Šta je novo?

Zašto je saobraćaj u Srbiji takav kakav je?

Ozbiljan.

Nesto mi govori da se ne slazes? Oprosticu ti malogradjanski, plitak odgovor, pod uslovom da me prosvetlis gde je greska. :)
Pa 300 nikako ne može biti opuštena brzina u saobraćaju. Možda na zatvorenom autoputu u Dubaiju u Lamborginiju Aventador, poput one epizode Top gira. Ali na našim autoputevima sa jedva tri trake, mislim da nema šta da te prosvetljavam.
 
Da je zbog potrošnje goriva putevi bi bili ograničeni na 300kmh, ne znam kojoj državi se ne isplati veća potrošnja goriva kad ubira akcize.
Pogresno. Diskusija o ogranicenjima brzine i trend ka smanjenju brzina je zbog potrosnje goriva i ekologije-argument onih koji se za to zalazu.
 
Pa 300 nikako ne može biti opuštena brzina u saobraćaju. Možda na zatvorenom autoputu u Dubaiju u Lamborginiju Aventador, poput one epizode Top gira. Ali na našim autoputevima sa jedva tri trake, mislim da nema šta da te prosvetljavam.
Sad bi trebao da ide onaj deo gde ja citiram originalno pitanje i moj direktan odgovor, pa onda uporedjujem sa tvojim propratnim odgovorom koji nema nikakve veze sa istim. Pa eto zamisli da sam to uradio i iz ove prepiske zabelezi da:

1) Brzina reakcije i ljudske sposobnosti nema veze sa ogranicenjem brzine na 130
2) Ljudi svakodnevno voze 200+ na otvorenom putu, najnormalnije i sasvim legalno
3) Provezbas lepo ponasanje
 
Ja sam govorio o ograničenju u specifičnim uslovima. Na našim autoputevima koji su širine prosečnog beogradskog bulevara i 180 je opasno. Da Beograd-Zagreb ima šest traka, krajnja bi mogla da bude kao na Autobanu. Sa dve plus zaustavna, i 130 je puna kapa. Kao što je 60 na sat prebrzo za jednosmernu ulicu na Vračaru. Na to sam mislio.
 
Sirina trake jeste osnovni element na osnovu kog se moze sa solidnom sigurnoscu proceniti racunska brzina na nekoj deonici puta, tako da je taj rezon dobar.

Medjutim, na nasim autoputevima sirina trake od 3.75 je kao i svugde drugde gde postoje dve trake+zaustavna. Nasi autoputevi ne zaostaju za stranim u tom pogledu, kao ni u pogledu ostalih geometrijskih elemenata. Neke starije deonice zaostaju po kvalitetu kolovoza. Kako su nam neki od puteva novi, mnoge deonice su nam i bolje od zapadnoevropskih u tom pogledu. Ljudske sposobnosti kao ogranicavajuci faktor iz tog razloga nisu nize u Srbiji nego u Nemackoj. Opste ogranicenje od 130 do kog je dosla Evropa, zbog ekologije, i naravno, bolje opste bezbednosti, nije proizaslo iz te limitacije, sto je bila originalna primedba na koju sam inicijalno odgovorio.

Takodje, ako cemo da idemo u ekstrem i pricamo o tim ekstremnim brzinama, one su samo za prazan put. Ne postoji 300 km/h ni u Nemackoj ako put nije solidno prazan, jednostavno je nemoguce. Mozda na sekund u nekom superautu. Iako je neki put bez ogranicenja, i dalje postoji obaveza drzanja svoje trake, pa broj traka ima znacaja samo u domenu opterecenja puta, tj, da u teoriji nekoga ima samo u skroz desnoj traci, pa se skroz levom moze voziti 200+.

Ako cemo da poredimo geometriju autobana na otvorenim delovima i srpske autoputeve, ceo deo kroz Vojvodinu ima potencijal za 200+ i tu sa strane puta nema razloga za ogranicenje.

Da se nadovezem na (netacnu) primedbu odozgo da bi se na "Milosu Velikom" izletelo sa 300 na prvoj krivini, deonica od NBG do Ljiga je prilicno otvorena, ima par ostrijih krivina, jedna oko Surcina mi pada na pamet, par oko Uba, ali generalno i taj deo bi podrzao visoke brzine. Posle Ljiga pa do Cacka, slabo gde, prilicno je vijugavo.

Hteo bih i da kazem da je to normalno, osim nekih odluka u projektu sa kojima se ne slazem, voznja nasim novim autoputevima je prijatna a sam put je odlican. Ne znam odakle toliko negativan stav prema tom putu.
 
Sasvim je ok 130 na autoputu + tolerancija do 140, a ni toliko ne može svuda, bez obzira i da nema gužve. Malo preko na rizik na nekim retkim deonicama tipa onaj pravac između Niša i Leskovca, gde ako imate neki bolji auto, a nema gužve, može malo da se nagazi. Vojvodina je druga priča. Tu već ima više ,,pravaca" gde bi bez problema moglo kao i na jednoj deonici u Bugarskoj da se podigne i na 140. Kada treba da vozim, iako je samo 10 km razlika, za vožnju je lakši put od Beograda do Subotice, nego od Beograda do Aleksinca.
 
Pogresno. Diskusija o ogranicenjima brzine i trend ka smanjenju brzina je zbog potrosnje goriva i ekologije-argument onih koji se za to zalazu.
Ne znam ko se zalaže za to ali to svakako nije država ;) Na 130 možda i nešto ostane od tebe, na 300 teško. Da bi put bio ograničen na veću brzinu potreban je i pravac, gde možeš videti da li ima nekoga ispred i reagovati po potrebi. Ukoliko je put krivudav velika je verovatnoća da ćeš sa 300 poljubiti nečiji gepek. Sa druge strane i reagovanje i ponašanje auta nije isto na 130 i 300. Nisam vozio 300 nikada priznajem, tu max 240-250, ali ako je to tvoja svakodnevna brzina skidam kapu. Postoje deonice našeg autoputa gde bi ograničenje moglo da bude i više od 130kmh ali to bi značila ponovna regulacija brzine za naše "projektante" kao i poznavanje saobraćajnih propisa, znakova... nešto u čemu mi nismo baš pohvalni.
 
Skrećem od trga nikole pašića ka Kosovskoj. Pešacima je tamo zeleno, i neka žena naravno nije ni stala njima, a tamo policajac hoće da predje ulicu, pogleda je on čudno. Posle stade na sred ulice kod one škole da nekog izbaci, i posle na raskrsnici skrene levo u jednosmernu ulicu... Da li njih prosto boli ona stvar, ili šta oni rade uopšte?
 
Većinu zabole a i inače im je objašnjeno da je bolje da što više stvari prolazi pod izgovorom "ma opušteno" da bi se kupovao socijalni mir i glasovi. I da ne rade ništa na svoju ruku nego samo ako nadređeni kaže "idi tu i tu i piši te kazne" ili "od sutra kažnjavate svakog ko uradi to i to, tu i tu". Inače ne mrdaju prstom.

Osnovni problem, pored korupcije, je što je solidan deo naroda navikao da voli i podržava ovu anarhiju. Jer možda će Pera da pobesni kada ide sa kolicima niz ulicu i ne može da prođe od bahato parkiranog auta, ali zna i taj Pera da kad bi sutra počeli da satiru sve koji se bahate, on bi prvi popio kaznu kad stane i zaustavi se ispred pekare ili roštilja da ždere. Dakle, njemu ipak više odgovara da svako radi šta hoće, nego što mu ne odgovara. Tako da sve skupa, previše je ljudi kojima odgovara sve ovo, ovaj haos i anarhija. A to znaju i vlast i nadležni i zato reaguju samo sporadično, a ne generalno i ravnomerno.
 
Sve su ljudi sposobni da istraze i nauce samo da opravdaju svoju bahatost i bezobzirnost
ono sto je apsolutna istina, takvi ljudi mogu samo jednom da pogrese i tu se zavrsava svaka prica (na zalost najcesece ne samo za njih)
 
Није баш дрвени, само под је подашчан а конструкција је метална, Бејли систем из 2. светског рата, само није за већа оптерећења попут овог шлепера са кипер кадом.
 
Iz Ferari crvenog u šerpa plavo.
20597068_1384714968263302_1912985720966851486_n.jpg
 
Skrećem od trga nikole pašića ka Kosovskoj. Pešacima je tamo zeleno, i neka žena naravno nije ni stala njima, a tamo policajac hoće da predje ulicu, pogleda je on čudno. Posle stade na sred ulice kod one škole da nekog izbaci, i posle na raskrsnici skrene levo u jednosmernu ulicu... Da li njih prosto boli ona stvar, ili šta oni rade uopšte?

brate, ja kontam veliki je grad i to, normalno da ponekad da naletis na budalu
ali koliko dugo zivim mislim da procenat bu**** uopste nije mali (ne mislim da vecina su budale)

e sada problem sa bu**** sto konvertuje ovo druge ljude koji te gluposti ne bi prvi uradili jer nemaju petlju, ali kada vide da neko drugi radi, onda se sve brise

od voznje u suprotnom smeru u jednosmernoj do parkiranje na raskrnici

jbg jos uvek smo duhovno u neolitu
 
Ni autoban nije projektovan za 200 a ni za budale...

Аутопут А44 је један од најгорих аутопутева у Немачкој. Пун је неравнина и уздужних и попречних. Због ових неравнина су у овом Порешеу погинули отац и син.
Иначе тај аутопут још није изграђен до краја.

Takodje, ako cemo da idemo u ekstrem i pricamo o tim ekstremnim brzinama, one su samo za prazan put. Ne postoji 300 km/h ni u Nemackoj ako put nije solidno prazan, jednostavno je nemoguce. Mozda na sekund u nekom superautu.
Чешки милионер је 2021.године у свом Бугатију возио 417 км/час пуних 10 км дужине на аутопуту А2 у Немачкој (аутопут који повезује Берлин и Хановер). Вођен је и судски поступак у Немачкој против њега, и ослобођен је, јер није угрожавао безбедност.
Имате у чланку и видео снимак вожње

Због вожње брзином од 417 километара на сат, чешком милионеру прети казна затвора у Немачкој
Немачки тужиоци истражују чешког милионера, Радима Пасера, који је почетком јануара на Јутјубу објавио снимак како у свом „бугатију широн“ вози брзином од 417 километара на сат на ауто-путу А2 између Берлина и Хановера у јулу 2021. године.
https://www.rts.rs/magazin/Zanimlji...milioneru-preti-kazna-zatvora-u-nemackoj.html
 
Šta je ovo ovih dana, šta se dešava i šta se promenilo, pa da ceo Beograd stoji paralizovan svaki dan?
 
Ubrzavaju samo glavne pravce, poprečne ko šiša. Leva skretanja sa strelicom su horor. A taj kod Trga Nikole Pašića semafor koji je držao pešake 210 sekundi je sigurno onaj u Dečanskoj kod fontane, što znači da je za to vreme držao i vozila iz Vlajkovićeve 210 sekundi.
 
Problem je dosta stvari.
Počev od nonšalantnog odnosa prema pravilima, ne baš idealne obuke i gomile distrakcija.

Kad niste vozač, pogledajte malo šta rade ljudi u vozilima oko vas.
Dosta ih priča telefonom, piše poruke, a nemali broj vrti instagram i čita vesti.
Nedostatak saobraćajne kulture je katalizator, pa onda imamo da ljudi neće da se pomere malo, da priđu autu ispred i tako se desi da jedan deo kolone, koji može opušteno da prođe, ostane zaglavljen u raskrsnici.

A broj vozila na sve to ne pomaže ni malo.
Postalo je problem parkirati i u naseljima kao što su Kanarevo brdo ili Mirijevo, a kamo li u centru grada.

Evo podataka o ukupnom broju registrovanih vozila
2016. godina: 2.344.020
2022. godina: 2.810.175

Trend je ozbiljno ubrzan posle 2020. godine, tako da u periodu od 2016. do 2024. godine imamo nekih 600.000-700.000 više registrovanih vozila.
Sve to je posledica i izuzetno lošeg javnog prevoza
 

Da li postoji politička odgovornost za stanje bezbednosti saobraćaja?​

Na samom početku da ne bi bilo pogrešnog tumačenja namere, onim što je izneto u tekstu nikako ne želim nipodaštavati nečije znanje i umeće te kognitivne ili logičke sposobnosti, niti neku konkretnu osobu (ili više njih) izvrgnuti ruglu ili optužiti za nešto. Posredi je samo iznošenje činjenica. Sva izneta razmišljanja i stavovi predstavljaju kritički osvrt, dat u najboljoj nameri u cilju unapređenja bezbednosti dece u saobraćaja na teritoriji R. Srbije. Jedino to i ništa drugo.

U organizaciji Agencije za bezbednost saobraćaja Republike Srbije, od 17. do 19. oktobra 2024. godine, održan je Forum Unapređenja sistema bezbednosti saobraćaja. Cilj ovog foruma je unapređenje postojećeg sistema bezbednosti saobraćaja u Srbiji i smanjenje broja saobraćajnih nezgoda.

Ključne teme koje su bile predmet diskusije na forumu su “Vizija 0” – Zaštita dece u saobraćaju, jačanje kapaciteta lokalnih samouprava, izrada novog zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima Republike Srbije i finansiranje mera bezbednosti.

Konferencije, forumi, okrugli stolovi i sl. koji su posvećeni ovoj temi su nam potrebni radi razmene znanja, iskustva, povezivanja i traženja najboljeg rešenja. Međutim, kod nas to uglavnom služi kao iluzija da se na tom polju nešto radi.

O tome da se na tom polju ništa ne radi govore i sledeći podaci. U proseku, godišnje, život izgubi oko 12 i bude povređeno oko 1.360 dece u saobraćajnim nezgodama. Kako se navodi u Preglednom izveštaju Agencije za bezbednost saobraćaja, svakog meseca jedno dete pogine i nešto više od 110 dece bude povređeno u saobraćajnim nezgodama.

Bitno je napomenuti da saobraćajne nezgode nisu slučajnost, već su one posledica našeg nerada i sistemskih grešaka. O našem neradu i sistemskim greškama govore i poražavajući rezultati Nacionalne strategije bezbednosti saobraćaja (2015-2020). Naime, R. Srbija nije ispunila ni jedan cilj iz Strategije (jedan od ciljeva je bio, da od 2020. god. nemamo poginulu decu u saobraćaju).

Da su realizovani ciljevi iz Strategije, u saobraćajnim nezgodama na teritoriji R. Srbije, poginulo bi 47 dece manje, tokom analiziranog perioda.

Sama činjenica da u Srbiji postoji Udruženje roditelja stradale dece u saobraćaju dosta govori o problemu i situaciji u kojoj se nalizimo.

Poražavajuće rezultate oslikava i javni rizik stradanja dece u saobraćaju. U R. Srbiji javni rizik iznosi oko 12, u odnosu na evropski prosek gde javni rizik iznosi 6,8 (Pregledni izveštaj Agencije za bezbednost saobraćaja, maj 2023.).

Ono što nećete čuti na forumima, konferencijama, okruglim stolovima i medijima je, da kreatori saobraćajne politike ne pominju savremen koncept odgovornosti za stanje bezbednosti saobraćaja. Nema potreba naglašavati da bez usvajanja i primene savremenog koncepta nećemo imati dobre i pozitivne razultate.

Savremen koncept odgovornosti ne sagledava samo pravnu odgovornost učesnika nezgode, već se akcenat stavlja na stručnu, moralnu i političku odgovornost. Tako da, umesto priče o odgovornosti učesnika nezgode, trebalo bi više pričati o odgovornosti kreatora sistema.

Druga ključna stvar koju nećete čuti na forumima od kreatora saobraćajne politike je promocija, primena i prihvatanje koncepta održive urbane mobilnosti. Pomenuti koncept se uveliko primenjuje na teritoriji evrope kao najdelotvorniji u pogledu zaštite dece u saobraćaju. Nema potrebe naglašavati da ovaj koncept nije prihvaćen u političkim i stručnim krugovima u R. Srbiji.

Da ne postoji sistemska podrška urbanoj mobilnosti govori i podatak da predstavnici Saveza udruženja Institut za urbanu mobilnost (www.urbanamobilnost.org) nisu dobili poziv za učešće na pomenutom forumu.

u saobraćaju (deca, pešaci, biciklisti, osobe sa invaliditetom, starija lica, majke sa malom decom) i opravda ili ublaže greške vozača motornih vozila.

Peta ključna stvar je da naši kreatori saobraćajne politike prilikom saobraćajnog planiranja izbegavaju da uvaže da je ulica osnovni arhitektonski prostor grada, i da nije namenjena samo za kretanje motornih vozila, već i za kretanja ostalih učesnika u saobraćaju.

Već decenijama unazad, kreatori saobraćajne politike, kreirali su saobraćajni sistem koji isključivo zadovoljava potrebe motornog saobraćaja. Dovoljno je samo da prošetate svojim gradom i videćete da su trotoari okupirani parkiranim vozilima, da zone 30, zone usporenog saobraćaja, biciklistička infrastruktura, taktilne staze za slepe i slabovide itd., praktično ne postoje.

Trenutna saobraćajna i transportna politika je učinila, da R. Srbija, po stanju bezbednosti saobraćaja kasni 15 godina za prosekom EU i 25 godina za Švedskom. Takođe, ukupni društveno-ekonomski troškovi saobraćajnih nezgoda, u 2019. godini nam iznose 4,1 milijarde evra.

Svakako podržavam usvajanje, promociju i rad na viziji nula stradale dece u saobraćaju. Koliko je to dostižan cilj, sa ovakvim načinom rada, ostavljam vama da sami donesete zaključak.

I na kraju, stradanje dece na bilo koji način, a posebno u situaciji koju je moguće sprečiti, predstavlja ogroman udarac za porodicu i čitavu zajednicu. Stoga je dužnost svih članova društva da spreči da se životi dece dovode u opasnost u saobraćaju. Njihova bezbednost je veliki izazov za sve, a posebno za one čiji je to profesionalni poziv.

Igor Velić, master inž. saobraćaja
 
Vrh