Vreme i klima u Beogradu

[Vladivoje]

To je sad ta druga vrsta preterivanja i klimatskog ekstremizma i senzacionalizma.

Ovo što je navedeno oko Sunčevih ciklusa jesu činjenice, ali je nemoguće egzaktno tvrditi da će se nešto tako velikih razmera i dogoditi.

Kao što to obično biva, ekstremne situacije zahvataju mahom određena područja, ali se sa izvesnom sigurnošću ipak može reći da će Evropa u skorije vreme imati nekoliko hladnijih i snežnijih zima (možda čak i ekstremno hladnih).

 

[astrodule]

Em iz NASE, em govori o kosmičkoj eri (kad to zvuči uzbudljivije, nego u poslednjih 50-60 godina, tj, od kada je moguče vršiti takva posmatranja i merenja)

 

[Zuma]

Lep primer za analizu šta mediji uobičajeno rade. Prvo, kad god vidite u naslovu frazu "naučnici kažu", to je već sumnjivo i skoro redovno indikator "click baita", ili "navlačenja", odnosno senzacionalističkog pisanja kome je jedina svrha da vas natera da kliknete na tekst i učitate povezane reklame, što je ustvari glavni prihod tog medija. Naprimer čak se i u Blicovom tekstu u naslovu kaže "naučnici", ali se u tekstu ispod toga kaže "naučnik". Dakle sad više više nije u pitanju množina, nego jednina. Jedan naučnik kaže. Međutim prvo pravilo nauke je da nečija hipoteza ne znači skoro ništa dok ne bude u značajnoj meri potvrđena od drugih naučnika kroz veoma precizno definisan proces. Nauka je kolektivan napor sa strogim pravilima ili nije nauka. Sada već maltene sve naše novine, sa izuzetkom možda Politike i par nedeljnika sa tradicijom, imaju redovnu navlakačku rubriku pod stalnim naslovom "naučnici kažu", što je obično čista budalaština.

Zatim, malo sasvim običnog razmišljanja nije na odmet pre istraživanja sigurnijeg izvora od Srpskih medija. Hladnoća bi po tom tekstu trebala da dođe zbog Sunčevog minimuma. Već je to sumnjivo jer se on ponavlja svakih 11 godina, pa bi onda i klima morala da varira sa istom periodom od 11 godina. Što znamo da se ne dešava. Međutim tamo se spominju neke moguće neobične karakteristike predstojećeg minimuma, tj "nagli početak". Pitanje je koliko će se to kasnije potvrditi, ali sada je već vreme za pretraživanje Interneta. Kakvi su komentari ove vesti? Evo prvog koji upada u oči.

No, There Isn't Going To Be A "Mini Ice Age"

Oh God, why hath thou forsaken us. Why hath thou given climate change deniers more reason to come out with their crap theories.

Yes, it’s that time of year again where media outlets suggest a “mini ice age” is on the way because of the Sun, and deniers jump on the stories as proof that humans are not driving climate change.

We’ve got stories today proclaiming a “dead Sun” is about to cause a mini ice age, predicted by NASA, and others heralding the arrival of “a uniquely grim mini ice age”. I’m not going to link to them.

In turn, a quick search on Twitter shows us some mind-numbingly infuriating comments from the usual crowd. “Here we go folks!” says one. “No [sic] they are saying a mini Ice Age is coming. These are from the same folks that predicted huge ice melts and hot temperatures.”

“What? The sun has an effect on the earths temperature? Who duh thunk?” says another.

Again, I’m not linking. Because reasons.

So where is this all coming from? Well, it looks like there are a couple of misunderstandings here. The first is the fact that we are currently moving towards solar minimum – the period in the Sun’s 11-year cycle when its activity reaches its lowest point.

Note, this cycle is very regular. It is not the driver of climate change on Earth. Here is some good information about why that is true.

