Šta je novo?

Vesti iz regiona

Grad koji je prkosio krizi
Južno, a nije tužno
Autor: Momčilo Petrović | Foto:J.Vučetić | 24.04.2009. - 05:00

vlasotince-v.jpg


Sad, kad nas je sve zaokupila svetska ekonomska kriza, malo-malo pa se pomene ona prošla iz 1929. godine, kad su američki bankari skakali kroz prozore oblakodera, a u Nemačkoj se otezali redovi pred narodnim kuhinjama. Srbija tada nije bila mimo sveta, ni u njoj tada nije bilo bolje: bankroti, nezaposlenost... i sve što ide uz to i što će, kažu, opet doći - osim u Vlasotincu! Izvoz u Sloveniju, Nemačku, Austriju i Čehoslovačku nadaleko čuvenih vina iz vinograda zasađenih tri decenije ranije - pošto im je stare zasade samo tokom jednog leta uništila filoksera - u ovu varoš 1929. godine donosila je pare od kojih su svi dobro živeli. A danas...

Tranzicija, pa ovaj svetski bauk, uzeli su svoj danak: i ovde nije dobro. Ali opet „ali”... Za razliku od opština sa kojima se graniči, Gadžinim Hanom, Babušnicom, Crnom Travom i Leskovcem, sve odreda iz one rimovane dosetke „što južnije, to tužnije”, u Vlasotincu se nešto kreće napred.
Na obodu grada, u industrijskoj zoni, svoje pogone imaju slovenački „Elrad” i nemački „Gruner”, koji proizvode električne uređaje i sve izvoze na tržište EU, i italijanska tekstilna firma “Fjorentino”. Italijanski kapital je i u konfekciji “Manufaktura - europea”, dok su Makedonci vlasnici metalskog preduzeća,
- Slovenci - kaže predsednik opštine Boško Stančić - na prostoru od dve hiljade kvadratnih metara grade i drugi pogon, fabriku u kojoj će se zaposliti 150 ljudi. Plac u industrijskoj zoni prodat im je po ceni po kojoj je otkupljen od vlasnika, a lokalna samouprava snosi troškove komunalnog opremanja. To su uslovi i za sve druge investitore.
Ovaj recept “širom otvorena vrata”, koji najdoslednije sprovodi Goran Ješić u Inđiji, očigledno daje rezultate. Po proceni jednog slovenačkog instituta, rađenoj za tela EU, Vlasotince je, u konkurenciji trinaest opština u Jablaničkom i Pčinjskom okrugu, dakle: Srbija južno od Niša... proglašeno za najpovoljniju za investiranje.

vlasotince-x.jpg


Prema rečima boljih poznavalaca prilika na jugu Srbije, objašnjenje se krije u - za naše prilike nesvakidašnjoj! - praksi da je svaka nova lokalna vlast, nezavisno od stranačke pripadnosti, nastavljala rad prethodne na realizaciji strateškog plana razvoja Vlasotinca.
Opština ima oko 33.000 stanovnika, od kojih polovina živi u gradu, a nezaposlenih je oko pet hiljada. Prisećajući se starih vremena, Stančić kaže da će opština svakako nastojati da vrati stari sjaj vinogradarstvu, a kad govori o konkretnijim planovima, na prvom mestu je potpuno opremanje industrijske zone. I završetak puta dugog 6,3 kilometra od petlje na autoputu Beograd - Skoplje do grada, koji će Vlasotince i doslovce preko koridora 10 spojiti sa Evropom.
Ponovo spojiti... Čuveni etnolog Tihomor Đorđević zabeležio je krajem 19. veka da mentalitet Vlasotinčana posebno karakteriše “težnja za prosvetom i pismenošću”. Mora da je, između ostalog, imao na umu i da je prema popisu izvršenom nakon oslobođenja ovih krajeva od Turaka 1879. godine Vlasotince imalo “519 kuća i 2.626 duša, 432 pismena muškarca i 22 pismene žene. Imućni građani slali su sinove na školovanje u inostranstvo, na tehničke fakultete i trgovačke akademije u Ljubljani, Ahenu, Minhenu, Beču... Televizijska serija “Ono naše što nekad bejaše” snimljena je prema motivima pripovetke Stevana Sremca o boravku pozorišne trupe u Vlasotincu 1889. godine.
Jedini tragovi tog vremena danas su zgrade u centru, “čaršiji”, koje su projektovale arhitekte dovođene iz Beograda, ili sami vlasnici, po meri svog bogatstva i moći. One najlepše posle Drugog svetskog rata uzela je država i u njih uselila svoja preduzeća i službe, ili ih ostavljala vlasnicima pošto im je oduzela sve ostalo. I u jednom i u drugom slučaju rezultat je bio isti: propadanje. Svakako je najlepša palata bankara i rentijera Milana Valčića, podignuta 1934. godine u samom centru, u koju je posle oslobođenja smeštena uprava Građevinskog preduzeća “Crna Trava”, a sada biblioteka, odnosno ono što je od nje ostalo posle požara u aprilu prošle godine.
Ipak, ovaj grad ima svoje mesto na kulturnoj mapi Srbije. U Zavičajnom muzeju čuva se jedinstvena zbirka starih srpskih grafika, poklon Vlasotinčanina rođenjem, slikara i profesora Miodraga Nagornog. U zgradi nekadašnje turske kule smešteni su listovi Zaharija Orfelina, Hristofora Zefarevića, četiri grafike iz 16. veka koje je Vuk Karadžić svojevremeno poklonio Jerneju Kopitaru, zatim hilandarske i dečanske... Prema ocenama poznavalaca, neprocenjivo blago.
Nažalost, neupotrebljivo u vreme ekonomske krize...

