Šta je novo?

Vreme i klima u Beogradu

Poslednje 3 godine, a i duže gledam ovu tragediju sa sadnicama drveća po gradu. Obuzima me bes. Sve suvo na sve strane.
U komšiluku prošle godine, u proleće, u dečijem parkiću, posađeno oko 30 stabala 4-6 m visene. Još prošle godine su sva bila suva. Ni jednom nisu zalivana. I dalje su suva stabla u zemlji, već 2. godina. Kada ih vidim samo mi iznova podstaknu bes.
U blizini mesta gde radim isto stabla preko 6 m visine, ali posađena pre 3 godine i iste godine se osušilo, sve redom, sada ostao suvi drvored.
Juče posle dužeg vremena vožnja biciklom uz savski i dunavski kej od venecije do ušća pa uz Savu - pomor! Duž novoveogradskih bulevara slično.

Reč je o školovanim sadnicama od kojih svaka košta po NEKOLIKO DESETINA HILJADA DINARA! Takvih sadnica je hiljade samo na Novom Beogradu i Zemunu.
Ogroman novac i da se dopusti da se ne zaliva ili nedovoljno zaliva. Sramota!

Za iznos osušenih sadnica se moglo nabaviti više novih kamiona cisterni. Troškovi radne snage za ponovnu sadnju i vađenje osušenih sadnica prevazilaze iznos koji bi se odvojio za radnike na zalivanju.

Uostalom gde su kamioni cisterne gradskog zelenila i čistoće? Ima li ih dovoljno?
Još kao klinac se sećam kriznih 90-tih, goriva nije bilo, ali su se ulice redovno prale. Fap kamion i dva radnika sa crevima šetaju iza kamiona (ili ponekad sednu na prednji branik starog FAPa pa pranje usmeravanjem pmrka iz sedećeg položaja). Prali su se ne samo bulevari već su ulazili na unutarblokovske saobraćajnice i staze unutar NBG blokova, stepeništa, oko zgrada, dečija igrališta, školska dvorišta i vrtići,.... Unutar blokova se pralo bar jednom nedeljno. Ništa ne može da ukloni naslage prljavštine, prašine, zemlje uz ivičnjake, stepeništa, ćoškove kao šmrk iz cisterne.
Sada ako se ponekad peru ulice to se radi skoro isključivo prolaskom kamiona asfaltnim bulevarima, fiksnim šmrkovima iz kamiona. Ne sećam se kada sam video cisternu sa radnicima koji usmeravaju šmrkove na površine izvan ulice. Trotoari, stepeništa, dečija igrališta smrde sa flekama, nataloženim sedimentom i zemljom.

Da ima cisterni za ovakvo pranje ulica, kako se unutar blokova radilo bar jednom nedeljno, bilo bi i cisterni za zalivanje sadnica po potrebi.


Ranije uobičajeni večernje - noćni prizor
 
Poslednja izmena:
Ja se samo nadam da to suvo drveće nije mrtvo i da će ozeleneti kada se bude zalivalo.

I ja sam besan zbog toga. I to spada u održavanje, a to kod nas ne postoji. A živa bića su u pitanju.
 
Osušio se još jedan iz čuvenog reda starih borova na Savskom šetalištu na Kalemegdanu. Ranije su zločinci posekli tri susedna bora zbog pokušaja da ovde ubace "Gondolu", porušili onu predratnu kućicu na travnjaku sa idejom da baš ovde ubace novu kafanu, i posekli čuveni hrast na platou oko koga se decenijama igralo kolo. Meni izgleda da ionako veoma stari bor nije mogao da izdrži to što mu je sa njegove južne strane naglo ukinut hlad susednog, posečenog drveća, baš u ovako paklenom letu. Tako smo ostali i bez njega.

IMG_0244.JPG


Nema više hlada za mnoge generacije koje su vreme provodile na ovoj klupi.

IMG_0247.JPG
 
Poslednja izmena:
Osušio se još jedan iz čuvenog reda starih borova na Savskom šetalištu na Kalemegdanu. Ranije su zločinci posekli tri susedna bora zbog pokušaja da ovde ubace "Gondolu", porušili onu predratnu kućicu na travnjaku sa idejom da baš ovde ubace novu kafanu, i posekli čuveni hrast na platou oko koga se decenijama igralo kolo. Meni izgleda da ionako veoma stari bor nije mogao da izdrži to što mu je sa njegove južne strane naglo ukinut hlad susednog, posečenog drveća, baš u ovako paklenom letu. Tako smo ostali i bez njega.

