Šta je novo?

Vreme i klima u Beogradu

Eto, Zuma, sada si se na kraju uhvatio i za engleski jezik, kao da niko ovde toliko ne zna taj jezik. :shock:
Po tebi, niko ništa ne zna, a pogotovo ne može znati, a ni saznati ako ne zna engleski. :roll:

Rekoh da čak i oni koji ne znaju ni E od engleskog imaju na raspolaganju Google Translate, tako da na osnovu takvog prevoda mogu da izvuku najosnovniji kontekst onoga o čemu se priča.

Sada se hvataš za jezik, umesto da pružiš bar jedan od toliko traženih argumenata, koji su konkretne prirode, a ne nešto što je globalno, nedorečeno, nekonkretno i uopšteno...

Dalje, vidim da nema tvog konkretnog odgovora ni na jedno od mojih prethodnih pitanja.

Ti sada pričaš o jeziku kao o nekoj tobožnjoj prepreci za (ne)razumevanje problematike, a ja sve vreme pričam o meteo brojkama, koje su pokazale ono što su pokazale.

Jednostavno, ako već toliko želiš da dokazuješ da je zagrevanje globalno, kreni od države do države, od stanice do stanice, pa nam svima pokaži to "epohalno otkriće".

Kreni prvo od omiljenog Arktika, za koji odavno laprdaju da se istopio od zagrevanja.
Međutim, probaj da se setiš, nije to bilo davno, podaci sa Arktika ne mogu da pokažu da tamo uopšte ima zagrevanja, a kamoli još da je zagrevanje najintenzivnije, kako tvrde oni koje ti sa tolikim žarom ovde predstavljaš.

Dakle, kada uspeš da demantuješ moju tvrdnju, zasnovanu na meteo podacima, da ne postoji zagrevanje na Arktiku, onda možemo dalje da pričamo...
 
Po želji. Evo dela Američkog zvaničnog izveštaja o klimi, o zagrevanju Arktika. Ukratko, ne samo da se zagreva, nego se zagreva dva puta brže od globalnog rasta temparatura. U originalnoj verziji teksta na sajtu postoje reference sa linkovima na izvore podataka. Ako neko želi da ovo prepriča na Srpski, svaka čast. Ja jednostavno nemam ni vremena ni volje za to.

11.2.1 Alaska and Arctic Temperature

Surface temperature—an essential component of the arctic climate system—drives and signifies change, fundamentally controlling the melting of ice and snow. Further, the vertical profile of boundary layer temperature modulates the exchange of mass, energy, and momentum between the surface and atmosphere, influencing other components such as clouds. , Arctic temperatures exhibit spatial and interannual variability due to interactions and feedbacks between sea ice, snow cover, atmospheric heat transports, vegetation, clouds, water vapor, and the surface energy budget. , , Interannual variations in Alaskan temperatures are strongly influenced by decadal variability like the Pacific Decadal Oscillation (Ch. 5: Circulation and Variability). , However, observed temperature trends exceed this variability.

Arctic surface and atmospheric temperatures have substantially increased in the observational record. Multiple observation sources, including land-based surface stations since at least 1950 and available meteorological reanalysis datasets, provide evidence that arctic near-surface air temperatures have increased more than twice as fast as the global average. , , , , Showing enhanced arctic warming since 1981, satellite-observed arctic average surface skin temperatures have increased by 1.08° ± 0.13°F (+0.60° ± 0.07°C) per decade. As analyzed in Chapter 6: Temperature Change (Figure 6.1), strong near-surface air temperature warming has occurred across Alaska exceeding 1.5°F (0.8°C) over the last 30 years. Especially strong warming has occurred over Alaska’s North Slope during autumn. For example, Utqiagvik’s (formally Barrow) warming since 1979 exceeds 7°F (3.8°C) in September, 12°F (6.6°C) in October, and 10°F (5.5°C) in November.

Enhanced arctic warming is a robust feature of the climate response to anthropogenic forcing. , An anthropogenic contribution to arctic and Alaskan surface temperature warming over the past 50 years is very likely. , , , , One study argues that the natural forcing has not contributed to the long-term arctic warming in a discernable way. Also, other anthropogenic forcings (mostly aerosols) have likely offset up to 60% of the high-latitude greenhouse gas warming since 1913, suggesting that arctic warming to date would have been larger without the offsetting influence of aerosols. Other studies argue for a more significant contribution of natural variability to observed arctic temperature trends , and indicate that natural variability alone cannot explain observed warming. It is very likely that arctic surface temperatures will continue to increase faster than the global mean through the 21st century. , , ,

https://science2017.globalchange.gov/chapter/11/

----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Drugi izvor:

Arctic Report Card: Update for 2017

Arctic Essays
Surface Air Temperature

Highlights

- The average annual surface air temperature anomaly over land north of 60° N for October 2016-September 2017 was the second highest (after 2015-2016), in the observational record beginning in 1900.
- Arctic air temperature continues to increase at double the rate of the global mean air temperature increase.
- Extreme Arctic-wide air high temperatures were observed in autumn 2016 (October-December); extensive regions over the central Arctic showed anomalies exceeding +5° C. These conditions were primarily due to southerly winds moving warm air into the Arctic from the mid-latitude Pacific and Atlantic oceans.
- Neutral temperature anomalies occurred across the central Arctic Ocean with weak sea level pressure gradients. Like summer 2016, summer 2017 weather conditions did not support rapid summer sea ice and ice sheet loss.

