Šta je novo?

Vreme i klima u Beogradu

Mala digresija. Pokušavam da zamislim koliko bi decenija ili stotina godina čekali da današnji političari ili "poslovni ljudi" daju pare za astronomsku opservatoriju?
 
Evo dva članka (sa mog sajta) vezana za najveću rečnu tragediju u Srbiji - potonuće broda NIŠ, kod ušća Save, usled iznenadne i kratkotrajne vremenske nepogode od dana 09.09.1952. godine. Udavilo se više od 100 ljudi. :(


:arrow: http://www.meteologos.rs/najveca-recna- ... 9-09-1952/

:arrow: http://www.meteologos.rs/60-godina-od-t ... 1952-2012/


46492dunav4origh.jpg


46491dunav5origh.jpg


zvanicno.jpg


greske.jpg
 
Jedan zanimljiv detalj iz ovih vesti o potonulom brodu koji bolje od puno drugačkih analiza govori o razlici u kvalitetu obrazovanja nekad i sad:

– U mnoštvu neverovatnih priča, jedna je, možda, bila i najčudnija – seća se Najhold. – Profesorku zemunske gimnazije Emiliju Katić spasao je jedan učenik da bi ga ona nepunu godinu kasnije oborila na godinu! Taj momak bio je Blagoje Cvetković, koji je kasnije ipak uspeo da završi gimnaziju, pa čak i da postane inženjer da bi se po penzionisanju vratio u rodno selo Šumane kod Leskovca.
 
Priča preživelih putnika sa broda NIŠ, prilikom obeležavanja 60 godina od tragedije (2012. godine):

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=FVnMKCLgZOk[/youtube]
 
Moram još da dodam da je svakom normalnom čoveku teško shvatljivo i apsolutno neprihvatljivo saznanje da za ovu i ovakvu tragediju NIKO NIJE ODGOVARAO. :shock:

Dakle, niko nije odgovarao, a morao je da odgovara.

Ako niko drugi, odgovoran je bio taj koji je dao zeleno svetlo za polazak broda, iako je bilo očigledno da se sprema nevreme.

Kao što vidimo, u ovoj zemlji je odgovornost odavno počela da biva misaona imenica. :roll:
Nažalost, zato smo tu gde jesmo...
 
Ako im prodje kačenje žičare gotovo na istoj cnoj liniji
imace prilika da se misle o odgovornosti tj. robiji jer Bg (ne)vreme je čudljive prirode a istorija na žalost često se ponavlja
:sesir:
 
Što više putujem po svetu to više vidim da Beograd ima jednu od najodvratnijih klima koje sam iskusio. Pre mesec dana sam bio na kratkom odmoru na Malti. Dakle to je jedan kamen od države, kamen sa ne baš mnogo rastinja, u sred Mediterana, pod vrlo jakim suncem i okružen vodom. Elem, zeznuo se jer nisam znao šta da očekujem u martu, pa sam poneo debelu kožnu jaknu i izašao u njoj na jako sunce. Pa ipak, i pored sunca koje prži i svog hodanja koje sam obavio tog dana, jedva da sam se malo oznojio. Onda se vratim u Beograd, na tadašnjih 10 stepeni, i već na aerodromu počnem da se preznojavam. Na 10 stepeni. Ne zato što mi je toplo, nego zato što nešto u vazduhu ne da koži da normalno ''diše''.

Isto mi je bilo i sad kad sam bio u Budimpešti. Topao dan, sunce udarilo u zenitu, ali nije strašno. Oseća se toplota, ali ne i mučnina. Milina je hodati po tome. Onda se vratim vamo i bukvalno osetim neku težinu u vazduhu. Opet, kao da koža ne može normalno da diše.

I tako već godinama unazad. Al u zadnje vreme mi postaje sve gore. Ne mogu da provalim tačno šta je, mislim da je do kombinacije vlage, pritiska i zagađenja. Ali sve u svemu, baš ume da bude odvratno.
 
Мислим да не можеш судити о клими на неком подручју на основу пар дана, или чак пар десетина дана проведеним на том месту. Ја сам на пример пре неких 7-8 година био 10-ак дана у Амстердаму. Био је мај а температура је била сваки дан око 25 или нешто преко. Готово да нисам могао да спавам јер сам се константно знојио колико се у БГ не знојим ни у јулу. Влажност је тамо много већа него код нас и довољно је да буде 25-30 степени пар дана да буде катастрофа. Међутим тако је јако ретко тако топло чак и јулу па људи готово да уопште немају клима уређаја, а мени ето у мају свих 10 дана што сам био пакао гори него код нас.
 
U Beogradu je ovogodišnji april najtopliji mesec od početka redovnih merenja, čak od 1848. godine.
Do sada dva najtoplija aprila su bila ona iz 2000. i 1934. godine (Tsred 16,2 i 16,1 stepeni).

Međutim, na osnovu merenja Budimpešte, svojevremeno sam uradio rekonstrukciju temperatura za period od 1780. do 1847. godine.
U tom periodu se pojavljuje jedan ekstremno topao april iz davne 1800. godine, sa (računski dobijenom) srednjom mesečnom temperaturom od 17,6 stepeni.

Ali ipak, ovogodišnji april je ubedljivo najtopliji, sa srednjom mesečnom temperaturom od 18,2 stepena.

Mene lično ne čudi ovaj novi rekord, s obzirom na to da je najhladniji april imao negativno odstupanje od 6,0 stepeni (Tsred 6,1), a ovogodišnji april je imao pozitivno odstupanje od 6,1 stepeni.

Dakle, bilo je krajnje vreme da se dogodi i ovoliko pozitivno odstupanje.
 
Sećam se aprila jedne godine, od tada pa do oktobra u Bg. su bile tropske vrućine. Tamo gde sam otputovala bilo je cca 13 stepeni. Očajno, kišno, sivo, tmurno.
Ipak nikako ne smemo zanemariti činjenicu da kada je vlažnost zadovoljavajuća i koža žene ostaje friška do u doba starosti.
2149305378.gif

Vladivoje, da li sam u zabludi? Često pofajtam lice ne bih li ostala što duže friška. :lol:
 

Šteta što grafikoni koji se obično pojavljuju kasne i po 10 godina. Pošto već postoje ažurni podaci merenja temperature bilo bi lepo da se na ovoj temi povremeno objavljuje ažurni grafik trenda promene godišnje temperature u Beogradu. Sa rezultatima merenja u nekom Excel ili sličnom programu grafik je trivijalno napraviti. Ne bi morali da čekamo deceniju na njih. Negde bi morao da postoji sajt gde se temperature za razne gradove mogu skinuti u numeričkom obliku za izabrani period. Zna li neko za takvu adresu?
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=530827#p530827:3a052ili je napisao(la):
Zuma » Ned Apr 08, 2018 2:33 am[/url]":3a052ili]Jedan zanimljiv detalj iz ovih vesti o potonulom brodu koji bolje od puno drugačkih analiza govori o razlici u kvalitetu obrazovanja nekad i sad:

– U mnoštvu neverovatnih priča, jedna je, možda, bila i najčudnija – seća se Najhold. – Profesorku zemunske gimnazije Emiliju Katić spasao je jedan učenik da bi ga ona nepunu godinu kasnije oborila na godinu! Taj momak bio je Blagoje Cvetković, koji je kasnije ipak uspeo da završi gimnaziju, pa čak i da postane inženjer da bi se po penzionisanju vratio u rodno selo Šumane kod Leskovca.

Ovo je baš neverovatna priča. Gospodinu Najholdu hvala na ostavštini za budućnost, a Zumi što nam prenosi.
 
Zuma":2zqq5da1 je napisao(la):
Šteta što grafikoni koji se obično pojavljuju kasne i po 10 godina. Pošto već postoje ažurni podaci merenja temperature bilo bi lepo da se na ovoj temi povremeno objavljuje ažurni grafik trenda promene godišnje temperature u Beogradu. Sa rezultatima merenja u nekom Excel ili sličnom programu grafik je trivijalno napraviti. Ne bi morali da čekamo deceniju na njih. Negde bi morao da postoji sajt gde se temperature za razne gradove mogu skinuti u numeričkom obliku za izabrani period. Zna li neko za takvu adresu?

Specijalno za Zumu - moja varijanta mesečnih i godišnjih beogradskih temperaturnih podataka, koja je najtačnija u Srbiji, i koju sam ažurirao zaključno sa upravo isteklim aprilom. :mrgreen:

Ko hoće i kako hoće (po godinama, sezonama, mesecima) - neka prikazuje crtkarije na osnovu ove silne "numerike". :wink:

:arrow: http://www.meteologos.rs/wp-content/upl ... 0-2017.xls
 
Od 1780... za svaki mesec posebno ... :shock:
-Igore :!:
ako nemaš odma uvedi bronzane , srebrne i zlatne plusice
i u moje ime odma klikni na
zlatni + 1 za Vladivoje :D
 
Meteorolog Nedeljko Todorović i ja smo radili neke analize BG meteo podataka, sa krajnjim ciljem da se ovi podaci već jednom definitivno pripreme za javnu upotrebu, da bi istraživači sa njima mogli valjano i kvalitetno da rade.

Za periode u kojima u BG nije bilo merenja, urađena je (preliminarna) rekonstrukcija na osnovu merenja Budimpešte, ali i drugih stanica bližih Beogradu (ako su u određenom periodu imale svoja merenja).

Važno je napomenuti da će u narednom periodu biti urađena još jedna rekonstrukcija temperaturnih podataka za Beograd, koja će biti izvedena na drugačiji način od ove preliminarne. Međutim, sasvim je sigurno da se i nakon tako izvedene rekonstrukcije dobijene vrednosti srednjih godišnjih temperatura neće bitnije promeniti, dok su izvesne promene moguće kod vrednosti srednjih mesečnih temperatura pojedinih meseca, ali ipak bez bitnijeg uticaja na konačni rezultat takvih korekcija.

Evo nekih radova vezanih za rekonstrukciju i prikaz mesečnih i godišnjih temperaturnih podataka za Beograd:
:arrow: http://www.meteologos.rs/rekonstrukcija ... a-vracaru/
:arrow: http://www.meteologos.rs/beograd-rekons ... udimpeste/
:arrow: http://www.meteologos.rs/beograd-srednj ... na-vracar/
:arrow: http://www.meteologos.rs/rekonstrukcija ... 87-godine/
:arrow: http://www.meteologos.rs/meteoroloska-m ... 99-godine/
:arrow: http://www.meteologos.rs/meteoroloski-d ... -i-srbiji/
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=530746#p530746:1544rasj je napisao(la):
Zuma » Sat Apr 07, 2018 3:56 pm[/url]":1544rasj]Mala digresija. Pokušavam da zamislim koliko bi decenija ili stotina godina čekali da današnji političari ili "poslovni ljudi" daju pare za astronomsku opservatoriju?
Pa u stilu.. sta ce to Beogradu tj. plebsu, kada postoji „Habl" ili uskoro „Džejms Veb”.. ako su uopste culi nesto o njima .
Zakljucak- nikada nece dati nista mada bi rado nesto podigli na Zvezdari umesto opservatorije...makar jedan blokcic zgradica, vila ... sta god, lep pogled na BG, zelenilo, cist vazduh, mir i tisina.. svi argumenti za unosnu investiviju :mrgreen:
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=535304#p535304:32ef9lk5 je napisao(la):
Vladivoje » 01 May 2018 12:25 pm[/url]":32ef9lk5]
Specijalno za Zumu - moja varijanta mesečnih i godišnjih beogradskih temperaturnih podataka, koja je najtačnija u Srbiji, i koju sam ažurirao zaključno sa upravo isteklim aprilom. :mrgreen:

Ko hoće i kako hoće (po godinama, sezonama, mesecima) - neka prikazuje crtkarije na osnovu ove silne "numerike". :wink:

:arrow: http://www.meteologos.rs/wp-content/upl ... 0-2017.xls
Zahvaljujem. Ovo je izuzetan izvor podataka za analizu. Svaka čast na trudu :)

Još ako bude moguće da se fajl povremo ažurira da bi ostali aktuelni ...
 
Evo i prvog grafika. Srednje godišnje temperature u Beogradu od 1780. do danas (debela linija) :)

Tanka linija je srednja vrednost godišnjih srednjih vrednosti poslednjih 15 godina za svaku od godina na X osi (sliding window average - tj srednja vrednost u pokretnom prozoru od 15 godina).

 
Kad se analizira prethodni grafik, prvo što upada u oči je period od 1987. do danas. Ne samo da imamo veliki porast temperature, nego su TEMPO i ravnomernost njegovog porasta bukvalno zastrašujući. 1987. je 15-godišnj srednjak bio 11,73 C. Dakle ne godišnja srednja temperatura, nego srednja temperatura u toku 15 godina. A zaključno sa 2017. ona je bila 13,39 C. To je porast od čitavih 1,66 stepeni za 30 godina, ili 0,55 C po dekadi!

Nebitno sada zbog čega se to dešava. Očigledno da se dešava, pa bi u gradu trebalo da vlada stanje prave konstruktivne uzbune. Da svi odreda, uključujući tu i urbaniste i arhitekte prave planove kako da grad pripreme za OVAKAV tempo rasta temperature. Međutim ništa se ne dešava. Sem, doduše, Arapa kroz projekat BNVa, koji sa vrućinom imaju iskustva pa su nam dalekovido već oduzeli kompletnu obalu Save, iako će baš obale reka biti ključni i najprijatniji prostori za provođenje vremena. I još planiraju da zagrade reku tako da hladniji vazduh iznad vode više neće moći lako da prodire dublje u grad. Drugim rečima, vrućina bi zbog BNV-a bila nešto veća i da nema porasta temperatura. A ovako, sa ogromnim tempom zagrevanja i zidom poput ovog ... puno sreće.

 
Zuma":328xchqz je napisao(la):
Zahvaljujem. Ovo je izuzetan izvor podataka za analizu. Svaka čast na trudu :)

Još ako bude moguće da se fajl povremo ažurira da bi ostali aktuelni ...

Nema na čemu. :)
Drago mi je kada se podaci upotrebljavaju i kada služe za neki od brojnih oblika istraživanja i analiza. :wink:

Dodavaću i ja povremeno neke grafikone, sa drugim meteo parametrima.


Da svi odreda, uključujući tu i urbaniste i arhitekte prave planove kako da grad pripreme za OVAKAV tempo rasta temperature. Međutim ništa se ne dešava.

Da, o tome smo i ranije pričali, tako da se (za sada) ispostavilo da su sve ispričane priče - prazne priče, pošto se ne vidi nijedan konkretni rezultat do sada već uzetog novca za namene i namere u mnogo puta ispričanim pričama za ovih poslednjih 20 i kusur godina. :roll:

Grad Beograd je 2015. godine doneo poslednji Akcioni plan adaptacije na klimatske promene - sa procenom ranjivosti, ali je sve ostalo mrtvo slovo na papiru. :roll:

:arrow: http://klimatskepromenebeograd.rs/wp-co ... romene.pdf
 
....To je porast od čitavih 1,66 stepeni za 30 godina, ili 0,55 C po dekadi!...pa bi u gradu trebalo da vlada stanje prave konstruktivne uzbune....

Nadam se da ovih za početak najavljenih pedesetak fontana rasporedjenih po gradu jesu rezultat ozbiljnog pristupa te konstruktivne uzbune :roll:

Na žalost nema ni naznake ikakve promene u planiranju Bgd. vodovoda u toj borbi protiv visoke temerature
Naime porast temperature uzrokuje povećanu potrošnju pijaće vode :!:
Najavljen Savski Makiš 3 , ne rešava dugoročno to pitanje


Na naj uzvodnijem Dunavskom vodo zahvatu i daje planiraju ,,Kinesku,, luku umesto da je pomere malo nizvodno
kako bi to mesto ostalo slobodno i zdravo za vodozahvat pijace vode

a svaki proces gradnje kapitalnog objekta Beogradskog vodovoda nije brz i traje godinama
jer ako na naj uvzodnijem Bg. vodo zahvatu , naprave luku :shok:
svi nizvodni Dunavski Bgd. vodozahvati pijace vode nece ispunjavati osnovne uslove za zahvatanje čiste vode :(

Imamo i reku Topčiderku al nije dovoljna za Bg. potrebe.

Pored stalnog rasta Bgd broja stanovnika i privrede, imamo sada i faktor porast temperature
koj dodatno uvecava potrošnju vode u peridu kada je naj potrebnija
a da ne spominjem kao stratešku činjenicu važnosti Dunavskog vodozahvata

Naj svežiji primer Sirije , prva odigrana ,,igra,, je bila KLIMATSKA
Računajući na vrelinu, zaigrali su na kartu smanjenja vode za piće i navodjavanje te je vrela klima katstrofalno pogodila poljoprivredu
što je bio početni egzodus Sirijaca a kasnije je svi ostali potezi i dogadjaji su se samo nadovezivali
o čemu neko ko se bolje razume od mene , to moze mnogo bolje da objasni i potvrdi

Te tako sutra, ako iz nekog razloga reka Sava ne bude duži period za upotrebu
i ako Bgd.leži i na Dunavu
bez mogucnosti korišcenja , lako moze da se desi i egzodus iz Beograda
po već funkcionalno dokazanoj strategiji visoke temperature bez dovoljno vode :grand:
 
Na ovoj stranici se nalaze rekonstruisani temperaturni podaci za Beograd i njegovo šire područje (temperaturne anomalije - odstupanja od normale), od 1750. do 2013. godine.
Referentni period koji je uzet kao osnova za izračunata odstupanja je 1951-1980.

Nisam se dublje upuštao u prikazane podatke o temperaturnim odstupanjima od normale, za svaki mesec od 1750. do 2013. godine.
Jednog dana ću sve ovo analizirati, pa ću uporediti sa svojim rezultatima rekonstruisanih podataka.
Na osnovu nekog površnog uvida se zapaža izvesna razlika u pojedinim mesecima (veća ili manja odstupanja), možda kao posledica uzetih različitih referentnih perioda...

U svakom slučaju, radi se o veoma zanimljivom materijalu, koji je u osnovi dosta pouzdan i na osnovu koga se mogu izvesti odgovarajući zaključci. :kk:

:arrow: http://berkeleyearth.lbl.gov/locations/44.20N-20.12E

:arrow: http://berkeleyearth.lbl.gov/auto/Local ... -Trend.txt (tabelarni prikaz odstupanja od normale za svaki mesec od 1753. do 2013. godine)

44.20N-20.12E-TAVG-Trend.png
 
Vladivoje
još ranije gledao i tražio sam deceniski prikaz za reku Savu... i nisam našao osim aktuelnih godišnjeg prikaza
pa da pojednostavim
Dali nam gledano po decenijama Sava sve manje donosi vode ili je uvek konstantno ?
nisam pronašao takve podatke ili ne vidim gde da kliknem :lol:
 
Hvala +1 :)
ali joj ... pola je u obrnutom PDFu svaka god. sa preko 200 strana :shock: .... i nije pregledno kao ona tvoje,
da se čovek pogubi u podacima kako bi našo prostu info - dali se količina vode u Savi smanjuje ili je ostala ista tokom decenija ?
jasno bez muke nema nauke , samo što ja nisam neki naučnjak :lol: :lool: :lol:
 
Vrh