Pogledajte prilog 210202

Nema više hlada za mnoge generacije koje su vreme provodile na ovoj klupi.

Pogledajte prilog 210208


Jedan od pomenutih borova sa Kalemegdana u svoj mladosti. Sa pogledom na Austrougarsku. Pravili su oni hlad i onima koji nisu sedeli na klupi već vreme provodili u rovu.

branilac-beograda-u-bunkeru-na-kalemegdanu-sredinom-1915.-godine-830x0-1.jpg
 
Jedno moje zapažanje i zaključak posmatrajući više pokušaja sadnje drveća na Novom Beogradu. Moguće je da grešim.

Velike sadnice sađene uz bulevare su vrlo često propadale. Bilo je više bezuspešnih pokušaja sadnje u mnogim novobeogradskom bulevarima. Sadnjom novog drvoreda ponovilo bi se isto.
Kada bi se sadnica primila, često bi dugo ostajala zakržljala, a onda bi odjednom iznenada počela da se brzo razvija.

Zaključujem da je to posledica podloge, peska u koji se sadnice sade.
Površine pokrivene zemljom na Novom Beogradu su debljine sloja od samo oko 30 cm, to je planski nasuta zemlja u tankom sloju preko debelog sloja prethodno direktno iz reka cevovodima dopremljenog, sterilnog, rečnog peska. Ispod debljeg sloja peska je plodna močvarna crnica.

Sadnicama je jako teško da probiju korenom sloj peska. Dok je koren u pesku sadnica se pati, sporo se razvija, izgleda zakržljalo. Kada koren uspe da se probije kroz sloj peska do močvarne crnice koja je ispod kreće brzi razvoj drveta.

Tako da mislim da je neophodno prilikom sadnje drveća dodati sloj zemlje u jamu u koju se sadi drvo, zalivati i povremeno đubriti dok drvo ne pregura kritičan period dok je koren u pesku.

Navedenom ide u prilog još jedno zapažanje.
Primetio sam da su se dosta uspešno i brzo razvijali posađeni javorolisni platani i hrastovi. To je drveće koje ima jako korenje koje brzo ide u dubinu - ,,srčanica". Crni bor se lepo prima i napreduje (zahteva skromnu podlogu uz jak koren). Lipe su solidno napredovale nakon pomenutog perioda patnje.
Eksperimenti sa raznim drugim vrstama drveća su se često završavali fijaskom.

Sećam se nekoliko pokušaja sadnje drvoreda u Jurija Gagarina koji su bili neuspešni. Recimo breze koje su sve propale, da bi se pre možda 3 godina sadile breze i u Z. Đinđića takođe sve propale.


Podloga iz koje bi drveće u Novom Beogradu trebalo da raste - sterilni rečni pesak. Početak nasipsnja u pripremljena polja - kasete 1938. godine. Kasnije kada je PIM preuzeo poslove nasipsnja kasete je označio brojevima i nazvao ih blokovima (za popunu peskom) čiji su brojevi i danas dobro poznati.

9150de78a020d7cbaa90240f3edafffc.jpg


Molba za Zelenilo je da se drže proverenih vrsta drveća koje dokazano napreduje u ovakvoj podlozi uz dodavanje zemlje pri sadnji i zalivanje i đubrenje dok se stabla ne ukorene.
 
Закључак је да фали боља припрема места где се планира сађење, и боље заливање садница. Ако постоји хидрант у близини, није неопходно ангажовање цистерни. Зеленило има мање механизације и људства од чистоће, а чистоћи је забрањено да се меша у посао зеленила.
 
@vrlenija Molim te napiši pismo Zelenilu, da ne bude da ih samo ja smaram sa takvim stvarima.

Mislim da je moguće naterati nadležne da rade svoj posao, samo je potrebno biti uporan i bombardovati ih sa različitih adresa.

Ubaciti u priču i globalne klimatske promene i uticaj na zelenilo i potrebu imanja zelenila u gradovima. Oni se na papiru stalno zalažu za ozelenjavanje, ali u praksi se to svodi samo na sađenje, a zalivanje spada u održavanje, a svedoci smo da održavanje ne postoji.

Mada, pre neki dan mi se učinilo da sam čuo onaj kamion što ide od sadnice do sadnice i zaliva mladice. Ima karakterističan (glasan) zvuk, tako da je moguće da su setili da drveće treba i da se zaliva.
 
Prvi put posle dugo vremena da se ukuca u gugl vremenska prognoza i da se na onoj desetodnevnoj prognozi vidi tamo deseti dan koji ce biti ispod 30.
 
Jedna mogućnost bi bila da se prilikom sadnji drveća na Novom Beogradu promeni dubina standardizovane rupe koja se prethodno iskopa. Rupa bi trebala da bude bitno dublja i da se zatim ispuni plodnom zemljom umesto iskopanog peska. Tako bi se smanjila debljina sloja sterilnog rečnog peska koju koren treba da savlada da bi došao do originalnog nivoa plodnog tla u Novom Beogradu. A za drveće koje ne ide tako duboko, bilo bi više plodnog tla iznad tog sloja peska. Naravno, to je skuplje, a treba negde naći i puno plodne zemlje.
 
Saviješ mladu granu i ako krcne i prelomi se umesto da se elastično savije nema spasa. Suvo, mrtvo.​
Zagrebe se nalo nožićem ili nečim oštrim kora na par mesta. Ako je zeleno ispod kore, taj deo stabla je živ. 100% proverena metoda, primenjujem je godinama.
Sadnicama je jako teško da probiju korenom sloj peska. Dok je koren u pesku sadnica se pati, sporo se razvija, izgleda zakržljalo. Kada koren uspe da se probije kroz sloj peska do močvarne crnice koja je ispod kreće brzi razvoj drveta.

Tako da mislim da je neophodno prilikom sadnje drveća dodati sloj zemlje u jamu u koju se sadi drvo, zalivati i povremeno đubriti dok drvo ne pregura kritičan period dok je koren u pesku.

Navedenom ide u prilog još jedno zapažanje.
Primetio sam da su se dosta uspešno i brzo razvijali posađeni javorolisni platani i hrastovi. To je drveće koje ima jako korenje koje brzo ide u dubinu - ,,srčanica". Crni bor se lepo prima i napreduje (zahteva skromnu podlogu uz jak koren). Lipe su solidno napredovale nakon pomenutog perioda patnje.
Eksperimenti sa raznim drugim vrstama drveća su se često završavali fijaskom.​
Većinu stvari koje si naveo sam i ja primetio, a i ponavljam godinama unazad. Pogotovo ovo za vrste i tip sadnice. Ovo se odnosi na celokupnu teritoriju Beograda. Pridodao bih, što se tiče sadnica na NBG, da bi mogao i divlji kesten da se sadi. Takođe, osim što se dosta lužnjak sadi po NBG, mogle bi da se i druge vrste belog hrasta sade, jer one već kao mladice krenu da puštaju centralni koren (srčanica), za razliku od crvenih vrsta hrasta koje prvo idu sa korenom u širinu, pa tek kasnije kreću u dubinu. Mogli bi da se sade i javori, oni isto imaju jako korenje koje ide u dubinu, a što se tiče oraha, to ne znam gde bi bilo dobro da se sadi, zato što njegov koren zna da potkopa temelj zgrade.

Zalivanje supstratom je nešto što praktikujem kod novoposađenih sadnica, naravno uz zalivanje, pa šta se primi, primilo se. Naravno, kada se negde nešto osuši ili polomi, ako mogu sam, ja to uklonim. U suprotnom cimam Zelenilo.
Закључак је да фали боља припрема места где се планира сађење, и боље заливање садница. Ако постоји хидрант у близини, није неопходно ангажовање цистерни. Зеленило има мање механизације и људства од чистоће, а чистоћи је забрањено да се меша у посао зеленила.​
(y)
Mislim da je moguće naterati nadležne da rade svoj posao, samo je potrebno biti uporan i bombardovati ih sa različitih adresa.

Ubaciti u priču i globalne klimatske promene i uticaj na zelenilo i potrebu imanja zelenila u gradovima. Oni se na papiru stalno zalažu za ozelenjavanje, ali u praksi se to svodi samo na sađenje, a zalivanje spada u održavanje, a svedoci smo da održavanje ne postoji.​
Ja se nisam uopšte pozivao na klimatske promene, već na nadoknađivanje sadnica koje su uništila raznorazna nevremena ili su stabla bila trula ili je neko stablo predstavljalo opasnost po bezbednost i gotovo uvek bi rezultat bio pozitivan. I to bih rekao da sam jedini u kraju koji cima Zelenilo na redovnoj bazi. Tu i tamo se desi neka sporadična prijava od strane drugih komšija.
Mada, pre neki dan mi se učinilo da sam čuo onaj kamion što ide od sadnice do sadnice i zaliva mladice. Ima karakterističan (glasan) zvuk, tako da je moguće da su setili da drveće treba i da se zaliva.​
:love:
 
Jedna mogućnost bi bila da se prilikom sadnji drveća na Novom Beogradu promeni dubina standardizovane rupe koja se prethodno iskopa. Rupa bi trebala da bude bitno dublja i da se zatim ispuni plodnom zemljom umesto iskopanog peska. Tako bi se smanjila debljina sloja sterilnog rečnog peska koju koren treba da savlada da bi došao do originalnog nivoa plodnog tla u Novom Beogradu. A za drveće koje ne ide tako duboko, bilo bi više plodnog tla iznad tog sloja peska. Naravno, to je skuplje, a treba negde naći i puno plodne zemlje.

Ne treba dodavati baš toliko mnogo zemlje. Velike sadnice već imaju busen sa zemljom prilikom sadnje. Dovoljno je dodati možda 200 - 300 litara zemlje. To je dovoljno da drži vlagu i hraniva ako bi se zalivalo i đubrilo dok se ne ukoreni.

A i to zalivanje nije ne znam kakav posao. U prvoj godini od sadnje od kraja maja do početka septembra, najviše jednom nedeljno uz preskakanje kada je kiša. Dakle, ugrubo 3 meseca po jednom do dva puta nedeljno.
U drugoj godini od sadnje čak i duplo ređe. U trećoj samo po potrebi.

U kamionu za zalivanje ne treba da bude čak nikakva cisterna i pumpa. Može samo da se utovari plastični tank i širokim crevom sa visokim protokom, slobodnim padom do sadnice. Lagana šetnja jednog radnika koji premešta crevo i ostavi ga desetak sekundi uz svako stablo.

Dovoljna je obična baštenska zemlja. A plodne zemlje ima koliko hoćeš. Pita li se neko gde završava plodni površinski sloj zemljišta prilikom izgradnje puteva i objekata?
Koliko je samo plodne zemlje na gradilištu Expoa ili u Makišu.
Ne čujem ni ova ekološka udruženja da je to neko ikada pomenuo.
 
Зеленило има мање механизације и људства од чистоће, а чистоћи је забрањено да се меша у посао зеленила.

Sačuvaj bože sistema i organizacije.
A ima li zelenilo traktore i traktorske prikolice?

Ako imaju utovare plastičnu cisternu i prethodno opisanim procedurom crevom i slobodnim padom od stabla do stabla. Najviše 1 do 2 minuta po stablu sa šetnjom od jedne do druge sadnice za sat vremena 40 -50 zalivenih stabala, a onda dopuna od 15 min na hidrantu.

Za cenu jedne osušene velike školovane drvoredne sadnice mogu kupiti cisternu da biraju.

cisterne-za-vodu.jpg



Ako žele sofisticirano sredstvo onda malo veće ulaganje npr. Domaća Majevica iz Bačke Palanke

viber_image_2024-06-29_15-56-48-055.jpg


Kada već ne znaju, neka pitaju seljake

 
🌇

,,.... Брзина промене температуре у водама Атлантског океана у јуну и јулу била је изненађујућа. Део океана око Екватора овог лета се, током неколико месеци, хладио великом брзином. Сада се загрева и враћа уобичајеној температури.... ,,,

I sama poenta 💯🧞🦕
razumevanja klimatologije majčice Zemlje :🔔

,, .... И даље смо веома збуњени, јер не знамо шта се стварно дешава. Можда је реч о особини која се развила из неког процеса који не схватамо, не разумемо", каже Мајкл Мекфејден, научник Националне океанске и атмосферске администрације у САД.... ,,
 
Sačuvaj bože sistema i organizacije.
A ima li zelenilo traktore i traktorske prikolice?

Ako imaju utovare plastičnu cisternu i prethodno opisanim procedurom crevom i slobodnim padom od stabla do stabla. Najviše 1 do 2 minuta po stablu sa šetnjom od jedne do druge sadnice za sat vremena 40 -50 zalivenih stabala, a onda dopuna od 15 min na hidrantu.

Za cenu jedne osušene velike školovane drvoredne sadnice mogu kupiti cisternu da biraju.

Pogledajte prilog 210296


Ako žele sofisticirano sredstvo onda malo veće ulaganje npr. Domaća Majevica iz Bačke Palanke

Pogledajte prilog 210297

Kada već ne znaju, neka pitaju seljake

Нажалост доста кубуре са оперативом и ако има механизације која би могла да се користи. Била је она једна емисија са једним бившим радником зеленила чини ми се код Марке Жваке.
 
Овог јула је у Србији умрло 9.018 људи, што је 17% више него прошлог јула и око 12% више од петогодишњег просека.

Рекао бих да је пораст смртности у вези са овом темом.
 
Jedno moje zapažanje i zaključak posmatrajući više pokušaja sadnje drveća na Novom Beogradu. Moguće je da grešim.

Velike sadnice sađene uz bulevare su vrlo često propadale. Bilo je više bezuspešnih pokušaja sadnje u mnogim novobeogradskom bulevarima. Sadnjom novog drvoreda ponovilo bi se isto.
Kada bi se sadnica primila, često bi dugo ostajala zakržljala, a onda bi odjednom iznenada počela da se brzo razvija.

Zaključujem da je to posledica podloge, peska u koji se sadnice sade.
Površine pokrivene zemljom na Novom Beogradu su debljine sloja od samo oko 30 cm, to je planski nasuta zemlja u tankom sloju preko debelog sloja prethodno direktno iz reka cevovodima dopremljenog, sterilnog, rečnog peska. Ispod debljeg sloja peska je plodna močvarna crnica.

Sadnicama je jako teško da probiju korenom sloj peska. Dok je koren u pesku sadnica se pati, sporo se razvija, izgleda zakržljalo. Kada koren uspe da se probije kroz sloj peska do močvarne crnice koja je ispod kreće brzi razvoj drveta.

Tako da mislim da je neophodno prilikom sadnje drveća dodati sloj zemlje u jamu u koju se sadi drvo, zalivati i povremeno đubriti dok drvo ne pregura kritičan period dok je koren u pesku.

Navedenom ide u prilog još jedno zapažanje.
Primetio sam da su se dosta uspešno i brzo razvijali posađeni javorolisni platani i hrastovi. To je drveće koje ima jako korenje koje brzo ide u dubinu - ,,srčanica". Crni bor se lepo prima i napreduje (zahteva skromnu podlogu uz jak koren). Lipe su solidno napredovale nakon pomenutog perioda patnje.
Eksperimenti sa raznim drugim vrstama drveća su se često završavali fijaskom.

Sećam se nekoliko pokušaja sadnje drvoreda u Jurija Gagarina koji su bili neuspešni. Recimo breze koje su sve propale, da bi se pre možda 3 godina sadile breze i u Z. Đinđića takođe sve propale.


Podloga iz koje bi drveće u Novom Beogradu trebalo da raste - sterilni rečni pesak. Početak nasipsnja u pripremljena polja - kasete 1938. godine. Kasnije kada je PIM preuzeo poslove nasipsnja kasete je označio brojevima i nazvao ih blokovima (za popunu peskom) čiji su brojevi i danas dobro poznati.

Pogledajte prilog 210215

Molba za Zelenilo je da se drže proverenih vrsta drveća koje dokazano napreduje u ovakvoj podlozi uz dodavanje zemlje pri sadnji i zalivanje i đubrenje dok se stabla ne ukorene.
Један индикатор колико је тло лоше је чињеница да кисело дрво, које је еволуирало да управо јако агресивно попуњава чистине у шумама и не смета му ништа, није потпуно закрчило цео НБГ са толиким празним ливадама

Мој предлог? Џиновске секвоје и слична дрва која се морају изборити са сличним условима - то што имамо све више калифорнијску суву климу не помаже.
 
Poslednja izmena:
Ma joooook breee, pa uvek je ovako bilo. Nego nas mediji plaše i lažu. Sve je ovo normalno.
 
Gugl od sledećeg petka prognozira najvišu dnevnu i ispod 20 što me jako nervira, taj nagli prelaz... Ne znam ni gde mi je zimska odeća, ništa nije oprano i spremno za nošenje. Nova jakna, nove patike mi trebaju... Sve to košta... Užas...
 
Vrh