Прва ствар коју добијеш као одговор кад питаш универзитетске професоре зашто је на нашем тржишту већа цена истих производа него на другим (а траснпортни трошкови исти, царине не постоје или су исте итд), је сам ризик тржишта, тј хоће да кажу да смо индијанци који ништа не поштују и да нас деру због тога, уграде тај ризик кроз цену. Мада искрено, мало је претеривање рећи да су ствари код нас скупље у просеку у маркетима, зато што се понекад нађе неки производ са драстичном разликом у цени. У просеку је слично за све земље Балкана, Хрвати су скупљи рецимо, Словенци поготово, сад што они имају веће плате, а ми фин део плата оставимо у маркетима, то је наш проблем!
Прича другара који ради у области привредног права је да ми имамо солидне антимонополске законе који се не поштују. Колико је то политика не знам, али сигурно је да се свака власт труди да кад доводи озбиљне играче на тржиште, да не жели да их одере одмах. Највећи проблем је што нико за то не завршава у затвору и што су казне чак и кад се докаже, у пракси смешне у односу на промет, дакле стимулативно је за картелске договоре.
Проблем малих је економија обима (већи имају мање цене на количину, логистика, специјализација, боља опрема итд), тако да ја искрено не знам у којој то малој трговини су цене мање него у великим? Оно што ја гледам је да су цене веће, а ако нису, то онда значи мање марже за те мале!
Иначе, имам већи Макси 50м од мене, буквално ако нисам сваки дан тамо, онда сам сваки други. Ево потрудио сам се да испоштујем овај бојкот максимално, ишао сам свесно јуче до пијаце, на коју иначе идем само викендом, а можда ни тада, вероватно ћемо издржати, али ће бити празан фрижидер. Ако не, мораћу до продавнице. Мора и мало боље да се припреми тај бојкот и медијски испрати.