Then, the outlets seem to have picked up some comments from the website SpaceWeatherArchive.com back in September.
https://www.iflscience.com/space/no-the ... i-ice-age/

I ovde smo najzad dobili najvažniji link u celoj priči, ka originalnom izvoru vesti, ka natpisu na sajtu SpaceWeatherArchive.com. https://spaceweatherarchive.com/2018/09 ... r-minimum/ I tu se sasvim jasno vidi ono što kaže i ovaj bloger. Martin Mlinčak, kome su u Blicu pažljivo obezbedili puni kredibilitet kod svojih čitaoca navođenjem da je "iz NASA istraživačkog centra “Lengli”, u tom članku ustvari priča o hlađenju spoljnog sloja Zemljine atmosfere, a ne kaža BAŠ NIŠTA o tome kako bi to moglo uticati na klimu, pa čak ni na vreme u našim, nižim slojevima atmosfere.

Nego je uobičajena Američka ekipa koja plaća i globalno gura čitavu priču klimatskih skeptika to uzela kao povod da izvorni intervju SAMA malo nadogradi, i plasira po medijima sa uobičajenim ciljem. Da gomilom vesti suprotnih od onoga što zaista priča prava naučna zajednica (dakle njena ogromna većina jer je to kolektivni napor), dovoljno zbuni običan narod tako da ne znaju kome da veruju i da ih tako "isključi" iz klimatskog aktivizma, uticaja na političare, protesta, itd, što je sasvim dovoljno da svetska industrija fosilnih goriva nastavi da ubira enormne profite još koju deceniju. I da se, još važnije, odloži uvođenje poreza na emitovanje CO2 i drugih zagađujućih materija što bi pogodilo postojeće investicije u industriji ogromnih razmera. Posle toga će naravno i oni promeniti priču, i u međuvremenu se (zahvaljujući svom trenutnom i tako zarađenom novom kapitalu) pozicionirati kao glavni igrači i na polju buduće globalne solarne industrije, odnosno proizvodnje energije na obnovljiv način. Ali zašto bi u međuvremenu svoje teško stečene pozicije tako ogroman novac bacali kroz prozor.

I to je, ukratko opisan, sada već uobičajeni šablon kako se na našoj tabloidnoj medijskoj sceni štancuje poplava "click bait" naslova u kojima je sadržan neodređeni, za medije pravno neobavezujući, ali prividno autoritativni izraz "naučnici kažu" (61.700 pojavljivanja tačno tog izraza na Guglu).

Nezavisnost temperature od ciklusa Sunčevih pega (iz 2016. godine).
https://skepticalscience.com/Solar_temp_update.html

 

[Bender Rodriguez]

MenE samo bitno da se leta i zime vrate u svoje normale.

 

[Vladivoje]

Tako je, Zum0.

Raskrinkao si američku ekipu koja plaća i globalno gura čitavu priču klimatskih skeptika.
Ako si neko ko se trudi da bude nezavistan analitičar, onda ćeš još lakše raskrinkati i američku ekipu koja plaća i globalno gura čitavu priču klimatskih alarmista.

Vidiš da se sve može kada se hoće... :wink:

Bender Rodriguez » 18 Nov 2018, 20:44[/url]":23zcwuez]MenE samo bitno da se leta i zime vrate u svoje normale.

Hahahaha, ti si to zime naknadno dopisao, prvo si bio napisao samo leta... :wink:

Kod vremena i klime retko kada je normala, tako da će biti i jednoga i drugoga, nekad više jednog a manje drugog i obrnuto... :wink:

 

[Zuma]

Naravno da sa obe strane postoje jake grupe koje guraju svoju verziju. Međutim nisu im isti motivi. Pitanje je zašto rade to što rade? Tu se krije BITNA razlika. Čovek zbog toga mora sam da se opredeli. A to može samo ako se najzad "žrtvuje" toliko da odvoji dovoljno svog vremena da nauči ono što mu treba za osnovno razumevanje problema i da pročita dovoljno izvornih tekstova ljudi koji zaista znaju to što pričaju. To je sada lako jer dobre literature ima na svim nivoima razumevanja. Nažalost skoro isključivo na engleskom i drugim stranim jezicima. A tekstove iz uobičajnih, ne-specijalizovanih i uglavnom tabloidnih medija koje prenose vesti svih vrsta možete odmah da zaboravite, to je obično trovanje.

 

[Vladivoje]

Nema tu nikakve razlike, NOVAC je jedini motiv lansiranja ovih klimatskih priča (i jedne i druge krajnosti).

 

[Bender Rodriguez]

Vladivoje » Ned Nov 18, 2018 9:35 pm[/url]":2hylw6qc]
Hahahaha, ti si to zime naknadno dopisao, prvo si bio napisao samo leta... :wink:

Kod vremena i klime retko kada je normala, tako da će biti i jednoga i drugoga, nekad više jednog a manje drugog i obrnuto... :wink:

Jesam, prvo sam napisao samo za leta ali sam se onda setio metiljavih zima koje smo imali poslednjih 10 godina pa reko da ne zapostavim i njih.
Mada ako bih morao da biram, pre bih izabrao da nam se vrate leta iz 90ih nego zime. Metiljava zima se lako preživi, ali Vijetnamsko leto je već mnogo mnogo gora neprilika.

 

[laki72]

Vladivoje » Ned Nov 18, 2018 9:35 pm[/url]":3irpzr9b]
Hahahaha, ti si to zime naknadno dopisao, prvo si bio napisao samo leta... :wink:

Kod vremena i klime retko kada je normala, tako da će biti i jednoga i drugoga, nekad više jednog a manje drugog i obrnuto... :wink:

Jesam, prvo sam napisao samo za leta ali sam se onda setio metiljavih zima koje smo imali poslednjih 10 godina pa reko da ne zapostavim i njih.
Mada ako bih morao da biram, pre bih izabrao da nam se vrate leta iz 90ih nego zime. Metiljava zima se lako preživi, ali Vijetnamsko leto je već mnogo mnogo gora neprilika.

Metiljave zime?
Zima 2007 je imala skoro 2 meseca ledenih dana.
Ok, izlazi iz okvira 10 god.
No jos nekoliko zima u zadnjoj deceniji su bile sa dosta ledenih dana.
Interesantna je na primer zima 2012, kada je ceo decembar i januar do pred sam kraj meseca bila blaga, al je onda usledio perioda od 10-tak dana ekstremno niskih temperatura gde se ziva u termmetru nije dizala iznad dvocifrenog minusa, a nocne temperature su bile oko, pa i nize od -20℃ u sirem delu Beograda.
Sve je pratio jak severni vetar, i izuzetno obilne snezne padavine, ne tipicne za tako niske temperature na ovim prostorima.

I eto lako u toj zimi dodjemo do proseka. No, dal je to realno prosek?

Dal su zaista zime sve blaze, ako na jadranu svaka 3 - 4 zima protekne sa peridima sa jakim mrazevima?
Pa eto, mi iz Beograda cemo reci da je protekla zima bila blaga, ali samo malo dalje od nas, u Splitu, Sibeniku Zadru ce tu istu zimu pamtiti po popucalim vodovodnim cevima i izmrzlim stoletnim stablima maslina koje su morali poseci do zemlje.
Reklo bi se " sve je relativno"

Hajde da se osvrnemo i na proteklo leto. Kacene su slike niskog vodostaja na Dunavu. Takav vodostaj je posledica nadprosecnih vrucima u centralnoj i zapadnoj evropi prvenstveno tokom juna jula i avgista.
Dal je u Beogradu neki od tih meseci bio natprosecno topao?

U prirodi "Sve tezi ka ravnotezi" davno rece moj profesor Radojlovic.

Bojim se da se mnooogo preteruje sa pricom o "globalnom".
Globalno ovo, globalno ono....
Kao sto se globalno bogatstvo 'preliva' pa sto su neki bogatiji, drugi posledicno ostaju siromasniji, tako mi se cini da smo vise svedoci ekstremnijih i ucestalijih oscilacija nego nekog opsteg intezivnog trenda zagrevanja.

Takodje, pominjane su manje povrsine leda na polovima, te posledicno manje odbijanje suncevih zraka.
Hmmm...
A gde je taj led? Ako se otopio, on nece ostati samo u obliku vode u morima vec ce uci u kruzenje vode, pa ce samim tim biti i vise isparenja, a rekao bih, samim tim i veca kolicina oblaka. A ti oblaci opet smanjuju apsorciju sunceve energije, zar ne?
Na stranu sto je u celoj prici o ledu i zracenju sunca zanemaren ugao pod kojim to zracenje pada na polove.

@Zuma
Mikrofonija (prooscilovanje pojacla) ti uopste nije dobar primer, jer izvor energije oscilatora nije taj jedan prejak glas (pobuda), vec 'baterija' ili napajanje.
Oscilacije mogu trajati samo do onog trenutka dok se ne potrosi energja iz baterije, te analogno tome ne mozes tim primerom pricati o globalnoj, trajnoj (kataklizmicnoj) promeni klime.





Sent from my HTC Desire 526G dual sim using Tapatalk

 

[Zuma]

Ne, mikrofonija je ustvari veoma dobra analogija i žao mi je što se toga nisam setio ranije. Jedan od uobičajnih argumenata protivnika klimatskih promena (koji ima i prličnog uticaja zato što je jednostavan i svima izgleda očigledan) jeste da je mogući uticaj čoveka na klimu Zemlje nesrazmerno manji od energija čitavog klimatskog sistema Zemlje. Pa je zbog toga krajnje neverovatno da mi uopšte možemo imati nekog bitnog uticaja. Malog da, ali bitnog uticaja ne. Prirodni ritmovi tobože idu svoji tokom i, pošto su promene koje imaju prirodno poreklo po intenzitetu i energiji bitno veće od onoga što mi uopšte možemo da proizvedemo, one su ustvari čitav i jedini izvor eventualnih promena. Pa to nije ništa "vandredno", neobično ili trajno. To isto tvrdi i Vladivoje. I zaista, ako gledamo samo količinu energije, čitava naša svetska proizvodnja energije je beznačajna u odnosu na ono što nam svaki dan šalje Sunce. Plus ogromna eneregija koja je već akomuliranana na Zemlji. Pa to IZGLEDA kao razuman i intuitivan početni stav.

Ali intuicija ovde ne pomaže. Ključ problema je da je klima na Zemlji u veoma finoj i osetljivoj ravnoteži, i da je zbog toga potrebna veoma mala početna promena da bi se sve promenilo. Dakle ravnotežno stanje ogromnih energija se može poremetiti sa malim uticajima. Kao kada jače dunete u dugačak štap koji vertikalno balansira na svom vrhu. Nekad je i duvanje sasvim dovoljno da on počne da pada i da NASTAVI da pada, ali sada ne zbog energije našeg duvanja nego zbog svoje težine i gravitacije koja nema veze sa nama. Dakle kad se jednom naruši ravnoteža, izvor energije koji povećava i dalje hrani tu promenu nije ono što je izazvalo početni poremećaj, nego sama ogromna unutrašnja energija tog sistema (potencijalna energija vertikalnog štapa ili čitavog klimatskog sistema).

Mikrofonija, odnosno "pištanje" audio pojačala, je za to idealna analogija. Ako se dovoljno odvrne jačina zvuka, "kružno pojačanje" sistema mikrofon->pojaćalo->zvučnik->mikrofon->pojačalo... počinje da se približava jedinici, i u jednom trenutku je pređe. Tada je dovoljan običan šum u sobi (ili u samom pojačalu) koji počinje da se u svakom kružnom prolazu još pojačava hraneći sam sebe i postajući sve jači i jači. Energiju za ovo pojačanje zaista ozbeđuje napajanje pojačala, a ne spoljni šum koji je to izazvao, i njegova energija. Međutim upravo se to isto dečava i sa klimom. Emitovanjem gasova staklene bašte, temperatura postaje veća. Veća temperatura topi led na polovima i na planinama, pa se zbog manje bele boje na Zemljinoj površini u svemir reflektuje još manje energije, tj veći njen deo ostaje ovde, što dalje povećava temperaturu i onda dalje topi led. Pa zatim ta veća temperatura povećava isparavanje vode, što vodi do toga da u atmosferi ima više vodene pare, koja je još moćniji gas staklene bašte od CO2, a to onda JOŠ povećava temperaturu, što pravi još više vodene pare, itd. Takvih mehanizama pozitivne povratne sprege, odnosno kružnog pojačanja ima više. Naravno, ima i onih koji deluju suprotno, ali ovi prvi su dominantniji.

Ono što je ovde važno je da je ovo povećanje toliko veliko zato što ga posle početka hrani sama energija sistema, a ne nešto što smo MI uneli u klimatski sistem. Tačno kao što mikrofoniju napaja struja iz mreže a ne ono što neko priča u mikrofon. Taj šum je mikrofoniju samo pokrenuo, posle ona troši svoju sopstvenu energiju za rad. Zbog toga je analogija dobra. Tako se lakše razume koliko po glasnosti može biti različit povod za mikrofoniju od njenog konačnog rezultata. Što onda lepo ilustruje i kako je moguće da MI sa ovako malim moćima možemo promeniti nešto što je toliko veće od nas. Možemo upravo zato što energija koja tu promenu klime konačno realizuje ne potiče od nas, nego iz "štekera u zidu" (tj sa Sunca, iz mora, iz vazduha). A tu ima sasvim dovoljno energije, pa se ta "baterija" klimatskih promena neće brzo istrošiti.

 

[Bender Rodriguez]

Kad kažem metiljave zime mislim u odnosu na ono što smo imali do ranih 2000ih, što za mene predstavlja normalnu klimu Beograda. Isto važi i za leta. Pre tog perioda, zime u BG nisu bile nimalo naivne - vejavice, dugi periodi snega i temperature do -15 uopšte nisu bile retke. -20 je bio neki ekstrem koji bi se javio na par dana u januaru pa se onda ''normalizovao'' na -10.

Leta su bila smešna u poređenju sa današnjim. 30 stepeni je bilo vau, a 32 bi bilo na nivou nepogode. Takođe, mislim da je i sam vazduh bio lakši, da li zbog manje vlage ili manje zagađenja. Znam da nije bio ovakav Vijetnam. Znači šanse nema da je vlaga tad uopšte dostizala 80%, što je ove godine bio prosek čak dva meseca. A o onom periodu kad smo bili na 90% da ne pričam. Sećam se dobro, gledam na netu, Singapur vlažnost 80%, temp 30, Beograd vlažnost 90% temp 32. To je sve samo ne normalno za ovo podneblje.


Elem, ovo konstantno ispravljanje i vrtenje oko tih par istih tema i pojmova postaje malo naporno. Ne vidim zašto na svaki moj pomen nekadašnjih zima i leta mora neko uvek da kaže kako ''pa nije baš bilo tako'' i kako ovo ''nije daleko od normalnog''. Da ne znam kako je bilo tad pa i da prihvatim. Ali sećam se dobro tih godina, tadašnje zime su bile prave zime, a leta su bila normalna godišnja doba kojima se svako radovao. Danas su zime šugave i uglavnom odvratne zbog kiše/susnežice koja je zamenila sneg (a Beograd na kiši postaje rasulo). A leta su postali grozni periodi, nažalost sve duži, koji se svode na puko preživljavanje i čekanje mraka na dnevnom nivou, odnosno jeseni na godišnjem nivou.

Mislim niko od nas tu ne može ništa da uradi, ali to ne znači da treba da se tešimo kako ume jednom u 200 godina da bude i gore, i kako se ništa drastično nije promenilo na Balkanu, kad itekako jeste. Iz kontinentalne klime smo za 15 godina uleteli u mediteransku.

 

[Zuma]

Veoma poučna lektira o tome šta se stvarno dešava tokom požara na velikoj urbanoj površini sa puno zapaljivog materjala i koje su opasnosti.

California fire: What started as a tiny brush fire became the state’s deadliest wildfire. Here’s how
http://www.latimes.com/local/california ... story.html

https://goo.gl/maps/z5Wf3JjjXYz

 

[Vladivoje]

Mislim niko od nas tu ne može ništa da uradi, ali to ne znači da treba da se tešimo kako ume jednom u 200 godina da bude i gore, i kako se ništa drastično nije promenilo na Balkanu, kad itekako jeste. Iz kontinentalne klime smo za 15 godina uleteli u mediteransku.

Nema utehe, tako da nema potrebe ni za tešenjem. :wink:

Paleoklimatologija je odradila bar neke preliminarne varijante rekonstrukcije klime, ali i iz brojnih zapisa o vremenu se može sa priličnom sigurnošću tvrditi da sve što se događa sada predstavlja u većoj ili manjoj meri reprizu nečega što se događalo u bližoj ili daljoj prošlosti. :kafa:

Razlika je samo u učestalosti javljanja, odnosno ponavljanja određenih vremenskih pojava i klimatskih procesa.

Leta su bila smešna u poređenju sa današnjim. 30 stepeni je bilo vau, a 32 bi bilo na nivou nepogode.

Pogledaj malo bolje beogradske meteorološke podatke od 1848. godine koje sam prezentovao.

