Pre neki dan sam se prvi put vozio autoputem, od kad je zvanično primenjeno pravilo rigoroznog kažnjavanja prekoračenja prosečne brzine. Iako sam do početka primene bio umereni pristalica ove mere, jer jednostavno ne postoji opravdanje za kršenje, moram da primetim da je efekat koji sam uočio prilično loš.
Prvo da naglasim zašto sam bio (samo) umereni pristalica: Da bi neko pravilo imalo vrhunski rezultat, ono mora da bude vrlo precizno, zdravorazumsko, realno i uz nultu toleranciju. U suprotnom će se dobiti kontraefekat. U ovom slučaju gornje ograničenje za autoput bi moralo da bude 140 km/h. Ovako, čim kažnjavate svakoga ko ide preko 120 desi se sledeće:
20% vozača neće promeniti ništa, jer inače idu prilično sporije (kamioni, autobusi, seniori vozači).
50% vozača će voziti oko 100-110, usporivši svoju raniju brzinu (DA - zaista toliki procenat i DA - zaista toliko voze).
10% vozača će se truditi da vozi tačno 120 (znajući da povremena usporenja i ubrzavanja snižavaju prosek, kao i da brzinomer uvek malo "dodaje").
5% vozača nije informisano jer su u pitanju stranci koji inače razvijaju daleko više od 120.
15% vozača će povremeno voziti brže, ali će praviti pauze da nadoknade, ili im ne smeta da povremeno plate par hiljada dinara kazne.
Tačno ovo se i desilo u praksi, ali je efekat ovih 50% vozača po protočnost stravičan. Stvaraju se dugačke kolone u obe trake, tako da ovi što su nestrpljivi kreću mnogo češće u obilazak sa desne strane ili čak preko zaustavne trake. Po mojoj proceni to se sada dešava daleko češće nego ranije. Kao i u mnogo oblasti u životu, donosioci odluka često obraćaju pažnju na FORMU a ne na SUŠTINU, i upropaste jednu, inače sasvim dobru, ideju.
Danas je potpuno normalno i bezbedno voziti 130-140km/h autoputem, i nema razloga za šikaniranje takvih vozača, naročito što je efekat u praksi suprotan željenom. Ne znam šta će pokazati zvanična statistika, možda se pokaže i da sam ja u potpunoj zabludi, ali sam siguran da je jedini put ka većoj bezbodnosti NULTA TOLERANCIJA, uz REALNA PRAVILA.