Kakvi su uslovi u današnjim kasarnama po pitanju smeštaja
Od momenta uvođenja
profesionalne vojske više ni nema klasičnog vojničkog života i stanovanja u kasarnama.
I
zuzetak su samo slučajevi
dobrovoljnog služenja vojnog roka.
Profesionlni vojnici i starešine u redovnim okolnostima u kasarni spavaju samo kada su na dežurstvu / straži, ili uzbuni / povišenoj borbenoj gotovosti. Tada koriste posebne prostorije i krevete za dežurno osoblje i stražu. Straža je posebna kategorija jer nose lično naoružanje sa bojevom municijom. Ostali dežurni rade svoj stručni posao (dežurni jedinice, radarista, na PVO sistemu, na prijavnici, vezista, vozač, kuvar, doktor, vatrogasac, i sl.). Kvalitet smeštaja je onakav kakvim ga same starešine, odnosno kakvim ga jedinica napravi. Čista posteljina, ishrana je obezbeđena u restoranu same kasarne / vojnog objekta, gde se hrana i sprema (ako se ima veći dežurnih vojnika ili vojnika na boravku) ili se doprema iz drugog vojnog objekta / civilnog restorana (ako je mali broj lica na dežurstvu) i poslužuje u kasarni. Verovatno kao i ranije važi princip da se u peridu odmora uznemiravanje dežurnih smanji na minimum, a buđenje samo u izuzetnim situacijama (,,gde gori?"). Za vreme odmora dežurnog je na dužnosti pomoćnik dežurnog, koji odmara u različito vreme od dežurnog, jedan je uvek dostupan, smenjuju se i za vreme obroka.
Straža u kasarnama i izdvojenim objektima je
poseban slučaj. Smene su uobičajeno na po 7 dana sa malim brojem stražara (recimo reda veličine desetak). Straža je ,,borbeni zadatak u miru" sa bojevom municijom i odobrenjem da je po potrebi puca ,,u meso". Ukoliko je u izdvojenom objektu (magacin, centar veze, ...) straža je tokom smene nezavisna i bez poseta sem posebnih kontrola. Svaki drugi pristup je strogo zabranjen. Sa sobom stražari nose sve što im za smenu treba (posteljina, municija i lično naoružanje, namirnice za planirani period,...). Sa sobom uvek vode i kuvara koji u izdvojenom objektu priprema hranu od ponetih namirnica za vojnike i službene pse. Službeni psi su stalna posada izdvojenih objekata, imaju čak i činove. Za pse se posebno priprema hrana, bukvalno kuva, propisan je minimalni sadržaj mesa, redovno ih pregleda oficir-veterinar .... i po pravilu je hrana za službene pse ,,jača" od hrane za vojnike. Jedan od stražara u smeni je ,,kerovođa" sa posebnom obukom koji se brine tokom smene za službene pse i njihovu ishranu (koju je kuvar pripremio). Gleda se da uslovi straže budu dobri: toplo, televizor, čak i video igrice (bez interneta naravno), stalno topla voda i tuširanje kada god.
Treba
razlikovati boravak u kasarni tokom perioda obuke, tokom dežurstva/straže i tokom uzbune (vanredne situacije - povišene borbene gotovosti) u kasarni i tokom angažovanja van kasarne (obuka ili stvarni zadatak).
Dežurstvo-straža sam opisao.
Tokom uzbune - povišene borbene gotovosti u kasarni cela jedinica ili deo jedinice neke kasarne u njoj i boravi. Smeštaj se ostvaruje po principu: viši čin - bolji smeštaj. Vojnici po pravilu u spavaonice (klasične spavaonice, kreveti na sprat, mokri čvorovi,...), ako nema dovoljno spavaonica starešine po svojoj volji u svojim kancelarijama, spavaju na pomoćnim krevetima, ili na poljskim krevetima, ako ni takvih kreveta nema na podu). Tenzija se ne diže, gleda se da uslovi budu najbolji mogući. Kuhinja sa kuvanjem, perionica, ambulanta/stacionar se stavljaju u punu 24 h upotrebu.
Angažovanje van kasarne ako je u cilju obuke prilagođava se potrebi obuke. Da se navikne i upozna sa ,,poljskim metodima življenja i preživljavanja". Primer: ako je cilj da rade obuku pešadinca smeštaj će biti u šatoru od spojenih ličnih šatorskih krila, spavanje u ličnoj vreći za spavanje, toalet izgrađeni poljski (posebna procedura kako se izgrađije), poljska kuhinja, tuševi u šatoru za tuširanje sa toplom vodom iz bureta koje se loži a onda ručnom pumpom pumpa u tuševe,.... Ako se želi surovija obuka onda se npr. ostave i bez tuša da se snalaze pa npr napune plastične flaše koje greju na suncu pa se time tuširaju. Ili ostave bez kuhinje sa konzervama i hranom koju podgrevaju sami u ličnim ,,porcijama" koje poseduju kao deo opreme.
Angažovanje van kasarne u cilju stvarnog zadatka. Oduvek je važio princip da se u situaciji stvarnog zadatka na terenu pruži maksimalno moguće kvalitetan smeštaj. Ako je dostupan hotel visoke kategorije za svakog vojnika onda će i svaki vojnik biti u hotelskoj sobi sa maksimalno mogućim uslovima. Prioritet postaje izvršenje zadatka! Tenzija se na takvim terenima ne diže i trudi se da uslovi budu maksimalni (dobra hrana, krevet, san, cigarete,.....).
Obuka je posebna situacija. Smeštaj se
prilagođava ciljevima obuke. On je sličan kao i pre 30 ili 50 godina. To znači što je vojnik svežiji (,,gušter") - strožiji uslovi, što je bliži kraju obuke (,,džomba") radi šta hoće. To znači na početku obuke namerno se ,,diže tenzija", viče se, ruše se kreveti ako nisu dobro namešteni (koliko sam razumeo cilj i jeste da ne budu dobri i da se sruše uz viku i zaključak ,,pravi to ponovo" - ,,crno beli svet" - ko razume shvatiće) , kratko vreme za obroke, krevet na sprat, prvih 7 dana bez tuširanja, tuširanje čak iako postoji u objektu se vrši u posebnim objektima za tuširanje vojnika, dok se tuširaš voajerišu te starešine (traže telesne nedostatke, problematične tetovaže, dugu kosu koja se krila, gledaju da li si stvarno muško i među nogama, imaš li dlake,...), istovremeno viču (,,Ajmooo, brže maaalooo, još 30 sekundi ni gotovooooo, šta ti čekaš, Alooo,....), zabranjena kantina, hrana samo iz restorana, zabranjeno slobodno kretanje po kasarni - samo u stroju u pratnji starešine. Kako se bliži kraj obuke tako si položio ispit, sve je dozvoljeno ako veruuju da nećeš da napraviš glupost, dobiješ neki konkretan posao i starešine te gledaju kao kolegu, a onda ti tako urlaš po hodniku na mlađe dok suzdržavaš smeh u sebi....
Ono što je
drugačije u odnosu na prethodne decenije tokom obuke:
Hrana je mnogo bolja, čak jako dobra. Ja sam služio redovni vojni rok u poslednjim rokovima i stvarno nemam zamerku. Još uvek se sećam ukusa pojedinih vojnih obroka. I u količini je bilo dovoljno, svaki dan i nešto slatko, sok. Ko je budan noću (dežurni - straža) spakovan dodatni noćni obrok.
Toaleti - čučavci imaju vrata, dobijaš određenu privatnost.
Kada se prođe prvi period tuširanja pod tenzijom i voajerisanjem, tuširanje je po pravilu u zasebnim kabinama sa zavesom u objektu gde se i boravi. Tople vode uglavnom uvek ima, samo je pitanje da li je i kada dozvoljeno tuširanje u objektu gde se boravi.
Starešine su ekstremno uplašene za zdravlje vojnika na obuci da se nešto loše ne dogodi, iako u prvim danima deluje drugačije. Čim se zakašlješ teraju te kod doktora.
Mobilni telefon je dozvoljen pa se ne može steći onaj pravi osećaj da si izvan vremena, prostora i civilizacije.
Smeštaj uglavnom na istim krevetima na sparat, eventualno su razdvojeni da ne budu na sprat. Sve stvari na upotrebi su u kaseti pored kreveta. Civilna garderova odložena u kesi i zaključana u ,,civilani", ako se izlazi iz kasarne može se obući ,,civilka".
Posteljina se redovno menja.
Higijenu prostorija, toaleta naravno da održavaju sami vojnici po ,,rednoj listi" ako ne valja zna se ko je tog dana zuadužen i kriv.
Kada se napravi neko sra..e postroje sve i pitaju ,,ko je to uradio?" Naravno svi znaju ko je i da niko ništa neće reći. Onda idu konstatacije i pretnje starešina tipa ,,ne može to tako saznaćemo mi pre ili kasnije, sve se sazna,....". Naravno da ih boli uvo. Sledeća konstatacija glasi npr. ,,Sutra je petak, ništa niste uradili kako treba ove nedelje, sve vam je prljavo, opalo lišće sa onog drveća u kasarni, nosi vetarpuške posle gađanja niste dobro očistili, rđaju,.... Treba to sve srediti, dovesti u red. Znate ona vikend odsustva, izlasci u grad u subotu i nedelju što su isplanirani, neće moći ovog vikenda, ima puno posla da se završi,.. Ajd sad na spavanje, gase se svetla, ja moram nešto da proverim kod dežurnog kasarne. Nemoj da sam vas čuo!" I ugase se svetla, I ostane krivac sa jedne strane i čleta (oko 120 vojnika) ili vod (oko 30 vojnika) sa druge strane. Sledi ,,ćebovanje" i što je još surovije i efektnije okretanje leđa i ignorisanje. Retko ko je glupost ponovio, i pokušao da bude mangup više od jednom, retkima je pošlo za rukom dva puta, više od toga ne.
Dolaskom devojaka ima malo preseravanja. Na snimku dole su kreveti koje je vojska (i studentski domovi npr. ) dobili od smeštaja učesnika univeruzijade. To je valjda za devojke.
Ceo klasičan vojnički smeštaj na snimku dole. Za devojke i ,,objekat je ofarban u roze boju" kako kažu.
I da, postojala je ,,vojnička plata", kada sam ja služio bilo je nešto oko 1 200 dinara ako se dobro sećam. Nikad nisam imao više novca jer mi ni za šta nije ni bio potreban. Dođem kući, svi dodatno guraju u džep- ,,valja vojniku" a je ne znam šta ću sa tim novcem. Nisam pušač i iz kantine mi u principu ništa nije trebalo.