Vreme i klima u Beogradu

[vrlenija]

Poslednje 3 godine, a i duže gledam ovu tragediju sa sadnicama drveća po gradu. Obuzima me bes. Sve suvo na sve strane.
U komšiluku prošle godine, u proleće, u dečijem parkiću, posađeno oko 30 stabala 4-6 m visene. Još prošle godine su sva bila suva. Ni jednom nisu zalivana. I dalje su suva stabla u zemlji, već 2. godina. Kada ih vidim samo mi iznova podstaknu bes.
U blizini mesta gde radim isto stabla preko 6 m visine, ali posađena pre 3 godine i iste godine se osušilo, sve redom, sada ostao suvi drvored.
Juče posle dužeg vremena vožnja biciklom uz savski i dunavski kej od venecije do ušća pa uz Savu - pomor! Duž novoveogradskih bulevara slično.

Reč je o školovanim sadnicama od kojih svaka košta po NEKOLIKO DESETINA HILJADA DINARA! Takvih sadnica je hiljade samo na Novom Beogradu i Zemunu.
Ogroman novac i da se dopusti da se ne zaliva ili nedovoljno zaliva. Sramota!

Za iznos osušenih sadnica se moglo nabaviti više novih kamiona cisterni. Troškovi radne snage za ponovnu sadnju i vađenje osušenih sadnica prevazilaze iznos koji bi se odvojio za radnike na zalivanju.

Uostalom gde su kamioni cisterne gradskog zelenila i čistoće? Ima li ih dovoljno?
Još kao klinac se sećam kriznih 90-tih, goriva nije bilo, ali su se ulice redovno prale. Fap kamion i dva radnika sa crevima šetaju iza kamiona (ili ponekad sednu na prednji branik starog FAPa pa pranje usmeravanjem pmrka iz sedećeg položaja). Prali su se ne samo bulevari već su ulazili na unutarblokovske saobraćajnice i staze unutar NBG blokova, stepeništa, oko zgrada, dečija igrališta, školska dvorišta i vrtići,.... Unutar blokova se pralo bar jednom nedeljno. Ništa ne može da ukloni naslage prljavštine, prašine, zemlje uz ivičnjake, stepeništa, ćoškove kao šmrk iz cisterne.
Sada ako se ponekad peru ulice to se radi skoro isključivo prolaskom kamiona asfaltnim bulevarima, fiksnim šmrkovima iz kamiona. Ne sećam se kada sam video cisternu sa radnicima koji usmeravaju šmrkove na površine izvan ulice. Trotoari, stepeništa, dečija igrališta smrde sa flekama, nataloženim sedimentom i zemljom.

Da ima cisterni za ovakvo pranje ulica, kako se unutar blokova radilo bar jednom nedeljno, bilo bi i cisterni za zalivanje sadnica po potrebi.

Ranije uobičajeni večernje - noćni prizor

 

[astrodule]

Ja se samo nadam da to suvo drveće nije mrtvo i da će ozeleneti kada se bude zalivalo.

I ja sam besan zbog toga. I to spada u održavanje, a to kod nas ne postoji. A živa bića su u pitanju.

 

[vrlenija]

Ja se samo nadam da to suvo drveće nije mrtvo i da će ozeleneti kada se bude zalivalo.

I ja sam besan zbog toga. I to spada u održavanje, a to kod nas ne postoji. A živa bića su u pitanju.

Saviješ mladu granu i ako krcne i prelomi se umesto da se elastično savije nema spasa. Suvo, mrtvo.

 

[Zuma]

Osušio se još jedan iz čuvenog reda starih borova na Savskom šetalištu na Kalemegdanu. Ranije su zločinci posekli tri susedna bora zbog pokušaja da ovde ubace "Gondolu", porušili onu predratnu kućicu na travnjaku sa idejom da baš ovde ubace novu kafanu, i posekli čuveni hrast na platou oko koga se decenijama igralo kolo. Meni izgleda da ionako veoma stari bor nije mogao da izdrži to što mu je sa njegove južne strane naglo ukinut hlad susednog, posečenog drveća, baš u ovako paklenom letu. Tako smo ostali i bez njega.

Nema više hlada za mnoge generacije koje su vreme provodile na ovoj klupi.

 

[vrlenija]

Osušio se još jedan iz čuvenog reda starih borova na Savskom šetalištu na Kalemegdanu. Ranije su zločinci posekli tri susedna bora zbog pokušaja da ovde ubace "Gondolu", porušili onu predratnu kućicu na travnjaku sa idejom da baš ovde ubace novu kafanu, i posekli čuveni hrast na platou oko koga se decenijama igralo kolo. Meni izgleda da ionako veoma stari bor nije mogao da izdrži to što mu je sa njegove južne strane naglo ukinut hlad susednog, posečenog drveća, baš u ovako paklenom letu. Tako smo ostali i bez njega.

Pogledajte prilog 210202

Nema više hlada za mnoge generacije koje su vreme provodile na ovoj klupi.

Pogledajte prilog 210208

Jedan od pomenutih borova sa Kalemegdana u svoj mladosti. Sa pogledom na Austrougarsku. Pravili su oni hlad i onima koji nisu sedeli na klupi već vreme provodili u rovu.

 

[vrlenija]

Jedno moje zapažanje i zaključak posmatrajući više pokušaja sadnje drveća na Novom Beogradu. Moguće je da grešim.

Velike sadnice sađene uz bulevare su vrlo često propadale. Bilo je više bezuspešnih pokušaja sadnje u mnogim novobeogradskom bulevarima. Sadnjom novog drvoreda ponovilo bi se isto.
Kada bi se sadnica primila, često bi dugo ostajala zakržljala, a onda bi odjednom iznenada počela da se brzo razvija.

Zaključujem da je to posledica podloge, peska u koji se sadnice sade.
Površine pokrivene zemljom na Novom Beogradu su debljine sloja od samo oko 30 cm, to je planski nasuta zemlja u tankom sloju preko debelog sloja prethodno direktno iz reka cevovodima dopremljenog, sterilnog, rečnog peska. Ispod debljeg sloja peska je plodna močvarna crnica.

Sadnicama je jako teško da probiju korenom sloj peska. Dok je koren u pesku sadnica se pati, sporo se razvija, izgleda zakržljalo. Kada koren uspe da se probije kroz sloj peska do močvarne crnice koja je ispod kreće brzi razvoj drveta.

Tako da mislim da je neophodno prilikom sadnje drveća dodati sloj zemlje u jamu u koju se sadi drvo, zalivati i povremeno đubriti dok drvo ne pregura kritičan period dok je koren u pesku.

Navedenom ide u prilog još jedno zapažanje.
Primetio sam da su se dosta uspešno i brzo razvijali posađeni javorolisni platani i hrastovi. To je drveće koje ima jako korenje koje brzo ide u dubinu - ,,srčanica". Crni bor se lepo prima i napreduje (zahteva skromnu podlogu uz jak koren). Lipe su solidno napredovale nakon pomenutog perioda patnje.
Eksperimenti sa raznim drugim vrstama drveća su se često završavali fijaskom.

Sećam se nekoliko pokušaja sadnje drvoreda u Jurija Gagarina koji su bili neuspešni. Recimo breze koje su sve propale, da bi se pre možda 3 godina sadile breze i u Z. Đinđića takođe sve propale.


Podloga iz koje bi drveće u Novom Beogradu trebalo da raste - sterilni rečni pesak. Početak nasipsnja u pripremljena polja - kasete 1938. godine. Kasnije kada je PIM preuzeo poslove nasipsnja kasete je označio brojevima i nazvao ih blokovima (za popunu peskom) čiji su brojevi i danas dobro poznati.

Molba za Zelenilo je da se drže proverenih vrsta drveća koje dokazano napreduje u ovakvoj podlozi uz dodavanje zemlje pri sadnji i zalivanje i đubrenje dok se stabla ne ukorene.