Šta je novo?
Od:
Filteri

Vreme i klima u Beogradu

IMG_20230713_110248.jpg
 

Цистерне са водом за пиће на најпрометнијим местима у граду​


Због најављених временских прилика, Град Београд и Градски штаб за ванредне ситуације на територији града Београда започели су предузимање превентивних мера у условима високих температура. Републички хидрометеоролошки завод Србије издао је упозорење за подручје Београда на високе температуре до 20. јула, до када су прогнозиране високе температуре од 38 до 40 степени Целзијуса, а очекују се и тропске ноћи са минималним температурама од 22 до 24 степена, саопштено је из Секретаријата за послове одбране, ванредних ситуација и координацију.

Како се наводи у саопштењу, у наредном периоду, почев од данас, у данима када су прогнозиране екстремне температуре, цистерне са водом за пиће ће у најтоплијем делу дана бити постављене на неким од најпрометнијих места у граду, и то на Тргу Николе Пашића и Тргу републике – код ТЦ „Стакленац”, на Зеленом венцу, на Београдском сајму – смер ка Чукарици, код ГО Нови Београд – кружни ток уз зграду ове општине, као и у Улици цара Душана у Земуну, код окретнице линија јавног градског превоза.

Такође, биће омогућен и неометан рад свих јавних чесми и фонтана на територији града Београда, које су у надлежности Јавног комуналног предузећа „Београдски водовод и канализација” и ЈКП-а „Зеленило – Београд”. Подсећамо да се градске фонтане, јавне чесме, као и платои на којима су оне постављене свакодневно одржавају. Квалитет воде са јавних чесама које се снабдевају водом из градског водовода упоредо контролишу ЈКП „Београдски водовод и канализација” и Градски завод за јавно здравље.

„Још једном апелујемо на све наше суграђане да рационално користе воду за пиће, како би се очувао систем водоснабдевања у граду”, наведено је у саопштењу.

www.beograd.rs

Цистерне са водом за пиће на најпрометнијим местима у граду

Због најављених временских прилика, Град Београд и Градски штаб за ванредне сит
www.beograd.rs www.beograd.rs
 
Naravno, vodoizvorište Makiš sa hladnom, prečišćenom podzemnom vodom, koja se mesecima provlači kroz mikroskopski male podzemne kapilare, to nam ne treba. To ćemo da prodamo za stanove. A mi ćemo onda da pijemo vodu iz naše dve reke. Koje, uzgred, nisu samo fekalni kanali za nas i sve uzvodno od nas, nego i trenutno imaju temperaturu vode od 26,6 stepeni za Dunav, i 25,2 stepena za Savu. Ostavite čašu vode temperature 26 stepeni da stoji par dana, pa je dajte na analizu. A Sava i Dunav ne samo da su fekalni izlivi, nego su sada i zagrejani fekalni izlivi čija je temperatura bila takva još dok su bili par zemalja uzvodno od nas. Dakle pokretni bakterijski inkubator od početka leta. Tu raznih bakterija verovatno ima više nego vode. Međutim mi ćemo tu "rečnu" vodu ipak da pijemo posle "pročišćavanja". Sipamo dakle tu rečno-fekalnu vodu u jedan bazen, pa onda izvestan veći broj milijardi raznih bakterija, od koji za 99% i ne znamo da postroje, lepo nekako ubedimo da ostanu u prvom bazenu dok mi vodu pretočimo u drugi. Tako par puta i, eto, magija, voda je čista. Možete da je pijete.

Neko će dakle da spava na izvoru, a neko će pije tako "prečišćenu" vodu. Ili i jedno i drugo. A neko treći će da zarađuje na flaširanoj vodi. Svima lepo?

blok18_beoinfo_280616_tw1024.jpg


RHMZ - Republički Hidrometeorološki zavod Srbije Kneza Višeslava 66 Beograd::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

www.hidmet.gov.rs www.hidmet.gov.rs
 
Fruška gora je puna izvora i potoka, a neki od njih su kapitrani i služe za dopunu vodovoda.

