Šta je novo?

Zašto je saobraćaj u Srbiji takav kakav je?

Ima ona teorija da kada ne znaš da radiš svoj posao - onda izmišljaš toplu vodu ili nepotrebne stvari. Nešto tipa šrafiranih rasrksnica.
 
Ima smisla merenje prosečne brzine ali ne između naplatnih stanica nego samo radarom sa OCR na deonicama gde je stajanje inače nedozvoljeno. Npr od naplatne stanice Vrčin pa do odmarališta na begaljičkom brdu, druga deonica odatle pa do one benzinske stanice par km dalje itd itd. Tako su to rešili u De, time nema šanse da se legalno kaficom na pumpi smanji prosek.
 
Auto putem BG-Niš se komotno i bezbedno vozi celom deonicom 150.
Busevi idu tom brzinom a ne kola.
 
Povodom ideje o novom načinu kažnjavanja.

Kako misle da upare podatak o prosečnoj brzini i automobil koji je tu brzinu postigao?

Naime na papiriću ne piše registracija, a da bi se to ubacilo u sistem potrebne su kamere koje znaju da ih čitaju.

Sam papirić sigurno zato nije dovoljan jer ne nosi bilo kakvu informaciju o vozilu.

Uparivanje vremena sa papirića i snimka kamera koje non stop snimaju ne znam da li je trenutno pravno moguće.

Ps: kada kažem papirić - mislim na sistem i podatke koji se beleže

Poslato sa telefona
 
Edit: rekoše mi na drugom forumu, da sistem ipak beleži registraciju. Nisam primetio da na displeju pored cene, izađe i registracija.

#feelingstupid
 
TI onda vozi 120 bez sipanja goriva, doći ćeš u isto vreme :)
 
Čitajući komentare (po portalima) na najavu ovog kažnjavanja po prosečnoj brzini postaje jasno zašto nam je saobraćaj takav kakav je:
ZATO ŠTO JE SVIMA CILJ DA NEKOGA ZAje*******U

Ova mera apsolutno nikome ne treba da smeta. Ne košta mnogo, a prilično je delotvorna. Samo još da se vidi kako će se stranci kažnjavati i to bi bilo to.

Ljudi se bune što ograničenje nije 130 ili veće (koje ne postoji nigde u Evropi osim negde u Nemačkoj). Svi stalno spominju Nemačku gde nema ograničenja (a videli su Nemačku samo na slikama), pa objašnjavaju kako da se sistem prevari. Pa nalaze mane sistemu, pa to nije ustavno, da nigde u ZOBS-u ne piše da se tako kažnjava

Član 42 ...Sve odredbe ovog zakona koje se odnose na brzinu primenjuju se na trenutno izmerenu brzinu i srednju (prosečnu) brzinu.

Kao matematičar bih izneo jedan praktičan primer, ali to u principu samo ide u korist vozačima, tj. nije na našu štetu, a to je da postoje deonice autoputa gde je ograničenja manje od 120km/h, pa ako neko ima prosek od 120km/h, to sigurno znači da je negde išao brže od dozvoljenog (uračunati i kretanje i zaustavljanje), no to su nebitni detalji koji se teško mogu ubaciti u računicu. Tj. lako se mogu ubaciti u računicu, ali se nepotrebno komplikuje.

Meni lično ova mera ne odgovara jer vozim uvek oko 130-140 po našim (i hrvatskim) autoputevima i ne pravim pauze na manje od 2h, pa ću ubuduće morati da pazim.

Ono što me čudi je u medijima stalno uzimaju primer BG-Niš deonice i barataju sa distancom od 240km, a to je verovatno distanca od centra do centra, a ne od rampe do rampe (200km)
 
@Дуле, ниси у праву што се тиче ограничење брзине на аутопутевима. У Европи је ограничење од 110 до 140 км на час, како где. Ево ти табеле са државама где су аутопутеви са ограничењима, а по категоријама возила.
http://autozona.rs/putovanje-automobilo ... e-u-evropi

У Немачкој се полако уводи ограничење на 130 км/час, а пошто они имају доста велику мрежу аутоутева, мада Шпанци имају највећу мрежу аутопутева у Европи-скоро 14.000 км, то ће ићи не баш тако брзо. Њихов аутопут А5 је без ограничења, али не баш цео, део који иде кроз савезну државу Северна Рајна-Вестфалија има ограничење и на том делу се мери брзина исто као и код нас, тј. само путем радара који имају ОЦР јер они немају наплатне рампе.
Иначе на овом аутопуту (А5) неке од фабрика аутомобила из Немачке користе и за тестирање своји нових модела возила, мада имају своје тест писте. Овај аутопут им добро дође за такав тест, јер мере у реалним условима, али нажалост пре 2-3 година на овом аутопуту су погинули и тест возач БМВ-а и тест возач Поршеа, и оба су погинула при брзинама већим од 300 км на час.

Код нас ће се увести до краја године ограничење од 130 км на час.
 
Istina, ali 140 i 110 su više izuzeci nego pravilo.

Evo i slike iz mog Road Atlasa 2014 AA sa korisnim informacijama

e6c01bb3c530800f780a540c8872e291.jpg


Poslato sa telefona
 
Saobracaj u Srbiji je takav kakav je upravo zato sto raspravljamo oko ovakvih stvari (poput postovanja ogranicenja brzine na autoputu) gde to "za mene TO ne treba da vazi, sta, ja vozim 150 i nikom ne smetam". Kod nas je ogranicenje 120 i sta god mi ovde trabunjali, tako je kako je i ne treba da bude vece. U Nemackoj mogu da vozim 180-190, ali kod nas mi nikada nece pasti napamet da blicam nekom ko levom trakom obilazi 120-130 JER ON NE RADI NISTA POGRESNO. Takvi su uslovi puta, takva su vozila koja se voze njima, plus nasi sugradjani uglavnom ne prelaze tolike razdaljine i ne koriste autoput toliko cesto. Sve ostalo je ego-trip koji stalno ugrozava druge ucesnike saobracaja.

Kao sto je izneto gore, uveo bih na svakih 20-30 km i OCR radar, pored merenja prosecne brzine.
 
ЈБГ момци, од већих земаља је најбезбеднија вожња у Британији, а тамо је ограничење 113 на сат... и 0,8 промила алкохола. Ово друго ми се посебно свиђа :mrgreen:
 
Pa oni voze levom stranom, kako to moze da bude bezbedno?!? :vops:
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=469346#p469346:2hwpgim4 je napisao(la):
tragac » 04 Aug 2017 10:46 am[/url]":2hwpgim4]A jel uz to imaju i šire saobraćajne trake, da se bezbednije vozi u cik-cak? :)

Немају шире траке. 0,8 промила су три пића. Ко каже да три пића ометају безбедност саобраћаја - лаже, што статистика и потврђује.
 
Da dodam i ja svojih par evrocenta na temu Nemačka i brzine na autoputevima, pošto jelte živim ovde pa mogu da prosipam pamet :)

Generalno na autoputevima nema ograničenja ali preporučena brzina je 130 kmh, na znaku to ovako izgleda: http://i.auto-bild.de/ir_img/5/5/7/8/0/ ... cccf9d.jpg

U urbanim sredinama ili u sredinama sa dosta naselja je ograničenje 120/130kmh, posebno se to primeti u Severnoj Rajni Vestfaliji gde na veoma malom prostoru živi 20 miliona ljudi pa ima veoma malo deonica bez ograničenja brzine.

Kod izlaza ili velikih petlji se brzina smanjuje i do 100 kmh, u tunelima je normalno vozati max 80kmh. U urbanim sredinama (npr. A100 u Berlinu) je ograničenje isto 80kmh.

Na deonicama gde nema ograničenja važi nepisano pravilo da se u srednjoj traci (od tri) vozi ca 140-160kmh.

Imperativ je sigurna vožnja tako da se i na deonicama bez ograničenja brzina pri vlagi odmah smanjuje na 100kmh, kako preko digitalnih displeja tako i preko standardnih tabla. Tek kada deonica pruža optimalne uslove onda nema ograničenja.

Kazne za prekoračenje brzine su uglavnom smehotresne u poređenju sa CH ili AT.

Ograničenja brzine u SRB su sasvim u skladu mogućnosti koje nudimo.
 
Oko 15% ukupno poginulih pešaka gine na pešakom prelazu zbog korišćenja mobilnog



pesaci%20mobilni.jpg


Na našim putevima u proteklih pet godina poginulo je 758 pešaka, a od tog broja čak oko 15 odsto gine na pešačkom prelazu, a pri tome veliki uticaj na stradanje pešaka ima upotreba mobilnih telefona, rekao je direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja Damir Okanović. ''Deo pešaka stradao je krivicom vozača, ali na žalost, deo njih je stradao, jer umesto da su gledali oko sebe dok su prelazili kolovoz, gledali su u mobilni telefon'', rekao je Okanović. On je dodao da je, u proteklom petogodišnjem periodu, pored poginulih, teško povređeno i oko 4.000 pešaka.

Veliki broj pešaka, naročito kada su u pitanju mlađe generacije, ne može da se odvoji od mobilnog telefona, smartfona, čak i dok prelazi kolovoz, konstatuje Okanović i ističe da se taj problem pešaka ''okupiranih smartfonom'' dok su u saobraćaju ne može rešiti samo represijom, iako je pešacima zabranjena upotreba mobilnog telefona dok prelaze ulicu. ''Molim pešake, pre svega mlađe, nemojte gledati telefon dok prelazite kolovoz, nije to toliko važno, može da sačeka i poruka i lajk, slika na Instagramu. Kolovoz je površina namenjena za kretanje vozila, a pešački prelaz takođe je deo kolovoza gde su pešaci zapravo vrlo cenjeni i uvaženi gosti. Ali su ipak gosti. Zbog toga, kada prelazite kolovoz, nemojte gledati mobilni telefon, gledajte oko sebe, u nailazeća vozila, gledajte semafor'', upozorava Okanović.

Smatra da se taj problem ne može rešiti samo kažnjavanjem, već obrazovanjem, vaspitanjem i sprovođenjem vrlo jakih kampanja, a takođe, kako ukazuje, mora se razmišljati i o nekim dodatnim rešenjima koja će sprečiti njihovo stradanje. ''U nekim državama to rešavaju tako što postavljaju upozorenja na kolovoz, u pravcu pogleda pešaka koji gleda u mobilni telefon, u nekim državama postavljaju sisteme koji pešake koji neoprezno prelaze kolovoz upozoravaju time što simuliraju zvuk nadolazećeg vozila koje naglo koči i na taj način, ''šok terapijom'', stavljaju im do znanja šta se dogodi ukoliko gledaju u telefon, umesto da gledaju oko sebe, u druga vozila, semafore i slično'', kaže Okanović.

Pešak je, upozorava Okanović, prema zakonu dužan da pre nego što stupi na kolovoz, makar to bilo i na pešačkom prelazu, ili na prelazu sa semaforom, da se uveri da to može učiniti bezbedno, a podvlači da je pešacima, sa druge strane, zabranjena upotreba mobilnog telefona dok prelaze kolovoz. Zakon o bezbednosti saobraćaja propisao je da, prilikom prelaska preko kolovoza pešak ne sme da koristi ni slušalice na ušima, a za suprotno postupanje, predviđena je novčana kazna od 3.000 dinara. Policija je, od 2010. do prošle godine otkrila u kontroli saobraćaja u Srbiji ukupno 3.173 prekršaja pešaka koji su prilikom prelaska preko kolovoza upotrebljavali mobilni telefon ili koristili slušalice na ušima, a za prvih šest meseci ove godine, otkriveno je 359 takvih prekršaja.


http://auto.blog.rs/blog/auto/vesti/201 ... g-telefona
 
Ovo potpisujem. Sećam se ranijih godina, dok sam redovno išao preko Slavije - svuda ljudi zabuljeni u telefone. Ili sa slušalicama na glavi. I naravno malo malo pa se dešavaju ''zamalo'' situacije.
Isto primećujem i kad vozim bajs. Gomila zombija, što na nogama, što u autu, što na biciklu, koji lelujaju i nisu svesni ničega oko njih.

Ljudi su svakako manje nadrndani u saobraćaju nego ranije ali su zato i daleko manje pažljivi nego ranije. Svi su počeli toliko da se boje ''dosade'' odnosno toga da će provesti 40 minuta slušajući zvuke grada na putu od kuće do odredišta, da su spremni čak i da rizikuju svoju i tuđu bezbednost.
 
[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=QS6ohqmxmUI[/youtube]
 
Istina, ali odakle Damiru ta statistika?

Po meni su to vrlo važne stvari koje moraju da se ističu prilikom svake nezgode. Najgore su mi vesti gde samo kažu da se dogodila nezgoda. Reci da li je pešak pretrčavao ulicu van prelaza, da li je vozač prošao na crveno...

U trenutku pisanja vesti uviđaj je već gotov, e sad ne znam da li on sme da se iznosi u javnost.
 
Verovatno zato što je u komitetu za bezbednost saobraćaja pa su mu dostupni podaci.
Opasno je što veštaci (osim u par novinskih slučaja) uvek gledaju da okrive vozača i ako pešak ima 99 % krivice.
 
A ti novinski slučajevi su Petra Cvijić, Mitrovićev sin i uvek ista "banda" veštaka i sudija stoji iza takvih slučajeva. Imaju svoju tarifu i sve se lako reši.
 
Vrh