Šta je novo?
Od:
Filteri

Vreme i klima u Beogradu

Moze li ljudski rod ista učiniti ako se ostvari vrlo visoka temperatura ili vrlo niska temperatura na nivou globalne klime
Jok ... ič ... nula

Čemu onda ?

Jednostavno samo postoje neke mere i radnje koje ce učiniti prilagodjavanje lakšim i to :

U slučaju zagrevanja imati što više mesta sa ,,proizvodnjom,, vode
U slučaju zahladjivanja imati što više mesta sa proizvodnjom energije

Drugo nema ništa

U oba slučajeva bez obzira na naše činjenje ili ne činjenje , doći ce do selektivnih katastrofalnih posledica po ljudski rod
a što je vec bilio i ko zna koliko puta ponovilo


I opet idemo i ići ćemo i dalje

:sesir:
 
boca-ica":etfv9qnm je napisao(la):
Moze li ljudski rod ista učiniti ako se ostvari vrlo visoka temperatura ili vrlo niska temperatura na nivou globalne klime
Jok ... ič ... nula

Čemu onda ?
Kliknite za proširenje...

Postavio si pitanje, a odgovor znaš. :D

Stalno se radi o lepim starim pričicama, ali naravno - uvek u nekom novom "pakovanju", sa ciljem da se lakše i brže "progutaju" i "provare"...
 
Slabo mi šta u Bgdu mozemo menjati na globalnom nivou :(
Poenta je u odnosu na predstojece vreme i klimu - činiti boljitak ka lakšem i lepšem životu u Bgd, uticanjem na mirko klimu
Sa 4 strane ove teme iz 2017 :
1. Sve ravne Bg krovove popraviti naročito hidroizolaciju i ozeleneti , kako bi značajno bila promenjena termologija grada
2. Zustaviti smanjivanje i zagadjivanje vodenih površina kao i uništavanje njihovog priobalja, a iste povecati brojem Bg fontanama
3. Zaustaviti trend izgradnje Bg.arhiktektoskih kubusa i primeniti nove stepenaste i ovalne oblike zgrada (termodinamika)
Kliknite za proširenje...

U odnosu na predhodni period sada se ipak preduzima nešto za boljitak Bg klime

Da se ovo ne bi prelilo na političku stranu,
suzdržacu se nabrajanja i pohvala tih pozitivnih započetih projekata a da ih ima , ima ih :kk:

Treba nastaviti na insistiranju sporovodjenja bar ova tri osnovna koraka radi lakšeg , lepšeg života u odnosu na prestojecu klimu i vreme

:sesir:
 
Vreme i klima će biti takvi kakvi će biti...

Bez obzira na to, treba ulagati u ekološku zaštitu i energetsku efikasnost u svim gradovima, pa tako i u Beogradu.

Ali (opet mora to "ali"), ne znam čemu se u tom smislu možemo nadati, s obzirom na žalosno stanje elementarne higijene u gradu.
 
Svako malo se pojave vesti o još nekoj nimalo očiglednoj posledici klimatskih promena. Primeri su pomeranje geografskih granica prostiranja bioloških vrsta što može potpuno da poremeti biološku ravnotežu nekog lokalnog eko sistema koja se stabilizovala hiljadama godina. Naprimer napredovanje u veće gegrafske širine opasnih ili invazivnih vrsta iz tropskih područija. Širenje područija biljnih štetočina što može da poremeti i poskupi proizvodnju hrane. Širenje bolesti čiji recimo životinjski prenosioci menjaju oblast koju naseljavaju (komarci, miševi, ptice ...). Izumiranje korala ili promena kiselosti okeana koja menja uslove razvoja planktona koji su osnova čitavog lanca ishrane u moru. I sve to nastupa daleko pre najavljenih velikih promena temepatarure. Sa ovim apokaliptičkim požarima u Grčkoj i na mnogim drugima mestima, upravo je postala jasna još jedna opasnost: požari.

Zagrevanje atmosfere (tj više energije u atmosferi) ima za posledicu ne samo veće temperature, zatim veću vlažnost, nego i jače vetrove. Danas se pojavio jedan apsolutno zastrašujući snimak iz samog srca požara. Čovek je hteo da spasi mačku pa je nehotice zaključao sam sebe izvan kuće, upravo kad je svuda oko njega besneo požar. Ono što je ovde najupečatljivije je fantastičan vetar, maltene orkan, koji je duvao, verovatno podstaknut i vrelinom vatre, koji nam bolje nego bilo šta drugo pokazuje koliko bi eventualni pokušaji gašenja pri ovakvom vetru bili savršeno apsurdni i smešni. Ovako nešto niko i ne pokušava da gasi. Pa ispada će jedna od posledica većih temperatura koje duže traju biti DRASTIČNO veća verovatnoća da se poklope dani velikih vrućina sa jakim vetrom (jačim nego što su obično duvali do sada). To bi moglo da znači da postoji ozbiljna opasnost da ćemo za par decenija u požarima izgubiti većinu šuma u umerenom klimatskom pojasu.