Arctic surface air temperature is an indicator of regional and global climate change. Although there are year-to-year and regional differences in air temperatures due to natural variability, the magnitude and Arctic-wide character of the long-term temperature increase is a major indicator of global warming and the influence of increases in greenhouse gases (Overland, 2009; Notz and Stroeve, 2016). We report on the spatial and temporal variability of Arctic air temperatures during the period October 2016 through September 2017, the 12-month period since the end of the previous reporting period in Arctic Report Card 2016.

After a very warm autumn across the Arctic 2016 and a warm winter on the Asian side, spring and summer 2017 had near-average air temperatures relative to the 1981-2010 climatology. Spring and summer 2017 temperatures were reminiscent of conditions (see essay on Terrestrial Snow Cover) before the long-term temperatures increases that began in the 1990s. The impact of the 2017 spring and summer conditions is seen throughout the contributions in Arctic Report Card 2017. For instance, there was more snow in spring and less sea ice and ice sheet melt in summer. The 2017 fire season was not unusual. Unlike many recent years of the previous decade, where high sea level pressure dominated the Arctic region, weak low pressure systems were observed in spring and summer 2017. The latter is more consistent with atmospheric and wind forcing patterns typically observed prior to 2007 (Overland et al., 2017), and runs counter to the conditions driving the longer-term trends reported throughout Arctic Report Card 2017.

Mean Annual Land Surface Air Temperature

At +1.6° C, the mean annual surface air temperature (SAT) anomaly for October 2016-September 2017 for land stations north of 60° N is the second highest value (after 2016) in the record starting in 1900 (Fig. 1). Currently, the Arctic is warming at more than twice the rate of global mean temperatures (Fig. 1).

overland-Fig1.png

Arctic and global mean annual land surface air temperature anomalies
Fig. 1. Arctic (land stations north of 60° N) and global mean annual land surface air temperature (SAT) anomalies (in °C) for the period 1900-2017 relative to the 1981-2010 mean value. Note that there were few stations in the Arctic, particularly in northern Canada, before 1940. The data are from the CRUTEM4 dataset, which is available at http://www.cru.uea.ac.uk/cru/data/temperature/.

The greater rate of Arctic temperature increase, compared to the global mean increase, is referred to as Arctic Amplification. Mechanisms for Arctic Amplification include: reduced summer albedo, due to sea ice and snow cover loss; the increase of total water vapor content in the Arctic atmosphere; a summer decrease and winter increase in total cloudiness (Makshtas et al., 2011; Lenaerts et al., 2017); the additional heat generated by newly sea-ice free ocean areas that are maintained later into the autumn (Serreze and Barry, 2011); and the lower rate of heat loss to space in the Arctic relative to the subtropics, due to lower mean surface temperatures in the Arctic (Pithan and Mauritsen, 2014). Arctic warming has also been influenced by past air pollution reductions in Europe (Acosta Navarro et al., 2016).

https://arctic.noaa.gov/Report-Card/Rep ... emperature
 
Hvala na tolikom trudu, ali Zuma, nije to to.
I ti vrlo dobro znaš o čemu ja ovde pričam od samog početka.
Znaš, a praviš se nevešt, podnoseći ljudima pod noseve nešto što nije dokazivo, jer je iz "druge ili treće ruke".

To što si ovde po ko zna koji put prezentovao su opet nekakvi izveštaji, dakle nešto što je indirektno ili posredno.
Ja sve vreme govorim o direktnom ili neposrednom, a to su temperaturni podaci po mesecima i godinama, koje sam i predstavio na prethodnim stranicama.
Da li si ti predstavljene konkretne temperaturne podatke uopšte pogledao (?).
Izgleda da nisi. Jer, da jesi, ne bi se dalje upuštao u bilo kakve polemike o globalnom zagrevanju.


Mesečni podaci za većinu svetskih meteo stanica su ovde:
:arrow: http://climexp.knmi.nl/selectstation.cg ... @somewhere


Mesečni podaci za stanice sa Arktika su ovde:
:arrow: http://nwpi.krc.karelia.ru/e/climas/Tem ... l_menu.htm (ovaj link ne radi već 3 dana, ne znam zašto)


Mesečni podaci za stanice sa Antarktika su ovde:
:arrow: https://legacy.bas.ac.uk/met/READER/sur ... ionpt.html


Kada podaci KONKRETNIH meteo stanica sa OVIH linkova budu pokazali da se radi o zagrevanju, i da je to zagrevanje globalne prirode (kako se uporno tvrdi) - onda ćemo da nastavimo priču...

Poštedi mene i druge naknadno sastavljenim "izveštajima", koje može da sastavi i objavi svako ko želi da ih sastavi i objavi...
 
Meteorološki podaci Beograda, ali i drugih evropskih gradova su pokazali da je veći deo Evrope na samom kraju 1980-ih godina ušao u toplu klimatsku fazu, koja, kao što vidimo, traje tridesetak godina.

Posmatrajući evropske meteo podatke iz 18, 19. i 20. veka uočava se naizmenično smenjivanje toplijih i hladnijih klimatskih faza različite dužine trajanja.

Najduža hladnija klimatska faza u Evropi je trajala više od 40 godina (period 1873-1915. godina), dakle tačno 43 godine.
Najduža toplija klimatska faza u Evropi je upravo ova aktuelna faza, koja, kao što vidimo, traje već 30 godina.

S obzirom na dužinu trajanja hladne klimatske faze (43 godine), sasvim je realno očekivati da će i ova aktuelna topla klimatska faza trajati približno toliko, ili nešto duže/kraće.

Na osnovu analize klimatskih faza na području Evrope, meteorolog Nedeljko Todorović i ja smo dali procenu da će aktuelna topla klimatska faza na području Evrope trajati bar još 10-20 godina.

Dakle, posle 2030. godine bi trebalo da se postepeno smanjuje učestalost vrućih leta, a da se istovremeno povećava učestalost nešto hladnijih zima u većem delu Evrope, tako da bi srednje godišnje temperature u većini godina bile manje-više oko proseka.
Naravno, to nikako ne znači da neće biti vrućih leta, toplih zima i toplih godina, već će njihova frekvencija (učestalost javljanja) biti u opadanju.

Ostaje nam da vidimo da li će tako i biti, ali mi verujemo da hoće.

Kao što smo videli, "prognoze" od strane klimatskih alarmista iz 1970-ih godina ne da se nisu ostvarile, već su posle nekih petnaestak godina od saopštavanja takvih njihovih "prognoza" i "procena" - temperature u Evropi krenule u sasvim suprotnom pravcu od tada očekivanog (ledenog doba). :roll:

Ako je i od alarmista, a jeste - mnogo je.
 
Na osnovu čega prognoze da će trajati 10-20 godina ?

Dobro, OK nema klimatskih promena a gde nestaju glečeri ? Ako postoje tvrdnje da se oni vekovima formiraju kako sada nestaju. Nestaju pred našim očima.

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=ur4I8tYnxP4[/youtube]
 
Rekoh iznad na osnovu čega očekujemo to što očekujemo.
Jedino još da nacrtam, ali izgleda da ni to ne bi bilo dovoljno...

A na osnovu čega su procene da će zagrevanje (i to još globalno) trajati 100 godina (?!). Hajde, pokušaj da mi to objasniš.

Drugo, odakle ti to da se glečeri vekovima formiraju (?!). Po tebi, ispada kao da se stalno nagomilavaju (?!).
Glečeri ne nestaju, već se tope samo tokom leta.
Sasvim logično, zar ne (?).

Treće, mani me te interesne grup(ice) alarmista, nazvane National Geographic.
Ove snimke mogu i ja da napravim, snimam malo zimi, malo leti, pa onda kombinujem onako kako želim da ispadne prikazivanjem...

Četvrto, rekoh da je Evropa u toploj fazi, zato se i glečeri tope više nego u hladnijim fazama.
I to je valjda logično i normalno.

Sigurno nije nelogično, nenormalno i neočekivano, kako nam to National Geographic želi prikazati.
 
Glečeri nestaju.
Vekovima su bili tu, leti se topili , zimi rasli ali sad pred nama nestaju.
Nema šta da prikazuje kad smo sami svedoci.
 
Nisu glečeri tu vekovima, postojao je topao srednjovekovni period, za tvoju informaciju, kada ih je bilo manje nego što ih ima danas.

Nisi mi odgovorio na pitanje na osnovu čega je procenjeno i prognozirano da će globalno zagrevanje trajati 100+ godina.

Što se tiče video-snimka, previše gledaš TV, a premalo uključuješ mozak.
 
Ali Vladivoje, zar ne misliš da 6 milijardi ljudi (uzimam tu brojku kao prosek perioda 1980 - 2030) sa sve svojim industrijskim, energetskim i drugim potrebama za resursima, ipak moraju da imaju određeni uticaj na planetu i njenu klimu?
Kao neko ko ''veruje'' u Efekat leptira (Butterfly effect) i kauzalitet, ja ne mogu da prihvatim stavove da čovečanstvo nema svog udela u klimatskim promenama. Koliki je on tačno, to ne znam. Niko ne može da zna, jer je previše promenljivih. Ali očigledno je da ima uticaja.
 
Naravno i nažalost, ljudi imaju uticaja na klimu, ali uglavnom na lokalnom, a ređe na regionalnom nivou.

O uticaju čoveka na globalnu klimu nema govora.

E sad, što se tiče ekoloških činilaca, kod njih čovek ima znatno veću ulogu nego kod modifikovanja klimatskih uslova, jer je zagađenje nešto što je znatno šireg obima i zahvata znatno veća prostranstva na planeti, u odnosu na vremenske pojave koje su veoma lokalnog karaktera.

Čovek jeste globalni zagađivač planete, i to se, nažalost, primećuje i na globalnom nivou.
Ali, uticaj čoveka na globalnu klimu je toliko minoran, zato što su vreme i klima proizvod više globalnih elemenata koji ih određuju (Sunčeva aktivnost, vulkani, raspored baričkih sistema - ciklona i anticiklona, mlazne struje, kosmička zračenja, itd...).

Dakle, vreme i klima su jedno (oni su proizvod više globalnih faktora), dok su ekologija i aero-zagađenje (i ostale vrste zagađenja) nešto sasvim drugo (zagađenje je rezultat delovanja čoveka na lokalnom nivou).

Da budem jasniji, vreme i klima su proizvod globalnih faktora, tako da na njih ne može da utiče čovek svojim zagađivanjem na globalnom nivou, jer je zagađenje proizvod delovanja čoveka na lokalnom nivou. Zbog toga se klimatski uslovi malo modifikuju, ali samo u urbanim područjima.

Sa druge strane, ekološki problemi su rezultat ljudske aktivnosti na lokalnom nivou, ali može se slobodno reći da je čovek uzročnik ekoloških problema na globalnom nivou, zbog šire prostorne rasprostranjenosti izvora zagađenja na planeti.

Dakle, čovek jeste uzročnik ekoloških problema na globalnom nivou, ali može da delimično modifikuje klimu samo na lokalnom nivou, isključivo u urbanim područjima, na globalnom nivou nema šanse.
 
Микроклима може значајно да се измени смањењем површина које повећавају топлоту и повећањем површина са растињем. Али где год погледамо изгледа да се код нас догађа управо супротно. А велики број микроклиматски измењених средина мора да утиче и на макроклиму у добром и лошем правцу.
 
Kad bi sad trebalo da spomenem i objasnim sve što je Vladivoje pogrešno rekao u zadnjih par dana trebalo bi napisati čitav esej, pošto jedva da je nešto od svega toga tačno. Drastičan primer su glečeri, pošto je zaista neverovatno da je i nešto tako očigledno i neupitno uspeo da razume pogrešno. Da ga citiram:

"Glečeri ne nestaju, već se tope samo tokom leta." !?

Nešto što je uz izvesne periodične varjacije postojelo još od poslednjeg ledenog doba sada globalno nestaje. Koji je deo problematike tu uopšte moguće pogrešno razumeti? Da ne umeju da izmere njegovu veličinu ili šta? Tobože nema globalnog otopljenja nego je glečerima iz čista mira palo na pamet da nestaju u čitavom svetu?

Retreat of glaciers since 1850
https://en.wikipedia.org/wiki/Retreat_o ... since_1850

Glacier_Mass_Balance_Map.png

Glacier_Mass_Balance.png
 
Ali da se za početak (i koliko budem imao strpljenja) skoncentrišem samo na podatke o temperaturi pošto me proziva zbog toga. Tobože on barata izvornim podacima sa mernih stanica, a ja se oslanjam na sa njegove strane prezrenu "zvaničnu verziju"? O čemu se radi?

Rekao sam da ko hoće da prati podatke za grafik treba da prati linkove iz moje poruke. Da je to uradio video bi da su korišćeni isti izvorni podaci koje je i on spomenuo i dao link. Međutim Vladivoje i naučnici su na osnovu istih podataka došli do suprotnog zaključka. Problem je u sledećem.

Ako se traži srednja vrednost temperature, nije moguće prosto uzeti srednju vrednost temperature svih mernih stanica. Tu postoji čitav niz problema. Naprimer, jedna merna stanica je na višoj nadmorskoj visini od druge. Pošto je za iste vremenske prlike na većoj visini obično hladnije, ta dva broja nije moguće tek tako sabrati jer nemaju veze jedan sa drugim. Mora da se koristi neka normalizacija. Pa zatim, zamislite da u Francuskoj ima naprimer 20 mernih stanica, a u čitavoj Africi isto toliko. Svaka pojedina merna stanica u Africi tada predstavlja temperaturu daleko veće površine od jedne merne stanice u Francuskoj. Ponovo se brojevi ne mogu prosto sabrati jer ne odslikavaju istu površinu (tj istu količinu toplote - ili energije - na toj površini). Ako bi se to uradilo, temperatura u Francuskoj bi isto toliko uticala na srednju globalnu temperaturu kao i cela Afrika, što je očiglednop pogrešno. Pa zatim, često ponegde fali deo merenja, recimo zimi na Arktiku. Ako bi se uzeli ostali podaci iz te godine, srednja vrednost godišnje temperature bi bila bitno viša pošto fali baš najhladniji deo godine. Što zahteva ili odbacivanje čitave godine ili neku neutralnu interpolaciju nedostajućih podataka. Pa elimisanje toplotnih ostrva oko gradova, itd, itd.

Ukratko, čak i "obično" računanje srednje temperature na osnovu niza mernih mesta je neverovatno komplikovan posao za koji postoji dugačak niz naučnih radova koji se bave samo time, kako uopšte dobiti tu PRAVU srednju vrednost, onu koju bi smo dobili da na svakom kvadratnom metru Zemlje, i na istoj nadmorskoj visini, imamo po jedan termometar. Zatim imamo komplikaciju u vidu temperature mora koga ima više nego zemlje i koje više utiče. Pa imamo pokretne termometre (u brodovima) i one koji čas rade a čas ne rade, ili su nekada promenili način merenja, itd, itd. Obrada i homogenizacija tih podataka je noćna mora.

To da će neko izračunati PRAVU srednju temeperaturu (i zaključiti da nema globalnog zagrevanja), onako amaterski, kod kuće, a da pri tome ne zna Engleski da prati naučnu literaturu iz te oblasti, je veoma teško i zamisliti. A da će razumeti čitavu suludo komplikovanu i multidisciplinarnu oblast klimatskih promena korišćenjem Google translate-a, je ne samo potpuno nemoguće nego i šaljivo. Ne može se završiti fakultet bez literature, profesora i jezika.

Dok priču: "Ovde je toplo, tamo je hladno, pa se to poništava, sve je u prirodi ravnoteža i ciklusi ..." bolje i da ne spominjem da ne bih rekao nešto neprijatno.
 
Sad malo naprednijih linkova i PRAVIH infomacija o izmernim podacima, za Vladivoja i one koji su radoznali i ipak žele da nešto saznaju ili računaju sami.

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=557209#p557209:37h73ks8 je napisao(la):
Zuma » 05 Aug 2018 02:36 am[/url]":37h73ks8]
overland-Fig1.png

Arctic and global mean annual land surface air temperature anomalies
Fig. 1. Arctic (land stations north of 60° N) and global mean annual land surface air temperature (SAT) anomalies (in °C) for the period 1900-2017 relative to the 1981-2010 mean value. Note that there were few stations in the Arctic, particularly in northern Canada, before 1940. The data are from the CRUTEM4 dataset, which is available at http://www.cru.uea.ac.uk/cru/data/temperature/.
Kad se sledi ovaj poslednji link
https://crudata.uea.ac.uk/cru/data/temperature/
dolazi se do izvora podataka za dve baze izmerenih i obrađenih vrednosti temperature CRUTEM i HadCRUT. Objašnjenje šta je koji od njih.

CRUTEM is a dataset derived from air temperatures near to the land surface recorded at weather stations across all continents of Earth. It has been developed and maintained by the Climatic Research Unit since the early 1980s, with funding provided mostly by the US Department of Energy. The lead scientist for most of this work was Professor Phil Jones, though many colleagues have also contributed. In recent years, the Met Office Hadley Centre (MOHC) have also been involved, especially in the regular updating of the operational version of CRUTEM (current version CRUTEM4). CRUTEM has been combined with the MOHC's dataset of sea surface temperatures to provide a near-global dataset of temperatures across Earth's surface, called HadCRUT. For example, the current version HadCRUT4 combines CRUTEM4 and HadSST3. These datasets have been widely used for assessing the possibility of anthropogenic climate change.
Na kraju spomenute stranice i linka imate odgovore na uobičajna pitanja o načinu konstruisanja ove baze podataka "Answers to Frequently-asked Questions".

Još jedan koristan link za skidanje HadCRUT4 baze je i ovaj
https://www.metoffice.gov.uk/hadobs/hadcrut4/

I na njemu postoji koristan FAQ, za još malo učenja o tome kako su sastavljene baze podataka sa temperaturama.
https://www.metoffice.gov.uk/hadobs/hadcrut4/faq.html
 
Sad nešto za igru. Ove baze podataka sa temperaturama je komplikovano čitati, pa su ljudi napravili overlej za Google Earth, gde lako možete birati mernu stanicu i čitati istoriju temperatura. Dakle

Treba da budete u Windowsu i da imate instaliran Google Earth. Zatim otvorite ovaj link

https://crudata.uea.ac.uk/cru/data/crut ... dboxes.kml

i recite da želite da ovaj fajl otvori Google Earth. Dobićete Zemlju podeljenu na crno siva šahovska polja. Ako kliknete na neko od tih polja, iskače prozor sa dijagramom i nizom linkova, za skidanje podataka itd. Klikom na "Stations" dobijete markirane merne stanice, a klikom na "pin" otvara se novi prozor sa podacima iz tog grada. Uživajte.

Inače, ovo je home page ove verzije baze podataka ( takođe ima "Notes (Questions & Answers)" )

Google Earth interface for CRUTEM4 land temperature data
https://crudata.uea.ac.uk/cru/data/crutem/ge/
 
Posle ovog fokusa na podatke o izmerenim temperaturama, evo jednog opšteg pregleda. Naslov je

"Kako znamo da se Zemlja greje?"

Za detalje pogledajte link, ali ukratko, izdvojeno je 11 indikatora. To su:

Rastući:

1. Temperatura vazduha iznad kopna
2. Temperatura površine mora
3. Temperatura vazduha iznad mora
4. Nivo mora
5. Količina akumulirane toplote u moru
6. Specifična vlažnost
7. Temperatura najnižeg, "vremenski aktivnog" sloja troposfere

soc-obs.gif


Opadajući

1. Površina Arktičkog leda u Septembru
2. Ukupna masa glečera
3. Prolećna površina pokrivena snegom u severnoj hemisferi

soc-dec.gif


https://www.metoffice.gov.uk/hadobs/ind ... ators.html
 
Na čitavu seriju prethodnih postova od strane istog autora - nemam nikakav komentar. :roll:

Tek ja nemam vremena, niti sada više želim da ulazim u bilo kakvu diskusiju, sa osobom koja jedino što ume je da ume da pametuje.


Čoveče, odmori bar malo od tolikih lepljenja postova po čitavom forumu, za tvoje dobro.

Jednostavno, ne želim da drugi zbog mene gube svoje dragoceno vreme, ma o čemu da se radilo...

Ako takvi ne umeju da se zaustave (a očigledno je da ne umeju), onda im ja moram pomoći u tome, tako što ću ućutati, za njihovo dobro...
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=557411#p557411:26rvecr2 je napisao(la):
Zuma » Pon Avg 06, 2018 1:33 am[/url]":26rvecr2]Kad bi sad trebalo da spomenem i objasnim sve što je Vladivoje pogrešno rekao u zadnjih par dana trebalo bi napisati čitav esej, pošto jedva da je nešto od svega toga tačno. Drastičan primer su glečeri, pošto je zaista neverovatno da je i nešto tako očigledno i neupitno uspeo da razume pogrešno. Da ga citiram:

"Glečeri ne nestaju, već se tope samo tokom leta." !?

