Потписујем сваку реч! Једино морам да напоменем да се борбени ранац користи на основној обуци а после пешадија задужује панцирне прслуке и плоче (е то је напор када идеш на терен са тим оклопом око тела) а у неким јединицама се поред аутоматске пушке М70 у калибра 7.62мм користи и аутоматска пушка М21 калибра 5.56мм. За пешадију на специјалистичкој обуци имате стрелце, минобацаче, митраљесце, онда обуку за бацач граната 30мм БГА и наравно снајперисте. А квалитет обуке зависи често од старешинског кадра и опреме у касарни. Много онога што се види на приказима у јавности се даје само за Копнену зону безбедности и "чува се за црне дане" у магацинима. Овде је речено да су пушке доступне, па већином су оне старе сошке кроз које се провлачи сајла да би се фиксирале пушке избачене из употребе. У већини објеката постоје затворене оружане са решеткама и металним вратима које отвара дежурни ујутру пре смотре. Такође су ограде и касарне у већини под добрим видеонадзором тако да стража види сваки делић касарне и ограде...
Mislim da si ti služio dobrovoljno u ŠRO u Vojnoj akademiji, ako sam dobro razumeo. Moje iskustvo je iskustvo vojnika u pešadiji za vreme redovnog služenja.
Vojna akademija nije kasarna u kojoj može da se oseti služenje vojnog roka. Namenjena je studentima, budućim oficirima (kadetima, odnosno po starom pitomcima). Namenjena je studiranju, slušanju predavanja, učenju, uz samo delimičnu dinamiku vojničke kasarne. Predviđena za višegodišnji boravak i život tokom 4 do 6 godina koliko traje studiranje, a ne za intenzivnu obuku tokom par meseci. U njoj nije bazirana borbena jedinica - ,,kadetska brigada" nije borbena jedinica. VA treba da formira ljude koji donose odluke, naređuju vojsci.
Ne znam da li ste uspeli u ŠRO da skupite broj ljudi za punu četu (oko 100) što je jedan od preduslova da bi se osetio vojni rok u punom svom smislu.
Za profesonalne pripadnike vojske, koji rade u kasarnama, borave u kasarni tokom radnog vremena i svog dežurstva, naoružanje se čuva u oružanama (posebnim prostorijama) i izdaje po potrebi.
Vojska na služenju vojnog roka drži puške u soškama u hodniku ispred spavaonica, iznad police za čizme i papuče. Sajla je provučena i fiksirana katancom da se puškama ne bi igralo u momentima dosade. Postoji vojnik - požarni koji drži ključ katanca koji drži puške i oslobađa lanac ujutro i veže uveče. Ceo dan tokom obuke, nose pušku sa sobom. Uzimaju je ujutro i odlažu tek posle podne ili predveče. ,,Nastava" se po pravilu obavlja napolju u krugu kasarne, stoji se, a puška je na ramenu ili eventualno odložena ispred na podlogu. Retko u hodniku ili u učionici kada je puška na stolu, izuzetno retko je odložena u soške. Tokom doručka i ručka, puške i oprema su na podlozi ispred restorana, a određuje se požarni iz čete koji ih čuva tokom obroka, prvi koji završi obrok smenjuje požarnih kako bi i on stigao da jede.
Tokom obaveznog vojnog roka u mirnodopsko vreme sigurno neće biti borbenih prsluka i pancira.
Kao kad neko nepopularan iz generacije koga su svi u školi sikanirali postane pandur pa se posle iživljava nad svima kad dobije moć.
Vrlo zanimljiv fenomen i dobro poznat u vojsci.
Svaki dan se određuje jedan vojnik kao ,,pomoćnik dežurnog ".
Jedan od uobičajenih zadataka vojnika pomoćnika je da sprovede četu (postroji i komanduje) od objekta do restorana koji je udaljen od prostorija čete nekoliko stotina metara kada tu nije dežurni, što je obično ujutro za doručak posle recimo 06.15 (primetićete da od ustajanja, toaleta, brijanja, nameštanja kreveta, oblačenja do prvog postrojavanja ima oko 15 min za koje se sve mora završiti).
Ne znam da li možete da zamislite koji je uspeh da se 120 ljudi skupi u istom momentu, u stroju i tišini u 60 vrsta, dva po dva, u korak prođu tih oko 400 m.
Zanimljivo je pratiti pojedine vojnike u ulozi običnog vojnika u stroju i u ulozi kada komanduju strojem.
Vrlo čest Fenomen - što neki vojnik više opstruiše stroj u kretanju (priča, menja dužinu ili brzinu koračanja pa ne može da se uhvati korak, gurka se, i sl.), to je u ulozi komandovanja strojem taj vojnik gori. Viče, preti, traži apsolutnu poslušnost. Potpuno se unese u ulogu do nivoa da se pogubi. I da, svima nam je to brzo postalo jasno. I brzo smo postali svesni od koga se kakva reakcija može očekivati u kojoj situaciji.
Napominjem svi su u četi zajedno, bez 5 min slobode i izolacije. Sve se brzo razotkrije. Ne postoji mogućnost da se povuče negde i izduva ili predahne. I plakanje i raskidi sa devojkama preko telefona i pomirenja i razna ludovanja se dešavaju pred svima, javno.
Od jednog starešine sam čuo zanimljivi konstataciju o dobrovoljnoj vojci. Naime, ne sviđa mu se jer ne možeš da im naređuješ ništa više od propisanog programa obuke.
Njegov čin je tu samo da bude ono što treba, ne može da leči lične frustracije na nižim od sebe.
Koncept koji kod nas postoji i koji se nije menjao jeste da održavanje kasarne, objekata, kruga, tehnike radi vojska (profesionalni vojnici i starešine i vojnici na služenju vojnog roka) koja u kasarni radi ili služi.
Ne postoje čistačice, baštovani, moleri pa ni druge radne jedinice koje bi održavali kasarne.
Poznato je da je odliv profesionalnog kadra veliki, odnosno mnoga mesta nisu popunjena. Profesionalci na dežurstvima, kopnena zona, stražama,... Prioritet je održavanje naoružanja i municije.
Jednostavno nema ko da kosi travu, krči šiblje, kreči objekte, farba stolariju, menja sijalice, konzerviše puške, ......
Uglavnom je reč o preuzimanju dela ovih poslova od strane vojnika na služenju vojnog roka.
Vojnici na služenju vojnog roka postaju deo ,,vojnog kolektiva" kasarne i za očekivati je da preuzmu deo poslova.
Nije normalno ono što se u praksi dešava, da oficiri kose travu, a vojnici na služenju vojnog roka planduju.
Zamislite firmu gde članovi upravnog odbora čiste oko radnog mesta portira, dok ovaj sedi na svojoj stolici besposlen. To u praksi otprilike tako izgleda.
U ozbiljnim firmama nema naređenja, samo radnih zadataka koji su vezani za struku i radnu poziciju.
U njima radimo mi koji smo prešli za veće pare iz firmi gde se naređuje izvan domena poslovanja.
Ozbiljna firma traži određeni profil radnika, izabere ono što joj se nudi na tržištu rada.
Zaposleni prihvata da radi za takvu firmu pod dogovorenim uslovima. Radnik radi za platu, a ne za opšte dobro.
Ako radnik ne radi posao kako treba gubi bonuse ili na kraju dobija otkaz.
E sada zamislite situaciju da neko hoće da napravi ozbiljnu firmu i treba mu 10 ljudi. Ode recimo na pijacu u Malom Mokrom Lugu i odvoji prvih 10 prolaznika na koje naiđe i kaže im od sada vi počinjete da radite kod mene, činićete ozbiljnu firmu. Nije bitno što baš i ne biste želeli, mora tako. Na platu zaboravite, nije vam potrebna jer dobijate smeštaj i hranu.
E baš da vidim kako bi ta firma ozbiljno i uspešno funkcionisala ne primenjujući ,,vojne principe poslovanja"