Zašto je saobraćaj u Srbiji takav kakav je?

[operic]

Пантограф » 20 Dec 2021 03:13 pm[/url]":skixrqul]Обиђе га онда дефакто са десне стране, две промене траке нису забрањене у граду никако.

Preticanje sa desne strane je valjda zabranjeno.

Ovde pričamo o fenomenu "zabole me za druge, ja ću da vozim/parkiram kako meni najviše odgovara"

 

[Пантограф]

Ma ne može regularna promena trake u gradu da se smatra preticanjem uopšte, to je besmisleno. Ovako se uči u auto školi:

Na putu u naselju na kome postoje najmanje dve saobraćajne trake namenjene za saobraćaj vozila u istom smeru, prolaženje sa desne strane vozila koje se ne kreće krajnjom desnom saobraćajnom trakom, ne smatra se preticanjem.

Prođeš ga, a posle naravno imaš pravo da promeniš traku ako možeš to bezbedno da učiniš i sve legalno. U suštinji, preticanje zdesna, koje kao to nije.

U suštini, i na autoputu, kada je gužva i naizmenično je brža jedna pa druga traka, ovo se često dešava.

 

[sjcam]

U naselju to nije preticanje (sa bilo koje strane da ga prestigneš), a na autoputu se vozi desnom, a levom se pretiče. Ako neko zabode u levu traku, imaš pravo da ga upozoriš da se skloni i dužan je da se skloni bez obzira što on vozi npr. 130km/h, a ti ideš iznad dozvoljene brzine.

Česte su situacije da se na "autoputu" kroz Beograd prestiže desnom, seku se učesnici saobraćaja koji voze levom i sl. - pitanje je da li je to prekršaj, jer ta deonica nema status autoputa, pa samim tim to ne bi trebalo da je zabranjeno, ali je izuzetno opasno.

Video sam jednom situaciju da je neki id*** vozio tipa 80-90 km/h levom trakom duže vreme. Sa desne ga prestižu vozila, a sa zadnje strane mu ablenduje drugo vozilo, neki veći crni Audi i pribija mu se na branik. Mahinalno je smotao volan da se skloni u desnu traku i zamalo naleteo pravo na ovog što je vozio desnom brže od njega.

Ne treba terati inat u takvim situacijama, već misliti o bezbednosti.

 

[Пантограф]

Sve si tačno rekao, samo, deonica preko Gazele i kroz Beograd - ima status autoputa, potpuno isti propisi važe kao i van grada, znak je isti kad se uključuješ. A tu je, da se vratimo na temu, pri određenoj gustini saobraćaja, koncept 'preticanja' takođe obesmišljen, vozi se u kolonama u obe trake i prestrojava po potrebi. Inače, kada je protok umeren, vozi se desnom a pretiče levom.

 

[paradox polje]

Ако се у обе трака аутопута вози у колони и ако је десна колона бржа од леве то се не сматра претицањем без обзира што није насеље. Свако друго обилажење са десне стране на аутопуту ем је велики прекршај ем је изузетно опасно.

 

[astrodule]

Zašto mnogi tvrde da deonica auto-puta kroz Beograd nije auto-put?

5) autoput je državni put namenjen isključivo za saobraćaj motocikala, putničkih vozila, teretnih vozila i autobusa, sa ili bez priključnih vozila, sa fizički odvojenim kolovoznim trakama za saobraćaj iz suprotnih smerova, sa najmanje dve saobraćajne trake po smeru i jednom zaustavnom trakom za svaki smer, bez ukrštanja u nivou sa drugim putevima i železničkim ili tramvajskim prugama, sa potpunom kontrolom pristupa, na koji se može uključiti ili isključiti samo određenim i posebno izgrađenim javnim putem i kao takav obeležen propisanim saobraćajnim znakom

Zato što negde nema zaustavne trake?

Priznajem da ova definicija zbog toga nije najsrećnija jer se u članu 104 pojavljuje mogućnost da nema zaustavne trake na auto-putu

U slučaju zastoja saobraćaja na autoputu, gde ne postoji zaustavna traka,

Verujem da je nepostojanje zaustavne trake definisano nekim pravilnikom.

Naravno imamo deonice bez zaustavne trake (na uzbrdicama, kod isključenja...)

 

[TheGray]

astrodule » Pon Dec 20, 2021 11:02 pm[/url]":22bwyqrn]Zašto mnogi tvrde da deonica auto-puta kroz Beograd nije auto-put?

Verovatno zbog toga što se do Mostara zove Bulevar Franše d’Eperea, a od Mostara Bulevar Arsenija Čarnojevića, a i kazna za vožnju desnom trakom je ekvivalent vožnji žutom trakom.