Cela planina sa šumom je veliko vodoizvorište gde se sakuplja voda . . hladna i prečišćena.
 
Poslednja izmena:
dragan je napisao(la):
A gde odlazi ta voda? . . hladna i prečišćena. :)
Kliknite za proširenje...

Ne shvatam smisao ovakvog pitanja. Gde odlazi? Manjim delom u reku a većim delom u podzemne rezervoare vode koji su ispod visinske kote dna reke. Ako si hteo da kažeš da se prečišćena podzemna voda vraća u reku, pa su zato Sava i Dunav kod Beograda čisti, onda stvarno ... Prvo što samo mali deo ukupnog protoka rečne vode na nekom mestu dolazi od podzemnih voda na tom mestu, a daleko najveći dotiče već zagađen. Zatim se u tu rečnu vodu uliva kompletna kanalizacija i industrija, a onda sve to protiče otvorenom tokom, na površini zemlje, gde temperature vazduha mogu biti i 40 stepeni, čemu treba dodati još i Sunce koje emituje oko 1 kilovat energije po svakom kvadratom metru površine reke. Sve to pretvara reku u baru, u neku vrstu vrele supe za razmnožavanje mikroorganizama svih vrsta. I sad mi sve to treba da "prečistimo" do kvaliteta zdrave vode za piće tempom od 6000 litara u sekundi!?

Za sad, naravno. Jer kasnije, kad bude još toplije, kad bude još više ljudi, više industrije i veći procenat zelenila koji bez aktivnog zalivanja više ne može, još mnogo više od toga.

Pošto je ovo tema o vremenu hteo sam da kažem da otopljavanje komplikuje i problem snabdevanja zdravom vodom za piće ako se sa podzemnih izvora još više nego sada preorjentišemo na prečišćavanje vode iz površinskih rečnih tokova. Ne samo da je ta voda drastično zagađenija, nego će biti i vrela, a zatim još i podložna drastičnim oscilacijama nivoa zagađenja u skladu sa promenom protoka. Klimatske promene donose nestabilniju klimu, gde i suše i poplave postaju verovatnije. Pošto je nivo zagađenja reke otprlike konstantan, to znači da je koncentracija zagađnja u rečnoj vodi obrnuto proporcionalna protoku, pa pri malim vodostajima u fabrike za prečišćavanje vode ulazi voda u kojoj koncentracija svih zagađenja raste tačno onako kako se smanjuje vodostaj. U nekom trentku rasta zagađenosti ulazne vode ili se mora smanjiti prozvodnja, ili dozvoljiti povećanje procenta zagađenosti vode za piće.

Ukratko, zbog pohlepe da se proda svaki deo Beograda koji se može prodati, pa i Makiš kao vodoizvorište, pićemo vodu koja će biti i skuplja i manje kvalitena, ako je uopšte bude dovoljno. Taj problem otopljavanje samo još komplikuje i zaoštrava, pa je i to nešto čega treba biti svestan.
 
Poslednja izmena:
Zuma je napisao(la):
Ukratko, zbog pohlepe da se proda svaki deo Beograda koji se može prodati, pa i Makiš kao vodoizvorište, pićemo vodu koja će biti i skuplja i manje kvalitena, ako je uopšte bude dovoljno. Taj problem otopljavanje samo još komplikuje i zaoštrava, pa je i to nešto čega treba biti svestan.
Kliknite za proširenje...
Bravo!

Ali ogromnu vecinu populacije to ne zanima. Mi smo kao Romi koji udare na veselje i potrose mast pre zime.
 
Šta se na kraju desilo sa dozvoljenim procentom alfatoksina u mleku? Kad se ispostavilo da ne možemo da ga smanjimo a da naša proizvodnja i dalje bude konkurentna, a mleko dostupno našem džepu, dozvoljni procenat toksina je prosto povećan i više nije vraćen, ako me osećaj ne vara? Eto vam šablona kako će biti rešen problem budućeg kvaliteta i potrebnih količina vode za piće. Promenimo zakon o kvalitetu vode i kraj problema. Voleo bih da se varam, ali mi nažalost ne izgleda da je tako.

PS.
Našao sam. I dalje je maksimalna granica toksina 5 puta viša nego u EU (18. januar 2023.)

www.bbc.com

Zašto je aflatoksin u srpskom mleku i dalje viši nego u EU i šta to znači za potrošače i mlekare - BBC News na srpskom

U Srbiji je dozvoljena količina ove supstance u mleku petostruko veća nego u zemljama Evropske unije, iako je najavljeno usklađivanje.
www.bbc.com www.bbc.com
 
Zuma je napisao(la):
Gde odlazi? Manjim delom u reku a većim delom u podzemne rezervoare vode koji su ispod visinske kote dna reke. Ako si hteo da kažeš da se prečišćena podzemna voda vraća u reku, . .
Kliknite za proširenje...
Hteo sam da kažem da ta "hladna i prečišćena" voda sa Makiša nema skoro nikakvog uticala na snabdevanje sirovom vidom za preradu, jer samo par % stigne do reke ili reni-bunara. A, bila je spin-priča kako će Beograd ostati bez vode za piće jer je ugroženo tzv."vodoizvorište".
Inače, savetujem da se manje dovodi u sumnju kvalitet vode za piće, jer se tako unosi panika u javnost, a to je kažnjivo kao krivično delo.
 
Pa i tih par % je dovoljno za vodosnabdevanje.
 
chiko je napisao(la):
Pa i tih par % je dovoljno za vodosnabdevanje.
Kliknite za proširenje...
Polovina sirove vode se dobija iz Save, a drugih 50% iz preko 100reni-bunara. U Marišu ima 10-tak reni-bunara koji se snabedvaju sa oko 95% iz Save, a samo 5% od povišinskih voda.
Pa ti sad sračunaj koji deo % ima to tzv."izvorište" od ukupne sirove vode. . . potpuno zanemarljivo.
 
Pa Sava je povrsinska voda.
Ili si mislio 5 % iz podzemnih voda ?
 
chiko je napisao(la):
Ili si mislio 5 % iz podzemnih voda ?
Kliknite za proširenje...
Lepo piše koliko učestvuje Sava, a površinske vode se odnose na kišu i sneg.
Znači na padavine u Makišu koje učestvuju neki deo procenta u sirovoj vodi.
Sva voda je iz Save, tj. taložnika na Adi ili iz reni-bunara koji su pored obale.
 
Poslednja izmena:
Ako je tako kako pises, tj da od ukupne kolicine vode u BVK samo 0,25% bi bilo izgubljeno izgradnjom Makisa, onda je Zuma dzabe pisao elaborate.
 
Treba imati u vidu da su boje na ovakvim mapama namerno pojacane nego pre 20-ak godina.

Ovakva mapa bi sa istim temperaturnim vrednostima pre 20 godina bila mnogo vise zuto-narandzasta.

Poenta je koristiti jarke boje da bi se narod uspanicio, umesto da se razlozno objasni sta se i za koliko promenilo u odnosu na neki prethodni period.
 
astrodule je napisao(la):
Treba imati u vidu da su boje na ovakvim mapama namerno pojacane nego pre 20-ak godina.

Ovakva mapa bi sa istim temperaturnim vrednostima pre 20 godina bila mnogo vise zuto-narandzasta.

Poenta je koristiti jarke boje da bi se narod uspanicio, umesto da se razlozno objasni sta se i za koliko promenilo u odnosu na neki prethodni period.
Kliknite za proširenje...

1B536BD9-E06E-4FBD-BA3E-BAC48723F1C8.jpeg
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh