Iz prethodnog dijagrama se vidi da je najveći izvor zagađenja stavka broj tri, odnosno
3) остало стационарно сагоревање (топлане снаге мање од 50 MW и
индивидуална ложишта),
Drugim rečima, loženje u malim ložištima, verovatno zbog individualnog zimskog grejanja. To se može povrditi i istorijskim snimkom nivoa zagađenja u proteklih godinu dana na dve merne stanice, u Starom Gradu u Novom Beogradu. Ovde je dat broj dana u svakom mesecu koji je po nivou zagađenja PM 2.5 pripadao jednoj od 6 klasa po Američkom AQI standardu klasifikacije. To je zgodno zbog toga što se lako vidi statistička raspodela.
Pogledajte prilog 2
https://waqi.info/sr/#/c/44.812/20.449/13.6z
Kako što iz iskustva znamo veći nivoi zagađenja su daleko češći zimi, od Oktobra do Aprila. A šta je to bitno različito u ovim mesecima u odnosu na ostale mesece? Samo potreba za grejanjem. Saobraćaj je sličan u svim godišnjim dobima, vetra nema puno ni leti, a industrija radi jednako cele godine. Pošto velika zagađenja tada ipak nisu česta, preostaje samo grejanje koje se jedino poklapa sa ovom vremenskom raspodelom. I ne samo da se pojava zagađenja grubo poklapa sa grejnim mesecima nego je i učestalost zagađenih dana i intenzitet nivoa zagađenja obrnuto proporcionalan sa raspodelom temperatura. Što je je neki mesec prosečno hladniji, to ima više zagađenih dana. Očigledno zato što se tada više loži, individualno i u toplanama, a i termoelektrane tada bitno više rade jer se toši daleko više struje, takođe za grejanje ili dogrevanje. Tako da je korelacija prlično jasna.
Kako objasniti veliko zagađenje koje smo imali u ovom oktobru? Tako što je tada već počela sezona loženja po kućama pošto je od 3. do 9 oktobra nastupilo izrazito zahlađenje sa prosečnim dnevnim temperaturama od oko 12 ili 13 stepeni. A sezona postepenog dogrevanja stanova počinje onda kada prosečna dnevna temperatura par dana bude ispod nekih 17 do 18 stepeni. Posle toliko vremena i unutrašnji zidovi stana poprime baš tu temperaturu, a znamo da postaje neprijatno dugo i nepomično sedeti u sobi čim temperatura stana počne da pada ispod idealnih 21-22 stepena. Iz dijagrama prosečnih temperatura za Beograd je jasno da je uobičajena sezona dogrevanja stanova od Oktobra do Aprila. Zelenu liniju spoljne srednje dnevne temperature vazduha koja definiše trenutak početka dogrevanja stanova sam povukao još niže, na 15 stepeni.
Pogledajte prilog 1
U ovom oktobru je doduše posle 9. ponovo počelo da bude lepo i toplije vreme (i potpuno bez vetra), ali je to ipak bilo u dnevnom proseku oko 18 stepeni, pa pretpostavljam da su mnogi nastavili da lože. Takođe, toplane su počele tople probe 1. Oktobra, a grejnu sezonu verovatno 15. Oktobra, što se poklapa sa periodom najvećeg zagađenja. Naravno, uzevši u obzir da je za dane velikog zagađenja potrebno i da vazduh bude nepomičan i da postoji velika emisija zagađivača. Kod nas je po zakonu jedna od graničnih vrednosti za PM10 supendovane čestice 50 ug/m3 u dnevnom proseku.
Ukratko, iako ne sumnjam da u Beogradu saobraćaj ima veliki uticaj, ipak je zimsko loženje u privatnim stanovima, loženje u toplanama i dodatno loženje u termoelektranama zbog potreba za dodatnom strujom (a SVE to samo zbog grejanja) najveći uzrok zagađenja. Što znači da par-nepar i druge drastične metode ograničenja saobraćaja nisu opravdane jer automobili zimi nisu glavni uzrok zagađenja. Ostali izvori zagađenja verovatno namaju dovoljan intenzitet, obim ili ponovljivost da bi bili značajni u statističkom smislu i za ovako veliku površinu grada.
Ključ svega je dakle smisliti kako da se stvori čista i ljudima ekonomski pristupačna toplotna energija za zimsko grejanje, a da se pri tome ne zagađuje vazduh zbog sagorevanja preterano prljavih fosilnih goriva koja puno zagađuju. Kad bi imali puno čiste struje, možda bi mogli da u kritično zagađenim danima ljudima otpišemo deo računa za struju uz apel da tih dana manje lože a više koriste grejalice? Mada sumnjam da bi tako očajnički potez i tada bio realan. Ali mi ionako nemamo viskove struje, a pogotovo ne "čiste".
Na kraju, jedno što vidim kao bar donekle realan scenario poboljšanja situacije sa zagađenjem i trovanja tolikih ljudi je širenje toplovodne mreže i zatim
subvencionisanje centralnog grejanja (uz zamenu uglja gasom u toplanama) kada do nas stigne Ruski gasovod, zatim gradnja Đerdapa 3 što je moguće pre i obavezna ugradnja filtera na sve termoelektrane i toplane u Beogradu. Međutim po ovim cenama centralnog grejanja od toga sigurno neće biti ništa.
Pa sledi, ukratko, da država za sada mora da subvencioniše grejanje da bi ljudi želeli da se priključe na toplovod, a zatim da gleda kako da postepeno u toplanama stvori toplotnu energiju tako da se vazduh pri tome manje zagađuje. Dakle, ili masovno trovanje Beograđana ili to. Mislim da drugo rešenje sem ovog ne postoji.