 

[astrodule]

Svejedno, u pitanju je auto-put čiji delovi nose različita imena.

Ali ta priča o pretvaranju auto-puta u bulevar mi je toliko besmislena i prilično efikasna paralela sa poslovicom "dokon pop i jariće krsti"

 

[TheGray]

Nije baš tako banalna situacija, gužve u špicu su iste kao i na ostalim gradskim bulevarima.

 

[Пантограф]

paradox polje » 20 Dec 2021 09:33 pm[/url]":q3pan3yi]Ако се у обе трака аутопута вози у колони и ако је десна колона бржа од леве то се не сматра претицањем без обзира што није насеље. Свако друго обилажење са десне стране на аутопуту ем је велики прекршај ем је изузетно опасно.

Tačno. Ali eto, u SAD izgleda ne smatraju da je to izuzetno opasno, pa nije ni prekršaj. Tanka je tu granica, gde počinje a gde prestaje 'vožnja u koloni' i da li je 'preticanje zdesna' ako se ovaj iz brže kolone, ako je to desna, prestroji u levu traku da bi pretekao nekog ispred sebe - jer je time defakto već pretekao nekoga, verovatno i više njih, u levoj (sporijoj), što je, kao, zabranjeno. Možda je usled ovoga, putem precedenata, u SAD anglosaksonsko pravo izbacilo takav propis iz pravnog sistema.

Mislim da je tupljenje sve sem stavova da je:

1) koncept 'preticanja' neprimenljiv na gradske saobraćajnice, i

2) Kod određene gustine saobraćaja - treba okvirno uspostaviti neki standard, poput pravila 2 (sad su izgleda 3) sekunde za razmak - 'preticanje' više ne postoji, već samo izmena voznih traka.

EDIT - evo i australijskih propisa (kod njih je levo što je nama desno):

You must not overtake:
...on the left, except:
...on a multi-lane road, when you are in another lane to the left of the vehicle you are overtaking and the vehicle can be safely overtaken in a marked lane to the left of the vehicle

Dakle, na autoputu sme 'kad je bezbedno'.

EDIT 2 - I Nemci imaju korektivno pravilo:

Passing on the right is prohibited except on multilane roads (including the Autobahn) when traffic in the left lane is stopped or is moving at less than 60 km/h.

Dakle, na Gazeli bi u śpicu u Nemačkoj moglo legalno da se pretiče i zdesna (brzine su manje od 60). Ovo deluje kao dobar propis.

 

[Astrotrain]

I šta želiš da kažeš ovime? Da je sasvim u redu i opravdano da voziš levom trakom i da te boli uvo što neko želi da te pretekne?
Želiš da izigravaš šerifa i "kažnjavaš" takve koji bi da te obiđu vozeći 51 kmh?

У граду, осим на аутопуту, у већини случајева је сасвим у реду. Нисам ја крив што неки људи по граду возе непотребно брзо угрожавајући безбедност истовремено кршећи и прописе. Није то толико чак ни питање брзине већ више агресивности. Тачно се то види: цима, убрзава, кочи, мења траке лево-десно. Ја возим предвидиво, константно, такви би рекли "досадно" или "пензионерски" а ја бих рекао безбедно. Таман посла да намерно ометам да ме претекну, никада то не бих радио, али на градским улицама се ни не склањам превише. Возим своју предвиду и сталожену вожњу а коме се толико жури или му је споро, срећан му и безбедан пут, лако му је да ме обиђе.

 

[MC_]

Ovo pitanje vezano je za postanski saobracaj.

Zasto u Srbiji nema postanskih sanducica, kao u vecini evropskih zemalja?

 

[Bender Rodriguez]

Kako nema?

Ima ih i dalje (pretpostavljam da misliš na ulične) ali da, brojke su im drastično smanjene i uglavnom se nalaze na zidovima samih Pošti.
Razlog je smanjen promet pisanih pisama, Pošta se preorijentisala i fokusirala na druge vrste usluga.

 

[Igor]

Koliko su kod nas česte situacije da vozači teretnih vozila ostanu bez kočnica i kakva je situacija sa automobilima?

 

[Bender Rodriguez]

Trake za ''odbegle'' kamione, odnosno Runaway truck rampe su izum i praksa koji se najviše koriste u Severnoj Americi. U zadnjih 20 godina ih ima sve više i po ostatku sveta, ali najveća gustina im je u Americi.

Prvo, Ameri imaju više prostora. Ne u smislu sad da je Evropa toliko zbijena da nema gde da stavi 100 metara peska, ali u smislu da je kod njih sve veće, prostranije, šire... i samim tim obično tamo gde su uspeli da provuku svoje široke autoputeve, velika je verovatnoća da će imati prostora i za rampu. Sami autoputevi su im takođe širi i prostraniji.
Drugo, održavanje i nadležnosti su im uvek na nivou, što znači da će te rampe, iako zahtevaju miminalno održavanje, biti u funkciji i ispravne jer tačno se zna da za svaku stvar ima neko tamo ko brine o njoj i samo o njoj. U drugim zemljama nije uvek tako, iz više razloga.
Treće, Američki tegljači su veći od Evropskih (i većine drugih u svetu izuzev Australije) i u proseku duplo teži. Iako je 18 tona van kontrole opasno koliko i 36 tona van kontrole, nije baš isto kad Američka grdosija ostane bez kočnica i kad ostane Evropski šleper.

Četvrto, u Americi je ograničenje brzine za kamione u većini država 70-75 MILJA na sat. U Evropi i većem delu sveta je ograničenje za kamione 80 KM na sat.
I peto, u Americi je već decenijama javna tajna i praksa da se na vozače kamiona (koji čine kičmu teretnog saobraćaja tamo) stavlja ogroman pritisak da obave sve isporuke ne samo na vreme, nego što brže moguće. Do te mere da je nekako deo tradicije videti kamiondžije u večitoj trci s vremenom odnosno kako se zaleću niz opasne deonice puta, dokle god im propisi to omogućavaju. Pošto ta praksa teško da će da se menja (jer ima tu i raznih interesa, ko šiša običnog smrtnika za volanom, bitan je profit), lakše im je da na brdovitim predelima postave par rampi za nesrećnike kojima odu kočnice, nego da sad menjaju ceo sistem i režim funkcionisanja celog tog sektora.

To je ovako što lično znam, a pošto na forumu ima raznih profesionalnih vozača i ljudi iz drugih delova sveta, mogu i oni da dopune ili isprave ako treba. Da li su nam potrebne u Srbiji, to opet najbolje mogu da prokomentarišu kamiondžije, profesionalni vozači koji često voze širom Srbije, i veštaci i stručnjaci za bezbednost koji imaju uvide u statistike i razne slučajeve i studije.

 

[Pendolino]

Koliko znam, u Americi je ograničenje 80.000, tj. oko 36t i mislim da ima mnogo manje pretovara nego u južnoj Evropi i Balkanu.
Ograničenje brzine za kamione je 65milja/h, što je tek malo više od 100km/h koliko je kod nas na autoputevima.

Ono što sam čuo je da nemaju stroga pravila o obaveznom odmoru vozača, tj. imaju ali se toleriše.

Bilo bi lepo da neko donese informacije sa terena.

 

[Bender Rodriguez]

Koliko znam, u Americi je ograničenje 80.000, tj. oko 36t i mislim da ima mnogo manje pretovara nego u južnoj Evropi i Balkanu.
Ograničenje brzine za kamione je 65milja/h, što je tek malo više od 100km/h koliko je kod nas na autoputevima.

Četvrto, u Americi je ograničenje brzine za kamione u većini država 70-75 MILJA na sat. U Evropi i većem delu sveta je ograničenje za kamione 80 KM na sat.

Amerika, prosek 70/75 MPH iliti 110/120 KPH:

Evropa, prosek 80 do 90 KPH:

 

[Igor]

To je ovako što lično znam, a pošto na forumu ima raznih profesionalnih vozača i ljudi iz drugih delova sveta, mogu i oni da dopune ili isprave ako treba. Da li su nam potrebne u Srbiji, to opet najbolje mogu da prokomentarišu kamiondžije, profesionalni vozači koji često voze širom Srbije, i veštaci i stručnjaci za bezbednost koji imaju uvide u statistike i razne slučajeve i studije.

Moga bi @Žika da nam kaže kakva su njegova iskustva.

 

[paradox polje]

Amerika, prosek 70/75 MPH iliti 110/120 KPH:

Evropa, prosek 80 do 90 KPH:

Ово показује колико су САД политички острашћени. Републиканске државе мање више све 80 и 85 МPH a демократске <= 75.

 

[Пантограф]

@Bender Rodriguez
Мени се чини да су оно општа ограничења брзине у САД, а не за камионе?
И само да додам да је у САД кична теретног саобраћаја - железница, а не камиони. За разлику од Европе, где су камиони тате. Углавном се мисли да је обрнуто, али није.

 

[Bender Rodriguez]

To juče kad sam slao, bili su rezultati pretrage ''USA truck speed limits map'' i sličnih fraza. Nisam išao u detalje i po sajtovima.

Sad sam bio temeljan pa sam prelistao i pretražio ovaj članak na Wikipediji ali sam potom i proguglao pojedinačno i za one države za koje na Wiki nije precizirano za kamione. Znači sve ispod se odnosi (i) na kamione, u MPH i to na autoputevima, jelte. Naravno, nisam pokrio svih 50 država ali jesam skoro sve. Za svaku izlistanu ispod sam zasebno guglao i potvrdio ako nema upisano na Wiki članku.

55 MPH: California
60 MPH: Michigan, Washington
65 MPH: Maryland, Massachussets, Montana, New Jersey, New York, Vermont, Rhode Island
70 MPH: Alabama, Florida, Georgia, Idaho, Illinois, Indiana, Louisiana, Minnesota, , Missouri, New Hampshire, North Carolina, Ohio, Oregon, Pennsylvania, Tennessee, South Carolina, Virginia, Wisconsin, West Virginia
75 MPH: Arkansas, Maine, Mississippi, Nebraska, Nevada, New Mexico, North Dakota, Oklahoma, South Dakota,
80 MPH: Utah, Wyoming
85 MPH: Texas

Znači čak i ako iz računanja proseka izuzmemo Texas, Utah i Wyoming, vidi se da je prosek negde oko 70-75 MPH, odnosno 120 Km/h. I znači sve ovo se odnosi na ograničenja na autoputevima (gde se, jelte, jedino i prave escape ramps, pošto o njima pričamo ovde...) kako za običan saobraćaj, tako i za kamione. Izuzimajući neke države gde se kamioni sa opasnim teretima usporavaju za po 10 ili 15 MPH, ali u redovnim okolnostima i za obične terete, važe ova ograničenja za kamione kako sam gore izlistao.


Zaključak je da u Americi, između ostalog, uglavnom dopuštaju značajno veće brzine za kamione i šlepere naspram Evrope i praksi i uslova koje mi ovde poznajemo. Uz to, po onome što znam i što sam čuo i čitao, pritisak na vozače glede brzine isporuke (ne samo količine rada, nego brzine isporuke) je nešto veći nego u Evropi. Na sve to, sami kamioni su veći, teži, i glomazniji. Stoga, više jurnjave, više zaletanja, samim tim i više otkazivanja kočnica. I odatle veća potreba za brojnijim zaustavnim rampama.

 

[Пантограф]

Значи у Тексасу скоро 140 км/х и за карове и за тракове. Царски

 

[Вожд]

Возач са Косова и Метохије заустављен у Словенији, возио аутобус без точка

Словеначка полиција привела је возача аутобуса са Косова и Метохије који је управљао аутобусом без једног точка, преносе медији у Словенији.

www.rts.rs

 

[Žika]

Može i brzo sa teretom niz brdo (krivudavo Pforzheim - Karlsruhe). Nikakav problem.

Ostajenje bez kočnica je rezervisano za neispravna vozila (+ trenutna tehnička neispravnost, pucanje creva, kočione pečurke) i neiskustvo ili loše upravljanje vozilom.
Ako su kočnice ispravne i pravilno se koriste nema šanse da se ostane bez kočnica. Treba kočiti oštrije i kratko.
Greške nastaju kada se pipka kočnica svaki čas ili se dugotrajno koči smanjenim intezitetom tj. malo sanjivanje brzine. Kočnice se greju i ako se često koriste ne stižu da se ohlade a porastom temperature nastaje tzv fading kada se sa porastom temperature smanjuje njihov učinak tj na raju se bukvalno ostaje bez kočnica. Spaljene obloge su neupotrebljive uz to nastaju deformacije pa čak i pucanja na disku ili dobošu od visokih temperatura.
Evropa koliko znam drži se pravila gde god je moguće da usponi ne prelaze 4%. Tamo gde su dugački nagibi postoje trake za slučajeve ostajanja bez kočnica.

Nova vozila su puno napredovala i kočnice su daleko efikasnije uz to koriste se efikasni hidroretarderi u kombinaciji sa jačim motornim kočnicama.

 

[Вожд]

Џиповима на банатске њиве, бахати појединци угазили оранице​

Иако временске прилике пољопривредницима не праве штету, праве је бахати појединци, који су џиповима изгазили поједине њиве. И то није први пут.

"С овим џиповима иду, иживљавају се. сад су ми изгазили око 4 хектара, окретали су се, направили су ми циркус. Ја не знам какви су то људи, да он гази пшеницу, то је хлеб, ми се мучимо, ја други извор прихода немам," навео је пољопривредник Ђорђе Чизмаш

Џиповима на банатске њиве, бахати појединци угазили оранице

У Јужном Банату је пшеница ове године посејана на више од 21 хиљаду хектара, што је нешто више него лане. Тренутно је у добром стању, јер је снег донео потребну влагу. Пољопривредници су за сада задовољни, мада се поједини Панчевци жале да су им изгажене њиве.

www.rts.rs