Nešto što je uz izvesne periodične varjacije postojelo još od poslednjeg ledenog doba sada globalno nestaje. Koji je deo problematike tu uopšte moguće pogrešno razumeti? Da ne umeju da izmere njegovu veličinu ili šta? Tobože nema globalnog otopljenja nego je glečerima iz čista mira palo na pamet da nestaju u čitavom svetu?

Retreat of glaciers since 1850
https://en.wikipedia.org/wiki/Retreat_o ... since_1850

Glacier_Mass_Balance_Map.png

Glacier_Mass_Balance.png

Čim uključi mozak i krene da razmišlja videće da nestaju.
I Nedeljko (razgovarao sam sa njim) je u sličnom razmišljanju. Prosečna temperatura i prosečna temperatura posle svega je jako malo porasla šta god da se dešava u svetu.

Neko će da prognozira za 10-20 godina a sami znaju da za sutra ne mogu da daju 100 % tačnu prognozu.
Možemo da se igramo i da dajemo razne teorije.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=557461#p557461:3txp9nzx je napisao(la):
Vladivoje » 06 Aug 2018 10:33 am[/url]":3txp9nzx]Na čitavu seriju prethodnih postova od strane istog autora - nemam nikakav komentar. :roll:
Tek ja nemam vremena, niti sada više želim da ulazim u bilo kakvu diskusiju, sa osobom koja jedino što ume je da ume da pametuje.
Čoveče, odmori bar malo od tolikih lepljenja postova po čitavom forumu, za tvoje dobro.
Jednostavno, ne želim da drugi zbog mene gube svoje dragoceno vreme, ma o čemu da se radilo...
Ako takvi ne umeju da se zaustave (a očigledno je da ne umeju), onda im ja moram pomoći u tome, tako što ću ućutati, za njihovo dobro...
Gle sad drastične promene! Zar nisi TI ovde od početka, sistematski i uporno, promovisao svoju teoriju globalne klimatske zavere, počevši od Novembra 2017.? I to BEZ argumenata, jer argument NIJE nedokazani postulat da je priroda u ravnoteži, pa je sve ovo što se dešava samo "slučajna varjacija". Do toga treba da se dođe, a ne da se od toga pođe. Šta bi sa ćutanjem o tome tokom tih 9 meseci?

I za nisi TI insistirao da se krene odozdo, od stvarno izmerenih temperatura, pošto ne veruješ "zvaničnoj verziji"? I zar nisam JA od početka upozoravao da je to previše komplikovano i vremenski zahtevno, pa je bolje osloniti se na argumente višeg nivoa? Naprimer da je potpuno nemoguće 50 godina odžavati svetsku zaveru svih naučnika iz svih politički suprotstavljenih zemalja, a da dobro plaćeni profesionalci fosilne industrije ne dignu uzbunu pri svakoj većoj grešci koju naučnici naprave? Ili da je krajnje neverovatno da se desetine parametara klime ODJEDNOM počne menjati, dakle SVI ZAJEDNO, neverovatnom brzinom, BAŠ tokom klimatološki mizerno kratkog perioda industrijske revolucije zasnovane na fosilnim gorivima?

Ali ti to nije odgovaralo, pa si hteo "podatke". Pa evo ti podataka. Bez znanja Engleskog, pristupa literaturi, MNOGO vremena i VEOMA dobrog opšteg obrazovanja u prirodnim naukama, nije moguće izračunati čak ni srednju vrednost izmerenih temperatura, a kamoli sa takvom sigurnošću i autoritetom "pravog istraživača iz struke" po forumima pričati o klimi koja je međuzavisna interakcija stotina faktora. I šta ćemo sad?

Amateri i entuzijasti imaju šta da kažu kad je u pitanju praćenje vremena i osnovna obrada izmerenih podataka. To imaš rezultata i to ti ne sporim. Ali amaterski pričati o naučnim detaljima klimatskih promena uz tvrdnju da bolje znaš od maltene svih naučnika sveta, to je već apsurd.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=557469#p557469:2uqjtadd je napisao(la):
Žika » 06 Aug 2018 10:53 am[/url]":2uqjtadd]
Čim uključi mozak i krene da razmišlja videće da nestaju.
I Nedeljko (razgovarao sam sa njim) je u sličnom razmišljanju. Prosečna temperatura i prosečna temperatura posle svega je jako malo porasla šta god da se dešava u svetu.

Neko će da prognozira za 10-20 godina a sami znaju da za sutra ne mogu da daju 100 % tačnu prognozu.
Možemo da se igramo i da dajemo razne teorije.
Naveo sam 10 aspekata klime koji se svi odjednom i NAGLO menjaju baš sad. I dao dijagrame promene za svaki. Kolike su šanse da to sve ZAJEDNO bude slučajno? Dakle sam događaj, njegova često veoma velika brzina promene, i niz takvih događaja zajedno.

Rastući:
1. Temperatura vazduha iznad kopna
2. Temperatura površine mora
3. Temperatura vazduha iznad mora
4. Nivo mora
5. Količina akumulirane toplote u moru
6. Specifična vlažnost
7. Temperatura najnižeg, "vremenski aktivnog" sloja troposfere

Opadajući:
1. Površina Arktičkog leda u Septembru
2. Ukupna masa glečera
3. Prolećna površina pokrivena snegom u severnoj hemisferi

I to je daleko od potpunog spiska. Postoje i širenje granice prostiranja tropskih biljnih i životinjskih vrsta na sever i jug. Širenje bolesti i mikroorganizama. Promene u salinitetu mora, izumiranje korala. Daleko češći ekstremni vremenski događaji. Čak postoje i ozbiljne naznake nestabilnosti glavnih visinskih strujanja oko Zemlje. Itd.

Šta bi to JOŠ trebalo da se desi pa da zaključimo da bi "za svaki slučaj" (ako ništa drugo), bilo bolje da ipak preduzmemo nešto ozbiljno?
 
Spiralni dijagrami su zanimljivi zato što lako vizuelizuju trend u podacima u kojima postoji sezonska zavisnost. Ako ne radi animacija kliknite na nju ili kompletno skinite sliku.

Promena srednje globalne temperature u odnosu na referencu u godinama 1851.-1900.

animated2opt10lossy80virq_185001-201606.gif


Isto, ali su prikazane apsolutne globalne temperature, a ne promena te temperature u odnosu na referencu. Krug je asimetričan u odnosu na centar zato što na severnoj hemisferi ima više kopna, pa leto na severu "proizvodi" veće temperature nego leta na velikom okeanu u južnoj hemisferi. Tj voda bolje apsorbuje i akumulira energiju od kopna.

animated2opt10_hadcrut4-gl_abs_1850m0-2017m4.gif


Apsolutna ukupna površina arktičkog leda od 1979. do 2016. godine. Vidite i velike sezonske varjacije površine leda između leta i zime (asimetričnost krive), ali i da se prosečna vrednost poluprečnika godišnjeg "kruga" nezadrživo smanjuje, odnoso da led uporno nestaje i da je linija na kraju leta, u Septembru, sve bliža tome da prođe kroz nulu. Tada će nestati sav stari, višegodišnji led, i ostaće samo novi sezonski, tj onaj koji se stvara tokom jedne zime i sasvim nestaje leti. A to znači promenu albeda (refleksivnosti) Zemlje, tj manje bele boje i zato manje odbijanja toplote u svemir i više zadržavanja na Zemlji, itd, itd ...

icevol.gif


Izvor i objašnjenja dijagrama su ovde

Spirographs, Tim Osborn
https://interpretingcc.wordpress.com/20 ... irographs/
 
Priznajem da zaista ne uspevam da pronađem modalitet komunikacije sa osobom koja na predstavljene KONKRETNE i EGZAKTNE MESEČNE TEMPERATURNE PODATKE sa Arktika i Antarktika reaguje govoreći mi da je to "moje mišljenje", i još da je to "pogrešno mišljenje" (?!?!). :shock:

Pazite, predstavljeni su KONKRETNI temperaturni podaci, čak i sa grafikonima sa meteo stanica, i na sve to dobijam odgovor da "razmišljam pogrešno" (?!?!) :shock:

Naravno, uz sve to uporno se stavljaju kojekakvi šatro izveštaji, iz nekakvih globalnih agencija, i to na osnovu navodno prikupljenih podataka.

Vidite, očigledno je da se predstavljeni KONKRETNI TEMPERATURNI PODACI razlikuju od izveštaja agencija.

I, šta ćemo sada (?). Šta mislite, šta je tačnije - KONKRETAN TEMPERATURNI PODATAK sa stanice ili naknadno sročen izveštaj nekakve globalne agencije (?).



Ovde je pomenuta homogenizacija podataka, ali homogenizacija podataka se radi u slučaju izmenjenih uslova kod merenja, a ne u svrhu onoga kako je ovde navedeno.

Na kraju, bitan je sirov, originalan podatak, da bi moglo da se vidi šta i kako dalje u slučaju da je potrebno vršiti homogenizaciju podataka.

Takođe, pomenute su neke nadmorske visine i još štošta, što sada nije relevantno za ovu priču oko zagrevanja.

Jednostavno, imamo mesečne ili dnevne podatke sa svetskih stanica i dovoljno je videti kakvi su trendovi, ako ih ima.
Nikakva mudrost nije potrebna da bi se uočili trendovi, čak i golim okom se može videti.

Ali ne, bitno je stavljati kilometarske postove, "začinjene" nekakvim globalnim crtkarijama, pa onda pričati o nekakvoj homogenizaciji (a istovremeno ne znati čemu ona služi kod meteo podataka), pričati o svemu i svačemu, pa na kraju čak pričati i o engleskom jeziku (lista čudesa je zaista impozantna)... :shock:

Ali ipak, kao i u svemu u životu, pa tako i u komunikaciji - nebitan je kvantitet, već je bitan jedino kvalitet i smisao komunikacije.

Zuma, ja sam "nezgodan" sagovornik za ovu temu, jer sam jedan od najvrsnijih poznavalaca meteoroloških podataka na prostoru cele bivše Jugoslavije (tako su mi mnogi rekli, čak i oni iz RHMZ-a).
 
Očigledno da nisi razumeo. Homogenizacija podataka je neophodna. Zamisli da postoji planeta na kojoj, sem mora, postoje samo dva ostrva na dve suprotne strane tog sveta. Jedno manje, drugo veće, i samo dve meteorološke stanice u njihovom centru. Kolika je srednja temperatura kopna na tom svetu?

Pogledajte prilog 1
Možda (5+1)/2=3 stepena Celzijusa?

Nije, zato što je ostrvo na kome ima 5 stepeni bitno veće od onoga na kome je 1 stepen. Ima mnogo više zemlje gde je 5 stepeni nego zemlje gde je 1 stepen. Pa je PROSEČNA temperatura kopna na tom svetu verovatno 4,5 stepena, ili tako nešto, zavisno od odnosa površina.

Isto važi i kod nas. Ako imamo usamljenu meterološku stanicu, a na velikoj površini oko nje nema drugih stanica, najverovatnije da temperatura koja je na njoj izmerena takođe postoji i na priličnoj površini oko nje. Ili bar neka slična. Što znači da se tokom homogenizacije podataka temperatura svake stanice mora množiti nekim težinskim koeficjentom koji govori za koliko je veliku površinu Zemlje to najpribližnija temperatura koju imamo. Tj koliko je ta stanica važna, reprezentativna za neku oblast. Ne može se zanemariti da naše merne stanice nisu pravilno raspoređene, jer mi kroz računanje PRAVE srednje temperature Zemlje posredno procenjujemo količinu energije na čitavoj Zemlji, a ona se nalazi i tamo gde nema naših mernih stanica. Pa to onda moramo otprilike proceniti uvođenjem težinskih koeficjenata koje uvode "reprezentativnost" svakog merenja temperature. Zbog toga (i drugih razloga), je homogenizacija uvek neophodna.

Što se tiče "KONKRETNIH i EGZAKTNIH MESEČNIH TEMPERATURNIH PODATAKA" o tom možemo kasnije, kad ti postane jasno da od tih podataka do srednje vrednosti temperature ima mnogo računanja i čitav niz pretpostavki koje se moraju znati, za šta je neophodno čitati literaturu da bi se videlo koje su konvencije izabrane.

Naprimer, ovo je grafik temperature Norveške stanice Jan Mayen uzet sa tvog sajta, onoga za koji kažeš da je dobar. Jasno se vidi trend zagrevanja. Na drugoj stanici se on ne vidi. Ti si prosto uzeo tu drugu, pa zaključio da se zagrevanje ne vidi. Ali koja je stanica "važnija" u opisanom smislu površine koju samo ona predstavlja? I šta kažu sve ostale stanice? Ili statistička obrada? Ne možeš tako preko kolena izvlačiti zaključke biranjem podataka koji ti se dopada.


Ja sam prosto rekao da ne moramo zaključivati krenuvši "odozdo", od početka, od sirovih podataka, pošto bi moglo biti prlično komplikovano a ja lično nisam voljan da trošim vreme na nešto izrazito malo verovatno, jer postoji sasvim dovoljno argumenata "visokog nivoa" za klimatsko zagrevanje. Ali ako baš želiš da ideš tako, dao sam linkove sa podacima koje su oni koristili i spomenuo nekoliko mogućih razloga za pojavu razlike između tvojih zaključaka i naučnika. Naprimer ispravljanje grešaka u podacima i homogenizacija. Ili prosto nikada nisi izveo ni sasvim uprošćeni račun, već je sve što pričaš samo tvoj pogrešni utisak.
 
Čitam šta pišete i moram da kažem da je ovo jedna od onih situacija kad ne znam više šta da mislim.

@Vladivoje, video sam da stvarno imaš veliko znanje po pitanju ovih tema i da si dobar u predviđanju. S druge strane, mnogi događaji pa i neka moja logička razmišljanja me teraju da naginjem ka suprotnom stavu, da čovečanstvo ipak ima mnogo veći uticaj nego što se moža čini po nekim parametrima.
Nemam pojma šta da mislim. Mada mogu odma da ti kažem da se iskreno nadam da si ti u pravu, jer bi to onda značilo da nas i planetu čeka oporavak. Što bi bilo divno. Tako da... daj bože da si u pravu. :?

U svkaom slučaju, pohvale i jednoj i drugoj strani za kolko tolko korektnu i argumentovanu raspravu. :wink:
 
Hvala vam @Zuma i @Vladivoje na odličnoj argumentovanoj raspravi.
Na osnovu ličnog osećaja i zvaničnih podataka RHMZ-a evidentno je da se temperature povećavaju na području Beograda i Srbije u poslednjih 30 godina.
klima15.gif

(ovo je samo grafik do 2005, od tada je povećanje temperature još više dobilo na zamahu)

Sad da ne ulazimo šta je uzrok povećanje temperature (ljudski faktor, emisija CO2 ili nešto treće), i da ne ulazimo u raspravu o tome da li je na nekom drugom delu planete prosek temperature opao za isti iznos za koji se povećao u Beogradu pa je u globalu prosek temperature ostao isti, činjenica je da u Beogradu imamo mnogo toplija leta nego ranije, uz mnogo duže periode visokih temperatura.
Trebalo bi već sad da počnemo da nešto činimo kako bi se prilagodili takvim klimatskim promenama. Osim što smo uveli klime kao obavezan deo enterijera u stanovima, kancelarijama i prevoznim sredstvima, mislim da bi i u strateškom planiranju grada već sad trebalo insistirati na nekim standardnim merama kao što je povećanje zelenih površina i unapređenje postojećih (za sad imamo samo Adu Ciganliju gde je leti prijatno provesti najtopliji deo dana na otvorenom, ali već sad su gužve leti vikendom ogromne, a i nije nekom iz udaljenih delova grada lako da dođe do Ade). Inicijativa za podizanje fontana neće imati neki značajan efekat, eventualno u centru grada bi imalo smisla, ali je i ova inicijativa dokaz da gubimo vreme i novac na kozmetičke zahvate dok strateški bitne odluke ne donosimo kad treba već kad nas muka natera.
 
Vrh