Nepogoda od 32 stepena je proglašavana samo 1970-ih godina, kada smo ovde "uživali" u engleskoj klimi.
Sreća moja da se uopšte ne sećam tih ogavnih leta 1970-ih godina.

 

[Bender Rodriguez]

Pa ok jasno je meni da se sve ekstremi ponavljaju na 100, 150, 200 godina. Ali kažem iz moje ''smrtničke'' perspektive, koja će obuhvatati ''tek'' nekoliko decenija, da bih voleo da nam se vrate leta i zime kao nekad. I da ovo nije naše normalno vreme.

Jer kao što smo imali jako blage i zime s malo snega nekoliko puta u zadnjih par godina, isto tako je Beograd imao jake i duge zime 50ih i 60ih. Negde između ta dva ekstrema je neki pojas normalnog. A to je upravo ono što smo imali 90ih. Isto važi i za leta.

 

[Vladivoje]

Tačno je da su poslednje zime bile deficitarne sa snegom, ali pre njih je bilo nekoliko vezanih zima sa iznadprosečnim snegovima - i po broju dana sa pojavom snega i po visini snežnog pokrivača (zime 2008-09, 2009-10, 2010-11, 2011-12).

Stalno se vraćaš na "magične" 1990-e. :wink:
Bio si tada mali, pa ti je sve bilo potaman.

Uzgred, tada je vreme bilo promenljivije, sa češćim smenama (veoma) toplih i (veoma) hladnih vazdušnih masa na našem području, tako da je bilo svega - i velikih skokova i padova temperatura.
To je bila dosta dinamična i zanimljiva dekada što se tiče vremena.

 

[Bender Rodriguez]

Pa da bre, 90ih smo se ''kupali'' u snegu, a i temperature su umele da odu debelo u minus. Mislim na više dana, ne ono kao jedanput u toku jedne noći...
A ovo sad ništa. Sneg ako potraje nedelju dana to je čudo neviđeno.

Elem, pa koja dekada po tebi označava neku normalnu tj. prosečnu klimu za Srbiju? Što gledano po brojkama, što gledano po tvom (ajde da kažemo ''subjektivnom'') osećaju? Kad bi te neko pitao za sve ove tvoje godine života, šta je za tebe normalna klima Srbije, šta bi mu rekao? Onako u kratkim crtama...

 

[JohnnyLee]

мислим да је данас типичан новембарски дан, хладан, кишан и ветровит

 

[Bender Rodriguez]

Slažem se, i za mene je ovo tipično novembarsko vreme. Jak ledeni vetar, s temperaturama prosečno od 0 do 10 stepeni.
Decembar s druge strane, je obeležen s manje vetra ali više snega i temperaturama prosečno DO 5 stepeni.

To je ono što je bilo u većini slučajeva kad sam ja odrastao i što je za mene neka normalna (prosečna) BG klima u tom periodu.

 

[Vladivoje]

Ovo danas jeste tipično novembarsko vreme, ali temperaturno gledano jeste ispod proseka za ovaj deo godine.

To što je temperaturno ispod proseka je sekundarna stvar, dakle vreme jeste tipično (kasno)novembarsko.

Ako mene pitate, svakakvo vreme je tipično, jer je sve to rezultat dinamike u atmosferi, odnosno neke prirodne pojave su rezultat dejstva nekih drugih prirodnih pojava. I tako stalno u krug...

Iako se dugo igram sa podacima i iako imam nekakav subjektivni osećaj - ne mogu da se izjasnim o tome šta je "normalna" naša klima.
Brate, za mene je sve normalno, i hladnoća i toplota, pošto nas u umerenom pojasu često "ošinu" vazdušne mase sa svojim ekstremnim karakteristikama. Rekoh već ranije da je kod nas najmanje umerenih karakteristika, iako se nalazimo u umerenom pojasu.

Evo dva moja autorska članka o našoj klimi, u kojima sam se maksimalno potrudio da što jednostavnije objasnim ekstremnost naše tzv. umerene klime, koja je sve drugo samo ne umerena:
:arrow: http://www.meteologos.rs/o-nasoj-umeren ... noj-klimi/
:arrow: http://www.meteologos.rs/jos-o-nasoj-um ... tu-i-zimi/

U priloženu tabelu sam stavio temperaturne vrednosti Tmin i Tmax koje predstavljaju tzv. "normalu normale" po dekadama i mesecima za Beograd:

Ajd' Bendere da te zadovoljim , decenija 1990-ih je imala vreme za sve ukuse, bilo je svega, što znači i velikih i naglih vremenskih obrta.
Meni je najzanimljivija bila 1993. godina, koja je, pored hiperinflacije i praznih prodavnica, ostala dobro upamćena i po zanimljivim vremenskim dešavanjima, bila je prepuna dinamike i obrta.

 

[Bender Rodriguez]

Pa dobro, razumem te. Prvo kapiram da je tebi teško da to posmatraš na ''prost'' (laički) način pošto ti je to struka jelte. I barataš sa podacima za sve i svašta pa gledaš širu sliku... A drugo stariji si od mene pa pamtiš i više perioda nego ja, koji klimu često upoređuje sa 90im, pošto sam tada odrastao i počeo da doživljavam leta i zime. Tako da razumem šta hoćeš da kažeš.

Mada mislim da se svi slažemo da leta kakva imamo zadnjih godina, na stranu da li su ''normalna'', uopšte više nisu prijatna... Mislim lepo je sve to ovako - 15h, 35 stepeni, nigde oblaka, dugačak dan, nabujalo zelenilo... ako taj dan nemaš obaveze pa sedneš na bajs, rolere, čamac, šta god... i juriš po Adi, rekama, parkovima, a vetar te hladi, ljudi bleje, deca trče i ceo grad deluje kao Karibi. Ali zato kad treba ljudi da rade na takvim uslovima, to je pakao. Bio bi pakao i da nam je klima suvlja. A tek sa ovim vlagurinama, to postaje užas. Znam da je ova godina imala natprosečno vlažne periode. Ali ipak, čak i ''prosečna'' vlaga u Beogradu, na 30 stepeni, zna da samelje čoveka. A tek na 32, 34... sa sve ''teškim'' vazduhom zbog zagađenja i lošeg strujanja...

Zimu bez ili sa jako malim i kratkim snegom mogu da podnesem. Jes da praznična atmosfera nije potpuna tako al dobro, savršeno se može i bez toga. Ali kad izađem leti u radnoj i svakodnevnoj odeći u kojoj treba da provedem dan, a ono čim zatvorim kapiju osetim težak vreli vazduh kako me steže a koža počne da lije znoj kao očajnički pokušaj ''odbrane'' ali džaba jer je vlaga 80%... stvarno mi nije ni do čega. E to je ono što meni, a i većini ljudi generalno smeta. Nije problem ''toplota'' leti, problem je što si u klimi prašume a treba kobajagi normalno da funkcionišeš.

 

[Vladivoje]

@ Bendere, slažem se, čoveče, sve si lepo rekao. :wink:

Letnje vrućine i zimski snegovi su katastrofa za život i rad u gradovima.

Meteorologija mi nije struka, već hobi koji me ispunjava još od detinjstva.
Inače, ja sam tipičan društvenjak po obrazovanju, ali i načinu razmišljanja, osim u sagledavanju PRIRODE kao celine, za šta je potrebno imati prirodnjački i mladalački duh.

Inače, kada čovek dođe u nekakve srednje godine (tu negde oko 45-e), počinje više da oseća nelagodnosti i tegobe koje prouzrokuju vremenska dešavanja. Prvi put u životu sam prošlog leta (2017) osetio zdravstvene tegobe uzrokovane vremenskim uslovima, a to se ponovilo i tokom ovog (vlažnog i sparnog) leta.

Šta da se radi, sve ima svoje zašto i zato...

 

[Vladivoje]

Ovo je članak pod nazivom ZNAČAJ KLIMATOLOGIJE ZA URBANIZAM, koji je objavljen 1977. godine, u jednom od brojeva časopisa URBANIZAM BEOGRADA.

Autorka teksta je Katarina Milosavljević, koja je do odlaska u penziju 1974. godine, bila dugogodišnja upravnica Meteorološke opservatorije na Vračaru.

:arrow: http://www.meteologos.rs/wp-content/upl ... ljevic.pdf

 

[Vladivoje]

SAČUVANO OD ZABORAVA – Zapisi i beleške o vremenu iz 18. i 19. veka u samostanskim hronikama

:arrow: http://www.meteologos.rs/sacuvano-od-za ... hronikama/

Na osnovu ovih detaljnih i preciznih hronika o vremenu iz druge polovine 18. i sa početka 19. veka se može pouzdano zaključiti da je vreme u našim krajevima i u tom periodu bilo promenljivog karaktera, sa čestim smenama toplijih i hladnijih vazdušnih masa.

Dakle, karakter vremena, a samim tim i klime, se nije promenio u poslednjih 200-250 godina na našem području.

 

[Zuma]

Vladivoje, pošto vidim da si dobar sa Nedeljkom Todorovićem iz RHMZ-a, znaš li kako tačno oni dobijaju različite temperature koje zvanično koriste i objavljuju? Znači koje su kod njih praktične definicije recimo srednje temperature u Beogradu, maksimalne i minimalne? Ili je možda bolje da pitanja navedem redom i precizno:

1. Na koliko mesta u Beogradu RHMZ meri temperaturu, podrazmevajući pri tome samo ona merenja koja imaju uticaja na njihove zvanično objavljene podatke za Beograd?

2. Da li se za njih koriste automatske merne stanice koje mere neprekidno, 24 časa (ako da, kako), ili samo povremena manuelna očitavanja koja vrši čovek iz tačno određene meteorološke kućice?

3. Koliko se puta dnevno očitava teperatura i kada (na mernim mestima koja se uzimaju u obzir)?

4. Da li se zvanična srednja RHMZ dnevna temperatura dobija po formuli Tk=(T7+T14+2xT21)/4, kao što piše ovde da "je najčešća praksa" http://www.meteologos.rs/srednja-dnevna ... cunavanja/ ?

5. Ako je u pitanju samo nekoliko dnevnih merenja (u koje vreme?), šta su onda za njih definicije zvaničnih minimalnnih i maksimalnnih dnevnih temperatura vazduha u Beogradu?

6. Kako se dobijaju srednje mesečne i godišnje temperature? Da li korišćenjem samo na prethodni način izračunatih srednjih dnevnih temperatura, ili korišćenjem SVIH raspoloživih merenja u toku svakog dana po, možda, nekoj drugoj formuli koja ne bi dala iste rezultate kao recimo srednja godišnja vrednost svih srednjih vrednosti dnevnih temperatura?

7. Pošto si rekao da ovde postoji greška (mesečni minimumi i maksimumi referentnog perioda 1971–2000 za klimu Beograda), šta su tačne definicije tankih i debelih linija na slici 2, ovde http://www.hidmet.gov.rs/ciril/meteorol ... srbije.php . Postoji li negde bolji i detaljniji grafik, ili još bolje tabela (sa prikazanom i srednjom dnevnom temperaturom, a ne samo min i max), pošto je on veoma važan u raspravama o klimatskim promenama u Beogradu? Moramo imati kvalitetnu osnovnu referencu za poređenje. A ovaj zavučeni i loše objašnjeni grafik, bez preciznih brojeva, ko za njega unapred ne zna, ne bi ga ni našao.

8. U vezi tvojih rekonstruisanih istorijskih temperatura za Beograd. Imaš li negde na sajtu excel tabelu tih temperatura koju redovno ažuriraš, tako da možemo generisati daleko aktuelnije grafike nego one koje objavljuje RHMZ? Bliži se kraj godine, pa će se uskoro moći uvrstiti i ova godina.

9. Za te stare temperature iz tvoje tabele, šta one tačno predstavljaju za neke uobičajene metode koji su se u Beogradu ranije koristili? Da li je njihova osnova ranije obično bila jedno merenje u toku dana u neko određeno vreme? I koje vreme? Ili više merenja uz neki račun kojim se dobija konačno zabeležena vrednost? Da li je rađena neka homogenizacija podataka ako su se metodi merenja vremenom menjali?

 

[DusanBG]

I pošto znaš Nedeljka, pitaj u čemu je fora sa ovim direktorom Jugoslavom Nikolićem, da li zaista njegova slika mora da stoji na naslovnoj stranici sajta RHMZ?
Mislim skoro sve institucije imaju sekciju Rukovodstvo, pa po potrebi i biografije istih, ali ovako je malo neukusno.