Šta je novo?
Od:
Filteri

Vreme i klima u Beogradu

file.php


Prethodni grafik je predstavljao izmerene vrednosti iz fajla koji je postavio Vladivoje. Ono što u poslednje vreme izaziva najveću zabrinutost je naglo povećanje brzine povećanja temperature koje se može videti otprilike od 1985. ili 1987. godine do danas (tj do kraja 2017.). Uz razne druge karakteristike, to je ono što ovo povećanje izdvaja od mnogih drugih promena naviše i naniže. To naravno nije karakteristika samo Beograda, nego se isti trend može videti i na drugim mestima. Ono što je za nas zanimljivo i što ovde treba primetiti, jeste da se klimatski modeli prlično dobro slažu sa zaista izmerenim vrednostima, što je u znatnoj meri potvrda njihove vrednosti (inače bi morali da varaju svi odreda, a modela i istraživača ima puno), i da nažalost predviđaju dugotrajni porast temperature u Beogradu po ISTOM tom ubrzanom trendu od 1987. Bez obzira koji se klimatski model koristi. Obratite pažnju na "prelom" nagiba krivih oko 1987., na ravnomerno i dugotrajno povećanje, i zastrašujući rast od oko 4 stepena PROSEČNE TEMPERATURE do 2100. godine. I to je bilo za Srbiju. A pitanje je kakva će mikro klima biti u velikom gradu kao što je Beograd.

Mi moramo da se pripremimo za ovo, i to SADA. Šta god da uradimo će ionako imati prave efekte tek mnogo kasnije. Zbog toga vremena za gubljenje nema.


Pogledajte prilog 1
 
Zuma":116l9dda je napisao(la):
Mi moramo da se pripremimo za ovo, i to SADA. Šta god da uradimo će ionako imati prave efekte tek mnogo kasnije. Zbog toga vremena za gubljenje nema.
Kliknite za proširenje...

U ovom dokumentu sve lepo piše:
:arrow: http://klimatskepromenebeograd.rs/wp-co ... romene.pdf

Ali, problem je u tome što se bukvalno NIŠTA od toga ne sprovodi u praksi, odnosno, nije urađeno NIŠTA na realizaciji ovog Akcionog plana, ali i prethodnih sličnih dokumenata.

S obzirom na činjenicu da do danas faktički NIŠTA nije urađeno, postavlja se opravdano pitanje da li gradske vlasti uočavaju potrebu za uređenje ovog grada u ekološkom smislu, nevezano za tzv. klimatske promene ili porast temperatura (???).
Nažalost, dovoljno je samo osvrnuti se oko sebe i odgovor nam se odmah ukazuje.

Sasvim je očigledno da najveći broj donetih i usvojenih dokumenata ostaje i opstaje isključivo kao mrtvo slovo na papiru. :roll:
Zašto je to tako i gde je završio novac poreskih obveznika, ako je efekat izdvajanja ravan NULI (???).

Dakle, svakome je jasno o čemu se radi, i takođe je jasno da mnoga doneta dokumenta predstavljaju samo formalni "ukras", koji je naručen od strane spoljnih mentora, sa ciljem da se domaćoj, ali i međunarodnoj javnosti uspešno - zamažu oči. :roll:
 
Da, oni to pišu zato što to od njih očekuje Evropska Unija, ponekad dajući i pare za to pisanje, a ne zato što uopšte razmišljaju o tome na bilo koji ozbiljan način. Otprilike, ideja je da ako ponekad nešto može da se uradi onako usput, bez puno troškova i u sklopu neke investicije od kojih se očekuju i druge koristi, što da ne. Em se zaradi, em se ima čime pohvaliti. Nažalost uzevši u obzir kakvo je stanje kod nas, to tako neće ići.
 
Evo kako izgledaju rezultati verifikacije vremenskih prognoza, koja je urađena u maju 2014. godine.
Analiziran je skoro ceo šestomesečni period, od 12.11.2013. do 06.05.2014. godine.

PDF sa paralelnim prikazima prognoza, kao i izmerenih vrednosti temperatura, možete pogledati na linku:
:arrow: http://www.meteologos.rs/wp-content/upl ... S-RHMZ.pdf

Analiza je obuhvatila prognozirane Tmin i Tmax za BEOGRAD, za sutrašnji dan (dakle, prognoza danas za sutra).

Paralelno su analizirana tri najvažnija medijska izvora prognoze, a to su: W2U, METEOS i RHMZ.

Period u trajanju od 6 meseci je sasvim dovoljan za izvođenje korektnih zaključaka. :grand:

Moram priznati da sam se našao u čudu kada sam ugledao definitivne rezultate ove paralelne analize:
1. RHMZ :shock: :kk:
2. METEOS :D
3. W2U :notok:

Za W2U (Đorđe Đurić) me ne čudi ubedljivo (zasluženo) treće mesto, ali nisam očekivao da će RHMZ da malo pretekne METEOS (Branko Sparavalo), i da se tako nađe na prvom mestu. :kafa:
 
Zuma wrote ...ideja je da ako ponekad nešto može da se uradi onako usput, bez puno troškova i u sklopu neke investicije od kojih se očekuju i druge koristi, što da ne....
Kliknite za proširenje...
Na žalost u pravu si :kk:

Prognoza = Plan

Ako takva poduža dugoročna prognoza vremena predvidja visoke temperature u regionu, a one izazivaju isparenje vode (sušniji period )

- Kako se to reflektuje na vodu ?
- Kako se reflektuje na Savske pritoke ?
- Kako se reflektuje na Savski vodozahvat pijace vode ?

Eto zahvaljujuci vrednim meteorolozima imamo prognozu,
Pa kakav nam je PLAN u odnosu na odgovore na ta tri JEDNOSTAVNA pitanja ?
a vidimo očekivanu realnu sitaciju
- uzareni Bgd beton sa neobično nižim Savskim vodostajem koj utiče na vodozahvat pijace vode :!:

Ne bih ovde o BG vodovodu , samo se pitam sluša li iko od nadležnih ovu meteo službu i učene meteorologe ?

Prognoza = Plan

Samo plana o započinjanju kapitalne investicije vezane za Dunavski vodozahvat pijace vode ni u najavi
te ispada zalud blagoveremena jasna upozorenja čitave meteo nauke

:sesir:
 
Odličan rad naših geografa, sa Savetovanja pod nazivom Planska i normativna zaštita prostora i životne sredine, održanog na Paliću, 2015. godine.
Rad je objavljen pod nazivom UZROCI I POSLEDICE KLIMATSKIH PROMENA.

:arrow: http://www.meteologos.rs/wp-content/upl ... ROMENA.pdf


U petom izveštaju Međuvladinog panela o klimatskim promenama (IPCC) konstatovano je „nesumnjivo zagrevanje klimatskog sistema“, ali i da je „veoma verovatno da je čovek glavni uzročnik zagrevanja od sredine 20. veka“. Projekcije promena u klimatskom sistemu, izvedene na osnovu različitih modela i scenarija antropogenih delovanja, ukazuju na porast globalne temperature do kraja 21. veka u intervalima od 1,5 do 4,8°C. Na osnovu ovih projekcija, Radna grupa II, u okviru IPCC-a, ukazuje na rizike sa kojima će se čovečanstvo suočiti u budućnosti, kao i na mogućnosti za prilagođavanje.

Paralelno sa teoretičarima koji u centar globalnog zagrevanja stavljaju čoveka, razvijala se jedna manja i ne tako glasna grupa skeptika, koja poseduje uverljive dokaze da se zapravo radi o prirodnom kolebanju klime. Da li nam preti globalno zagrevanje ili je čovečanstvo na pragu novog ledenog doba?
U ovom radu iznećemo tvrdnje i jednih i drugih o promenama klime, i pokušati da odgonetnemo da li su ove promene koje osećamo u stvari lokalnog karaktera.
Kliknite za proširenje...


ZAKLJUČAK

Da se klima menjala od davnina svedoče brojni prirodni dokazi, poput fosilnih morena i starih cirkova pronađenih na nižim geografskim širinama, ležišta treseta i kamenog uglja, mreže rečnih dolina i presahlih jezerskih basena sa fosilnim rečnim terasama, tamni slojevi gline koji se formiraju na dnu jezera, širi i uži godovi na poprečnom preseku stabla drveta, itd. Osim toga, podaci o vremenu i klimi čuvaju se u starim beleškama, letopisima, ali se mogu utvrditi i na osnovu arheoloških nalaza koji svedoče o uslovima života ljudi u različitim podnebljima.

Profesor dr Dušan Dukić (1923-2013), u univerzitetskom udžbeniku „Klimatologija” iz 1998. godine, daje opis klimatskih promena na području Evrope, počev od srednjeg veka pa nadalje. On piše da je za vreme klimatskog optimuma klima bila topla i vlažna, i da su tada površine na Islandu, koje danas prekrivaju lednici, bile pogodne za zemljoradnju. Normani su uspevali da svojim malim brodovima bezbedno prođu kroz Devisov moreuz i stignu do Grenlanda i primorja Severne Amerike. Zahlađenjem klime, za vreme malog ledenog doba, ponovo su se pojavila ledena polja i bregovi koji su onemogućili plovidbu ka Grenlandu. Lednici su okovali severne krajeve Norveške, gde su ljudi prestali da se bave zemljoradnjom, a surove zime i letnje nepogode postale su vrlo česte. Negde oko 1850. godine ponovo je počelo otopljavanje klime. Došlo je do otapanja površina pod ledom na Severnom ledenom okeanu. Porast temperature morske vode omogućio je migraciju riba i ribara ka severu, a laste se zadržavaju na Farskim ostrvima i na Islandu.

Međutim, u oblastima nižih geografskih širina klima se nije menjala hiljadama godina unazad, o čemu svedoče kipovi uklesani u peščare Sinaja, akvadukti izgrađeni na prostorima Antičke Grčke i nekadašnjeg Rimskog carstva, granica gajenja vinove loze i mogućnosti sazrevanja ploda urmine palme, itd...

Instrumentalna merenja nisu dovoljno duga i koegzistentna da bi se sa sigurnošću moglo reći da je došlo do promene klime. Sve je izvesnije da se radi o klimatskim ciklusima, usled promena Sunčeve aktivnosti, koja utiče, ne samo na intenzitet atmosferske cirkulacije, nego i na njen tip.

Činjenica je da je čovek delovao na lokalnu klimu, naročito stvaranjem „urbanih ostrva toplote”, i zagađenjem vazduha od izduvnih gasova iz automobila, industrijskih postrojenja, individualnih ložišta, itd...

Jednom prilikom čuveni američki političar i sociolog Daniel Patrick Moynihan, dao je izjavu koja bi vrlo lako mogla opisati polemiku o klimatskim promenama: „Svako ima pravo na sopstveno mišljenje, ali ne i na sopstvene činjenice”.
Kliknite za proširenje...
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=539039#p539039:2jumt2ww je napisao(la):
Vladivoje » 19 May 2018, 15:49[/url]":2jumt2ww]Evo kako izgledaju rezultati verifikacije vremenskih prognoza, koja je urađena u maju 2014. godine.
Analiziran je skoro ceo šestomesečni period, od 12.11.2013. do 06.05.2014. godine.

PDF sa paralelnim prikazima prognoza, kao i izmerenih vrednosti temperatura, možete pogledati na linku:
:arrow: http://www.meteologos.rs/wp-content/upl ... S-RHMZ.pdf

Analiza je obuhvatila prognozirane Tmin i Tmax za BEOGRAD, za sutrašnji dan (dakle, prognoza danas za sutra).

Paralelno su analizirana tri najvažnija medijska izvora prognoze, a to su: W2U, METEOS i RHMZ.

Period u trajanju od 6 meseci je sasvim dovoljan za izvođenje korektnih zaključaka. :grand:

Moram priznati da sam se našao u čudu kada sam ugledao definitivne rezultate ove paralelne analize:
1. RHMZ :shock: :kk:
2. METEOS :D
3. W2U :notok:

Za W2U (Đorđe Đurić) me ne čudi ubedljivo (zasluženo) treće mesto, ali nisam očekivao da će RHMZ da malo pretekne METEOS (Branko Sparavalo), i da se tako nađe na prvom mestu. :kafa:
Kliknite za proširenje...

Znači skidam W2U i stavljam Meteos u bukmarkse.

Najviše se pouzdam u Norvežane http://www.yr.no/place/Serbia/Central_S ... ailed.html

Da li si bacao pogled na njihovu prognozu?
 
U Muzeju nauke i tehnike (Skender-begova ulica 51) će svakog ponedeljka u junu mesecu (u 19h) biti održana predavanja.

Naziv ciklusa: 60 GODINA USPOMENA I SEĆANJA NA MILUTINA MILANKOVIĆA

MNT-PREDAVANJA-JUN-2018.jpg
 
Srednja mesečna temperatura maja 2018. iznosi 21,5 stepeni, i spada u kategoriju EKSTREMNO TOPLO.

Zanimljivo - beše ekstremno topao maj, ali bez velikih vrućina, što opet znači da nije bilo ni jačih zahlađenja.

Dakle, vrlo stabilne i ujednačene temperature tokom celog meseca, što i nije naročito čest slučaj u umerenim širinama kojima mi pripadamo.


 
То значи да је по оној твојој табели, заједно са 1834. и 2003. најтоплији мај после 1833. када је средња месечна температура била виша за 0,1 степен тј 21,6.
занимљиво после најтоплијег априла имамо други најтоплији мај. Кад би се гледали заједно април и мај верујем да би то било убедљиво прво место.
 
Нисам био лењ израчунао сам средњу температуру за април и мај заједно по години формулом (апр*30+мај*31)/61 и добио управо оно што сам тврдио:
2018. је убедљиво најтоплија са 19,9 а прва следећа је 1800. са 18,7 па 1797 са 18,2 и 1841. са 18,1. Остале све године су имале ову вредност мању од 18 степени.
 
Svaka ti čast na trudu. :kk:

Nego, srednje mesečne vrednosti za period 1780-1847. sam dobio na osnovu korelacije sa podacima Budimpešte, jer su merenja u Beogradu započela 1848. godine.

Dakle, to su rezultati preliminarne rekonstrukcije.
Planiram da rekonstrukciju podataka za isti period uradim na još jedan način, koji je složeniji, ali koji će dati još precizniju sliku za svaki pojedini mesec.
Međutim, postojeće vrednosti srednjih godišnjih temperatura i srednjih mesečnih temperatura za ceo niz (koje već stoje u tabeli) se neće menjati, jer će sve to biti "ispeglano" u prikazima pojedinačnih meseci.

Ali, o tom - potom, zadovoljan sam načinom na koji je to odrađeno. :kk:
 
Evo ga jedan zanimljiv video-materijal RTS-a (emisija TREZOR), koji nas upoznaje sa vrućim danima u Beogradu, u avgustu 1961. godine.

:arrow: https://www.youtube.com/watch?v=-3uNV2J3kIw

Može se odmah zapaziti da je i tada bilo dosta preterivanja u medijima o tom vrelom talasu, koji je trajao svega 7 dana, a od kojih su poslednja 3 dana (10-12. avgust) imala temperature iznad 35 stepeni (36.5, 37.8 i 38.7 stepeni).

Pominje se vreo avgust i vrelo leto, a u stvari je to bilo jedno sasvim prosečno leto po temperaturama.

Dakle, odavno je poznato da su sećanja i medijske priče varljiva kategorija, što znači da samo direktan uvid u meteo podatke može da nam prikaže realnu sliku. :)
 
Hm, da. Sem što meni po sećanju izgleda da smo par godina unazad negde zagubili proleće. Ali dobro, evo onda i objektivnih podataka direktno sa sajta RHMZ-a za poslednja dva meseca:

Април 2018. године је најтоплији април од кад постоје метеоролошка мерења у Србији. Температура ваздуха је на месечном нивоу у просеку била за два степена виша у односу на претходни најтоплији април (2000. године). Рекордан број летњих дана је забележен на девет ГМ станица, а у Сомбору је измерена највиша максимална дневна температура у априлу.

Трећи најтоплији мај у Србији. У Београду, Ваљеву и Сремској Митровици најтоплији. Забележено је од 7 до 13 летњих дана више од просека за мај. Регистрована су два топлотна таласа.
Kliknite za proširenje...
Izmerena srednja temperatura u Beogradu za April i Maj 2018. je predstavljena ljubičastom linijom i upoređena sa krivom normalnih temperatura u gradu kao sa i par obojenih pojaseva koji pomažu da se vizuelizuje i imenuje "ozbiljnost" različitih veličina eventualnih odstupanja od te normale.
.
Pogledajte prilog 1
 
Ovo je interesantan grafik. Podaci su ucrtani na kombinovanom dijagramu Temperatura-Padavine za raspon od 1981. do 2018. godine. Svaki krug predstavlja jedno proleće u jednoj godini. Recimo najviši crveni krug sa brojem 14 svojom pozicijom pokazuje da je tokom proleća 2014. godine prosečna temperatura bila oko 11,5 C, a količina padavina oko 360 mm.

Što se tiče ucrtanih linija, one se odnose na referentni period od 1981 do 2010. a NE na ovaj period do 2018, predstavljen krugovima. Linije služe za poređenje pozicije krugova sa "normalnim" (bolje reći referentnim) stanjem. "Pcn" je percentil. n-ти перцентил неке величине је она вредност посматране величине испод које се налази n процената података претходно поређаних у растући низ.

Recimo "33 pcn 10,2" na grafiku dakle znači da se levo od te vertikalne linije nalazi 33% procenata temperatura iz referentnog perioda (ne krugova). Tj 33% procenata prosečnih prolećnih temperatura referentnog perioda je bilo manje od 10,2 stepeni Celzijusa. 50% manje od 10,8 C, a 66% manje od 11,4 C. Grafik pokazuje koliko su izmerene vrednosti predstavlje krugovima pomerene u odnosu na tu referentnu statistiku koju markiraju linije.

Ili sam bar ja to tako shvatio pošto se u RHMZ-u ne trude previše oko objašnjavanja sopstveih grafika :lol:

Anyway, ono što je zanimljivo je da se u ovoj reprezentaciji lepo vidi kombinovani trend padavina i temperatura (i njihov odnos) za 4 dekade. Od 2001. uočavamo konzistentno pomeranje proleća ka većim temperaturama, dok se za padavine pre svega menja distribucija, "razbacanije" su. Dakle postaju manje predvidljive i manje pravilne, bitno ekstremnije. Imamo ili poplavu ili sušu. Ovo je prilično siguran zaključak pošto ga vidimo u čak tri dekade (tri boje). Što se tiče srednje vrednosti padavina, tu povećanje postoji samo u poslednjoj dekadi, pa je pitanje koliko se na to možemo osloniti kao na dugoročni trend.


http://www.hidmet.gov.rs/podaci/meteoro ... /p2018.pdf
 
Ono je bilo detaljno za dva meeca, a evo i malo većeg opsega vremena. Tj da se pokrije skoro čitavo proleće. Temperatura u Beogradu za tri poslednja meseca.

 
U Beogradu je ovo NAJTOPLIJE proleće (mart-maj), sa srednjom sezonskom temperaturom od 15,5 stepeni.

Do sada je najtoplije proleće bilo ono iz 1934. godine, sa srednjom sezonskom temperaturom od 15,4 stepena.

Zanimljivo, iako je mart bio temperaturno prosečan, ekstremno topli april i maj su ipak uspeli da "dovedu" do najtoplijeg proleća.

Još jedna zanimljivost, ovo najtoplije proleće je u martu mesecu imalo brojne negativne temperaturne anomalije, a sa druge strane - nije bilo obaranja mesečnih temperaturnih toplotnih rekorda, jer nije bilo ekstremno visokih temperatura u ova dva ekstremno topla meseca (aprilu i maju).
 
Да сачекамо још 15-ак дана па извуци статистику за календарско пролеће (крај марта, април, мај и 20 дана јуна). Мислим да ће рекорд бити много убедљивији него овај што си навео.
 
Е баш волите да мрсите ви метеоролози, не признајете ни астрономске критеријуме.:?: :D
 
Ja nisam školovani meteorolog, već sociolog. :D
Inače sam meteorolog (profi) amater. :mrgreen:

Meteorolozi su morali nekako da izvrše podelu na godišnja doba striktno po mesecima, da bi bilo lakše i praktičnije za analize u klimatologiji.
To je tako urađeno u celom svetu, po istoj "metodologiji".
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh