Šta je novo?

Vreme i klima u Beogradu

Rad Nedeljka Todorovića pod nazivom PONOVLJIVOST TOPLIH LETA U BEOGRADU - Analiza broja dana sa najvišom dnevnom temperaturom jednakom ili većom od 35 stepeni

:arrow: http://www.meteologos.rs/wp-content/upl ... OGRADU.pdf


5. Закључак
Поновљивост броја дана са tmax=>35 степени у периоду 1889-2012. омогућава пројекцију за наредне деценије. Спектрална анализа и графичка метода указују да ће наредних 30-35 година број дана са tmax=>35 степени опадати, а затим поново расти.
Пројекција средње летње температуре је у корелацији са пројекцијом броја дана.
На основу тога у наредне три деценије можемо очекивати тренд пада летњих температура.
У укупном тренду пораста средње годишње температуре у Београду највећи удео имају зимске минималне температуре, што је пре свега последица урбанизације (ширење града и стварање топлотног острва и урбанизација непосредно око Метеоролошке опсерваторије). Због тога би пројектовани тренд пада летњих температура једним делом био компензован зимским трендом пораста (ако га буде било), што би на годишњем нивоу узроковало блажи тренд пада средњих годишњих температура.

 
Imaš ti svašta za iščitavanje na mom sajtu. :D

Umesto što toliko piskaraš, bolje ti je da malo više čitaš... :mrgreen: :wink:
 
Pogled u jednu moguću i sada već nažalost verovatnu budućnost klimatskog zagrevanja. Gde god je ostalo dovoljno šume. Pogledajte redom ovih 5 snimaka sa mobilnih telefona na sledećim linkovima.

Kalifornija, ovih dana:

https://edition.cnn.com/videos/us/2018/ ... ot-vpx.hln
https://edition.cnn.com/videos/us/2018/ ... wildfires/
https://www.instagram.com/p/Bp8EL_eg1SA ... atch_again
https://edition.cnn.com/videos/us/2018/ ... wildfires/

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=8R7J0pH0dW8[/youtube]

I objašnjenje veze veće učestanosti i intenziteta vatri u Kaliforniji sa globalnim zagrevanjem.

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=WtTzbl0B6tA[/youtube]
 
Molitva će im sigurno pomoći.

Inače, sad ne mogu da nađem taj članak, ali ukratko, pitali neke ljude iz RHMZ o ovom toplom periodu, i jedna lik koji je na čelu Neke komisije RHMZ o klimatskim promenama kaže da je to posledica globalnog zagrevanja, a Nedeljko Todorović fura istu priču kao i Vladivoje (kao da su saradnici :) )
 
Da, da, Nedeljko i ja u potpunosti furamo istu priču oko GZ i uopšte oko prirodnih pojava.

Upravo danas sam u busu sreo Nedeljka, pa smo i o tome popričali.

Ukratko, čak i da se radi o zagrevanju na više od 50% planete, ono može da traje izvestan period, kada bi nakon toga možda došlo i do zahlađenja na takođe više od 50% planete.

Uglavnom, sve se vrti (manje-više) oko nekakve polovine, nekad malo više zagrevanja, a nekad hlađenja, i tako...
Takođe, radi se o oscilacijama na različitim vremenskim skalama - nekada se radi o danima, nekada o mesecima, nekada o godinama, nekada i o decenijama, što je sve apsolutno normalno, pošto su sve prirodne pojave haotičnog karaktera i služe u svrhu očuvanja globalne prirodne ravnoteže.
Zato se svaka prirodna pojava i javlja na različitim tačkama na planeti, pošto svaka od prirodnih pojava ima svoju ulogu u očuvanju globalne ravnoteže.
 
Sa obzirom da Nedeljko trči maratone svakog meseca (juče je trčao Plavi krug) očigledno je zašto sam na njegovoj (vašoj) strani.

Послато са SM-G800F уз помоћ Тапатока
 
Vladivoje, vaša zajednička priča (ako i se on slaže sa takvim objašnjenjem) ima jednu veoma jednostavnu manu. Klima na Zemlji nije linearan proces. U smislu, malo više Sunčevog zračenja, pa će biti tačno za toliko toplije. A posle, kad se Sunčevo zračenje ponovo smanji, i ode za toliko u suprotnom smeru, onda se temperatura Zemlje recimo smanji opet za istu vrednost. To bi bio uticaj na linearan sistem. Ali klima na Zemlji NIJE linearna, ona ima pozitivnu povratnu spregu i "pamćenje" prethodnog stanja koje utiče ne sledeće stanje. To nije obična funkcija kojoj trenutni izlaz zavisi samo od trenutnog ulaza. Dakle klima ima kritične tačke bez povratka (bar ne brzog). To znači da kad temperatura počne da se menja u nekom smeru onda praktično sama nastavlja da se menja i dalje u istom smeru. Ili, ako ne baš sama, onda je svakako posledična promena daleko veća nego što se je bila promena početnog uzroka te promene.

Primer je jednostavan. Zaboravimo na sve druge mehanizme. Recimo da se zbog malog zagrevanja iz nekog razloga otopi deo leda na polovima. Odmah će Zemlja da odbija manje Sunčeve tolote nazad u svemir, pošto ima manje bele boje koja odbija svetlost. Sada već temperatura raste ne samo zbog početnog uzroka, nego i zato što zbog tog uzroka ima manje leda, albedo Zemlje je drugačiji, pa zagrevanje postaje još brže. To je način kako relativno mala promena od strane čoveka može da utiče na vrlo veliki sistem - ako je on u finoj ravnoteži i ako zavisi od nelinearnih procesa. A to je ovde slučaj. Pri tome je primer sa ledom samo jedan od više mehanizama pojačavanja malih promena. Klima će se zaista jednog dalekog dana vratiti i promeniti u suprotnom smeru, ali tada će za nas biti odavno kasno.

Pričaš o ravnoteži i oscilacijama sistema oko ravnoteže, ali zaboravljaš na osetljivost sistema na oscilacije i na (za nas) ogromnu periodu te oscilacije. Ko god je čuo mikrofoniju na nekom muzičkom koncertu zna kako izgleda kad sistem sa kritičnim pojačanjem proosciluje skoro "sam od sebe". Treba mu samo početak, da neko samo malo jače pusti glas, ili neki šum, a posle jezivo pišti sam od sebe. Više mu niko ne treba, bez obzira da li početni uzrok sada ćuti ili se dere, svejedno je. Užasno jak zvuk iz zvučnika ulazi nazad u mikrofone i ponovo se pojačava, i tako u krug, pa slabašan glas nekog čoveka koji drži mikrofon više nije važan. Sistem sada "hrani" sam sebe. Tačno je takva i klima na Zemlji. Kao kad neko odvrne pojačalo tačno do granice mikrofonije. Ta granica je ta tvoja i Nedeljkova "ravnoteža". Jeste neka ravnoteža, ali prilično nestabilna i osetljiva, kao što nažalost već imamo prilike videti.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=580887#p580887:3skjn9ui je napisao(la):
Zuma » 12 Nov 2018 08:50 pm[/url]":3skjn9ui]Pogled u jednu moguću i sada već nažalost verovatnu budućnost klimatskog zagrevanja. Gde god je ostalo dovoljno šume. Pogledajte redom ovih 5 snimaka sa mobilnih telefona na sledećim linkovima.

Kalifornija, ovih dana:

https://edition.cnn.com/videos/us/2018/ ... ot-vpx.hln
https://edition.cnn.com/videos/us/2018/ ... wildfires/
https://www.instagram.com/p/Bp8EL_eg1SA ... atch_again
https://edition.cnn.com/videos/us/2018/ ... wildfires/
https://www.youtube.com/watch?v=8R7J0pH0dW8

I objašnjenje veze veće učestanosti i intenziteta vatri u Kaliforniji sa globalnim zagrevanjem.

https://www.youtube.com/watch?v=WtTzbl0B6tA
Trenutni bilans za Kaliforniju:

Do sada je izgorelo 44-oro ljudi, 300,000 je evakuisano, izgorelo je 100 kvadratnih kilometara šume i rastinja. Jedan grad više ne postoji. Sve to u najbogatijoj velikoj državi na svetu, i sa resursima, vartogasnim avionima, helikopterima, vozlima i brojem vatrogasaca koji drugi ne mogu ni da zamisle. Kako li će biti na drugim mestima?

Najavljuje se da će vetar ponovo početi da duva. Kiše nisu imali odavno i nije došla kad su je očekivali, a vlažnost vazduha se ponekad spuštala do jednocifrenih iznosa.
 
Ako se već pozivaš na autoritete, onda se pozovi na sve autoritete. Znači i na onih 97% svetskih naučnika, ili koliko ih već ima, koji nedvosmisleno tvrde suprotno. Onda nemoj TI da biraš kome ćeš verovati, jer si onda TI taj koji je rekao kako stvari stoje, a ne recimo Nedeljko. Ti si onda izabrao njega SAMO zato što se upravo on slaže sa mišljenjem koje si SAM unapred formirao. To je ta logička zamka koju ne vidi toliko mnogo ljudi koji imaju, recimo, "posebna" verovanja raznih vrsta. Tada tih par probranih autoriteta u određenom smislu više uopšte nisu autoriteti, ili bar ne reprezentativni, jer osoba koja ih je izabrala onda realno NE sluša "one koji znaju više od njega", jer se ne oslanja na preovlađujuće mišljenje autoriteta, nego sami biraju šta će biti istina, biranjem naučnih disidenata kojima će verovati. Mada ISTOVREMENO priznaju da ne znaju šta je tačno, samim tim što tvrde da prihvataju da njihovo mišljenje određuje autoritet.

Ono što hoću da kažem da se ljudi koji veruju u posebne istine uljuljkuju u lažni osećaj sigurnosti da imaju stručnu podršku za svoj stav jer postoji logički nesklad između tvrdnje da im treba autoritet da se na njega oslone, i izbora atipičnog autoriteta, onoga koji ne predstavlja većinsko autoritativno mišljenje, što je upravo ono što osoba implicitno tvrdi da joj treba.

Još jedan način da kaže ista stvar je da bi čovek trebalo da ili veruje sebi ili većinskom mišljenju autoriteta. Trećeg nema.
(Naravno, u praksi je to uvek neka kombinacija, ali da ne komplikujem sad jer to ne menja suštinsku razliku između dva osnovna izvora ličnih stavova)

Dakle, objasni to to Astrodule grupi od 97% svetskih meteorologa koji ceo život izučavaju meteorologiju.
 
Naravno da biram kome ću verovati jer sam čitao i pratio stvari vezane za tu problematiku. Njegovo mišljenje se slaže sa mojim. Osobine učenih ljudi su da imaju svoje mišljenje potkrepljeno svojim znanjem iz više oblasti, a ne da se poklone većini.

Naravno da postoji više mišljenja.

I Vladivoje je već govorio šta stoji iz tih 97% svetskih meteorologa, pa se ne bih ponavljao i vrteo istu priču.
 
Dakle, objasni to to Astrodule grupi od 97% svetskih meteorologa koji ceo život izučavaju meteorologiju.

Ovo jednostavno nije istina, niti je moguće da bude ni približno istini.
To je jasno i sasvim maloj dečici.


Ta granica je ta tvoja i Nedeljkova "ravnoteža". Jeste neka ravnoteža, ali prilično nestabilna i osetljiva, kao što nažalost već imamo prilike videti.

Ne, globalna ravnoteža je ravnoteža i ne može biti nestabilna. Onda to ne bi bila ravnoteža, zar ne (?).
Takozvana nestabilnost, odnosno promenljivost svih klimatskih elemenata u prostoru i vremenu upravo i služi u svrhu očuvanja globalne prirodne ravnoteže.

Nema potrebe da se stalno vrtimo u krug, jer se nikako ne možemo složiti.


Osobine učenih ljudi su da imaju svoje mišljenje potkrepljeno svojim znanjem iz više oblasti, a ne da se poklone većini.

Tako je, Dule. Ovo si sjajno rekao. :kk:
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=581193#p581193:3tmtoy2q je napisao(la):
Vladivoje » 13 Nov 2018 05:04 pm[/url]":3tmtoy2q]
Dakle, objasni to to Astrodule grupi od 97% svetskih meteorologa koji ceo život izučavaju meteorologiju.
Ovo jednostavno nije istina, niti je moguće da bude ni približno istini.
To je jasno i sasvim maloj dečici.
Nažalost upravo je tako i iza toga stoji praktično čitav svet.

Ta granica je ta tvoja i Nedeljkova "ravnoteža". Jeste neka ravnoteža, ali prilično nestabilna i osetljiva, kao što nažalost već imamo prilike videti.
Ne, globalna ravnoteža je ravnoteža i ne može biti nestabilna. Onda to ne bi bila ravnoteža, zar ne (?).
Takozvana nestabilnost, odnosno promenljivost svih klimatskih elemenata u prostoru i vremenu upravo i služi u svrhu očuvanja globalne prirodne ravnoteže.
Osetljivost je osnovna karaktertistika svih sistema sa povratnom spregom. A u klimatologiji je jedna od osnovnih kotraverzi. Jednostavna demonstracija šta je to osetljivost ravnotežnog stanja je pokušaj da se štap balansira tako da stoji vertikalno. Ili bilo šta usko i dugačko. Moguće je naprimer da glatko i ravno odsečena metalna šipka na podu stoji uspravno, i to JESTE ravnoteža, ali je to veoma nestabilna ravnoteža. Mali poremećaj, pa će da padne. U klimatologji se to odnosi na pitanje koliko će se klima promeniti ako se na neki način promene parametri od kojih zavisi, ako se recimo u atmosferu uvede ugljen dioksid. To klimu SIGURNO menja, ali KOLIKO? Malo i sasvim neprimetno, ili mnogo? I šta će biti ako klima zbog nečega počne da se menja, makar i minimalno? Biće kao sa štapom koji stoji na vrhu? Ili kao sa mikrofonijom u sali sa audio pojačalima? Ili neće biti tako? KAKO dakle ovde deluju povratne sprege? Da li pojačavaju početnu malu promenu? Ili je guše? Koliko je tačno VELIKI, kvantitativno, taj povratni uticaj u svakom od ova dva slučaja? To je pitanje klimatske osetljivosti.

Osobine učenih ljudi su da imaju svoje mišljenje potkrepljeno svojim znanjem iz više oblasti, a ne da se poklone većini.
Tako je, Dule. Ovo si sjajno rekao. :kk:
Poenta je bila odakle bi (za početak) trebalo uzimati one delove stručnog znanja koje nemamo, da bi mogli da formiramo takvo svoje mišljenje koje ima i izvesnu stručnu težinu i pouzdanost, iako možda nismo eksperti u toj oblasti. Ne nekritički, naravno. Ali ako posle toga odbacimo glavni tok naučnog znanja onda bolje da imamo VEOMA dobre razloge za to koji se mogu ubedljivo objasniti i drugima.
 
Nažalost upravo je tako i iza toga stoji praktično čitav svet.

Šta te navodi na ovakav zaključak (?). Možeš li ukratko da pojasniš (?).

Zum0, čoveče božji, da li si ti ozbiljan čovek (?!).
Ja sam te doživljavao kao ozbiljnog sagovornika, ali je više nego neozbiljno uporno pričati o konsenzusu od neverovatnih i fantastičnih 97% svetskih naučnika. :shock:
Takav i toliki konsenzus je nemoguć ni za mnogo jednostavnije naučne dileme, a kamoli za ovako složene nedoumice...

Ako si ti zaista progutao ovako nešto, postaje neozbiljno i bespredmetno o bilo čemu sa tobom dalje polemisati...

Da sad zanemarimo mene, ali ti ne veruješ čak ni Nedeljku, koji ima sijaset stručnih radova koji se zasnivaju na analizi meteoroloških podataka.
Ne veruješ Nedeljku za nešto konkretno, a bez ostatka veruješ IPCC-u i UN-u za nešto što je imaginarno... :shock:
Moram priznati da ne vidim nikakvu logiku u ovakvom načinu razmišljanja...
Prosto sam zatečen i razočaran...
 
Aman, nauka je sistem PROVERLJIVIH i logički POVEZANIH znanja. Konsenzus od 97%, pa i 99,99%, je ne samo moguć i nego i sasvim uobičajen u nauci, jer se tvrdnje mogu eksperimentalno proveriti. A one koje se još ne mogu proveriti su čvrsto logički povezane sa onima koje mogu. Zbog toga to nije zbir arbitranih mišljenja da bi konsenzus bio malo verovatan. A ako neka bitna znanja još uvek fale, onda postoji čak i metod kako se procenjuje pouzdanost hipoteze (izvodi se iz broja NEZAVISNIH indicija koji je podržavaju i njihove pojedinačne snage). Tako da ne moram ja da dokazujem zašto se slažem sa onih 97% nego ti Nedeljko morate veoma da se potrudite i dokažete zašto se ne slažete. Sem toga, koliko ja znam Nedeljko je meteorolog, a ne klimatolog. Razlika je veoma velika. Takođe, nije situacija takva da sam ja arbitrarno izabrao kome da verujem, nego sam PROČITAO mnoštvo literature i prilično razmišljao o tome, pa ONDA zaključio gde je istina.
 
On je dokazao (pokazao) svojim radovima. Šta treba da uradi? Da ode kod svakog od tvojih 97% i objašnjava mu svoj rad i podatke i zaključke?
 
Zum0, da opet zanemarimo mene, ti pokušavaš da kažeš da je Nedeljko kao meteorolog PROČITAO manje literature od tebe, da nije razmišljao o tome kao i ti, pa ONDA zaključio gde je istina (?!).

Drugo, postoje samo diplomirani meteorolozi, ali ne i klimatolozi.
Dakle, diplomirani meteorolozi (bi trebalo da) se bave i klimatologijom kao jednim od najvažnijih segmenata meteorologije.
Međutim i nažalost, skoro niko od naših meteorologa se ne bavi klimatologijom.
S obzirom na sve ovo napred izneto, Nedeljko je takoreći jedini naš klimatolog, s obzirom na to da mnogi njegovi radovi predstavljaju prvenac i raritet u temama kojima (bi trebalo da) se bavi klimatologija.


Nedeljko i ja smo na prethodnim stranicama ove teme izneli svoje argumente, tako da nema potrebe da se iznova trudimo u prezentovanju nečega što je već prezentovano, i to na jasan, razumljiv i konkretan način.
E sad, činjenica da to za tebe nisu argumenti je nešto što je ipak subjektivnog karaktera, pošto postoje i oni drugi koji takvu argumentaciju smatraju validnom, zdravorazumskom, logičnom i smislenom.

Na kraju, izgleda da ponovo moram da podsetim na radove naših geografa o tematici ove rasprave:
:arrow: http://www.meteologos.rs/wp-content/upl ... TRANJA.pdf

:arrow: http://www.meteologos.rs/wp-content/upl ... -SVETU.pdf

:arrow: http://www.meteologos.rs/wp-content/upl ... ERENJA.pdf

:arrow: http://www.meteologos.rs/wp-content/upl ... LACIJA.pdf

Zum0, znam da ćeš ponovo reći kako ovi radovi naših stručnjaka nisu objavljeni u međunarodnim časopisima, a ja ću ti onda ponovo reći zašto nisu objavljeni.

I na samom kraju, ako je ključni kriterijum za utvrđivanje naučne istine na osnovu nekog stručnog rada činjenica da li je taj rad prošao unapred pripremljenu barijeru, onda ništa...
Jednostavno, takav pristup ne daje prostora za argumentovanu raspravu.
Svaka dalja priča postaje apsolutno besmislena...
 
Ne, nego želim da kažem da ne treba da porediš mene i njega, nego njega i ostale naučnike. To je njegova grupa. Da li su ONI pročitali više od Nedeljka? Dakle, AKO se već ne pozivaš na sebe nego na Nedeljka, onda ga poredi sa drugima iz iste grupe. Jer šta ako ja kažem da je on deo "Srpske zavere" (tvrdogavosti, posebnosti, nepoverenja u zapad, masone ... nebitno šta, izbor je nažalost veliki)? To ne vodi nikuda. Ili poredi autoritete među sobom bez prethodne diskvalifikacije jednih ili drugih, ili sam ovde analiziraj direktno argumente.

Dalje, rasprava nije u principu besmislena (nezavisno od nas dvoje i činjenice da smo već dovoljno pričali o tome), nego je besmisleno ako se POĐE od toga da postoji "barjera" u vidu međunarodne naučne zavere koja sprečava da se probije "istina". Samim tim se jednim elegantnim potezom odmah diskvalifikuje 97% stručnih mišljenja pa ostaju samo ona koja nekome odgovaraju. To je onda potpuno isto kao i beskonačno natezanje na Internetu postoji li Bog. Znaš li kako ide osnovna teološka teza u tome? Ovako:

Pošto je Bog transcedentalan ("onostran", "iz drugog sveta"), spoznaja Boga nije moguća razumom koji važi samo ovde, nego samo "milošću". Tj to je nešto što može samo on da ti da ako zaslužiš. Pošto je vera u njega osnova te lične zasluge, svako ko sumnja u njega automatski nije zaslužio da dobije milost da unutar sebe stvarno oseti da Bog postoji. Pa se stvar na kraju svodi na sledeću kružnu logiku. Ako neko sumnja u Boga, on i ne može shvatiti da on postoji. A ako unapred veruje, onda će stvarno i imati razloga da veruje, pošto će tek onda biti kvalifikovan da u vidu milosti dobje unutrašnju spoznaju da on postoji. U šta onda nema nikakve sumnje budući da je ta osoba već POŠLA od toga da iskreno verujete da postoji, pa je za taj ishod zapravo svejedno da li on stvarno postoji ili ne. Tako se gasi svaka nada da je nekako moguće dobiti nešto pouzdaniji uvid u to pitanje, nešto što nije baš toliko vezano za eventualne sopstvene zablude ili slepe tačke. Jer ko ne veruje imaće i razloga da ne veruje. A ko veruje, imaće i razloga da veruje. Pa je to zbogom razumu, i pozdrav "srcu", ali opet samo za one koji veruju da je "srce" zbog nekog nejasnog razloga u tom posebnom spoznajnom pogledu daleko inteligentnije. Tj znanje se prosto postulira. Uzme se da postoji, i to je kraj. Sve ostalo je samo privid dokaza, public relations, pošto tako mnogima koji površno razmišljaju o religiji deluje ubedljivije.

To je dakle vrlo slična logika kao i uobičajni stav čitavog niza verovanja na Internetu, da su svi koji misle suprotno deo globalne zavere, čime su automatski svi oni diskvalifikovani kao validan izvor znanja i informacija (tj ko se ne slaže ionako nije kvalifikovan da kaže istinu). To ostavlja samo one koji misle kao i oni, čime se dokazni postupak i završava, jer se nema više šta kome dokazivati u društvu istomišljenika.
 
:arrow: https://www.dnevnik.rs/drustvo/markovic ... nskog-lesa

Подсетимо, Милутин Миланковић (1879-1958) је у својим прорачунима кренуо од претпоставки да клима зависи од количине Сунчевог зрачења коју примају различити делови Земљине лопте, а да то зрачење опет зависи од растојања до Сунца и положаја Земље у простору. Метеоролози су ипак дуго оспоравали ту теорију тврдећи да су промене у Земљиној орбити исувише мале да значајније измене климатски систем. Но, каснија истраживања морских седимената, 60-их и 70-их година прошлог века, показала су периодитет појаве ледених доба (100.000 година), који се блиско поклапао с прорачунима нашег великог научника.

– Једини проблем са Миланковићевим циклусима је што су веома дуги и њихов опсег далеко премашује варијације климе којима ми данас сведочимо. Чињеница је такође и да је проблем климатских промена постао глобални феномен, па самим тим увек прети и опасност да неки лаички приступи добију велики значај. У сваком случају, ја сам и даље убеђен у то да палеоклиматологија једноставно мора бити основа свих будућих истраживања везаних за актуелне варијације климе и за оне које ће тек доћи, јер без познавања прошлости ми не можемо да разумемо садашњост, а још мање да предвидимо будућност. Ако је историја учитељица живота, онда би палеоклиматологија требало да буде учитељица савремене климатологије...

На питање како је онда све доминантнија теза о утицају „глобалног отопљења”, за које је наводно директно крив човек, на климатске промене, академик Марковић истиче да је суштина Миланковићеве теорије управо у томе да је егоцентрични приступ – где је човек у центру свега – заменио хелиоцентричним, доказујући да суштина термодинамичких процеса на Земљи лежи далеко и од наше планете и од човека – у Сунцу.

– Људски век је ефемеран, ни трептај у поређењу са временским интервалима којима се бави палеоклиматологија. И отуда је сасвим разумљиво што савремени човек жели да нека своја искуства стави у први план. Међутим, мислим да људи, на сву срећу, још увек немају толико моћан механизам деловања да могу да поремете природне климатске циклусе. То, наравно, не треба да нас уљуљка и да сматрамо да су наше деструктивне способности мале, напротив. Али природни фидбекови у развијању климатских процеса још увек су, срећом, доминантни. И то је добро за нас.
 
Kad god sam čitao po internetu neke stvari gde bi Milankovićeva teorija morala biti spomenuta - nisam naišao na njegovo ime.

Da li je on toliko skrajnut u svetskim okvirima i zašto?
 
Pravo da ti kažem, ne znam ništa o tome.
Mislim, sve je moguće.

Upravo pre pola sata sam profesoru Markoviću poslao mejl, pošto sam se bavio rekonstrukcijom temperaturnih podataka za Beograd i Novi Sad, a načuo sam da profesor Marković ima neke planove vezane za rekonstrukciju podataka, a samim tim i klime. :wink:
 
U Kaliforniji vatre još uvek gore i uglavnom nisu obuzdane. Broj mrtvih se popeo na 74. Na listi nestalih, onih koji se još nikome nisu javili, sada ima 1011 imena. Mnogo porodica više nema gde da stanuje. Tokom ovog meseca je bilo 500 pojedinačnih šumskih požara. Trenutno je angažovano 3300 vatrogasaca.

Pogledajte prilog 1
 
Nažalost, širom sveta se svakodnevno dešavaju raznorazne ekstremne prirodne pojave i elementarne nepogode.
To je tako otkad je sveta i veka.

Međutim, danas svako od nas može sve to da zabeleži i da odmah postavi na Internet, pa se stiče pogrešan utisak kako je danas više takvih pojava u odnosu na neke ranije periode.
 
Sad baš videh ovu vest (naravno, ignorišite Blicove histerične clickbait all caps naslove) :

Stiže nam NAJSTRAŠNIJA HLADNOĆA do sada! Zemlja će se naći u LEDENIM OKOVIMA

Naučnik NASA upozorava da nas čeka najstrašnije smrzavanje u modernoj istoriji i da će Zemlja biti u ledenom zagrljaju, jer Sunce ulazi u jedan od svojih minimuma donoseći rekordno niske temperature.

Sunčevih pega nije bilo u gotovo svim prethodnim mesecima 2018, a ultraljubičasto zračenje je naglo opalo. Nova istraživanja pokazuju da najviši slojevi Zemljine atmosfere reaguju i da velike hladnoće sa rekordno niskim temperaturama tek dolaze.

- Trend hlađenja je očigledan - kaže Martin Mlinčak, iz NASA istraživačkog centra “Lengli”. Visoko iznad Zemljine površine, blizu ivice svemira, naša atmosfera gubi toplotnu energiju. Ako se sadašnji trendovi nastave, gornji slojevi atmosfere bi uskoro mogli postati rekordno hladni, najhladniji u kosmičkoj eri (ili: otkako su počela kosmička istraživanja).

Ove podatke otkrio je instrument “Sajber”, na NASA satelitu “Tajmd” (Timed), koji prati emisije ugljen-dioksida (CO2) i azot-oksida (NO), dve supstance koje igraju ključnu ulogu u energetskom bilansu vazduha od 100 do 300 kilometara iznad površine naše planete.

Merenjem infracrvenog zračenja ovih molekula, “Sajber” može da utvrdi toplotno stanje gasa na samom vrhu Zemljine atmosfere, odnosno u sloju koji naučnici nazivaju termosfera.
- Termosfera se uvek hladi tokom Sunčevog minimuma i to je jedan od najvažnijih načina na koji 11-godišnji Sunčev ciklus utiče na našu planetu - objašnjava Mlinčak.

Kako se jedanaestogodišnji ciklus sunčanih promena približava kraju, termosfera je blizu toga da bude rekordno hladna. Mlinčak kaže da bi “to moglo da se dogodi za nekoliko meseci”.

Blic
 
Vrh