Obuka u stilu civilne zaštite (koju smo potpuno sj…li) bi bila potrebna svima. Većina nema pojma kako da reaguje u bilo kojoj kriznoj situaciji (požar, poplava, zemljotres, posledice oluja,….)
Vojna obuka je za one koji hoće time profesionalno da se bave, ostale pustite na miru.
A lokalne samouprave nek si nađu drugi izvor prihoda, a ne prinudne vojnike.
I slažem se sa
@branik - dok se sve ovo gore navedeno ne razmrsi i neko konačno ne odgovara za sve to, nemaju moralno pravo da traže od ikoga da protiv svoje volje ide u vojsku. A ovi sa čvarcima (zvezdicama) nek se sami zabavljaju po kasarnama sa dobrovoljcima.
Civilna zaštita je u svetlu naglih klimatskih promena nešto najracionalnije što bilo koja zemlja može da ponudi svojim građanima. Slanje spasilaca umesto trupa jasno poručuje iz kakve zemlje dolaze, mirne i stabilne ili ne.
Pritom ukoliko se opozicija zaista bori protiv nasilja nek se legalno izbori i protiv (konvencionalne) ratne mašinerije. Ako nisi "neutralan" (navodnici sa razlogom) ima ko da te brani ukoliko ga snabdevaš visokom tehnologijom i vrhunski obučenim profesionalnim kadrom.
Toliko o sloganima predizborne kampanje.
Nabavljaju opremu za vojsku da pokažu kako je "ima".
Sad bi da vrate vojni rok da pokažu kako "imamo" vojnike.
Pa od kursadžija iz ŠRO nikada nije bilo vajde, kakve koristi može biti od vojnika sa 4 meseca obuke? Kao da se 1991. nikada nije dogodila
Upravo to. Da pokažu kako imaju potrošne municije (metalne i mesnate). A šta posle?
Šta posle ako se amerikanka sa snažnim entuzijazmom za vojnu službu nakon obavljene višegodišnje vrhunske teorijske i praktične akademske obuke uz deceniju iskustva u Avganistanu i Iraku sa hiljadama svojih kolega suoči sa srpskim frizerima i ultradesničarima? Da bude gore nego u Ukrajini s gomilom dečurlije i razbojnika? Jel tako nešto dozvoliti u visokotehnološkom svetu?
Ne treba zaboraviti ni činjenicu da je postkomunistička vojna neutralnost priča za malu decu. Srbija je na svetskoj sceni toliko deminutivna i slabašna da se u komšiluku dobrim sa briselskom i vašingtonskom velikom braćom "teškaša" nema kome okrenuti osim moskovskim i pekinškim mangupima. Svakako zastrašujuća pomisao ako se zvanična politika zemlje svodi na zamrzavanje krvavog konflikta.
Tako da mislim da bi Vučić kratkoročno da pokaže zube komšiluku jer ne može Briselu, a istovremeno je još više sateran u ćošak zbog čega i pribegava agresivnijim potezima.
Neka vrate sluzenje vojnog roka samo da im vidim suze u okicama, pa posle tri dana neka ga ukinu i onako vecina nije ni zasta osim mamine suknje!
Te bajke sa ciljem skidanja gaća bez pitanja na Kosovu i bilo gde drugde pričaj sudiji (po mogućstvu ženskog roda), u Beogradu pre ili u Hagu posle rata. Svejedno, epilog može biti samo jedan. Znači zlostavljanje momaka od 18 i kusur godina u Srbiji samo je uvertira za ne daj bože sutra ništa manje gadosti prema nečijim majkama, sestrama i suprugama na bilo kom ratištu. Tako je u svakoj zemlji od pamtiveka pa pripazi šta pričaš.
Nije se ni drama u Ribnikaru dogodila bez razloga. Rat mirne kosi a ratoborne koti, zato mislim da je pitanje suzbijanja institucijalnog nasilja mnogo bitnije za društvo nego što mu se pridaje značaj (pre jednog deteta treba prvo preispitati celo društvo koje je i stvorilo plodno tlo za tako nešto). Iako mnogi mogu da počine razna zlodela ne treba zaboraviti da najbitnije ipak stoji na ramenima budući da nije moralno samo eliminisati (da ne upotrebim težu reč) "neprijatelja" nego nikoga ne eliminisati, tim pre ako je isti prinuđen da ti naudi protiv svoje volje. Dobro shvati rečenicu. Mogu. Pitanje da li žele. To naravno ne znači da niko ne bi uzvratio adekvatnom merom ali svakako ne bi trebalo da bude ravnodušan poput siledžije.
Tu dolazimo do pitanja ugrožavanja ljudskih prava, borbe protiv diskriminacije, licemerja vlasti (i prema ideološkim potrebama skrojenog ustava), definicije čovečnosti i zločina protiv iste. Ne radi se ovde samo o prinudnom stavljanju oružja u ruke (paradoksalno onda kada se priča o zabrani istog u civilne svrhe) već i o nevoljnom izvršavanju naređenja protiv ličnih stavova (zaposedanje ličnosti ispiranjem mozga na obuci). To je neki materijal za sudski slučaj najvišeg mogućeg profila. Ne može niko da me natera da ubijam drugog nateranog, niti sutra može to isto da mi tera decu jer će "prekosutra" njihova doći u situaciju da se desetkuju na različitim stranama sa daleko destruktivnijim oružjem.
Uostalom pre nego što iko pokuša da pametuje o ovim stvarima prvo nek sam sebi da odgovor na pitanje da li bi služio Hitleru protiv svoje volje, da li zna koje ime još nosi jedan novobeogradski bulevar (iako su mnoge ulice odavno promenile imena) i šta je Staljin uradio nemicama u Berlinu?
Zato mislim da je budućnost u profesionalnom sastavu, visokotehnološki opremljenom robotima, letelicama i ostalim tehničkim inventarom. Civili u skladu sa svojim kvalifikacijama itekako mogu da podrže svoj narod (namerno izbegavam reći zemlju jer se ne radi o institucijama nego o društvu, o tebi i meni, o nama), posebno obučeni za civilnu zaštitu i u vreme mira. U svakom slučaju ne smeju postati upadljive pokretne mete u kamuflažnoj uniformi.