Druga stvar je prigovor savesti (ustavno pravo)
Druga varijanta uvažavanja ustavnog prava na prigovor savesti bi bilo uvodenje vojske bez nošenja oružja i bez obuke vezano za naoružanje. I to su im jedine dve opcije koje im ustav dozvoljava. Civilno služenje ili bez naoružanja. Nasilno stavljanje oružja u ruke je moguće samo uz debelo kršenje ustava.
Neka prigovora savesti, ništa tu nije sporno.
Ne treba da nose oružje oni koji ne žele.
Ali neka budu u kasarni kao i svi drugi. Neka se angažuju u logistici prema znanju i sposobnostima.
Recimo majstori za vozila, vulkanizer i i sl. u radionicu pa da popravljaju vozila i ostalo. Stolari, tapetari, limari isto u radionicu. Moleri preuzmu farbanje i krečenje. Građevinci za mešalice betona. Rukovaoci građevinskim mašinama za inženjerijske mašine. Kuvari u kuhinju. Medicinski tehničari u ambulantu. Vodoinstalateri, električari na popravke. Frizeri za šišanje. Hardveraši na popravke računara.Vozači za volan logističkih kamiona....
Ostali bez potrebnih sposobnosti u radne jedinice za košenje trave, sakupljanje lišća, vatrogasce, popravke ograde, okopavanje i zalivanje drveća i cveća, čišćenje objekata, ...
I svi oni jedan deo dana na dodatnu obuku iz prve pomoći, izvlačenje iz ruševina, za vatrogasce, pripremu hrane u poljskoj kuhinji, podizanje šatora i poljskih kreveta,....
Da nauče da koriste lopatu, kramp, pune i nose džakove u slučaju neke poplave...
Za one bez oružja bar mesec dana duži boravak u kasarni u odnosu na one sa oružjem kako bi se ipak stimulisao onaj pod oružjem. Pravno bih to pravdao manjim brojem radnih sati i odsustvom noćne dužnosti koju imaju oni što služe pod oružjem.
Ponudio bih čak i mogućnost da rade 8 sati u kasarni i da idu kući, ali uz još dodatnih recimo mesec dana služenja. Šta će u kasarni da borave duže nego što rade, samo da prave probleme i dodatni trošak.
Mogu da rade i obučavaju se u vojnoj uniformi ili nekoj ,,radno" svejedno.
E tome se lično nadam što se tiče prigovora savesti.
Zatim,
Na regrutacijama su obavezno postavljali pitanje o seskualnoj orijentaciji regruta.
"Droge, sekte, momci?" Sećam se pitanja kao da je juče bilo U trenutku sam bio zbunjen šta me pita i šta da mu odgovorim.
Dakle momci i sklonost ka istom polu je bila u rangu bolesti zavisnosti i verskog otpadništva..?
U svakom slučaju homo i biseksualnost su bili jedan od osnova da budeš oslobođen.
Paradoksalno, ako i nas sa 30+ uvrste u služenje, jedino me moje seksualno opredeljenje neće sprečiti da u vojsku odem.
Čak se ne bih pozivao ni na prigovor savesti u pogledu oružja. Želim da prođem celu obuku, sada mi se ne beži od toga kao kada sam bio klinac.
Tako da me raduje da nas uvrste.
Vezano za LGBT+ u USA je dugo važilo pravilo don't ask, don't tell, dok je sada dozvoljeno biti autovan pripadnik vojske.
Mi imamo zakon o sprečavanju diskriminacije po kome bi trebalo da postupamo isto.
Diskriminacija na osnovu seksualne orijentacije
Član 21
Seksualna orijentacija je privatna stvar i niko ne može biti pozvan da se javno izjasni o svojoj seksualnoj orijentaciji.
Svako ima pravo da se izjasni o svojoj seksualnoj orijentaciji, a diskriminatorsko postupanje zbog takvog izjašnjavanja je zabranjeno.
S tim u vezu otvoreno izjašnjavanje o seksualnoj orijentaciji danas ne bi smeo biti razlog za odbijanje služenja vojnog roka, tj. nečiju nepodobnost iliti nesposobnost.
Samo je bitno uzdržavati se i ponašati se normalno. Ne dozvoliti nagonima da prevladaju. Ali to je izvodljivo i normalno.
Tako da me vojska danas raduje. Samo nek odluče šta će s nama. Drugo me ništa ne zanima. Doživeo bih to kao eksperiment, izazov i avanturu i siguran sam da bih mogao da budem u ulozi podređenog i disciplinovanog sa uniformom na 4 meseca. Izdržao bih to bez problema.
Uh, osetljivo pitanje!
Moje mišljenje je da ne treba pitati za seksualnu orijentaciju kao što se nije ni radilo.
Ko se javno deklariše kao LGBT ili ima upadljivi spoljašnji izgled, a u ličnoj karti se vodi kao muško (koje obavezni vojni rok obuhvata) može da se izjasni želi li pod oružje sa svima ostalima ili bez oružja, sa varijantom da ide kući.
Meni ne bi mnogo smetalo da sam u kasarni sa LGBT jer ne sumnjam u sebe ali mislim da bi moglo biti potencijalnih rizika od sukoba i neprijatnih situacija. Recimo tuširanje i presvlačenje zajedno, rame uz rame u toaletu ispred pisoara. Lako bi moglo doći do sporne situacije, sli im se mora ostaviti pravo da služe sa svima pod oružjem uz prihvatanje rizika od spornih situacija. Verujem da bi ipak većina odabrala služenje bez oružja pa da idu kući posle radnog vremena.