Pesnik i izdavač
Pesnik Srba Takić, politikolog, vršilac je dužnosti direktora biblioteke i predsednik opštinskog centra za talente. Tokom poslednjih 12 godina Srba je priredio ili uredio i izdao preko 80 naslova - knjiga poezije, istorijskih dela i kulturnih svedočanstava o svom Vlasotincu i njegovim ljudima.

Izvor: Blic
http://www.blic.rs/reportaza.php?id=89608

Dakle, može i na jugu, kada je lokalna samouprava normalna.
 
„Ikea“ hoće da gradi fabriku u Loznici
Autor: S. P. | Foto:Beta-AP | 24.04.2009. - 05:00

ikea-v.jpg


Vest da je Loznica u najužem izboru švedske kompanije „Ikea” za izgradnju proizvodnog pogona i prodajnog objekta potvrđena je „Blicu” kada su predstavnici te kompanije posetili ovaj grad gde su posle susreta sa gradonačelnikom Vidojem Petrovićem i njegovim najbližim saradnicima obišli industrijsku zonu Šepak. Šveđani su zainteresovani za podizanje pogona na površini od oko 10 hektara.

Predstavnici „Ikee” sastali su se sa gradonačelnikom Loznice i njegovim najbližim saradnicima u sredu, a razgovori su vođeni iza zatvorenih vrata. Kako „Blic” nezvanično saznaje, razgovori su vođeni i pre nekoliko meseci, ali Šveđani o tome do sada nisu govorili jer to čuvaju kao poslovnu tajnu. Izvor „Blica” je potvrdio da je gradonačelnik Petrović u utorak, kasno po podne, putovao u Beograd gde je u Ministarstvu ekonomije dobio potvrdu da je već potpisan memorandum o saradnji u kojem se država obavezala da „Ikei” obezbedi zemljište za prodajni objekat u Beogradu po povoljnim uslovima, a za uzvrat bi „Ikea” investirala u proizvodne pogone.
Narednog dana predstavnici „Ikee” boravili su u Loznici gde su proveli nekoliko sati najpre u razgovoru sa gradonačelnikom i njegovim saradnicima, a zatim su obišli i industrijsku zonu Šepak.
Prema prvim informacijama „Ikea”, na toj lokaciji koja ima kompletno komunalno uređenih 30, od ukupno 80 hektara, u prvoj fazi bi gradila pogon za proizvodnju furnira na površini od oko 10 hektara. Interesovali su se za uslove zakupa zemljišta, rokove za dobijanje dozvola za gradnju, da li Loznica ima kvalifikovane radnike i kakve su cene komunalnih usluga i energenata. Lokacija im odgovara, potvrđuje naš izvor, a poverenje grade na osnovu sertifikata koji je Loznica dobila kao povoljan grad za investitore. Sa svoje strane dali su garancije da bi fabrika poštovala najviše ekološke standarde koji se primenjuju i u Švedskoj.

Odluka možda do kraja meseca

Nema pouzdanih procena kada bi konačna odluka mogla biti doneta, ali prema nekim izvorima, možda već do kraja meseca. Ukoliko „Ikea” dođe u Loznicu, bile bi to prve komšije italijanskoj firmi „Golden Lady” koja trenutno zapošljava oko 550 radnika. Sve to uklapalo bi se sa strategijom privrednog razvoja Loznice, gde su glavni oslonci turizam, laka industrija i poljoprivreda.

Izvor: Blic
http://www.blic.rs/ekonomija.php?id=89596
 
Otvorena fabrika gotovih jela u Srpskoj Crnji

26. april 2009. | 09:14

Izvor: Beta

Grad: Srpska Crnja

Novi pogon preduzeća Srpsko-ruska trgovinska kuća, u kojem će se odvijati proizvodnja mesnih prerađevina i čija je vrednost 175 miliona dinara, otvoren je u Srpskoj Crnji.


Kako se navodi u saopštenju Izvršnog veća Vojvodine, za početak proizvodnje u novom pogonu Pokrajinski sekretarijat za nauku i tehnološki razvoj obezbedio je 32 miliona dinara iz programa podrške primeni novih tehnologija i materijala.

Uz taj iznos, sredstva koje investitor vraća kroz donaciju umanjena su za 9,6 miliona dinara koje će biti namenjene platama 74 novozaposlenih radnika. Uz njih, još oko 70 osoba biće zaposleno kroz razne oblike kooperacije.

"Otvaranjem fabrike, koja će svoje proizvode uglavnom izvoziti, ostvarena su dva važna cilja. Doprineli smo ravnomernijem razvoju pokrajine, jer je opština Nova Crnja jedna od najmanje razvijenih, kao i borbi za otvaranje novih radnih mesta i prevladavanje ekonomske krize", rekao je predsednik pokrajinske vlade Bojan Pajtić.

Kako je saopšteno, Srpsko-ruska trgovinska kuća planira da najveći deo proizvodnje, od ukupno 1.500 tona mesnih prerađevina i konzervisanih gotovih jela, izvozi na tržište Ruske federacije.

Izvor: Ekonomist
http://www.emportal.rs/vesti/srbija/86417.html
 
O ozbiljnim demografskim problemima i manjku regionalnog razvoja u Srbiji...

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Beograd-Novi-Sad-i-Nish-oaze-u-demografskoj-pustinji.sr.html

Београд, Нови Сад и Ниш оазе у демографској пустињи
За свега три године брзина којом се смањује број становника наше земље утростручена је у односу на период 1991-2002, каже демограф др Владимир Никитовић
Детаљ са улице из Новог Сада (Фотодокументација Политике)

Питање опстанка села биће готово немогуће решити ако се буде чекало пет до десет година, каже за „Политику” др Владимир Никитовић из Центра за демографска истраживања Института друштвених наука. По његовим процени, тада ћемо имати демографски готово опустеле сеоске пределе, својеврсну мрежу „домова пензионера” који ће очекивати да их издржавају малобројне генерације њихових потомака, концентрисане у свега неколико урбаних центара.

„Ако смо током периода интензивне индустријализације земље шездесетих и седамдесетих година прошлог века били свесни да се становништво неповратно пресељава из села у градове, сада смо сведоци бесповратних миграција из урбаних општинских центара у једина три велика града Србије – Београд, Нови Сад и Ниш”, каже овај демограф.

Колико је процес демографске диференцијације Србије на три урбана центра и изумируће реликте социјалистичке индустријализације узнапредовао, најбоље показује поређење између две демографске карте, које представљају промену броја становника по општинама Србије; једна у периоду 2002-2005. а друга у периоду 2002-2008. година.

Никитовић објашњава да прва карта показује да су готово све општине забележиле пад броја становника, осим оних које чине Београд, Нови Сад и Ниш, али и оних већински насељених албанском и бошњачком популацијом, које су лоциране на крајњем југу односно југозападу земље.

„При томе, ове последње свој пораст, који би био и већи да нема традиционалне емиграције, дугују искључиво високом природном прираштају,будући да је у њима број рођених у односу на умрле већи за два до четири пута”, истиче Никитовић.

Он подсећа да смањење броја становника у свим деловима Србије, осим у претходно наведеним, представља само наставак тренда започетог почетком последње деценије прошлог века, али драматично повећаном брзином. За свега три године брзина којом се смањује број становника наше земље утростручена је у односу на период 1991-2002, а брзина којом се увећава популација три урбане средине повећала се за више од 50 одсто у истом периоду.

– Другим речима, удео три наша највећа града у укупној популацији земље током последњих неколико година расте дупло већом брзином него што је то регистровао попис из 2002. године – истиче овај демограф.

Никитовић објашњава да упоређивање ових података указује на запањујући пораст брзине којом се демографски празне погранични региони државе. Уочљиво је да се интензивнији пад броја становника, који је три године након пописа 2002. регистрован у демографски већ остарелим општинама на истоку земље, почетком 2008. проширио на готово сва погранична подручја, при чему је најизразитији у источној и југоисточној Србији, односно Банату. Међутим, и традиционални пораст броја становника у општинама са већинском бошњачком и албанском популацијом на југозападу и југу земље смањио се у периоду 2005-2008. у односу на период 2002-2005, при чему је Сјеница чак ушлa у већинску групу општина Србије чија је популација данас мања него 2002. године. С друге стране, наставља се интензивно концентрисање становништва у једине три виталне урбане зоне – Београд, Нови Сад и Ниш, при чему је интензитет пораста броја становника највећи у Новом Саду.

„Овакав развој демографске ситуације представља логичан одговор становништва на актуелну друштвено економску ситуацију у земљи, где становници у највиталнијем добу мигрирају ка преосталим економски активним центрима како би остварили личну егзистенцију. Може се очекивати да, у одсуству крупнијих структурних промена друштвено економског система у земљи и наступајућег пораста економског притиска на радну снагу, плава боја на карти у наредним годинама постане још тамнија обухватајући све већу површину Србије, која ће умногоме личити на праву демографску пустињу. У таквој Србији извесно је формирање само једне демографски виталне области, оне која би спајала данашње регије Београда и Новог Сада”, закључује Владимир Никитовић.

Н. Ковачевић

[објављено: 12/05/2009]

karta.jpg
 
Izmedju ostalog po ovom se vidi i znacaj infrastrukture. Naravno da svi hrle u grad kada je putovanje u neko mesto samo 50 km centra podvig, a o vodi, struji i slicnim stvarima da ne govorimo...
 
Evo jednog malo istorijskog kuriozuma

http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/8047128.stm

Czechs planned 'Adriatic tunnel'
map

Officials in the former communist Czechoslovakia had planned to build an underground rail link under Austria to the Adriatic, a Czech newspaper says.

The 410km-long (255 miles) tunnel would have drastically shortened the journey to the seaside for the landlocked country, Lidove Noviny reports.

The earth from the excavation would be dumped in the sea to form an artificial Czechoslovak island - Adriaport.

But the 1975 plan never got off - or under - the ground, the newspaper says.

High-speed trains

The plan was proposed by Professor Karel Zlabek.

He devised a railway tunnel that would have linked the town of Ceske Budejovice, in south Bohemia, and the port of Koper in what is now Slovenia, then Yugoslavia.

The project envisaged that high-speed trains would take both tourists and exports to the Adriatic coast in about two hours.

Work never started on the tunnel.

But that was not because it was totally unrealistic, the BBC's Rob Cameron in Prague says.

Modern-day engineers say building work could start tomorrow.

But the project failed to address several key questions.

Apart from the sheer expense, one of the key issues was whether the Austrians would have let a Communist country build a tunnel underneath their feet, our correspondent says.

He adds for decades many Czechs have headed each summer to the Croatian coast in search of sun, sea and sandy beaches.
 
Bačka Palanka uspešno prevazilazi krizu
U svakom selu mala fabrika
Autor: S. Mirić | Foto:S. Mirić | 13.05.2009. - 10:48

fabrika-v.jpg


BAČKA PALANKA - Opština Bačka Palanka počela je još pre aktuelne ekonomske krize da ulaže u nove pogone i hale, da bi ta ulaganja intenzivirala i ovih dana, pa je tako u samom gradu podignuto šest proizvodnih hala, ali i još devet u selima na teritoriji opštine. Hale su po vrlo niskoj ceni izdate u zakup proizvođačima koji su obezbedili radna mesta lokalnom stanovništvu.

U iznajmljenim proizvodnim halama posluju slovenački „Kovis“, proizvođač sklopova za železnicu, „Kasa Italija“, italijanska fabrika ambalaže, u Pivnicama je otvorena fabrika sa najmodernijom italijanskom tehnologijom za preradu brašna, a u Despotovu firma „Nova Italija“ koja proizvodi luksuznu ambalažu u koju najveće svetske modne kuće pakuju svoju robu. Započeta je izgradnja industrijskih parkova u Obrovcu i Novoj Gajdobri.

Kosta Stakić, predsednik opštine Bačka Palanka, kaže da je opština formirala Fond za razvoj preduzetništva.
- To nisu velika sredstva, ali su značajna jer opština mora da ima odgovornost ne samo za socijalni nego i ekonomski razvoj. Skoro u svakom selu imamo fabriku - kaže Stakić. On naglašava da u opštini rade na efikasnosti administracije iz domena saglasnosti, dozvola, rešenja i drugih papira kako ne bi nervirali birokratijom poslodavce koji dolaze sa parama.
- Cilj investiranja u hale bio je isključivo zapošljavanje i zbog toga smo odlučili da zakupnina bude simbolična. Kvadratni metar zakupa je u Palanci 1,2 evra, a u selima 0,4 evra mesečno. To se isplatilo, i da imamo još 10 takvih hala, ne bi bile prazne jer je gotov poslovni prostor sa infrastrukturom jako primamljiv investitorima - kaže za „Blic“ Slobodan Škorić, direktor Poslovno proizvodnog centra, koji gazduje halama u većinskom vlasništvu države a upravljač je lokalna samouprava. Sva ulaganja u hale i pored niskih cena zakupa isplate se u periodu od 10 godina. U nekim halama zakupci su morali da dograde infrastrukturu, to im je priznato kroz cenu zakupa.
U Despotovu za firmu „Nova Italija“ jeftina radna snaga i dobri uslovi motivisali su Italijane da udvostruče kapacitet izgradnjom još jedne hale i da pored sadašnjih 60 radnica i radnika zaposle još toliko.
- Najviše zaposlenih u toj fabrici čine žene, koje su zadovoljne jer im i najmanju prihod uz onaj od prihoda sa zemlje mnogo znači. Plate su bile veoma niske, ali ih je na našu intervenciju poslodavac odmah sa 10 povećao na 15.000 dinara. Priznali smo da smo mi krivci za tu situaciju jer država ne traži da se minimalac poštuje nego je samo formalno određen - kaže Goran Milić, predsednik Samostalnog sindikata u Bačkoj Palanci.

Zarade žena u selima
- Ženama koje žive u selima je jako teško da dođu do redovne mesečne zarade, pa im sada i najniže plate od 12 do 16.000 dinara dobro dođu i za njih su to veliki novci, jer kod kuće imaju dovoljno hrane, pa ne moraju svako jutro u market - kaže Vera Spevak asistentica direktora u firmi “Nova Italija” u Despotovu.
Ona kaže da odlično poznaje i prilike svojih sugrađanki i poslodavce.
- Mislim da su ovi drugi jako zadovoljni ovim biznisom i radom Despotovčanki, a one nisu nezadovoljne.

Izvor: Blic
http://www.blic.rs/vojvodina.php?id=92352
 
У Смедереву се, пре свега захваљујући универзијади, после 10 година приводи крају изградња спортске хале.
hala_spolja_nocu_439px_72dpi_7.jpg

hala_spolja4_439px_72dpi_7.jpg

hala_sedista_439px_72dpi_7.jpg

hala_kos_439px_72dpi_7.jpg

hala_teren_sedista5_439px_72dpi_7.jpg

hala_teren_sedista4_439px_72dpi_7.jpg

hala_teren5_439px_72dpi_7.jpg

hala_teren3_439px_72dpi_7.jpg
 
IKEA ulaže 300 mil. evra u Srbiji
Beograd -- IKEA planira da u izgradnju robne kuće i šoping centra investira oko 300 miliona evra i zaposli oko dve hiljade ljudi, kažu u toj kompaniji.

Površina robne kuće IKEA biće 35 hiljada kvadrata dok će šoping centar imati oko sto hiljada kvadrata, kaže za list Danas direktor kompanije IKEA za Sloveniju, Hrvatsku i Srbiju Dragan Skalušević i dodaje da je od kupovine placa do otvaranja robne kuće potrebno dve godine.

U robnoj kući ćemo prodavati samo nameštaj i sitno pokućstvo dok ćemo šoping centrom privući i druge kompanije koje bi želele da imaju korist od velikog broja posetilaca koji dolaze zbog proizvoda kompanije IKEA, rekao je Skalušević.

„Tržište Srbije spremno je za robnu kuću i proizvode IKEA, a kupci koji redovno odlaze u Budimpeštu ili Solun to bolje potvrđuju nego ja”, kaže on i navodi da u Budimpešti potrošači iz Srbije čine oko osam odsto prometa, dok u Solunu uglavnom kupuju srpski turisti koji se vraćaju s letovanja.

Direktor kompanije IKEA je za Danas rekao da je cilj te kompanije da proizvodnju u Srbiji, sa već postojećim dobavljačima poveća na 10 do 15 miliona evra. On kaže da se do prošle godine iz Srbije izvozilo između dva i 2,5 miliona evra u robne kuće IKEA širom sveta.

Skalušević dodaje i da je sporazum o bescarinskom izvozu u Rusiju interesantan kompaniji IKEA zbog ogromnog ruskog tržišta. „Imamo 11 robnih kuća u toj zemlji koje su dobro pozicionirane i beleže dobru prodaju. Zanimljivo je takođe da se iz Bosne izveze nameštaj vredan između 20 i 25 miliona evra, dok vrednost izvoza iz Srbije iznosi samo 2,5 miliona evra”, dodaje on.

Robne kuće IKEA godišnje poseti oko 565 miliona posetilaca, dok internet prezentaciju pogleda oko 450 miliona. IKEA zapošljava 127.800 radnika i najbolju prodaju ostvaruje u Nemačkoj, SAD, Francuskoj, Velikoj Britaniji i Švedskoj. Najviše nameštaja nabavlja u Kini, Poljskoj, Italiji, Švedskoj i Nemačkoj. Ima 1.380 dobavljača u 54 zemlje i 41 kancelariju za nabavku u 30 zemalja. IKEA industrijsku grupaciju čini 49 Svedvud fabrika i pilana u 11 zemalja.
„Sa Simpom je nedavno sklopljen ugovor vredan 5,5 miliona evra za izvoz u Rusiju. Cilj je, dakle, da proizvodnju u Srbiji, od već postojećih dobavljača povećamo na 10-15 miliona evra do kraja sledeće godine i to je jedan od načina na koji zamišljamo naš ulazak na tržište, odnosno ne samo putem robnih kuća. Time bismo ispunili ono što smo oduvek govorili, a to je da dolaskom kompanije IKEA ne želimo da gasimo druge proizvođače”, objašnjava Skalušević.

Država najavljuje pojednostavljivanje procedura za dobijanje građevinskih dozvola i obezbeđivanje lokacija za gradnju, a Skalušević kaže da nikome nije u interesu da se veliki projekti prolongiraju. „Hrvatska vlada je, recimo, donela odluku da se za velike investicije proces dobijanja građevinske dozvole skrati na 45 dana. Voleo bih da to vidim i u Srbiji”, dodaje on, a prenosi Danas.

On kaže i da je neopravdan strah malih proizvođača u Srbiji, koji kompaniju IKEA vide kao potencijalnu opasnost i dodaje da iz iskustva iz Poljske i Češke može da kaže „da proizvođači ne bi trebalo da strahuju od našeg dolaska. Oni koji će najviše osetiti, kroz pad prodaje, ulazak kompanije IKEA jesu trgovinski lanci koji prodaju nameštaj”.

IKEA je u Češkoj do pre par godina prodavala robu u vrednosti od oko 200 miliona evra, a u isto vreme iz Češke je izvozila nameštaj vredan između 300 i 350 miliona evra. To je očigledan dokaz da ne gušimo proizvodnju, objašnjava Skalušević.

On dodaje i da u saradnji sa kompanijom „Jasen Lukić“ u julu počinje proizvodnja nameštaja. „Reč je o grinfild investiciji u Ćupriji (IKEA je investirala oko 650.000 evra u mašine) i očekujemo izvoz vredan 4,8 miliona evra u naredne tri godine s obzirom na to da smo obezbedili siguran plasman”, navodi direktor kompanije IKEA.
Izvor: B92
Link: http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2009&mm=06&dd=09&nav_id=365033
 
Reum prekinuo izgradnju fabrike
Beograd -- Nemačka kompanija Reum je, zbog finansijske krize, odložila izgradnju fabrike autodelova u Svilajncu.

Zamenik predsednika opštine Svilajnac Predrag Milanović kaže da se "vode intenzivni pregovori o nastavku radova" između nemačke firme, Ministarstva ekonomije i opštine Svilajnac. "Mi se nadamo da će Reum za desetak dana nastaviti izgradnju fabrike i da će do kraja godine završiti tu investiciju i uposliti radnike", dodao je Milanović.

U drugoj varijanti, odnosno u slučaju da dodje do odlaganja gradnje na godinu dana, Reum bi iznajmio neki drugi objekat u Svilajncu i krenuo s proizvodnjom, uposlivši 50 do 60 radnika, da bi sledeće godine nastavio izgradnju fabrike, rekao je on.

Prema najnovijim informacijama, međutim, najveća je verovatnoća da će investicija biti nastavljena i da će do kraja godine biti završen objekat na lokaciji Veliko polje, u koji su Nemci do sada uložili 2,5 miliona evra, istakao je Milanović.

"Ono što nijednog trenutka nije dolazilo u pitanje je njihova namera da završe ovu fabriku i da započnu proizvodnju u ovoj godini i ispoštiju ugovor o zapašljavanju ljudi sa teritorije opštine Svilajnac", rekao je zamenik predsednika opštine.

Ugovor o izgradnji fabrike autodelova Reum i opština Svilajnac su potpisali 6. avgusta prošle godine, a kamen temeljac fabrike 21. oktobra su položili potpredsednik Vlade i ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić i predsednik kompanije Reum Rolf Riter.

Prema tom ugovoru, opština je dala besplatno pet hektara zemljišta sa kompletnom infrastrukturom, a Reum se obavezao da investira deset miliona evra, završi fabriku do marta i uposliti 100 radnika do kraja ove godine, a do kraja 2011. najmanje 325 ljudi. Otvaranje fabrike, umesto u martu, odloženo je bilo za juni.

Reum je u fabrici u Svilajncu trebalo da proizvodi plastične delove za klima uređaje u automobilima za izvoz u Nemačku i druge zemlje Evropske unije. Ta kompanija je renomirani proizvođač plastičnih komponeti i automatizovanih kontrolnih sistema za unutrašnjost automobila visoke klase. Ima četiri farbrike u Nemačkoj i jednu u Češkoj.
Izvor: B92
Link: http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2009&mm=06&dd=09&nav_id=365070
 
Вршац, 15. јул 2009.
Министар Мркоњић је у Пландишту, поводом отварања деонице магистралног пута
Нови Сад–Зрењанин–Вршац, истакао значај
изградње путне инфраструктуре као битног фактора за безбедност саобраћаја.

У Општини Вршац, министар је потписао протокол о изградњи обилазнице око Вршца, и присуствовао презентацији пројекта.
Izvor: MI
Link: http://www.mi.gov.rs/aktuelno.htm
 
Fabrika za reciklažu akumulatora
Šabac -- Rudarsko-topioničarsko preduzeće “Zajača” otvorilo je u Šapcu savremenu fabriku za reciklažu istrošenih akumulatora.

