^^^Sve osim kreštanja i blještanja kilometrima unaokolo.
Rrcimo sad dok je buka pod prozorom čiji su izvor ljudi, psi, mačke, kola, busevi, tramvaji, motori, avioni (a kamioni za smeće samo što nisu) praktično nesnosna, sa terase se vidi kako neki dron blinka crveno-belo iznad Ade pored svih ostalih poslednjih godina nagomilanih strobova (toplana, zgrade, pa W65 cela fasada).
Narod sve više beži da radi od kuće u vikendici jer ovde strada radna sposobnost. Ako kojim slučajem nemaš oazu mira van grada, ne preostaje ti ništa nego da se hermetički zatvoriš u 4 zida čak i pri ovako prijatnom vremenu, što posebno važi vikendom zbog basova sa Ade.
Žalosno ali istinito. A onda kad ustaneš, ako uspeš na vreme niko ti ni ne garantuje da ćeš uopšte stići na odredište jer infrastruktura hronično ne može da podrži toliki narod.
Ovo govori rođeni Beograđanin svima koji nameravaju da dođu. Beograd je sam po sebi danas nepogoda.
Eto jedan Tokio bude generalno pust poput Novog Sada uveče osim Ginze, Akihabare, Šibuje i ostalih centara, manje više nezavisno od vremenskih uslova. Posle 00:30 retko koji voz naruši lokalni mir. Ovde i u sitne sate jurcaju motorima kao na trkama bez obzira na godišnhe doba sve dok su vremenski uslovi pogodni.
S obzirom da su po prijatnom vremenu najaktivniji i ljudi i životinje, a nepogode nimalo bezazlene mislim da je Beograd iz suviše razloga postao paklen grad.
U principu bi ovakvo vreme trebalo da bude veći deo godine uz ravnomerno raspoređene padavine i bez nekih razornih oluja, poplava i tropskih talasa, svakako propraćeno snežnom zimom između -10 i -5 (da slučajno ne počne bljuzgavica preko nule). A grad naravno karakterističan po relativno mirnom ambijentu stambenih četvrti.
Kako vreme odmiče sve više mi odnosi sa sobom u nepovrat i ono okruženje u kom sam odrastao, bilo da se radi o zemlji, klimi ili rodnom gradu.