinose zagađenju u Beogradu uzevši u obzir dva istovremeno suprotna faktora: znatnu udaljnost ali zato ogromnu ukupnu emisiju. Plus promenljivi smer vetrova. Zbog toga jedino što ovde mogu da predložim kao hitnu meru jeste drastično povećanje transparentnosti i inspekcije koje treba da razjasne šta se tamo stvarno dešava i koliki sve to ima efekat. I na Beograd i na Srbiju jer to u ovom slučaju uopšte nije isto. Slično i za druge velike industrijske zagađivače.