Šta je novo?

Zagađenje urbane sredine i kako ga se rešiti - izduvni gasovi, buka

Са подземним друмским тунелима ће се можда смањити емисија тешких метала, азотних и сумпорних оксида. И све еколошке мере у развијеним земљама су углавном утицале на смањење емисије сумпорних, азотних оксида и тешких метала, али емисија угљен диоксида и даље расте! Успешна примена Кјото споразума, и висока политика квалитета јавног саобраћаја и бициклистичке инфраструктуре је углавном везана само за европске државе, и то не све.

Не треба да понављамо туђе грешке стимулишући аутомобилске концепте. Ти концепти су почели да се напуштају од прве нафтне кризе, и данас их све више напуштају, нарочито оне земље које имају јаке партије зелених, и које немају домаћу нафту.
 
Da li vam se cesto ili nekad desilo da novi stanari u zgradi objave svoj dolazak tako sto najave renoviranje stana u trajanju od nekoliko dana, a onda bolno saznate da se tih nekoliko u stvari odnosi na nedelje, pa i mesece.

Svakodnevna buka busilica, brusilica, lupanje od 9 do 19, sa kratkim primirjima tokom dana, buka toliko jaka da ne mozete da cujete sagovornika u svom stanu, na telefonu,ne mozete u miru da jedete, ne mozete da radite poslove, gledate tv i slusate muziku, citate...

Preko noci mozda neki od lepsih dana vaseg zivota pretvaraju se u haos, prakticno ste izbaceni iz svoje kuce, svog toplog doma - na ulicu i tako do sledeceg useljavnja u kraju, sve dok ne shvatite da vam je na taj nacin zguzvan, unakazen i upropasten dobar deo zivota uz sve ostalo. Ima li resenja i leka za ovu beogradsku modernu bolest i kako se to resava drugde po svetu ?
 
Ja mislim da komšije treba da budu strpljive, a da onaj koji renovira poštuje satnicu propisanog kućnog reda jer nema trećeg. Kako za par dana renovirati stan koji je naprimer star 30-40 godina. Zameniti stolariju, srediti parkete, razbijati kadu, menjati vodovodnu i električnu dotrajalu instalaciju, pločice, ugradjivati klimu i sl. Najtiše je krečenje. Nisu svi te sreće da udju u nove stanove. A većinom su , naprimer novobeogradski , stanovi su u betonu. A kad bušiš beton, zna se kako se zvuk prenosi.
 
kucni red je osnova, :D
moze da busi i lupa 10 god :roll: ali 10 min prekoraciti propisano vreme kucnog reda je
b e z o b r a z l u k
ako se to jasno predoci novom stanaru sve je lako i jasno , postoje miilion razloga da ce ispostovati predoceno
a samo jedan razlog da nece ispostovati

preporucujem kao lekovitu terapiju staru proverenu PS-igricu
,,komsija iz pakla,,
:lol: :lol: :lol:
 
Разлог за непоштовање кућног реда често може бити и беспарица а не безобразлуук.

Мајстори свих еснафа раде за дневницу, а не на сат. То значи да власник стана практично мора да плати мајстору и паузе у кућном реду иако мајстор не ради. То се у данашњој економској ситуацији не исплати.

Повећало би цену извођења радова за око 1/3.
 
beli grad":36820y7s je napisao(la):
Svakodnevna buka busilica, brusilica, lupanje od 9 do 19, sa kratkim primirjima tokom dana, buka toliko jaka da ne mozete da cujete sagovornika u svom stanu, na telefonu,ne mozete u miru da jedete, ne mozete da radite poslove, gledate tv i slusate muziku, citate...

Preko noci mozda neki od lepsih dana vaseg zivota pretvaraju se u haos, prakticno ste izbaceni iz svoje kuce, svog toplog doma - na ulicu i tako do sledeceg useljavnja u kraju, sve dok ne shvatite da vam je na taj nacin zguzvan, unakazen i upropasten dobar deo zivota uz sve ostalo. Da li cete novim komsijama reci sutra dobro jutro i da li su oni uopste odgovorni za to ili neko drugi. Ima li resenja i leka za ovu beogradsku modernu bolest i kako se to resava drugde po svetu ?

Ti mora da zivis na jako lepom mestu u miru i tisini ako ti je to u zivotu najveci problem. Ljudi godinama muce muku sa nekim trajnim stvarima, tipa pljeskarnice u lokalu u njihovo zgradi ili okolini koja radi 24h, igralista ispod prozora i sl. Zamisli da ti dim i masnoca budu sastavni deo zivota, a ti mozda uopste ne kuvas.

Ako se ti traumiras za par nedelja renoviranja, a hilti ne radi bas par nedelja, ti si jako srecan covek i nisi svestan u koliko lepom kraju zivis.I zasto komsijama sutra ne bi rekao dobar dan? Pa nije valjda da nekog mozes da zamrzis samo iz razloga sto je dosao tu i renovirao stan?

Zato je danas drustvo ovako. Covek nekog osudi ni krivog ni duznog, cisto iz neke dosade.
 
Ствар је у томе да је реновирање мајсторима обично додатни посао тј, после радног времена дођу да тезгаре а то се наравно не уклапа у кућни ред. Додуше и кућни ред је писан за нека друга времена.
Други проблем је да се реновирање развлачи, тј мајстори заузму посао иако немају капацитет да раде на више страна а када га заузму неко други неће хтети да га настави.
 
Pitanje buke masina za rad nije licno pitanje, nego pojava koja je toliko ucestala da prevazilazi granice razumevanja, jer u u bilo kom kraju gde imate u prostoru od 100 puta 250 metara , hiljadu stanova u kojima zivi 4 do 5 ooo ljudi, razne radove svaki mesec, ostaje malo mirnih dana, cak i u krajevima gde nema mnog buke vozila i sl.

Poslednjih pet godina je veliki broj ljudi ugradjivao erkondisne, to je najmanje pet sati rada tokom jednog dana , takvih dana je bilo godisnje na desetine, dok vecina nije ugradila, a poneko ugradjuje i drugi.Ima i ljudi koji imaju male radionice na terasama, pa po potrebi, brusi, seci, busi...A svi koristimo usisivace u bilo koje doba dana, ali po neko voli da otvori sve prozore i vrata terasa.

Svakodnevno smo napadnuti raznim oblicima buke, sto gusce naseljen kraj to gore.A pitajte bilo koga sta mu je najvrednije, reci ce zdravlje ! Sa druge strane velika ravnodusnost prema ovakvim pitanjima, sto se vidi i u ovoj raspravi, a tavrsta ravnodusnosti je pitanje za onu temu o mentalitetu...

I nije isto ukoliko neko zivi u kraju sa kucama, gde na velikom prostoru ima mnogo manje stambenih jedinica i u kraju gde su zgrade od 7 do 17 spratova npr.

Jasnim propisima je moguce smanjiti razne oblike buke. Sadasnjim kucnim redom je svaka glasna buka prakticno zabranjena, jer u clanu 22 u drugom redu jasno pise da je i izvan vremena odmora DOZVOLJENA BUKA DO GRANICE ZIDOVA STANA, sto znaci da uopste nije precizirano kada mogu da se izvode bucni radovi. Sem toga za koga je vreme odmora od 13 do 17, ako neko radi do 17, a ucenici koji su popodne u skoli, uce pre podne !

ps Hobotnici je bar lako, ona moze i da zapusi usi i da opet ima slobodne pipke za rad !
 
Па, ако ти је стало, најбоље решење је да се иселиш у неки мирнији део града, када ти се за то буде пружила прилика.

Иначе, лош транспортни систем као једну од последица, има прегусто, прескупо и нехумано становање. Од Београдских подсистема који могу допринети хуманом становању, приградске железнице имају највеће могућности и највећу економску оправданост да се развијају. Развијати транспорт заснован на аутомобилу је сипати воду у море, а и економски је неодрживо, поготову са садашњом ценом нафте.
 
Da li bi neko mogao Filharmoniskom orkestru da preporuci da potrazi neko mirnije mesto zato sto nekom neprestano zvoni telefon ili taj glasno razgovara dok traje koncert.

Ili bi se vrlo brzo i efikasno taj remetilacki cinilac na koncertu resio bez da filharmonija razmislja gde bi na miru mogla da svira.

U cemu je razlika izmedju necijeg prava na rad u koncertnoj dvorani i necijeg prava da cita, slika, pise, prevodi, uci ili se samo odmara u svom stanu ?
 
Mnogo stvari može da se uradi uz malo političke volje i minimalna ulaganja. Šteta što odgovorni za saobraćaj nisu ljudi koji vole Beograd.

Na primer, za zonu ispod Ulice Kneza Mihaila, veliki boljitak po bezbednost i vazduh bi bio kada bi se napravila zona parkiranja stanovnika, tako da samo stanari imaju pristup većini ulica (potapajući stubići na daljinsko upravljanje), a da je posetiocima na raspolaganju samo garaža Obilićev venac i ograničen broj ulica koje su u zonskom sistemu parkiranja.

Ovo suštinski ne bi promenilo ništa, osim što bi onemogućilo naviku kruženja ulicama u potrazi za parkingom, te maksimalno smanjilo auotmobilski saobraćaj u ovim ulicama. Minimalno odijuma među rezidentima, maskimalni učinak!

Kasnije bi se, analizom broja korišćenih parking mesta od stanara i zauzetosti garaže Obilićev venac, ulice mogle proširiti, formirati zeleni pojasevi i novi drvoredi, a isključivo pešačka zona iz pravca Knez Mihailove bi se mogla širiti.
 
Talin kao primer

Talin, glavni grad Estonije, od 1. januara ove godine postao je prva evropska prestonica sa besplatnim javnim prevozom. Za ovu inicijativu, na referendumu glasalo je više od 75 odsto glasača. Sve teža ekonomska situacija i sve veća zagađenost automobilskim gasovima i bukom su osnovni razlozi pokretanja ove inicijative.
 
E da super mogli su da nađu još manji evropski grad ,talin možeš da prepešačiš uzduž i popreko..eto možemo i u NS tamo isto možeš pešaka ako baš nisi na periferiji..
 
Nije bitna veličina grada
očigledno ,,fazon,, je u sistemu, funkcionalnosti, ceni , pristupu i dr. . . . .
pozitvan stav je naj bitniji
 
Mislim da ne treba posedovati i koristiti automobile.
 
Spustila se magla, nema vetra i vazduh stoji, pa je zagađenje ponovo u crvenom. Već treći dan.

 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=686665#p686665:3oigiw10 je napisao(la):
MC_ » Суб Дец 07, 2019 8:59 pm[/url]":3oigiw10]Mislim da ne treba posedovati i koristiti automobile.

Не мора да се иде тако далеко, било би довољно да се кола користе на разумнији начин, тако да корист имају и возачи, али и њихови потомци, ако их буду имали.
 
Procentualni udeo izvora PM zagađenja u Srbiji, iz zvaničnog izvešataja. Najviše mu doprinose "остало стационарно сагоревање (топлане снаге мање од 50 MW и индивидуална ложишта)". Doduše, ovo su ukupne vrednosti emitovanih zagađivača za čitavu zemlju. U Beogradu je relativni uticaj saobraćaja sigurno mnogo veći od njegovog procentualnog udela u zagađenju čitave Srbije, što je dato na grafiku.

КВАЛИТЕТ ВАЗДУХА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ 2018. ГОДИНЕ

Према овој методологији извори емисија сврстани су у 12 сектора:

1) производња електричне и топлотне енергије,
2) индустрија (сагоревање у индустријии индустријски процеси),
3) остало стационарно сагоревање (топлане снаге мање од 50 MW и индивидуална ложишта),
4) фугитивне емисије,
5) употреба растварача,
6) друмски саобраћај,
7) речни саобраћај,
8 ) вандрумски саобраћај (железнички и други),
9) отпад,
10) пољопривреда - сточарство,
11) пољопривреда - остало (без сточарства) и
12) остало.

Секторски удео укупних националних емисија сумпорних и азотних оксида, суспендованих честица PM 10 и PM 2.5 и бензо(а)пирена у 2018. години:


http://www.sepa.gov.rs/download/izv/Vaz ... _final.pdf
 
Iz prethodnog dijagrama se vidi da je najveći izvor zagađenja stavka broj tri, odnosno

3) остало стационарно сагоревање (топлане снаге мање од 50 MW и индивидуална ложишта),

Drugim rečima, loženje u malim ložištima, verovatno zbog individualnog zimskog grejanja. To se može povrditi i istorijskim snimkom nivoa zagađenja u proteklih godinu dana na dve merne stanice, u Starom Gradu u Novom Beogradu. Ovde je dat broj dana u svakom mesecu koji je po nivou zagađenja PM 2.5 pripadao jednoj od 6 klasa po Američkom AQI standardu klasifikacije. To je zgodno zbog toga što se lako vidi statistička raspodela.

Pogledajte prilog 2
https://waqi.info/sr/#/c/44.812/20.449/13.6z

Kako što iz iskustva znamo veći nivoi zagađenja su daleko češći zimi, od Oktobra do Aprila. A šta je to bitno različito u ovim mesecima u odnosu na ostale mesece? Samo potreba za grejanjem. Saobraćaj je sličan u svim godišnjim dobima, vetra nema puno ni leti, a industrija radi jednako cele godine. Pošto velika zagađenja tada ipak nisu česta, preostaje samo grejanje koje se jedino poklapa sa ovom vremenskom raspodelom. I ne samo da se pojava zagađenja grubo poklapa sa grejnim mesecima nego je i učestalost zagađenih dana i intenzitet nivoa zagađenja obrnuto proporcionalan sa raspodelom temperatura. Što je je neki mesec prosečno hladniji, to ima više zagađenih dana. Očigledno zato što se tada više loži, individualno i u toplanama, a i termoelektrane tada bitno više rade jer se toši daleko više struje, takođe za grejanje ili dogrevanje. Tako da je korelacija prlično jasna.

Kako objasniti veliko zagađenje koje smo imali u ovom oktobru? Tako što je tada već počela sezona loženja po kućama pošto je od 3. do 9 oktobra nastupilo izrazito zahlađenje sa prosečnim dnevnim temperaturama od oko 12 ili 13 stepeni. A sezona postepenog dogrevanja stanova počinje onda kada prosečna dnevna temperatura par dana bude ispod nekih 17 do 18 stepeni. Posle toliko vremena i unutrašnji zidovi stana poprime baš tu temperaturu, a znamo da postaje neprijatno dugo i nepomično sedeti u sobi čim temperatura stana počne da pada ispod idealnih 21-22 stepena. Iz dijagrama prosečnih temperatura za Beograd je jasno da je uobičajena sezona dogrevanja stanova od Oktobra do Aprila. Zelenu liniju spoljne srednje dnevne temperature vazduha koja definiše trenutak početka dogrevanja stanova sam povukao još niže, na 15 stepeni.

Pogledajte prilog 1
U ovom oktobru je doduše posle 9. ponovo počelo da bude lepo i toplije vreme (i potpuno bez vetra), ali je to ipak bilo u dnevnom proseku oko 18 stepeni, pa pretpostavljam da su mnogi nastavili da lože. Takođe, toplane su počele tople probe 1. Oktobra, a grejnu sezonu verovatno 15. Oktobra, što se poklapa sa periodom najvećeg zagađenja. Naravno, uzevši u obzir da je za dane velikog zagađenja potrebno i da vazduh bude nepomičan i da postoji velika emisija zagađivača. Kod nas je po zakonu jedna od graničnih vrednosti za PM10 supendovane čestice 50 ug/m3 u dnevnom proseku.


Ukratko, iako ne sumnjam da u Beogradu saobraćaj ima veliki uticaj, ipak je zimsko loženje u privatnim stanovima, loženje u toplanama i dodatno loženje u termoelektranama zbog potreba za dodatnom strujom (a SVE to samo zbog grejanja) najveći uzrok zagađenja. Što znači da par-nepar i druge drastične metode ograničenja saobraćaja nisu opravdane jer automobili zimi nisu glavni uzrok zagađenja. Ostali izvori zagađenja verovatno namaju dovoljan intenzitet, obim ili ponovljivost da bi bili značajni u statističkom smislu i za ovako veliku površinu grada.

Ključ svega je dakle smisliti kako da se stvori čista i ljudima ekonomski pristupačna toplotna energija za zimsko grejanje, a da se pri tome ne zagađuje vazduh zbog sagorevanja preterano prljavih fosilnih goriva koja puno zagađuju. Kad bi imali puno čiste struje, možda bi mogli da u kritično zagađenim danima ljudima otpišemo deo računa za struju uz apel da tih dana manje lože a više koriste grejalice? Mada sumnjam da bi tako očajnički potez i tada bio realan. Ali mi ionako nemamo viskove struje, a pogotovo ne "čiste".

Na kraju, jedno što vidim kao bar donekle realan scenario poboljšanja situacije sa zagađenjem i trovanja tolikih ljudi je širenje toplovodne mreže i zatim subvencionisanje centralnog grejanja (uz zamenu uglja gasom u toplanama) kada do nas stigne Ruski gasovod, zatim gradnja Đerdapa 3 što je moguće pre i obavezna ugradnja filtera na sve termoelektrane i toplane u Beogradu. Međutim po ovim cenama centralnog grejanja od toga sigurno neće biti ništa. Pa sledi, ukratko, da država za sada mora da subvencioniše grejanje da bi ljudi želeli da se priključe na toplovod, a zatim da gleda kako da postepeno u toplanama stvori toplotnu energiju tako da se vazduh pri tome manje zagađuje. Dakle, ili masovno trovanje Beograđana ili to. Mislim da drugo rešenje sem ovog ne postoji.
 
Postoji i mogućnost da se u gustim urbanim sredinama, u kojima postoji mogućnost centralnog daljinskog grejanja, prvo debelo oporezuje, a u roku od 3 godine u potpunosti zabrani upotreba čvrstih goriva. To ne bi bilo toliko teško sprovesti, a rezultati bi bili izuzetni, usuđujem se da kažem, da bi se merili stotinama sačuvanih ljudskih života godišnje, uz bolje zdravlje desetina hiljada građana, a naročito dece do 7 godina života.
 
hmmm
Odakle u bloku 70 na NBG ideks na 151 kada nigde u blizini nema individualnih lozista na cvrsta goriva koje bi generilsale ovu koncentraciju PM2.5 a trenutno je vetar 1 m/s i to zapadni ? Znaci iz pravca drugih blokova koji su pokriveni daljinskim grejanjem.
 
Ja ne verujem zakljuccima SEPE da su za ovo kriva mala lozista i kotlarnice.
Jedino termoelektrane mogu da zagade citav basen Sumadije i deo Vojvodine, od Valjeva do Cortanovaca.
Tacno je da su i ranije bile tu, ali pitanje je sta ubacuju u lozista. 2014. doslo je do poplavljivanja kopova.
Pitanje je kakvog je kvaliteta lignit koji se koristi i koliko ima sumpora.
A lignit je po sebi vec najlosija sorta uglja.

Mi nista ne znamo jer smo dozvolili da sljam upravlja nasim zivotima.
Ljudi misle, da ako idu u trzni centar da kupe novi telefon, da je to bitna stvar o kojoj odlucuju.
 
Vrh