To što pešak (ili neki vozač) misli je njegova stvar.
Ne zanima me šta ko misli ili (ne)radi, ja imam odgovornost za SEBE i SVOJE postupke.
Na meni, kao vozaču, je da se ponašam u skladu sa očekivanim najgorim scenarijem, i zato smanjujem brzinu na minimum.
Na meni, kao vozaču, je da učinim sve da se tragedije ne dogode, ili da se bar umanje posledice istih.
Na meni, kao vozaču, je da učinim sve da svi oko mene budu bezbedni.
Dakle, ja kao vozač moram da ispravljam tuđe greške, loše procene i raznorazne brljotine, kako vozača, tako i pešaka.
Pa valjda je cilj da svi budemo živi i zdravi, pobogu...
Tako sam radio punih 18 godina, dok sam aktivno vozio, i nikada ni najmanji problem nisam imao, niti sam nekoga ugrozio.
Taman posla i daleko bilo.
Onome koji vodi računa o drugima (a samim tim i o sebi) se ne može desiti nešto nepredviđeno...