Preduzeće “Zajača”, koje posluje u okviru koncerna “Farmakom MB” u Šapcu, pustilo je u rad novu fabriku za separaciju olova i olovno-antimonskih legura. U ovoj fabrici, jedinstvenoj u Srbiji, projektovanoj u skladu sa standardima Evropske unije, moći će da reciklira preko 90 hiljada tona istrošenih akumulatora iz Srbije i regiona.

Prerađeni materijal odlazi u pogon za proizvodnju rafinisanog olova, tako da je ceo postupak bezbedan za životnu sredinu.

Istrošeni akumulatori koji su uglavnom završavali na deponijama, sada će moći da se recikliraju u nivoizgrađenom pogonu u rudarsko-topionačarskom preduzeću “Zajača”.

U savremenom centru za separaciju italijanske tehnologije u koju je uloženo osam miliona evra , moguće je reciklirati 10 tona istrošenih akumulatora na čas.

“Ovo je najsavremenija fabrika koja će godišnje moći da preradi 90 hiljada tona akumulatora a to znači da ćemo imati proizvodnju od 35 hiljada tona sirovog olova od kojeg kasnije proizvodimo rafinisano olovo i sve vrste legura za domaće i inostrano tržište”, kaže generalni direktor RTP “Zajača” Vojin Rašić.

Studiju opravdanosti uradio je Institut za za hemiju, tehnologiju i metalurgiju iz Beograda uz podršku Ministarstvo za nauku i tehnologiju. Pribavljene su i sve dozvole u sladu sa standardima Evropske unije.

“Otpadni materijali koji zagađuje životnu sredinu, u ovom procesu su potpuno preradivi i oni se kontrolišu tokom prerade”, objašnjava Ranko Tanasić, pomoćnik direktora za zaštitu životne sredine.

Većina proizvoda dobijenih tokom separacije ima upotrebnu vrednost, ili ide na preradu u pogone koji se nalaze u okviru fabrike.

“Svi elektroliti i ono što je predstavljalo opasnost za životnu sredinu ovde se prerađuju u natrijum sulfat visoke čistoće koji se može koristiti za proizvodnju deterdženata”, navodi savetnik direktora Aldo Baldini.

Prve količine istrošenih akumulatora sa domaćeg tržišta su prerađene. U toku je potpisivanje ugovora sa zemljama bivše Jugoslavije, jer prema projektovanom kapacitetu ovde je moguće reciklirati sekundarne sirovine iz regiona. Na taj način uposliće se i ostali pogoni topionice u Zajači.

“Ove peći sada rade sa 30 do 40 posto kapaciteta jer nema dovoljno sirovina. Koliko ja znam u toku je dogovor oko uvoza tako da se nadam da ćemo povećati proizvodnju”, kaže Siniša Vojnović, inženjer u pogonu Topionice.

Proizvodnja sirovog olova od privatizacije 2006. godine je povećana četiri puta i prošle godine je dostigla 12.000 tona.

Sada se planira povećanje proizvodnje, investiranje u nove tehnologije i pored 300 zaposlenih, angažovanje novih radnika.
Izvor: B92
Link: http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&mm=09&dd=15&nav_category=9&nav_id=381493
 
Šansa za razvoj proizvodnje
Moskva hoće džins iz Novog Pazara
Autor: S. Vasić | Foto:N.Raus | 20.09.2009. - 00:02

tekstil-v.jpg


Stotine maloprodajnih objekata iz Rusije je zainteresovano za džins iz Novog Pazara, ali sa kime će kompanije „Big bojz“, „Bros“, „Brug“, „Maksers“ i „Stig“ sarađivati i na koji način, ostaće tajna do oktobra. Predstavnici Agencije za ekonomski razvoj Sandžaka (SEDA) čekaju da prođe Bajram i da se „slegnu“ utisci sa završenog Međunarodnog sajma mode u Moskvi, pa da odluče.

Na moskovskom sajmu su Privredna komora Madrida i regionalna agencija iz Saragose (Gobierno de Aragon) izrazile želju da oplemenjuju novopazarski glavni proizvod da bi ga izvozili u Rusiju. Španci su za primenu rusko-srpskog sporazuma o slobodnoj trgovini. Ovo bi, smatra direktor SEDA Samir Kačapor, povećalo broj zaposlenih i dovelo do većeg upošljavanja lokalne proizvodnje.
Almir Šaćirović iz SEDA rekao je za „Blic“ da je ovih pet firmi dobilo više poziva za saradnju i plasman robe na rusko tržište. On je dodao da postoje tri načina nastupa domaćih proizvođača u Rusiji. Prvi način je da se pronađu kompanije koje su i bile zainteresovane za naše proizvode i koje će tamo i da ih prodaju. Drugi način je kooperacija ovih pet kompanija sa nekom ruskom kompanijom i treći način da ovih pet kompanija napravi jedan brend i da tako izađu na rusko tržište.
- Ruska privredna komora dovela je nekoliko kompanija koje su za otvaranje skladišta i showroomova u Moskvi koji bi prodavali srpski džins – objašnjava Kačapor.
Džins je najatraktivniji proizvod za izvoz iz Pazara. Izvoz čini 30-35 odsto ukupne tamošnje proizvodnje. Najviše se prodaje u Bosni, delu Hrvatske, Grčkoj, Nemačkoj, Italjii Austriji.
- „Big bojz“, „Bros“, „Brug“, „Maksers“ i „Stig“ upošljavaju 500 ljudi, a sa ovakvim interesovanjem u Moskvi potvrđen je kvalitet našeg rada i naših proizvoda – priča Tigrin Kačar, koji je u Upravnom odboru asocijacije tekstilaca Novog Pazara ASTEKS i vlasnik dečje konfekcije „Stig“.
Na Međunarodnom sajmu mode u Moskvi, koji je održan od 6. do 9. septembra, učestvovalo je više od 20 zemalja. Učešće je finansijski pomogla Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), a veliku podršku učešću firmi iz Pazara dali su: Aerodrom „Nikola Tesla“, Trgovinsko odeljenje Rusije u Beogradu, grad Novi Pazar i Privredna komora Srbije.

Izvor: Blic
http://www.blic.rs/ekonomija.php?id=111534
 
Industricum kupio Matroz i gradi novu fabriku

30. septembar 2009. | 15:47 16:11

Izvor: EMportal

Grad: Sremska Mitrovica

Potpredsednik Vlade Srbije i ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić potpisao je danas sa kompanijom Industricum sporazum o kupovini javnog preduzeća Matroz u stečaju iz Sremske Mitrovice za 2,86 miliona evra.

Taj sporazum predviđa i investiciju od 75 miliona evra za izgradnju nove fabrike za reciklažu aluminijuma, koja će u prvoj fazi uposliti 250 radnika, dok će u pratećim elatnostima indirektno biti zaposleno još oko 2.500 ljudi.

Fabrika će biti na lokaciji sadašnjeg Matroza i po veličini će biti treća tog tipa u Evropi, a prva u regionu Centralne, Istočne i Jugoistočne Evrope.

"Reč je o ekološki potpuno 'zelenoj fabrici', čija će se izgradnja izvoditi u tri faze od 2009. do 2012. godine. Skoro celokupna proizvodnja biće namenjena izvozu, a kapacitet nove fabrike biće 70.000 tona godišnje u prvoj fazi, odnosno 150.000 tona recikliranog aluminijuma u drugoj fazi", ističe se u saopštenju.

Potpisivanje ugovora sa Industrikumom je, kako je ocenio Dinkić, značajan korak ka novom početku za Matroz jer je ta fabrika u stečaju već nekoliko godina.

Početni novac za investiciju obezbedio je švarcajski investicioni fond Quopa.

Ministar je podsetio da je postupak restrukturiranja i privatizacije Matroza započet 2002. godine i da je posle tri neuspela pokušaja tenderske prodaje, 2007. godine pokrenut stečajni postupak zbog dugova koji su iznosili više od 12 milijardi dinara.

Kada je preduzeće ušlo u stečaj pre dve godine otpušteno je 1.100 radnika, a od prošle godine ima samo jednog zaposlenog.

"Najvažnije je da se ovaj kapacitet ponovo stavi u funkciju i da Sremska Mitrovica dobije investiciju koja će zaposliti ljude", istakao je Dinkić i dodao da je prodaja Matroza kao stečajnog dužnika pokušana četiri puta, dva puta javnim nadmetanjem i dva puta prikupljanjem ponuda, ali bezuspešno.

Ponuda Industrikuma od 2,86 miliona evra za Matroz je do sada najviša ponuđena cena, koju je prihvatio Odbor poverilaca preduzeća.

Dinkić je zahvalio predsedniku kompanije Industrikum Janu Drisensu na odluci da ulaže u Sremsku Mitrovicu.

Drisens je bio generalni direktor Ball Packaging za Evropu u vreme kada je ta kompanija investirala više od 75 miliona evra u izgradnju fabrike limenki u blizini Beograda, što je bila jedna od najuspesnijih grinfild invsticija u Srbiji. Bio je prvi stranac koji je od Vlade Srbije 2005. godine dobio Orden rada.

Za proizvodnju aluminijuma iz recikliranog aluminijuma koristi se pet odsto energije koja je inače potrebna za proizvodnju aluminijuma iz rude boksita.

Na kapacitetu od 70.000 tona aluminijuma, koliko će u prvoj fazi proizvoditi nova fabrika u Sremskoj Mitrovici, štedi se oko milion kilovat-časova energije i godišnje smanjuje emisija ugljen dioksida za 450.000 tona, ističe se u saopštenju Ministarstva ekonomije.

http://www.emportal.rs/vesti/srbija/99936.html

Dakle, ovde će se proizvoditi aluminijum za zemunske limenke. Bar će iskoristiti prostor i zaposliti narod.
 
Bogami, najava je da će fabrika biti izvozno orijentisana. (+naravno za Ball)
 
Kanadski EDC spreman da finansira topionicu u Boru

06. oktobar 2009. | 16:50

Izvor: EMportal


Kanadska izvozno-razvojna agencija (Export Development Canada - EDC) spremna je da obezbedi kredit za izgradnju nove topionice u Rudarsko-topioničarskom basenu "Bor" (RTB), saopštilo je danas Ministarstvo ekonomije Srbije.


Kako se navodi u saopštenju posle sastanka u Istanbulu, EDC je spreman i da finansira izgradnju fabrike sumporne kiseline i kupovinu nove rudarske opreme za RTB.

Delegacija Ministarstva ekonomije Srbije, koja boravi u glavnom gradu Turske povodom godišnjeg zasedanja Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda, sastala se sa inženjerskom kompanijom SNC Lavalin kapital iz Kanade, koje je izradila preliminarnu studiju izvodljivosti za novu topionicu i fabriku sumporne kiseline u RTB Bor.

Sastanku je prisustvovao i finansijski direktor EDC Ken Kember, dodaje se u saopštenju.

Prema ranijim infromacijama Ministarstva ekonomije, u novu topionicu u Boru trebalo bi da se uloži oko 130 miliona dolara. RTB bi izgradnju trebalo da finansira robnim kreditom, za koji će garantovati Vlada Srbije. Vlada se na to odlučila posle tri neuspešna tendera za prodaju za RTB "Bor".

http://www.emportal.rs/vesti/srbija/100575.html
 
„Igma“ iz Uljme zove ulagače na selo
Zemlja na poklon svim investitorima
Autor: Aleksandar Čupić | 25.10.2009. - 01:31

igma-x.jpg


Industrija građevinskog materijala „Igma“ iz Uljme javno je domaćim i inostranim ulagačima ponudila besplatne lokacije za proizvodne pogone kraj najvećeg sela u opštini Vršac. Reč je o 15 hektara zemljišta kraj međunarodnog drumskog i železničkog pravca Beograd–Temišvar. „Igma“ je prošle godina inicirala i gradnju prvog pristaništa u ovom delu Banata kraj mosta na kanalu DTD, na ulazu u selo Vlajkovac. Tako je možda zadala domaći zadatak državnim organima kojima bi stvaranje uslova za investicije trebalo da bude posao.


– Na prostoru od oko 15 hektara, u našem vlasništvu, investitorima nudimo tri mogućnosti. Mogu da kupe lokaciju, da je uzmu u višegodišnji zakup ili da im ustupimo zemljište na besplatno trajno korišćenje. Ponudu smo zamislili kao doprinos „Igme“ razvoju Uljme, a naš interes je u tome što bi, oko naših proizvodnih kapaciteta, nikle fabrike, za čiju bi izgradnju i kasnije potrebe naši proizvodi bili nadohvat ruke – kaže Ljubodrag Knežević, direktor „Igme“, koja ima 200 radnika.
Pomenuti prostor nalazi se na trasi budućeg autoputa Beograd–Vršac–Temišvar–Bukurešt, a kroz njega prolazi i industrijsko-železnički kolosek, na par kilometara je od plovnog kanala Dunav–Tisa–Dunav, dok se na petnaestak kilometara nalazi i vršački aerodrom. Zemljište je opremljeno vodovodnom, elektro, gasnom i putnom infrastrukturom, a parcelisalo bi se prema potrebama korisnika.
„Igma“ je prošle godina inicirala još jedan značajan infrastrukturni projekat vredan milion evra. Nažalost, finansijska kriza zaustavila je građevinske mašine koje su kraj mosta na kanalu Dunav–Tisa–Dunav, na ulazu u selo Vlajkovac, pre godinu dana započele pripremu terena za izgradnju prvog pristaništa u ovom delu Banata. Ovaj renomirani proizvođač građevinskog materijala predložio je da se iskoriste pogodnosti vodenih tokova u južnom Banatu, te da se sva industrija iz opštine Vršac ovim kanalom poveže sa svim podunavskim i crnomorskim zemljama.
– Ukrštanje međunarodnog drumskog, železničkog i vodenog saobraćaja u Vlajkovcu kod Vršca moraće da sačeka neka bolja vremena. Tvrdim da je odluka o izgradnji pristaništa sasvim opravdana i ima budućnost. Dubina i širina ovog vodenog puta obezbedila bi otpremu robe u baržama nosivosti i do 1.000 tona. A od Vlajkovca do Stare Palanke na Dunavu ima svega tridesetak kilometara. Ušteda na ovakvoj vrsti transporta nemerljiva je prednost za svakog proizvođača – rekao je Knežević, i naveo da „Igma“ ima sa JP „Vode Vojvodine“ potpisan ugovor o izgradnji pristaništa.
Odluku o izgradnji pristaništa ubrzali su i sve veći zahtevi tržišta u Rumuniji. „Igma“ izvozi 40 odsto proizvodnje, a bitan detalj u tom poslu su troškovi prevoza.

Izvor: Blic
http://www.blic.rs/vojvodina.php?id=117314
 
Југ Србије неће остати пуст :) . Населиће га Кинези :/ .


http://www.betarfi.com/default.asp?page=1


Kinezi gaje povrće u južnoj Srbiji

U selu Dobrič kod Žitoradje Kinezi su zakupili 6,5 hektara plodnog zemljišta, gde uzgajaju domaće i kinesko egzotičo povrće, izjavio je nadzornik plastenika Li Vitijan. Vitijan je agenciji Beta izjavio da za uzgajanje povrća u plastenicima primenjuju sistem kakav se do sada nije primenjivao na jugu Srbije. "Ovde je zemlja plodnija nego u Kini, a povrće je izuzetnog kvaliteta jer je zemljište kvalitetno", kazao je Vitijan. Kako je rekao, na ovom području je u proteklih godinu dana podignuto oko pedeset plastenika, u dužini od 15 do 200 metara.

Berba povrća traje tokom cele godine, a kako navodi, osim domaćeg povrća, uspevaju kineski kupus, zelene i žute lubenice, ljubičaste paprike, razne salate i začinsko bilje. Vitijan smatra da se od poljoprivrede može veoma dobro živeti, naročito u ovom delu Srbije, i da nema problema sa plasmanom povrća na tržište. "Proizvedeno povrće se proda na pijacama u centralnoj Srbiji i na Kosovu, a u planu je i proširenje tržišta", naveo je Li Vitijan.

Kinezi su iznajmili zemlju od meštana koji ne mogu da je obradjuju, a za koju moraju redovno da plaćaju porez. Sada je situacija sasvim drugačija jer, kako kažu meštani, od 600 evra za hektar zemlje, na godinu dana, oni imaju da plate porez i da žive od tog novca. Neki meštani nisu zadovoljni, jer smatraju da su im Kinezi konkurencija. Na imanju u Dobriču je zaposleno oko 20 Kineza, koji žive u selu u iznajmljenim kućama. Zemlju su zakupili na 10 godina, a kako navodi Li Vitijan, planiraju da zakupe još veću površinu i produže period zakupa, kao i da zaposle još oko 30 radnika.
 
Zamisljam hor kinescica kako peva "niska banja, topla voda" :lol:

,,Huange Guange, sine Huange, majkina, budalo...''
 
Vrh