1. Na koliko mesta u Beogradu RHMZ meri temperaturu, podrazmevajući pri tome samo ona merenja koja imaju uticaja na njihove zvanično objavljene podatke za Beograd?
RHMZ sprovodi merenja na više lokacija u gradu:
1. Karađorđev park - Meteorološka opservatorija Vračar (pored Dečje klinike u Tiršovoj)
2. Košutnjak - ispred zgrade RHMZ-a
3. aerodrom Surčin
4. Senjak - blizu zgrade BIGZ-a (Kralja Vukašina 08), iznad kontroverznog kluba Nana
Ima još nekih klimatoloških stanica na širem administrativnom području Beograda, a ima mnogo više padavinskih stanica na užem i širem gradskom području, na kojima se osmatraju i mere samo padavine, i eventualno još poneki parametar.
Stanice Vračar i Surčin su tzv. glavne meteorološke, na kojima se temperatura i ostali parametri očitavaju i osmatraju svakog sata, dakle u 24 dnevna termina.
Stanice na Košutnjaku i na Senjaku su tzv. obične ili klimatološke, na kojima se temperatura i ostali parametri očitavaju i osmatraju u 7,14 i 21 čas po zimskom, odnosno u 8,15 i 22h po letnjem računanju vremena. Dakle, ovde se radi o 3 dnevna termina merenja i osmatranja.
Zvanična temperatura za Beograd je uvek ona na Vračaru i nju najčešće objavljuju mediji, a tako je i na sajtu RHMZ-a.
Dakle, zvanični podaci za Beograd su oni sa Vračara.
U meteorološkim godišnjacima na sajtu RHMZ-a se nalaze samo dnevni podaci sa Vračara, dok se podaci sa ostalih stanica prikazuju samo kao mesečne vrednosti.
2. Da li se za njih koriste automatske merne stanice koje mere neprekidno, 24 časa (ako da, kako), ili samo povremena manuelna očitavanja koja vrši čovek iz tačno određene meteorološke kućice?
Merni podaci se očitavaju svakog sata ili u tri dnevna termina na klasičnim instrumentima koji se nalaze u kućicama.
Međutim, u kućicama se nalaze i automatski instrumenti koji neprestano registruju mnogo parametara i čiji se podaci ažuriraju na svakih 10 minuta i kao takvi se objavljuju na sajtu Zavoda.
3. Koliko se puta dnevno očitava teperatura i kada (na mernim mestima koja se uzimaju u obzir)?
Na ovo pitanje sam iznad odgovorio.
4. Da li se zvanična srednja RHMZ dnevna temperatura dobija po formuli Tk=(T7+T14+2xT21)/4, kao što piše ovde da "je najčešća praksa"
Da, ovo je zvanična srednja dnevna temperatura koja se izračunava po toj tzv. klimatološkoj formuli iz tri dnevna termina merenja.
Ovi podaci su zvanični i objavljuju se u godišnjacima.
Međutim, tamo gde postoje 24-časovna merenja radi se izračunavanje srednjih dnevnih temperatura iz 24 termina.
Na primer, u Beogradu je u periodu od 1887-1893. bilo osam dnevnih termina merenja (na svaka tri sata), dok je u periodu 1894-1914. bilo 24 termina. U periodu od 1916-1950. je bilo samo tri dnevna termina (7,14,21 čas), da bi se od 1951. godine krenulo sa merenjima iz 24 termina.
Dakle, zbog očuvanja homogenosti podataka za čitav beogradski niz - zvanični podaci su ovi dobijeni iz tri dnevna termina, po gornjoj klimatološkoj formuli.
U pomenutom radu Nedeljko i ja smo pokazali da je ova formula veoma dobra i da skoro u potpunosti zadovoljava dobijene vrednosti na oba načina.
5. Ako je u pitanju samo nekoliko dnevnih merenja (u koje vreme?), šta su onda za njih definicije zvaničnih minimalnnih i maksimalnnih dnevnih temperatura vazduha u Beogradu?
Minimalne i maksimalne dnevne temperature se očitavaju svakog dana u 21 čas i predstavljaju ekstremnu vrednost izmerenu u toku prethodna 24 sata, dakle od sinoć u 21h do večeras u 21h kada se vrši merenje.
Znači, po ovom pravilu, zvanična minimalna i maksimalna temperatura zalazi u prethodni dan (od 21h do ponoći), što je urađeno radi malo veće komotnosti osmatrača, koji u 21 čas očitavaju i trenutnu temperaturu (to je jedan od tri tzv. klimatološka termina, koji je ključan za pomenutu formulu izračunavanja srednje dnevne temperature).
Na primer, u Beogradu su u periodu od 1887. do 1940. godine minimalne i maksimalne temperature očitavane u ponoć, što je sasvim logično i normalno.
Međutim, od 1941. godine se prešlo na očitavanje i otresanje termometara u 21 čas, što se zadržalo do danas.
Na taj način došlo je do nehomogenosti podataka i po ovom osnovu, ali se ovaj problem na relativno zadovoljavajući način može rešiti.
6. Kako se dobijaju srednje mesečne i godišnje temperature? Da li korišćenjem samo na prethodni način izračunatih srednjih dnevnih temperatura, ili korišćenjem SVIH raspoloživih merenja u toku svakog dana po, možda, nekoj drugoj formuli koja ne bi dala iste rezultate kao recimo srednja godišnja vrednost svih srednjih vrednosti dnevnih temperatura?
Srednje mesečne i godišnje temperature se izračunavaju na osnovu klimatološke formule i/ili na osnovu srednjih dnevnih vrednosti dobijenih iz 24 dnevna termina.
Inače, ima više načina (formula) za izračunavanje, ali su u opticaju samo ove dve već pomenute.
Na primer, pomenuo sam merenja na Vračaru od 1887-1893, kada je mereno u 8 dnevnih termina, na svaka tri sata.
I na ovaj način se dobijaju srednje dnevne vrednosti koje su vrlo približne vrednostima dobijenim na dva najvažnija načina izračunavanja.
7. Pošto si rekao da ovde postoji greška (mesečni minimumi i maksimumi referentnog perioda 1971–2000 za klimu Beograda), šta su tačne definicije tankih i debelih linija na slici 2. Postoji li negde bolji i detaljniji grafik, ili još bolje tabela (sa prikazanom i srednjom dnevnom temperaturom, a ne samo min i max), pošto je on veoma važan u raspravama o klimatskim promenama u Beogradu? Moramo imati kvalitetnu osnovnu referencu za poređenje. A ovaj zavučeni i loše objašnjeni grafik, bez preciznih brojeva, ko za njega unapred ne zna, ne bi ga ni našao.
Nema tu tankih i debelih linija, već treba pogledati žuto polje za svaki mesec u godini.
Na primer, opseg za jun mesec je od 16-26 stepeni, za avgust od 18-28 stepeni, za novembar od 4-10 stepeni, i tako dalje.
To je opseg između srednjih mesečnih minimalnih i maksimalnih temperatura dobijenih na osnovu dnevnih vrednosti minimalnih i maksimalnih temperatura.
Kao što rekoh ranije, ovde se ne radi o apsolutnim maksimalnim temperaturama, to je drugi temperaturni parametar koji ovde nisu prikazali.
Zum0, na ovom linku sam postavio sve moguće mesečne BG podatke za period 1848-2015.
:arrow:
http://meteologos.rs/wp-content/uploads ... podaci.rar
Tu su srednje mesečne temperature, kao i srednje mesečne minimalne i maksimalne temperature. Ima još preostalih temperaturnih parametara, a tu su i mesečni podaci za ostale klimatske elemente.
8. U vezi tvojih rekonstruisanih istorijskih temperatura za Beograd. Imaš li negde na sajtu excel tabelu tih temperatura koju redovno ažuriraš, tako da možemo generisati daleko aktuelnije grafike nego one koje objavljuje RHMZ? Bliži se kraj godine, pa će se uskoro moći uvrstiti i ova godina.
Na sajt sam stavio podatke zaključno sa 2015. godinom, ali u PDF formatu.
Pre nekoliko meseci si upravo ti uradio grafik srednjih godišnjih temperatura zaključno sa 2017. godinom, na osnovu Excela čiji sam link stavio u ovoj temi, tako da to svako može preuzeti.
9. Za te stare temperature iz tvoje tabele, šta one tačno predstavljaju za neke uobičajene metode koji su se u Beogradu ranije koristili? Da li je njihova osnova ranije obično bila jedno merenje u toku dana u neko određeno vreme? I koje vreme? Ili više merenja uz neki račun kojim se dobija konačno zabeležena vrednost? Da li je rađena neka homogenizacija podataka ako su se metodi merenja vremenom menjali?
Ima o svemu tome članaka na mom sajtu:
:arrow:
http://www.meteologos.rs/meteoroloska-m ... 99-godine/
:arrow:
http://www.meteologos.rs/meteoroloski-d ... -i-srbiji/
:arrow:
http://www.meteologos.rs/beograd-srednj ... na-vracar/
Merenja na Senjaku je vršio Vladimir Jakšić (1824-1899) pune 52 godine, od početka 1848. do kraja 1899. godine.
Merenja su vršena Six-termometrom, što znači da je merio minimalnu i maksimalnu temperaturu.
Dakle, nije bilo časovnih merenja, već su termometri očitavani i otresani jednom dnevno, svake večeri (ne znamo tačan termin).
Urađena je homogenizacija ovih starih merenja, koja je dala više nego odlične rezultate. Članak na trećem priloženom linku govori upravo o tome.
Što se tiče homogenizacije novijih podataka sa Vračara, nije urađena homogenizacija zbog promenjene metodologije merenja i osmatranja, mislim na očitavanje minimalnih i maksimalnih temperatura u 21 čas umesto u ponoć.
Inače, nema neke naročite potrebe da se tako nešto uradi, jer dobijene vrednosti bi se nakon homogenizacije minimalno razlikovale.
Mada, ja sam čvrst zagovornik teze da se sve mora "dovesti pod konac".
Šta reći osim - da sam zaposlen u RHMZ-u, i taj posao bih odradio. Ali... :roll:
