Vreme i klima u Beogradu

[roland]

I pored toga se u Beogradu planiraju projekti koji smanjuju rezerve pijaće vode i redukuju mogućnost odbrane od velikih poplava, kao npr. kineska luka kod Pupinovog mosta.

 

[dragan]

roland » 21 Feb 2018 02:18 pm[/url]":26v9yje7] . . u Beogradu planiraju projekti koji smanjuju rezerve pijaće vode . . .

A, kako se "smanjuju rezerve pijaće vode" radi neke gradnje u ritu
koji je dvadesetak kilometara daleko od fabrika vode u Makišu?!

Voda za piće se PROIZVODI u fabrikama vode, a ne u plavnom ritu.

Beograd, srećom, ima sirove vode na sve strane i dok teku dve reke
nema nikakvih problema, osim u glavama eko-katastrofičara i sličnih.

 

[boca-ica]

A, kako se "smanjuju rezerve pijaće vode" radi neke gradnje u ritu
koji je dvadesetak kilometara daleko od fabrika vode u Makišu?!

Voda za piće se PROIZVODI u fabrikama vode, a ne u plavnom ritu.

:lol: :lool: :lol:
Fabrika vode je objekat od betona cigle i ostalog materijala iz kog se NE stvara voda, vec se prečišcava
od voda koje se dovlače od koje kude u takve objekte za prečišcavanje

Postoji izveštaj stanju izvorišta , reni bunara i ostalih vodozahvata pijace vode , a svima dostupan na netu
te znamo i sadašnje stanje samih reni bunara na Savskom nasipu gde su ne legalne vikendice
a bilo i u novinama :lol:

Sa ovakvim tempom razvoja Bgda moracemo preci na Dunavski vodozahvat pijace vode
Novi Sad i dr. gradovi odavno koriste Dunavsku vodu za pice
izgradnja postrojenja za prečišcavenje vode spadaju u kapitalne investicije

 

[Zuma]

Hajde na se potrudim pa da napišem detaljno.

Voda za piće se u Beogradu dobija delom iz reni bunara, crpljenjem podzemne vode, a delom se uzima voda iz reke, dakle uzimanjem površinske vode. U oba slučaja ju je potrebno dodatno prečistiti, i to je ono što (uz kapacitete vodozahvata) ograničava raspoloživu količinu vode za piće i nabija njenu cenu. Voda koja se uzima iz podzemlja je čistija zato što je već prošla kroz prlično dobar filter koji čini sama zemlja, pa je treba manje filtrirati naknadno. Poseban problem je što filtriranje u "fabrikama vode" uklanja samo jedan deo zagađenja. Jednostavno nije moguće po podnošljivoj ceni i za malo vreme prolaza sirove vode kroz takozvanu fabriku vode ukloniti skoro beskrajan niz hemijskih zagađenja. Naprimer teške metale i još mnogo drugih stvari. Reagensi bi bili isuviše skupi a proces previše spor za količinu vode u sekundi koja je Beogradu potrebna. Međutim obična zemlja NA VELIKOJ POVRŠINI uspeva da ukloni DEO tih zagađenja, i to čak relativno brzo ako je površina tog "filtra" VELIKA. Dakle ako postoji dovoljna površina rezervisanog i nezagađenog zemljišta na kome voda ponire, pa se polako cedi na mnogo mikroskopski malih "mesta" istovremeno. Zbog toga je voda za piće poreklom iz bunara čistija od one koja se uzima iz reke, pa se zato i koristi iako je skuplje praviti i održavati reni bunare umesto da se voda prosto uzme iz reke ili taložnika. Kad se uračuna to DODATNO filtriranje rečne vode odnos kvaliteta pitke vode i cene njene proizvodnje postaje drugačiji. Zbog toga, i zbog kontrole rizika (ne oslanjanje sa samo jedan tip sirove vode), naš vodovod drži odnos rečne i podzemne vode na oko pola - pola.

Obnova ovih podzemnih zaliha vode se dešava na svim površinama grada gde bilo atmosferska bilo rečna voda dolazi u kontakt sa zemljom i ponire u nju. Što znači da su za obnovu podzemnih rezervara vode (a oni su delimično svi međusobno spojeni) naročito važni dno reke, obale reka, plavne zone oko reka, i mesta gde se u većoj meri koncentrišu i zastaju (skupljaju) atmosferske vode (donji tokovi pritoka neke reke, razne bare i močvare koje hrani kišnica).

Problem koji je sada nastao je da nas političari i tajkuni zauzimanjem terena i izgradnjom na vodoizvorištima (mestima gde voda ponire u zemlju i hrani POVEZANE podzemne rezervare vode) teraju da se sve više oslanjamo na preradu vode iz reke, a manje na podzemnu vodu zato što će njihovo obnavljanje postajati sve manje i manje. A to znači da će ili prozvodnja vode biti sve skuplja, ili ćemo piti sve nekvalitetniju i zagađeniju vodu. A verovatno i jedno i drugo.

Ukratko, bilans je ovaj: Neko gradi tamo gde ne bi trebalo i ima od toga lične koristi, a svi ostali će se u budućnosti polako trovati vodom sve više i više, i još će to svoje trovanje skuplje plaćati iz takođe svog džepa. Tj naš novac i zdravlje se magično pretvaraju u nečiju zaradu. Što je kratki ali sasvim pouzdan sažetak čitavog gonjeg teksta.

 

[Zuma]

Evropu čekaju ekstremni vremenski uslovi

Naučnici univerziteta Njukasl upozoravaju da će vreme u Evropi postati još ekstremnije, preneo je danas "Skaj njuz".

U video-prilogu na sajtu "Skaj njuza" navodi se da naučnici sa univerziteta Njukasl prognoziraju da nas u narednim decenijama čeka veliki broj vrelih talasa, mnogo više suša, ali i velikih poplava.

Uz podsećanje da se Pariz nedavno borio sa velikim poplavama, navedeno je da to neće biti jedini evropski grad koji će se naći pod vodom, te prognozira da bi čak 85 odsto gradova u Engleskoj do 2051. moglo da bude poplavljeno, kao što je to bio Pariz.

Poplave bi mogle da zahvate i London, ali najugroženiji u budućnosti je Dablin.

Istovremeno, kažu naučnici, Atina, Rim, Prag i Stokholm biće pogođeni toplotnim talasima.

Suše će pogoditi Lisabon, Madrid, a sve to moglo bi da se dogodi, navodi "Skaj njuz", zbog velikih klimatskih promena, a ukoliko se nešto drastično ne promeni, naučnici tvrde da bi neki evropski gradovi mogli da postanu neprepoznatljivi, a pojedini delovi Evrope mogli bi da ostanu bez osnovnih uslova za život.

Naučnici navode da ako smanjimo efekat gasova "staklene bašte", posebno ugljen-dioksida, možemo smanjiti njihov uticaj na život u budućnosti, ali da svakako moramo da se pripremimo za njihov uticaj i da pripremimo gradove da budu otporniji na poplave i suše.

https://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyy ... id=1361264

 

[Zuma]

Izvori u stranim novinama za prethodni članak:

Climate change 'will push European cities towards breaking point'
https://www.theguardian.com/environment ... king-point

Europe’s cities face more extreme weather than previously thought
http://www.ncl.ac.uk/press/articles/lat ... /eucities/

Published on: 21 February 2018

Landmark study shows the impact of flooding, droughts and heatwaves by 2050-2100 will exceed previous predictions.

The research, by Newcastle University, UK, has for the first time analysed changes in flooding, droughts and heatwaves for all European cities using all climate models.

Published today in the academic journal Environmental Research Letters, the study shows:

- a worsening of heatwaves for all 571 cities
- increasing drought conditions, particularlyin southern Europe
- an increase in river flooding, especially in north-western European cities
- for the worst projections, increases in all hazards for most European cities
- Cork, Derry, Waterford, Wrexham, Carlisle, Glasgow, Chester and Aberdeen could be the worst hit cities in the British Isles for river flooding
- Even in the lowest case scenario, 85% of UK cities with a river are predicted to face increased river flooding

Kompletan naučni rad koji je bio osnova za ove članke:

Environmental Research Letters: Future heat-waves, droughts and floods in 571 European cities

Glavni tekst:
http://iopscience.iop.org/article/10.10 ... 326/aaaad3
Dodatni podaci i tabele:
http://stacks.iop.org/ERL/13/034009/mmedia

 

[Zuma]

Kompletan zaključak iz prethodno pomenutog naučnog rada:

Conclusion

We have analysed 50 climate model projections from the CMIP5 (RCP8.5) ensemble and calculated consistent and comparable metrics of climate impacts for HW, droughts and flooding for 571 European cities. More frequent and hotter HW (heatwaves) are expected for all European cities. Southern cities see the largest increase in the number of HW days (as much as 69%). On the other hand, central European cities, where both infrastructure and populace are generally not adapted to extreme heat, see the largest HWTmax increases (up to 14 °C, far above estimates from other studies). Southern European cities will also see an increase in drought conditions in all scenarios and a fundamentally different climate in the high impact scenario with future droughts up to 14 times worse than the ones in the historical period. Although this region is to a certain extent adapted to drought, the level of change projected in the Medium and High impact scenarios is likely to be beyond breaking point in many cases, which supports recent analysis of the potential for a megadrought in major Iberian water resource regions (Guerreiro et al 2017a, Guerreiro et al 2017b). Increases in river flooding, most prevalent in NW Europe, are particularly worrying for the British Isles and several other European cities which could observe more than a 50% increase of their 10 year high river flow.

The work presented here on hazards is a necessary contribution to the next steps of assessing overall future risk, and then designing appropriate adaptation. For the next step we plan to combine this hazard information with a pan-European assessment of urban vulnerability (Tapia et al 2017) and exposure to assess future overall climate risks in European cities. Our analysis does not preclude the need for detailed climate change impact assessment for each city but it provides comparable information for different impacts and cities that can be used to prioritise national and European adaptation investments, and guide more detailed adaptation studies.

Analysis of the full CMIP5 (RCP8.5) ensemble allowed an exploration of uncertainties both from climate models errors and simulated natural variability. This has revealed impact projections that exceed ranges currently reported in the literature. Consideration of these uncertainties is a prerequisite to the development of adaptation strategies that are robust to a wide range of possible climate futures. The implications for adaptation are far-reaching and vary across Europe and within individual nations.

A suitable framework for assessing the benefits of future adaptation, for the flood component of risk, has been proposed by Ward et al (2017). However, adaptation of cities for heat-waves presents a major challenge in design, and even more so to quantify benefits and costs. In Southern Europe, adapting to some of the projected changes could only be achieved by a fundamental, and expensive, re-engineering of each city or water resource system, as significant adaptation to climate extremes has already been implemented and radical changes will be needed to achieve more. By contrast, in Central Europe, although major, disruptive changes in hydro-climate are expected, there should be capacity and economic resource to support adaptation (Tapia et al 2017).

 

[dragan]

boca-ica » 21 Feb 2018 10:34 pm[/url]":37kxd3gn]

"Voda za piće se PROIZVODI u fabrikama vode, a ne u plavnom ritu."

Fabrika vode je objekat od betona cigle i ostalog materijala
iz kog se NE stvara voda, vec se prečišcava

Izgleda da moram da nacrtam, jer ili nije jasno šta sam napisao
ili se ovde neko pravi lud i samo koristi priliku da bude "pametan".

Na sajtu BVK se pominje "proizvodnja" i "pet proizvodnih pogona" :
http://www.bvk.rs/osnovni-podaci/

 

[boca-ica]

Pozivaj se na validne argumente a ne na pomene

 

[dragan]

Odgovor je na odgovarajućoj temi : viewtopic.php?f=16&t=374&start=700#p518792

A, od sutra nema "globalnog zagrevanja", jer stiže Zima. . . jedno 5 dana.

 

[Zuma]

Od -40 do +40 ℃

 

[Zuma]

Raspodela pritisaka

Pogledajte prilog 1

 

[tzoran1]

Ovi sa portala NASLOVI NET nisu bas cisti. Unose bezpotrebnu zabunu proglasavajuci zuti meteoalarm u Beogradu za temperature reda +2 do +9˚C Kada das nekom ko je dileja da uredjuje portal !! :bash:

za datum 05.03.2018 ponedeljak
STATUS
Beograd, zuti meteoalarm mogući opasni vremenski uslovi
RAZLOG
Minimalna temperatura manja od -4°C ?????????
temp
min 2˚C mah 5˚C

za datum 06.03.2018 utorak
STATUS
Beograd,zuti meteoalarm mogući opasni vremenski uslovi
RAZLOG
Otapanje snežnog pokrivača ????????
temp.
min 4˚C mah 9˚C
izvor:
https://naslovi.net/vremenska-prognoza/beograd

 

[dragan]

Opet došlo "globalno zagrevanje" . . . a tek će da bude.

 

[Zuma]

Juče u 17 časova i 15 minuta je bila prolećna ravnodnevnica. Danas je prvi dan proleća.

Pa, srećen vam jedan od 4 najstarija praznika u istoriji čovečanstva. U odnosu na značaj, trajanje i geografsku rasprostranjenost njegovog poštovanja svi ostali praznici sem praznika Sunca su beznačajni. Bili su ranije i biće ubuduće. Sva energija koju imamo potiče od njega, život je nastao zbog njega, opstaje samo zbog njega, i trajaće samo do prvog većeg poremećaja na njemu. Slavili smo svašta, bio bi red da i ovog praznika budemo makar svesni.

 

[paradox polje]

А ми скинули нвгд расвету, могли смо бар да сачекамо овај празник, не знам где журе

 

[Ksenija]

paradox polje » Čet Mar 22, 2018 9:09 am[/url]":2buna94r]А ми скинули нвгд расвету, могли смо бар да сачекамо овај празник, не знам где журе

Kako gde žure, da uštede, dosta je bilo do mladenaca (22. mart) žurke po ulicama sa sve zvezdanim el. pahuljama. Računam, svaka po koliko sijalica puta koliko vati... pa ti vidi. Kada je zasnežilo nisam mogla spavati od blještavila koje je sneg odašiljao snagom sjajnih zvezdanih pahulja u moju spavaću sobu a ja samo što nisam nebo dotakla.

Srećna vam nova godina, bilo koja i bilo koji praznik. Lepo ja kažem, svaki dan se slavi pa neka se sve cakli. Biće el. en. čim okopni sneg a vrlo je moguće i njeno pojevtinjenje. Ako lažu moji zbori, lažem i ja

 

[Ksenija]

Ksenija » Pon Mar 26, 2018 2:39 pm[/url]":14ri3v0g] Ako lažu moji zbori, lažem i ja

Opaska: mogu lagati samo moji IZVORI ali ne i ja.

 

[boca-ica]

TELEVIZIJSKI voditelj Kamenko Katić,
jedan od najprepozna- tljivijih novinara RTS, preminuo je juče u 83. godini.
U novinarskoj karijeri dugoj gotovo šest decenija bio je voditelj i urednik brojnih emisija, autor više od 300 reportaža, ali je za gledaoce širom bivše Jugoslavije ostao sinonim za vremensku prognozu.....

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/dr ... og-Kamenka

 

[Zuma]

Trivan: Brzo doneti zakon o klimatskim promenama

Srbija se nalazi u pojasu koji će biti najpogođeniji klimatskim promenama, jer će srednja godišnja temperatura u našem regionu rasti brže nego u većini ostalih delova sveta, upozorio je ministar zaštite životne sredine Goran Trivan, založivši se za brzo donošenje zakona o klimatskim promenama.

- Ako je to tako, i ako su prognoze međunarodnih stručnjaka tačne, onda imamo sve razloge da požurimo sa donošenjem ovog zakona, da požurimo s primenom svih mera, od ograničenja emisije gasova sa efektom staklene bašte do pošumljavanja, koje je jedan od najefektnijih i najvažnijih načina da rešimo pitanje klimatskih promena - rekao je Trivan na četvrtoj javnoj raspravi o Nacrtu zakona o klimatskim promenama u organizaciji Ministarstva zaštite životne sredine.

Ističući da je zakon o klimatskim promenama jedan od najvažnijih koji će biti doneti u predstojećem periodu, naveo je da je Srbija već napravila puno koraka u pravcu prilagođavanja međunarodnim i svim drugim standardima koji su važni da bismo zaista počeli da vodimo računa o klimatskim promenama.

Ovaj zakon će tangirati apsolutno sve oblasti života i društva, što znači da će svi segmenti rada i života u Srbiji morati da, kako kaže, budu prilagođeni međunarodnim standardima i potrebama, da se, na primer, konačno i definitivno ograniči emisija ugljen-dioksida i svih drugih "staklenih" gasova.

https://www.blic.rs/vesti/drustvo/triva ... ma/pld4hcv

 

[Vladivoje]

Ne znam kakav se to zakon može očekivati, i kakvo njegovo sprovođenje, ako taj zakon najavljuje Goran Trivan, dugogodišnji kadar SPS-a. :roll:

 

[Dejan011]

Jedna priča o davno zaboravljenoj oluji. Naime, snažno nevreme sa rekordnom količinom grada zahvatilo je Beograd 24. maja 1937.
Američki časopis Life objavio je kratku reportažu o ovome sa par fotografija u svom izdanju od 21.juna.
Navodi se da su ulice na nekim mestima bile zatrpane sa skoro metar leda!
https://books.google.rs/books?id=1UQEAA ... &q&f=false








O ovom snažnom nevremenu pisala je Politika u svom izdanju od 25. maja. Priča o nevremenu zauzela je nekoliko strana.




Nevreme je došlo oko pola 3 ujutru i trajalo sat vremena.
Velike količine kiše i grada dovele su do stvaranja bujica koje su rušile sve pred sobom.
Grad je lomio crepove i staklo, a kiša je ulazila i kroz zatvorene prozore.
Ledena bujica je dovela do toga da su mnogima ulazna vrata bila zatrpana ledom pa su morali izlaziti kroz prozore.
U dvorištu jedne fabrike led sa kišnicom dostigao je visinu od dva i po metra.
Grad je mimoišao Topčider, Rakovicu i Košutnjak, ali zato su nastradali Veliki Mokri Lug, Grocka, Kaluđerica, Leštane i druga sela duž Smederevskog puta.
Najviše razbijenih prozora bilo je na Zapadnom Vračaru, a bujica leda koja se slivala niz Nemanjinu blokirala je prostor između Železničke stanice i hotela Petrograd.
Tramvajski saobraćaj nije mogao početi na vreme, a sve do blizu 10 sati čistači su radili na oslobađanju pristupa Železničkoj stanici i pošti.
U Cvijićevoj led je prodro u kuće i ispunio sobe u visini od jednog metra.
Po svemu sudeći, najteže je stradala sirotinja po predgrađima. Mnogima su ionako trošne kuće poplavljene i uništene.
Grad je te noći pobio veliku količinu vrabaca.








Prrema podacima Meteorološke opservatorije na Zvezdari koje je objavila Politika pod naslovom "Beograd je imao veće pljuskove,ali se grad takve siline ne pamti"
- kiša sa grmljavinom počinje oko 2.40h
- provala oblaka sa gradom oko 2.50h. Provala oblaka trajala oko 10 minuta, grad oko 5 kod opservatorije.
- najviše zrna grada oko 1-1.5 cm u prečniku,komadi preko 2 cm u prečniku.
- najjači udar vetra 22 metra u sekundi
- pravac vetra bio je sa jugoistoka na severozapad, pa se predpostavlja da se oluja kretala tim pravcem
- palo je 51,8 litara kiše po metru kvadratnom kod opservatorije

http://www.digitalna.nb.rs/wb/NBS/novin ... 4/mode/1up

 

[Vladivoje]

U periodu od maja do avgusta 1937. godine bilo je čestih popodnevnih pljuskova sa grmljavinama, pa i vremenskih nepogoda sa olujnim vetrom i gradom.

Inače, jake letnje oluje, pa i vremenske nepogode se u Beogradu u proseku javljaju jednom do dva puta u toku leta.

Faktički svake godine imamo bar jednu letnju nepogodu.

Međutim, ovakva i slične vremenske nepogode poput ovih iz 1937. godine se u proseku dešavaju jednom u deset godina.

Na primer, leto 1975. godine je takođe prošlo u znaku čestih vremenskih nepogoda.

MALA ISPRAVKA: Radi se o Meteorološkoj opservatoriji u Karađorđevom parku, koja je sagrađena još 1891. godine, i od tada do danas je na istoj lokaciji.

 

[Dejan011]

Hvala na ispravci....ja pobrkao sa opservatorijom na Zvezdari

 

[Vladivoje]

Vidim da su i novinari u tekstu POLITIKE iz 1937. godine napravili grešku na jednom mestu, napisali su - u Astronomskoj opservatoriji na Vračaru, a trebalo je da napišu - u Astronomskoj opservatoriji na Zvezdari.

MALO POJAŠNJENJE: U Karađorđevom parku, iznad Dečje klinike (koja je izgrađena 1940. godine), je za namenske potrebe sazidana zgrada Opservatorije (Astronomske i meteorološke opservatorije), koja je zvanično počela sa radom 13. maja 1891. godine, odnosno 1. maja po julijanskom kalendaru.

U 1924. godini dolazi do razdvajanja Astronomske i Meteorološke opservatorije, ali astronomi ostaju i dalje u nekim tadašnjim objektima u Karađorđevom parku, sve do izgradnje namenske zgrade Astronomske opservatorije na Zvezdari početkom 1930-ih godina (1931. ili 1932. godine).

Inače, kako je i rečeno u novinskim člancima, pojava grada u noćnim satima, a pogotovo njegovog ovakvog intenziteta, je zaista retkost u našem podneblju.

I prethodna, 1936. godina, je bila karakteristična po čestim letnjim nepogodama, pogotovo u junu mesecu.