Pogledate ovaj zastrašujući snimak.

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=FpFwMtmj4W8[/youtube]

A zbog već opisane veće vlage u vazduhu odmah posle ovih požara Grčku su zahvatile i poplave.

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=8ZZ2Cj9tDqo[/youtube]

Za sada uživajte u klimatskom trejleru: "Uskoro i u Vašem biskopu ..."
 
Sve mi je jasno ovo kad vidim i kakve nas promene očekuju.

 
Požari i poplave su nešto što se, nažalost, dešava SVAKOG dana i SVAKE godine, i to na RAZLIČITIM tačkama planete.
 
Da, samo što od visine temperature i trajanja vrućih perioda zavisi koliko je zelenilo suvo i podložno lakom paljenju, a od vetra zavisi brzina širenja i lakoća suzbijanja. Naprimer, proseci kroz šumu su jedina preventiva koja postoji, a ako duva iole jači vetar ona je potpuno neefikasna.
 
Kao što vidimo, ovog leta kod nas faktički nije bilo velikih vrućina, dok je severna i severozapadna Evropa već duže vremena na udaru visokih temperatura.

E tako je isto i kod svih meteoroloških (vremenskih) pojava i klimatskih procesa, odnosno sve (prirodne) pojave i (prirodni) procesi na planeti su "tačkastog", odnosno lokalnog ili regionalnog karaktera, u cilju održanja ravnotežnog stanja kod svih pojedinačnih (prirodnih) parametara, a sa krajnjim ciljem održanja GLOBALNOG ravnotežnog stanja na Zemlji.
 
Ne smeju se mešati dve nezavisne stvari: to što neka pojava, kao naprimer vreme, ima naoko slučajni karakter u lokalu i u manjim vremenskim periodima, ne mora da znači da je njena srednja vrednost nula, ili da nema jasan trend kad se gledaju veće površine i duže vreme.
 
Naravno, negde je trend ravan nuli (0), negde je trend (+), a negde je trend (-).

Dakle, situacija je vrlo dinamična, i neretko se menja na vremenskoj skali kraćoj od (svega) 24 sata.
 
Jul 2018 - grad Nuuk na Grenlandu

Srednja mesečna temperatura ovog jula biće oko proseka, čak i malo ispod.

:arrow: http://www.pogodaiklimat.ru/monitor2.ph ... &year=2018

U većini prethodnih meseci temperature su tamo manje-više oko proseka (+/- 1 stepen).


Je l' to beše ona konstantna priča o tome kako je zagrevanje na Arktiku ubedljivo najintenzivnije...
Nema od te prazne (globalne) priče ništa...
 
Je l' to beše ona konstantna priča o tome kako je zagrevanje na Arktiku ubedljivo najintenzivnije...
Nema od te prazne (globalne) priče ništa...
Kliknite za proširenje...
Tako je. Sezona kupanja na Arktiku je u punom jeku. Sasvim uobičajena pojava u tom delu sveta. Sve je u redu. :kk:

RECORD-SETTING HEAT
Finnmark’s Pasvik (Finnish Paatsjoki) village in Northern Norway basked within a record 33.3 ℃ summer heat, and Nordland’s Drag village in Tysfjord municipality sweltered under summer air temperatures of 33.7 ℃.

Within Norway’s Arctic Circle, Nordland’s capital of Bodø set a surprising, new record for air temperatures at 30.4 ℃: – the first recorded instance of warm air temperatures within the Arctic Circle surpassing 30 ℃ since 1953; when Norway began recording meteorological data.
Kliknite za proširenje...
http://norwaytoday.info/news/record-bre ... eat-troms/

Pogledajte prilog 1

 
stalno me ova rasprava podseti na jednog republikanskog senatora koji je u nekom hladnijem (ali, eto, ne bas zimskom) mesecu uneo u senat grudvu snega i, po njegovom licnom utisku, rasturio sve zavere globalnog otopljavanja.

i on se isto kao Vladivoje razume u razlike izmedju vremena i klime, i to nam je jos na vreme ovde svima spocitao.
onako argumentovano.

a ti Dejane, ako je na severu norveske bilo +32 negde na planeti je sigurno -32 i sta 'oces.
sve se lepo vraca na 0 iliti u ravnotezu.
 
Tako je.

Temperaturni (i svaki drugi) ekstremi se javljaju svakodnevno, na različitim tačkama planete, a sve u cilju održanja GLOBALNOG ravnotežnog (temperaturnog i svakog drugog) stanja na planeti.
 
Najveći deo ovogodišnjeg kasnog proleća i dosadašnjeg toka leta je prošao u znaku povećane vlažnosti vazduha, usled promenljivog i nestabilnog vremena, sa čestim popodnevnim lokalnim pljuskovima i grmljavinom.

Ovakvi vremenski uslovi traju još od aprila meseca, što znači da je ovog leta omorina (sparina) glavni problem.

Iskreno, ja ne pamtim da je u skorije vreme bilo leta sa tako dugotrajnim i intenzivnim omorinama.

Nažalost, kako stvari stoje, ovakvo teško vreme će se nastaviti i tokom avgusta, što znači da će najverovatnije do samog kraja leta biti povećane vlažnosti vazduha, pošto se za sada ne nazire neka dugotrajnija stabilizacija vremena.


Evo tabele za izračunavanje toplotnog indeksa (subjektivnog osećaja temperature):

 
Upravo tako. Bre, gledam AccuWeather pre dva dana, vlagurina ujutru 91%, popodne 85%, uveče 95%. Gledam i ne verujem. Vijetnam bogte.
Istina, lepa strana svega toga je što je sve još uvek zeleno i procvetalo i što dobro dođe za poljoprivredu i vodostaj. Al zato svaki ne-rekreativni boravak napolju u gradskoj sredini postaje agonija.
 
Tačno.

Ovog leta je obična šetnja gradom postala agonija, čak i za mene koji sam veoma otporan na razne vremenske uslove.

Kažem, ne pamtim da sam se ikada u životu toliko znojio kao što se to dešava ovih dana (inače se veoma retko znojim).

Po meni, ono prošlo (ekstremno toplo) leto 2017. godine je bilo mnogo podnošljivije od ovoga koje je znatno manje toplo, ali zato sa velikom vlagom.
 
Jedna od znacajnijih mera pri takvim i dr. situacijama je da urbana sredina ima zadovoljavajuci broj javnih cesmi.

U tom slucaju kretanje i boravak bi bio laksi prostim osvezenjem vodom
Ovako ni najavljen mali broj cesama za postavljanje nije isposstovan te opsti i lokalni klimatski uslovi jasno opominju sve ,
pa i nadlezne da ta borba ne moze sa ,,polako i lako cemo,,
:sesir:
 
Da, potrebno je još javnih česmi po gradu, a posebno po većim parkovima i izletištima (Košutnjak, Topčider, Zvezdara, Lipovička šuma, itd...).

Međutim, krećući se po raznim gradovima Srbije, moram da kažem da Beograd još i ima koliko-toliko javnih česmi, za razliku od većine ovdašnjih gradova, u kojima je veoma malo lokacija gde se ljudi mogu osvežiti vodom.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=555994#p555994:1wmgw1b1 je napisao(la):
Dordevic » 31 Jul 2018, 10:46[/url]":1wmgw1b1]stalno me ova rasprava podseti na jednog republikanskog senatora koji je u nekom hladnijem (ali, eto, ne bas zimskom) mesecu uneo u senat grudvu snega i, po njegovom licnom utisku, rasturio sve zavere globalnog otopljavanja.

i on se isto kao Vladivoje razume u razlike izmedju vremena i klime, i to nam je jos na vreme ovde svima spocitao.
onako argumentovano.

a ti Dejane, ako je na severu norveske bilo +32 negde na planeti je sigurno -32 i sta 'oces.
sve se lepo vraca na 0 iliti u ravnotezu.
Kliknite za proširenje...
Garant je u Sahari negde -32 al NASA ne sme da objavi takvu informaciju. Stalno lažu i obmanjuju narod napaćeni
 
Momci, malo ste neozbiljni za ovako ozbiljnu temu. :D

ZumO, upiši u tabelu za jul 2018. 23,2 stepena.

Jul 2018. temperaturno spada u kategoriju NORMALNO.
Tokom celog meseca imali smo ujednačene temperature, bez velikih oscilacija.
Apsolutni temperaturni maksimum u mesecu iznosi samo 32,2 stepena, a izmeren je 21. jula.
Inače, srednja višegodišnja vrednost apsolutnog mesečnog maksimuma za jul iznosi 35,5 stepeni (dakle, ove godine 32,2 stepena).

:arrow: http://www.pogodaiklimat.ru/monitor2.ph ... &year=2018
 
Pogledajte dijagram relativne vlažnosti u Beogradu. I to je sama sredina leta, nedelja dana između Jula i Avgusta. Koliki je prosek? Iznad 70% ? Teško nama ako je ovo najava budućeg nivoa vlažnosti u Beogradu.


Padavine u Julu.

Pogledajte prilog 1
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh