Šta je novo?
Od:
Filteri

Vreme i klima u Beogradu

33 na mernoj stanici, 35 u gradu.

Daleko od normalnog za septembar. A i daleko od dobrog.

Sreća pa se to okončava sutra, mislim na temperature iznad 30.
 
Ne valjaju ove temperature za ovo vreme. Preko dana toplo, izađem u dvorište oko 5 i i već u 7 ne može da se sedi napolju koliko je hladno.
 
Mnogo ste vi razmaženi, ja da vam kažem. Ne valja vam topao septembar, nije vam valjao ni prošlogodišnji kada smo se 15 - ak dana pokrivali ćebadima... :D
 
Bukvalno se sećam prošlog sept. kad je 3 vezana dana najviša dnevna bila 15 stepeni...

Ovo podseća na juli mesec plus što su se tropske noći ponovo vratile u Beograd i samo u Beograd, pa sam u šorcu i majici i noću... Ovo dalje čemu se Bender raduje i to će biti iznad proseka samo ne ovoliko... Milina.
 
Prevelika vlažnost i manjak vetra večeras su me naveli da proguglam kako izgleda prosečna količina vetra po svetu. Evo mape:
GWA3.ashx


Ovde se vidi koliko zapravo malo vetra mi imamo u poređenju sa nekim drugim zemljama i delovima sveta.
Moje zapažanje je da je i inače u Beogradu zadnjih godina opala jačina i učestalost vetra, i mislim da ima veze sa tovarenjem zgrada i kulčina (ne govorim samo o BnV, nisam od tih fanatika koji isključivo krive njega za sve). Neka mesta u gradu koja su ranije uvek imale ruže vetrova, čak i leti, sada su sa malo do nimalo vetra.
I otud i ovako dodatno teška leta u gradu, jer kada nema vetra a vlaga je velika, nema ni isparavanja znoja i samim tim je i teže da čovek izbaci toplotu iz sebe, a i odeća mu je vlažnija i neudobnija nego kada ima strujanja i osvežavanja vazduha.
 
,, ..... Uprkos svojoj dalekoj lokaciji, uticaj snežnog vrtloga iliti polarnog vorteksa seže daleko izvan polarnog kruga, oblikujući klimu čak i na tropima!
Kraj leta počeo, zima iza ugla
- Jedna zanimljivost bez trenutnog prognostičkog značaja u ovom momentu jeste da nad stratosferom Severnog pola temperature padaju na oko - 48 stepeni Celzijusa. Počelo je i obrazovanje stratosfernog polarnog vrtloga. Ovaj sistem biće jedan od ključnih činilaca razvoja sinoptike toko jeseni i zime koji su pred nama - napisao je Marko Čubrilo, meteorolog.....
.... To je veliki ciklon koji se kreće celom severnom hemisferom, i utiče na to da li će zima biti ekstremno hladna, puna snega, ili topla i suva.... ,,
Izvor https://www.blic.rs/vesti/drustvo/p...u-a-evo-kakvu-to-zimu-donosi-u-srbiju/zdbkvgf
 
Bender Rodriguez je napisao(la):
Prevelika vlažnost i manjak vetra večeras su me naveli da proguglam kako izgleda prosečna količina vetra po svetu. Evo mape:
GWA3.ashx


Ovde se vidi koliko zapravo malo vetra mi imamo u poređenju sa nekim drugim zemljama i delovima sveta.
Moje zapažanje je da je i inače u Beogradu zadnjih godina opala jačina i učestalost vetra, i mislim da ima veze sa tovarenjem zgrada i kulčina (ne govorim samo o BnV, nisam od tih fanatika koji isključivo krive njega za sve). Neka mesta u gradu koja su ranije uvek imale ruže vetrova, čak i leti, sada su sa malo do nimalo vetra.
I otud i ovako dodatno teška leta u gradu, jer kada nema vetra a vlaga je velika, nema ni isparavanja znoja i samim tim je i teže da čovek izbaci toplotu iz sebe, a i odeća mu je vlažnija i neudobnija nego kada ima strujanja i osvežavanja vazduha.
Kliknite za proširenje...
Има и ова апликација за праћење ветра

apps.apple.com

‎Windy.com - Weather & Radar

‎A UNIQUE WEATHER FORECAST VISUALISATION While most weather forecasting apps rely only on free global models, Windy has gone a few steps further and invested heavily in the most accurate models available, always at the highest possible resolution, to ensure accurate weather forecasts...
apps.apple.com
 
Beograd i ima više vetra od pojedinih delova u zemlji, u okviru same zemlje, košavsko područje i generalno severni deo srbije i šumadija imaju više vetra na godišnjem nivou..
u poređenju sa Irskom npr. to naravno nije ništa, postoje i gradovi koji su poznati po vetru u evropi i ko je bio uverio se u to da stvarno u nekim gradovima konstantno duva do te mere da bude dosadno

često sam ovde na forumu čitao kako u bg-u vazduh ne mrda, ja koji dolazim sa druge strane Karpata vrlo lako primetim kada vetar pirka konstantno čak i u kanjonskim ulicama na Vračaru.. teško da će Vračar ikada biti u konkurenciji da bude svež kao npr. Banjica, Miljakovac itd (pogotovu noću), ali nije ni u konkurenciji da mu toliko stoji vazduh u mestu kao u istočnoj srbiji.. mene je recimo oduvek nerviralo što u bg-u kiša UVEK ide u kuombinaciji sa vetrom, pored one jesenje košave koja mi zameni maglu, najmanja kiša sa obaveznim vetrom mi je oduveh bila dosadna jer prosto nisam bio naviknut na tako nešto.. to se vidi i po tome što svaki put gledam masu ljudi koji pokušavaju da se dogovore sa onim jeftinim kišobranima koji se krive čim krene kiša

razumem da svako gleda iz svog ugla i po svom iskustvu pa se uvredi kada neko naiđe i kaže da u bg-u nije toliko strašna situacija sa vetrom, ali kada bi ste proveli par godina konstanto u nekoj sredini sa malo drugačijom klimom u Srbiji shvatili bi ste razliku čim bi ste se vratili nazad.. šta li bi ste tek pisali da umesto tri nedelje košave imate isti broj dana sa gustom maglom? što je školski primer košavske situacije sa obe strane Karpatskog venca, nije retko i da vidljivost svih tih dana bude svega desetak metara po ceo dan, znači ne postoji onaj deo kada svi ujutru fotkaju gustu maglu koja se digne do podneva već je ceo dan istog inteziteta

čak i ova Benderova mapa potvrđuje šta pišem, Vojvodina i dolina Morave su u prednosti u odnosu na ostatak kada je vetar u pitanju, a to što ne duva kao u Holadniji je drugi problem, ali siguran sam da bi i takva situacija smetala
 
Proveo sam skoro ceo život u blizini jedne nekadašnje ruže vetrova. Nekada je na tom mestu šibao vetar non stop, i zimi i leti. A zadnjih par godina ga ima tek kada je ceo region vetrovit, pa se ''prelije'' i tu. Na Karpatima nisam živeo, ali sam se uvek znojio dosta i reagovao na neke meteo uslove, tako da sam se čak i nesvesno kao mlađi navikao da osetim i zapažam meteorološke promene. I mogu da kažem da osim par gradova koji su ekstremi gori od Beograda, u mnoge gradove širom sveta kada bih otišao, bez obzira koliko prosečno toplije od Beograda, uvek što bih prvo primetio je koliko ima više vetra i koliko se lakše diše, a samim tim i predaje toplota, odnosno lakše sve isparava sa čoveka. Nije tako u svim, ali u mnogim je bilo.

Jedno Skoplje je u proseku toplije od Beograda (bar je bilo pre par godina, sada sa ovim temperaturama ko će ga i znati) pa tamo i kad sam hodao na 40 stepeni, bilo je kao da je 30 u Beogradu, jer ne samo što je suvlji vazduh nego ima i više vetra. Isto je bilo sa još mnogim drugim gradovima. Ili bi bila manja vlažnost, ili više vetra. U Beogradu su pak oba ta zla zajedno, vlaga kao u Singapuru, a vetra više i nema osim kad su oluje ili neko smenjivanje frontova.

Dugo godina trebalo da shvatim šta je to, pored vrućine, što vazduh u Beogradu čini tako teškim i nepodnošljivim. Jedno vreme sam mislio da ima veze sa vazd. pritiskom ali sam utvrdio da nema, kada sam upoređivao pritisak ovde sa drugim mestima koja su prijatna. Onda sam posle boravka u drugim gradovima shvatio da, pored bolesno visoke vlage, ogroman faktor igra i sve manje prisustvo vetra. Otud i oni fenomeni da imamo dan kada je 32 ali nam je svima lep i prijatan. A lep je i prijatan jer ima vetra. A da posle kasnije imamo dan kada je ''svega'' 26 stepeni a mnogi se osećaju tromo, jer nema vetra da odnese od njih toplotu koju ispuste. A i teže je disati jer se isti vazduh i ugljen dioksid svuda duže zadržavaju.

Jedino gde desna obala Save danas ima nešto vetra jeste uz reke, uz Kalemegdanski greben, uz druge padine (npr Čukarička ili kod Trošarine). Generalno, tamo gde nije nasađeno nešto što bi ga blokiralo ili umanjivalo, i gde još ima otvorenih prostora. U svim drugim delovima desne obale se vetar smanjio dosta.
 
Poslednja izmena:
Мени је утисак да последњих година има далеко више ветра лети него пре рецимо 10-15 година и да се зато летње врућине много лакше подносе,

док у јесен и поготово зими има далеко мање ветра, да је кошава из неиог разлога знатно ослабила и да су чешће магле, сећам се зиме 2019/20 веома топла и са густим маглама какве не памтим, буквално се уз Дунав на пример није видео прст пред оком,
зима 2018/19 са пуно снега и без ветра такође,

ретко се последњих година дешава она класична београдска ветрометина рецимо у децембру када ти на +6 ветар пробија све кости, а субјективни осећај -26
 
Bender Rodriguez je napisao(la):
Proveo sam skoro ceo život u blizini jedne nekadašnje ruže vetrova. Nekada je na tom mestu šibao vetar non stop, i zimi i leti. A zadnjih par godina ga ima tek kada je ceo region vetrovit, pa se ''prelije'' i tu. Na Karpatima nisam živeo, ali sam se uvek znojio dosta i reagovao na neke meteo uslove, tako da sam se čak i nesvesno kao mlađi navikao da osetim i zapažam meteorološke promene. I mogu da kažem da osim par gradova koji su ekstremi gori od Beograda, u mnoge gradove širom sveta kada bih otišao, bez obzira koliko prosečno toplije od Beograda, uvek što bih prvo primetio je koliko ima više vetra i koliko se lakše diše, a samim tim i predaje toplota, odnosno lakše sve isparava sa čoveka. Nije tako u svim, ali u mnogim je bilo.

Jedno Skoplje je u proseku toplije od Beograda (bar je bilo pre par godina, sada sa ovim temperaturama ko će ga i znati) pa tamo i kad sam hodao na 40 stepeni, bilo je kao da je 30 u Beogradu, jer ne samo što je suvlji vazduh nego ima i više vetra. Isto je bilo sa još mnogim drugim gradovima. Ili bi bila manja vlažnost, ili više vetra. U Beogradu su pak oba ta zla zajedno, vlaga kao u Singapuru, a vetra više i nema osim kad su oluje ili neko smenjivanje frontova.

Dugo godina trebalo da shvatim šta je to, pored vrućine, što vazduh u Beogradu čini tako teškim i nepodnošljivim. Jedno vreme sam mislio da ima veze sa vazd. pritiskom ali sam utvrdio da nema, kada sam upoređivao pritisak ovde sa drugim mestima koja su prijatna. Onda sam posle boravka u drugim gradovima shvatio da, pored bolesno visoke vlage, ogroman faktor igra i sve manje prisustvo vetra. Otud i oni fenomeni da imamo dan kada je 32 ali nam je svima lep i prijatan. A lep je i prijatan jer ima vetra. A da posle kasnije imamo dan kada je ''svega'' 26 stepeni a mnogi se osećaju tromo, jer nema vetra da odnese od njih toplotu koju ispuste. A i teže je disati jer se isti vazduh i ugljen dioksid svuda duže zadržavaju.

Jedino gde desna obala Save danas ima nešto vetra jeste uz reke, uz Kalemegdanski greben, uz druge padine (npr Čukarička ili kod Trošarine). Generalno, tamo gde nije nasađeno nešto što bi ga blokiralo ili umanjivalo, i gde još ima otvorenih prostora. U svim drugim delovima desne obale se vetar smanjio dosta.
Kliknite za proširenje...
Dva zla jugoistočne Azije u Evropi. I pored toga klime se u prevozu gase u Avgustu a pale u Septembru samo zbog sezone rada (kao da leti ljudi ne žive i ne rade ovde pa sve što valja ne treba da vozi). Već se par dana smrzavam u prevozu kad je napolju baš prijatno, iako je pre samo mesec dana vožnja poktetnim saunama predstavljala normu.

Iznenadi ih proleće, iznenadi zima, a prženje na terminusu ko šiša. Jedan upali, drugi ugasi, treći ni ne upali bez ikakve logike i redosleda. Ništa nije zagarantovano, ali cena jeste. Kada bi morali da usklade cenu sa uslugom ostali bi bez posla.

Japanci nude preko cele godine tzv. mildly air conditioned car u svakom vozu za sve one koji ne podnose dobro veliku hladnoću.

Ako bi ovde to primenili makar u prelaznom periodu ili u slučaju nemogućnosti blagovremenog hlađenja vozila ostavljenog na suncu i pri nižim temeraturama, grad bi putnicima garantovao prijatniju vožnju (jaka klima u svim popunjenim vozilima u odgovatajućim uslovima se podrazumeva).

I to bi bilo rešenje za prevoz, međutim negativan uticaj klimatskih uslova se jednako može osetiti i u neadekvatno klimatizovanim javnim objektima (bez klime ili sa previše rashlađenim prostorijama). To bi takođe trebalo regulisati u cilju ublažavanja učestalih šokova za organizam izazvanih naglom promenom ambijentalnih uslova (namerno izbegavam rda pomenem temperaturu jer klime i duvaju).
 
Pada kiša u septembru, posle nek mi neko kaže da je ovo normalno.
 
Koja kiša 😆

3 kapi i jedna stidljiva grmljavina u daljini, samo da podseti koliko su ponovo omašili prognozu, barem na Paliluli..

Sad sunčano sve do nedelje i ponovo preko 30 u petak i subotu, a sledeća nedelja opet stabilno danima i kako su nekad leta izgledala (tako tvrde, ja se ne sećam) 27 maksimalna dnevna svaki dan... :sreća, sreća, radost

Ako oktobar bude bio nalik ovom... Uf biće jako... Posle me baš briga jer taj deo na neki način hiberniram do aprila... I svejedno mi jel malo hladnije ili toplije... Kako god da okreneš vreme je buđavo, dan je kratak i to me sve nervira...
 
Da se određene promene dešavaju, dešavaju se. Da jedan deo ljudi zbog toga paniči, paniči. Da ima ljudi koji histerišu zbog toga što ne slušaju i sprovode svi njihove agende za bezbolnije prilagođavanje i prebrođavanje klimatskih promena, ima. Da ima onih koji ne veruju u klimatske promene, ima. Da ima onih koji veruju da je ovo samo jedan deo Milankovićevog ciklusa, ima. ITD. Dakle, ukratko, ima svega i svačega.​
 
Čak i da je sve ovo samo još jedan Milankovićev ciklus (za koji pobornici btw nikako da se usaglase da li traje 40 ili 4.000 godina) postavlja se logičko pitanje kako ljudi treba da žive, jedu i funkcionišu dok traje ovaj sada ciklus. Pošto mislim da neki ovde ne razumeju da na 40 stepeni, pogotovu na Beogradskoj vlagurini, mnogi poslovi staju, kao i to da Srbija ne može da bude žitnica Evrope i vrt voća i povrća ako će 40 ili 4000 godina imati klimu, floru i faunu kao Anadolija.


Usput, mogu da se kladim da bi u Srbalja otpor prema prihvatanju teorije o promeni klime bio za jedno 30-40% manji da iza teorije o ciklusima ne stoji jedan Srbin. Ovako, kad je jedan Srbin taj koji je smatrao da to ide u ciklusima, to odmah mora da se poštuje i uvaži po svaku cenu i za mnoge Srbende tu nestaje bilo kakva mogućnost diskusije i preispitivanja.
Naravno, stoji činjenica da ima i mnogo fanatizma i autizma i od suprotne strane, strane koja govori kako se klima menja samo i samo zbog ljudi i kako treba svi da živimo kao monasi (osim bogatih i moćnih, naravno) da bismo vratili klimu na staro, a da pritom ni ne znamo da li uopšte može da se vrati.

Evo baš juče čitam kako će zbog fanatičnog zelenog šljama u Evropi hrana opet dodatno da poskupi (koliko god to delovalo nemoguće na sva ova poskupljenja) jer EU hoće da uvede takse na sav avio saobraćaj, pa čak i na onaj koji razvozi hranu i druge osnovne potrepštine.

Tako da, što se klime tiče, živimo u eri sukoba dve fanatične autistične sekte. A uprkos logičkom zaključku da će se međusobno poništiti i potreti uticaj jedni drugima, mislim da će se na kraju desiti to da će im se štetna dejstva samo duplirati i odraziti na nas ostale, koji nismo ni u jednom taboru. Jer će zelena gamad da nastavi da laje na pogrešno drvo, a protivnici klimatskih promena će da nastave da umanjuju štetu i opasnosti. I tamo negde 2040. ćemo imati pirinač koji košta kao nekada kavijar (već je bilo članaka o sledećoj krizi koja sledi - ceni pirinča) jer zelena gamad ne može da obuzda bogataše pa kažnjava obične ljude, a s druge strane ćemo imati suše koje obaraju sve rekorde, jer protivnici klimatskih promena protestuju i insistiraju da je sve normalno i da ništa ne treba da se preduzima glede klimatskog inženjeringa.


Inače, 35 stepeni na 23. septembar je nešto skroz normalno i uobičajeno. A i korisno, benigno po živi svet.

Samo da dođe nedelja više pa da završim s ovom agonijom za ovu godinu.
 
Poslednja izmena:
Čekaj, polako i oktobar ume da iznenadi 🙂

Ja sam sve do NG optimista jer znam da kod nas i ukazak u zimu ume da bude veoma blag... Jednom sam izmerio 14 stepeni u ponoć u decembru... Taj skrinšot mi je na nekom starom telefonu pa sad ne mogu da dokažem ali ne lažem... 🙂

Tek me januar obeshrabri u totalu, al tad se već bliži novo proleće, pa to nekako prebrodim...
 
E, ovaj septembar je bio top, poslednjih godina najlepši mesec.. i oktobar bude super, prošlogodišnji je čak bio bolji nego septembar.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh