Vesti iz regiona
- Začetnik teme Steva
- Datum pokretanja
Evo nečega na ovom linku
http://www.worldarchitecturenews.com/index.php?fuseaction=wanappln.projectview&upload_id=12524
http://www.worldarchitecturenews.com/index.php?fuseaction=wanappln.projectview&upload_id=12524
bigvlada
Advanced
Grupa investitora iz SAD stiže u Beograd
Američke kompanije traže lokacije za pogone u Srbiji
Autor: Tanja Nikolić Đaković | Foto:Beta | 31.10.2009. - 08:23
Američka kompanija „Boston pauer“, jedan od vodećih proizvođača litijumskih baterija u Americi, razmatra nekoliko lokacija za otvaranje proizvodnog pogona u Srbiji. Ovo je samo jedna od četiri američke kompanije čiji predstavnici dolaze u Beograd u nedelju da bi se već u ponedeljak sastali sa premijerom Srbije Mirkom Cvetkovićem i ministrom ekonomije Mlađanom Dinkićem, potvrđeno je „Blicu“ u Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA).
Osim „Boston pauera“, dolaze i predstavnici kompanija „Farma sfir LLC“, „Metrik endžiniring“ i „Teknuvo“.
- Iako su preliminarni pregovori sa ovim kompanijama završeni i potvrđena je ozbiljna zainteresovanost američke strane za investiranje i širenje svojih pogona u Srbiji, još je rano govoriti o tome koliko bi ljudi bilo zaposleno. Tek posle ovih sastanaka moći ćemo da govorimo o nivou zaposlenosti i visini investicija - rekao je za „Blic“ Aleksandar Miloradović iz SIEPA u čijoj organizaciji, a uz podršku Ministarstva za ekonomiju u regionalni razvoj, američki investitori i dolaze.
Miloradović otkriva da će američki investitori obići nekoliko lokacija na kojima bi podigli svoje pogone. „Boston pauer“ zainteresovan je za nekoliko lokacija, pre svega na potezu autoputa Beograd-Niš. Osim toga, ova kompanija planira da uđe na tržište automobilske industrije, te je tokom ove posete predviđen susret sa predstavnicima „Fijata“.
Iz sektora biotehnologija dolazi „Farma sfir LLC“. Interesuje se za nekoliko parcela u Mačvi, za zasad biljaka koje se koriste za proizvodnju lekova. Inače, ovo je kompanija koja koristi posebnu tehnologiju da bi proizvela osnovne biokomponente visoke vrednosti za farmaceutska i nutricionistička tržišta.
U grupi će biti i predstavnici „Metrik endžiniringa“, zainteresovanog za projekat koridor 10, s obzirom na to da je jedna od vodećih američkih kompanija u oblasti građevinskog menadžmenta, inženjeringa, projektovanja, planiranja, transporta.
U grupi američkih investitora je i Milenko Bešlić, suosnivač internet servisa „Čip tudej“, sada u novoj ulozi - osnivača kompanije „Teknuvo“, koja planira otvaranje razvojnog centra u Beogradu.
- Bešlić je već doneo odluku o otvaranju razvojnog centra u Beogradu i za njega se traži lokacija - kaže Miloradović.
Inače, „Čip tudej“ je najpoznatiji onlajn servis u Americi koji svakodnevno objavljuje najbolje ponude za kupovinu preko interneta. Razvojni centar koji planira u Beogradu zapošljavaće domaće programere, a pružaće usluge za „Čip tudej“, kao i druge onlajn servise.
Ukupna vrednost direktnih neto ulaganja iz Sjedinjenih Američkih Država od 2001. do 2008. godine iznosi 133,409 miliona dolara. Mereno ovim podacima, SAD se nalazi na 16. mestu među najvećim stranim investitorima u Srbiji, ali s obzirom na to da je većina investicija američkih kompanija „Filip Moris“, Ju-Es stil“, „Bol korporejšen“, „Koka-Kola“ i druge, registrovana kao ulaganja iz drugih zemalja, odakle su izvršene uplate sredstava, zvanična vrednost ulaganja znatno je manja od stvarnog iznosa. Ukupna realna visina američkih investicija u ovom periodu procenjuje se na više od 1,5 milijardi dolara.
Najveći američki investitori (2001-2009)
Kompanija Delatnost Vrsta Visina
investicije investicije
Filip Moris Duvanska Privatizacija 611
Ju-Es stil Metalska Privatizacija 150
Meri Linč Nekretnine Zajedničko ulaganje 150
Koka-Kola Prehrambena Akvizicija 142
Bol korporejšen Metalska Grinfild 85
Van Drunen farms Prehrambena Grinfild 15
Izvor: SIEPA, iznosi su u milionima evra
*Zbog nepostojanja zvaničnih podataka o visini ulaganja po pojedinačnim kompanijama, navedeni podaci dobijeni su na osnovu istraživanja koje sprovodi SIEPA i obuhvataju kako realizovane, tako i planirane investicije. Iako SIEPA nastoji da obezbedi što tačnije informacije, Agencija ne prihvata odgovornost za eventualne greške u podacima.
Neto ulaganja (u hiljadama dolara)
2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. Ukupno
1.906 18.099 15.068 18.187 22.257 29.612 31.825 55.336 133.409
Izvor: Narodna banka Srbije
Izvor: Blic
http://www.blic.rs/ekonomija.php?id=118306
Američke kompanije traže lokacije za pogone u Srbiji
Autor: Tanja Nikolić Đaković | Foto:Beta | 31.10.2009. - 08:23
Američka kompanija „Boston pauer“, jedan od vodećih proizvođača litijumskih baterija u Americi, razmatra nekoliko lokacija za otvaranje proizvodnog pogona u Srbiji. Ovo je samo jedna od četiri američke kompanije čiji predstavnici dolaze u Beograd u nedelju da bi se već u ponedeljak sastali sa premijerom Srbije Mirkom Cvetkovićem i ministrom ekonomije Mlađanom Dinkićem, potvrđeno je „Blicu“ u Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA).
Osim „Boston pauera“, dolaze i predstavnici kompanija „Farma sfir LLC“, „Metrik endžiniring“ i „Teknuvo“.
- Iako su preliminarni pregovori sa ovim kompanijama završeni i potvrđena je ozbiljna zainteresovanost američke strane za investiranje i širenje svojih pogona u Srbiji, još je rano govoriti o tome koliko bi ljudi bilo zaposleno. Tek posle ovih sastanaka moći ćemo da govorimo o nivou zaposlenosti i visini investicija - rekao je za „Blic“ Aleksandar Miloradović iz SIEPA u čijoj organizaciji, a uz podršku Ministarstva za ekonomiju u regionalni razvoj, američki investitori i dolaze.
Miloradović otkriva da će američki investitori obići nekoliko lokacija na kojima bi podigli svoje pogone. „Boston pauer“ zainteresovan je za nekoliko lokacija, pre svega na potezu autoputa Beograd-Niš. Osim toga, ova kompanija planira da uđe na tržište automobilske industrije, te je tokom ove posete predviđen susret sa predstavnicima „Fijata“.
Iz sektora biotehnologija dolazi „Farma sfir LLC“. Interesuje se za nekoliko parcela u Mačvi, za zasad biljaka koje se koriste za proizvodnju lekova. Inače, ovo je kompanija koja koristi posebnu tehnologiju da bi proizvela osnovne biokomponente visoke vrednosti za farmaceutska i nutricionistička tržišta.
U grupi će biti i predstavnici „Metrik endžiniringa“, zainteresovanog za projekat koridor 10, s obzirom na to da je jedna od vodećih američkih kompanija u oblasti građevinskog menadžmenta, inženjeringa, projektovanja, planiranja, transporta.
U grupi američkih investitora je i Milenko Bešlić, suosnivač internet servisa „Čip tudej“, sada u novoj ulozi - osnivača kompanije „Teknuvo“, koja planira otvaranje razvojnog centra u Beogradu.
- Bešlić je već doneo odluku o otvaranju razvojnog centra u Beogradu i za njega se traži lokacija - kaže Miloradović.
Inače, „Čip tudej“ je najpoznatiji onlajn servis u Americi koji svakodnevno objavljuje najbolje ponude za kupovinu preko interneta. Razvojni centar koji planira u Beogradu zapošljavaće domaće programere, a pružaće usluge za „Čip tudej“, kao i druge onlajn servise.
Ukupna vrednost direktnih neto ulaganja iz Sjedinjenih Američkih Država od 2001. do 2008. godine iznosi 133,409 miliona dolara. Mereno ovim podacima, SAD se nalazi na 16. mestu među najvećim stranim investitorima u Srbiji, ali s obzirom na to da je većina investicija američkih kompanija „Filip Moris“, Ju-Es stil“, „Bol korporejšen“, „Koka-Kola“ i druge, registrovana kao ulaganja iz drugih zemalja, odakle su izvršene uplate sredstava, zvanična vrednost ulaganja znatno je manja od stvarnog iznosa. Ukupna realna visina američkih investicija u ovom periodu procenjuje se na više od 1,5 milijardi dolara.
Najveći američki investitori (2001-2009)
Kompanija Delatnost Vrsta Visina
investicije investicije
Filip Moris Duvanska Privatizacija 611
Ju-Es stil Metalska Privatizacija 150
Meri Linč Nekretnine Zajedničko ulaganje 150
Koka-Kola Prehrambena Akvizicija 142
Bol korporejšen Metalska Grinfild 85
Van Drunen farms Prehrambena Grinfild 15
Izvor: SIEPA, iznosi su u milionima evra
*Zbog nepostojanja zvaničnih podataka o visini ulaganja po pojedinačnim kompanijama, navedeni podaci dobijeni su na osnovu istraživanja koje sprovodi SIEPA i obuhvataju kako realizovane, tako i planirane investicije. Iako SIEPA nastoji da obezbedi što tačnije informacije, Agencija ne prihvata odgovornost za eventualne greške u podacima.
Neto ulaganja (u hiljadama dolara)
2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. Ukupno
1.906 18.099 15.068 18.187 22.257 29.612 31.825 55.336 133.409
Izvor: Narodna banka Srbije
Izvor: Blic
http://www.blic.rs/ekonomija.php?id=118306
bigvlada
Advanced
30/10/2009 19:14 | Rijeka
Titov „Galeb“postaje muzej
Autor: Srna
Rijeka - - Hrvatski grad Rijeka i formalno je postao vlasnik broda „Galeb“ koji je prije tri godine dobio status kulturnog dobra i kojeg grad planira da uredi kao brod muzej.
Poslije dugogodišnjeg spora sa bivšim vlasnikom Titovog broda „Galeb“, Amerikancem grčkog porijekla Džonom Papanikolauom, nadležni hrvatski sud je jahtu dodijelio gradu Rijeci.Tako je Rijeka i formalno postala vlasnik „Galeba“, koji je kupila na javnoj licitaciji u maju za 150.000 dolara. Licitacija je održana zato što tadašnji vlasnik Papanikolau nije izmirio obaveze za vez u brodogradilištu „Lenac“ koje iznose više od milion dolara. Brod je prije gotovo tri godine dobio status kulturnog dobra, a grad Rijeka je tada proglašen njegovim privremenim korisnikom. svijetu poznat i kao „Brod mira“, „Galeb“ je u službi Josipa Broza Tita preplovio 86.62 nautičke milje u 549 dana, a predsjednik nekadašnje SFRJ njime je posjetio dvadesetak država.
Brod je dugačak 120 i širok 15 metara, a pokreću ga dva „Fijatova’’ motora od po 2.500 konjskih snaga. Izgrađen je 1938. pod imenom „Ramb III“, u italijanskom brodogradilištu Ansaldo, i bio namijenjen prevozu voća. Pet godina kasnije preuzeli su ga Nijemci, koji su ga pod imenom „Kibic“ koristili za postavljanje mina.
http://www.danas.rs/vesti/svet/region/titov_galebpostaje_muzej.9.html?news_id=175569
Овде ми је било најлогичније да поставим:
Jelašić: Pad BDP-a u 2009. biće 2,8 odsto
BEOGRAD, 5. novembra 2009. (Beta) - Pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u 2009. godini biće 2,8 odsto, što je manje od
prethodne procene pada od tri procenta, izjavio je danas guverner Narodne banke Srbije (NBS) Radovan Jelašić.
Na konferenciji za novinare on je kazao da se, nakon više od godinu dana, u trećem kvartalu ove godine očekuje rast BDP-a od 4,1 odsto, u poređenju sa drugim kvartalom, i da se od avgusta beleži povećanje industrijske proizvodnje.
"Ekonomska aktivnost u Srbiji beleži blagi oporavak, a njena održivost zavisiće od povećanja inostrane tražnje", kazao je
Jelašić.
Jelašić: Pad BDP-a u 2009. biće 2,8 odsto
BEOGRAD, 5. novembra 2009. (Beta) - Pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u 2009. godini biće 2,8 odsto, što je manje od
prethodne procene pada od tri procenta, izjavio je danas guverner Narodne banke Srbije (NBS) Radovan Jelašić.
Na konferenciji za novinare on je kazao da se, nakon više od godinu dana, u trećem kvartalu ove godine očekuje rast BDP-a od 4,1 odsto, u poređenju sa drugim kvartalom, i da se od avgusta beleži povećanje industrijske proizvodnje.
"Ekonomska aktivnost u Srbiji beleži blagi oporavak, a njena održivost zavisiće od povećanja inostrane tražnje", kazao je
Jelašić.
bigvlada
Advanced
smanjili su referentnu kamatnu stopu na 10%.
http://www.b92.net/putovanja/destin...egory=808?yyyy=2009&mm=11&dd=08&nav_id=391254Zagreb po uzoru na Prag i Ljubljanu
Na predavanju u Društvu arhitekata Zagreba moglo se čuti o najnovijim strategijama Kopenhagena, Praga i Ljubljane, gradova koji su veličinom slični Zagrebu.
Kako bi mogao izgledati “Zagreb Plan”, nova strategija razvoja grada Zagreba čija je izrada i natječaj u planu, moglo se prošli tjedan iščitati iz predavanja Irene Matković i Karoline Bui iz Gradskog ureda za strategijsko planiranje koje su prošloga četvrtka u Društvu arhitekata Zagreba održale predavanje o strategijama razvoja Ljubljane, Praga i Kopenhagena. Naime, upravo su strategije razvoja Ljubljane i Praga, koje su gotovo u potpunosti izrađene prema pravilima Europske unije koja putem raznih fondova financira takve projekte, ono što izgleda kao najrealnija opcija da bi Zagreb svojim novim planom mogao dobiti - to je oblik strategije koja uz SWOT analizu (snaga, slabosti, mogućnosti i prijetnje) te slične tipično ekonomske analitičke postupke govori o mogućnostima i ciljevima razvoja grada. Omogućava planiranje
Takve strategije daju nekoliko mogućih scenarija razvoja gradova, ovisno o raznim parametrima te istovremeno daju općenite smjernice po kojima bi se eventualno grad mogao razvijati, no njihova osnovna zadaća nije urbanističko planiranje grada. One su tek materijal koji detektira probleme, postavlja strateške ciljeve, uvjete implementacije te omogućava razradu urbanističkih planova.
Ljubljana je tako između mnogih parametara u svoju strategiju stavila odredbu da do 2013. žele da uz svaku kuću u radijusu od 300 metara zračne linije budu javni sadržaji i javni gradski prijevoz, odredili su 48 “gradskih projekata“ koji su važni za razvoj grada, od kojih je najvažniji sređivanje željezničke pruge koja prolazi kroz grad. Razvojne zone
Praška pak strategija na kojoj je radilo 1000 stručnjaka i stranih konzultanata bavi se s 8 različitih tema u kojima su definirani strateški ciljevi, a oni koji se tiču urbanizma daju smjernice prema kojima se može planirati grad; primjerice, predviđa širenje centra grada, formiranje novih središta u suburbanom području, čuva identitet ili stvara novi gdje je to potrbno te tretira dostupnost javnih sadržaja.
Strategija razvoja Kopenhagena, iako se ne oslanja na fondove EU-a, sadrži neke proceduralne analitičke sličnosti Ljubljani i Pragu, ali je bitno konkretniji, tj. sadrži već i neke provedbene urbanističke elemente. Grad koji je svojom veličinom manji od Zagreba, ali svojim standardom i utjecajem bitno razvijeniji, u svojoj strategiji također ima mnogo stvari koje bi se mogle primijeniti na novu strategiju razvoja Zagreba.
Osim obnavljanja zapuštenih dijelova grada, posebice dokova i supstandardnih “radničkih“ imigrantskih naselja, strategija propisuje širenje grada na područja koja su vezana na javni gradski prijevoz (metro).
Ona određuje šest razvojnih zona s jasno definiranim redosljedom realizacija. Prednost imaju ona područja koja su već blizu javnog gradskog prijevoza i ona koja se mogu brzo realizirati jer su shvatili da im je neisplativo i neodrživo da grade posvuda. Natječaj za Zagreb
Osim ovih (i mnogih drugih) pouka koje se mogu izvući iz iskustva predstavljenih radova (u dva tjedna predstavljene su strategije Londona, Pariza, Tokija, Ljubljane, Kopenhagena i Praga), na predavanju je bilo riječi i o urbanističkom natječaju za razvoj Zagreba kao i o najavi niza okruglih stolova u DAZ-u koji će se u proteklim mjesecima održavati kako bi i Zagreb jednog dana dobio strategiju koja može postati primjer drugim gradovima te koja u konačnici daje smjernice za razvoj suvremenog Zagreba 2020. godine.
a kako bg napreduje na ovom planu :|
jovanovm
Advanced
Prag:
1,2 miliona
Kopenhagen:
1,2 miliona (1,8 metro zona)
Zagreb:
800,000 (1,2 metro zona)
Vest:
1,2 miliona
Kopenhagen:
1,2 miliona (1,8 metro zona)
Zagreb:
800,000 (1,2 metro zona)
Vest:
Sjajno je što se porede sa većima i gledaju unapred. Naši se još trude da na svakojake načine dokažu da je Beograd manji nego što jeste.
Ambassador
Advanced
Naročito ako je vozom.
btw Posldenji HR hit mi je, "Velikom posećenešću Svjetskog kupa u sportskoj gimnastic Osijek je pokazao da je prava hrvatska metropola..." u dnevniku na nov@ tv, mislim..
btw Posldenji HR hit mi je, "Velikom posećenešću Svjetskog kupa u sportskoj gimnastic Osijek je pokazao da je prava hrvatska metropola..." u dnevniku na nov@ tv, mislim..
bigvlada
Advanced
Nemačka tekstilna kompanija namerava da širi proizvodnju
„Falke“ bi da gradi fabriku na jugu Srbije
Autor: M. Š. | 10.11.2009. - 05:00
Poznata nemačka tekstilna fabrika „Falke“ zainteresovana je za izgradnju fabrike u južnoj Srbiji, čime bi zaposlenje dobilo 600 ljudi, rečeno je „Blicu“ u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja.
U ministarstvu objašnjavaju da „Falke“ u narednom periodu planira širenje proizvodnje, a Srbiju su izabrali kao potencijalnu lokaciju. Tim povodom juče je održan sastanak između Mlađana Dinkića, ministra ekonomije, i predstavnika ove nemačke kompanije, na kome su Nemci iskazali spremnost da investiraju u Srbiju i zaposle oko 600 radnika.
- Predstavnici „Falkea“ su obišli nekoliko potencijalnih lokacija za smeštanje svojih proizvodnih kapaciteta i kao najinteresantniju izdvojili jug Srbije zbog tradicionalno dobro razvijene tekstilne industrije i kvalifikovane radne snage. Oni su izrazili očekivanje da će u narednom periodu od Vlade Srbije, lokalne samouprave i SIEPA dobiti podršku za što bržu realizaciju ove investicije - kažu u ministarstvu.
Ministar Dinkić je podržao ovu ideju i izrazio spremnost da država pomogne kroz program podsticaja stranim investicijama, koji sprovodi Agencija za promociju izvoza i strana ulaganja, kroz koji je za ovu vrstu aktivnosti moguće dobiti od 2.000 do 5.000 evra po novozaposlenom radniku. On je upoznao predstavnike „Falkea“ i sa ostalim podsticajima koje Vlada nudi stranim investitorima.
Lična karta kompanije
Nemačka kompanija „Falke“ osnovana je 1894. godine i ima tradiciju dugu više od jednog veka u proizvodnji tekstila, trikotaže i čarapa. Poznata je po brendovima „falke“ i „burlington“ i zapošljava više od 2.500 radnika u svojim fabrikama širom Evrope.
Izvor:Blic
http://www.blic.rs/ekonomija.php?id=119887
„Falke“ bi da gradi fabriku na jugu Srbije
Autor: M. Š. | 10.11.2009. - 05:00
Poznata nemačka tekstilna fabrika „Falke“ zainteresovana je za izgradnju fabrike u južnoj Srbiji, čime bi zaposlenje dobilo 600 ljudi, rečeno je „Blicu“ u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja.
U ministarstvu objašnjavaju da „Falke“ u narednom periodu planira širenje proizvodnje, a Srbiju su izabrali kao potencijalnu lokaciju. Tim povodom juče je održan sastanak između Mlađana Dinkića, ministra ekonomije, i predstavnika ove nemačke kompanije, na kome su Nemci iskazali spremnost da investiraju u Srbiju i zaposle oko 600 radnika.
- Predstavnici „Falkea“ su obišli nekoliko potencijalnih lokacija za smeštanje svojih proizvodnih kapaciteta i kao najinteresantniju izdvojili jug Srbije zbog tradicionalno dobro razvijene tekstilne industrije i kvalifikovane radne snage. Oni su izrazili očekivanje da će u narednom periodu od Vlade Srbije, lokalne samouprave i SIEPA dobiti podršku za što bržu realizaciju ove investicije - kažu u ministarstvu.
Ministar Dinkić je podržao ovu ideju i izrazio spremnost da država pomogne kroz program podsticaja stranim investicijama, koji sprovodi Agencija za promociju izvoza i strana ulaganja, kroz koji je za ovu vrstu aktivnosti moguće dobiti od 2.000 do 5.000 evra po novozaposlenom radniku. On je upoznao predstavnike „Falkea“ i sa ostalim podsticajima koje Vlada nudi stranim investitorima.
Lična karta kompanije
Nemačka kompanija „Falke“ osnovana je 1894. godine i ima tradiciju dugu više od jednog veka u proizvodnji tekstila, trikotaže i čarapa. Poznata je po brendovima „falke“ i „burlington“ i zapošljava više od 2.500 radnika u svojim fabrikama širom Evrope.
Izvor:Blic
http://www.blic.rs/ekonomija.php?id=119887
bigvlada
Advanced
Kineska grupa pokreće proizvodnju traktora u Srbiji
11. novembar 2009. | 09:24
Izvor: Beta
Grad: Novi Sad
Kineska kompanija Yto Group početkom 2010. s kompanijom Agro-Vojvodina mehanizacija pokreće proizvodnju traktora u Novom Sadu, izjavio direktor Fonda Vojvodine za privlačenje stranih investicija Branislav Bugarski.
Bugarski je rekao da će realizacija prve velike kineske grinfild-investicije u Vojvodine početi krajem novembra, kada će u Novom Sadu biti potpisan ugovor o gradnji fabrike za proizvodnju traktora za evropsko tržište.
"Yto Group je od 2004. prisustna na tržištu Srbije preko distributera za tržište jugoistočne Evrope Agro-Vojvodina mehanizacije. Pošto nemaju proizvodnju u Evropi, podjednako su zainteresovani i za tržište Evropske unije i tržište van EU", rekao je Bugarski.
"U halama Agro-Vojvodina mehanizacije biće montirana linija za sklapanje traktora. U prvoj fazi samo će se sklapati traktori u kojima će delimično biti komponente domaće proizvodnje, a naša tendencija je da više od pola komponenti bude iz Srbije", rekao je Bugarski.
http://www.emportal.rs/vesti/srbija/104034.html
11. novembar 2009. | 09:24
Izvor: Beta
Grad: Novi Sad
Kineska kompanija Yto Group početkom 2010. s kompanijom Agro-Vojvodina mehanizacija pokreće proizvodnju traktora u Novom Sadu, izjavio direktor Fonda Vojvodine za privlačenje stranih investicija Branislav Bugarski.
Bugarski je rekao da će realizacija prve velike kineske grinfild-investicije u Vojvodine početi krajem novembra, kada će u Novom Sadu biti potpisan ugovor o gradnji fabrike za proizvodnju traktora za evropsko tržište.
"Yto Group je od 2004. prisustna na tržištu Srbije preko distributera za tržište jugoistočne Evrope Agro-Vojvodina mehanizacije. Pošto nemaju proizvodnju u Evropi, podjednako su zainteresovani i za tržište Evropske unije i tržište van EU", rekao je Bugarski.
"U halama Agro-Vojvodina mehanizacije biće montirana linija za sklapanje traktora. U prvoj fazi samo će se sklapati traktori u kojima će delimično biti komponente domaće proizvodnje, a naša tendencija je da više od pola komponenti bude iz Srbije", rekao je Bugarski.
http://www.emportal.rs/vesti/srbija/104034.html
bigvlada
Advanced
Na Staroj planini za nekoliko dana počinju radovi
Uskoro izgradnja turističkog naselja
Autor: Ekipa „Blica“ | Foto: S. Božinović | 20.11.2009. - 05:00
Na Staroj planini za nekoliko dana počeće predradovi za izgradnju turističkog naselja Konjarnik koje će osim hotela i kućica za smeštaj turista imati i prateće sadržaje poput kafića, bioskopa, šetališta, minimarketa. Ovo je za „Blic“ potvrdio Mladen Radosavljević, predsednik knjaževačke opštine.
- Za nekoliko dana biće potpisan ugovor sa ulagačem koji je pobedio na tenderu za izgradnju ovog turističkog naselja. To je od velikog značaja za našu opštinu koja lagano postaje vodeći turistički centar. Naselje Konjarnik, koje će biti u samom podnožju glavne ski-staze, imaće kapacitet od oko 400 ležajeva - kazao je Radosavljević.
Iako su za ovaj tender bile samo dve ponude, ime ulagača koji je izabran drži se u tajnosti, a nezvanično saznajemo da je u pitanju firma iz Srbije.
Uporedo sa predradovima koji uskoro treba da počnu vrši se asfaltiranje od lokacije Konjarnik do Crnog vrha i do tek napravljenog veštačkog jezera.
- U asfaltiranje ovih deonica država je uložila 25 miliona dinara, a u vodosnabdevanje budućeg naselja Konjarnik, kanalisanje otpadnih voda i prečišćavanje 11 miliona dinara. Veštačko jezero napravljeno je oko 500 metara ispod početka skijališta na ovoj deonici. Iz njega će da se crpi voda za veštačko osnežavanje staze Konjarnik koja je duga 1.155 metara i ima četvorosednu žičaru sa pokretnom trakom za ukrcavanje skijaša čiji je kapacitet 1.500 skijaša na sat. Radovi na svim navedenim investicijama završeni su tek nedavno - kaže predsednik Radosavljević.
Za sada se na lokaciji Konjarnik sve odvija po master planu. Turistički kompleks će se prostirati na oko 22.000 kvadrata. Na Staroj planini, koja je pet meseci godišnje pod snegom, za sada su u funkciji tri staze ukupne dužine oko dva kilometra.
- Osim glavne staze Konjarnik, postoji i Sunčana dolina koja se nalazi iznad nje i ima ski-lift, takozvano sidro. Imamo i dečju stazu Markova livada, koja je duga svega 250 metara, a na kojoj postoji bebi lift - kaže Radosavljević.
Prema njegovim rečima, za mesec dana na Staroj planini biće novih radnih mesta na održavanju staza i obezbeđenju. Namirnice za turiste biće dopremljene iz knjaževačke opštine, što će uveliko poboljšati standard meštana.
- Imamo turiste iz niške opštine i Timočke krajine. Vikendima i praznicima imamo i do 1.500 jednodnevnih skijaša. A skijaški dom „Babin zub“, čiji je kapacitet 82 ležaja sa hotelskim uslovima, rezervisan je u potpunosti i za januar i februar - kaže predsednik knjaževačke opštine.
Izvor:Blic
http://www.blic.rs/ekonomija.php?id=121511
Uskoro izgradnja turističkog naselja
Autor: Ekipa „Blica“ | Foto: S. Božinović | 20.11.2009. - 05:00
Na Staroj planini za nekoliko dana počeće predradovi za izgradnju turističkog naselja Konjarnik koje će osim hotela i kućica za smeštaj turista imati i prateće sadržaje poput kafića, bioskopa, šetališta, minimarketa. Ovo je za „Blic“ potvrdio Mladen Radosavljević, predsednik knjaževačke opštine.
- Za nekoliko dana biće potpisan ugovor sa ulagačem koji je pobedio na tenderu za izgradnju ovog turističkog naselja. To je od velikog značaja za našu opštinu koja lagano postaje vodeći turistički centar. Naselje Konjarnik, koje će biti u samom podnožju glavne ski-staze, imaće kapacitet od oko 400 ležajeva - kazao je Radosavljević.
Iako su za ovaj tender bile samo dve ponude, ime ulagača koji je izabran drži se u tajnosti, a nezvanično saznajemo da je u pitanju firma iz Srbije.
Uporedo sa predradovima koji uskoro treba da počnu vrši se asfaltiranje od lokacije Konjarnik do Crnog vrha i do tek napravljenog veštačkog jezera.
- U asfaltiranje ovih deonica država je uložila 25 miliona dinara, a u vodosnabdevanje budućeg naselja Konjarnik, kanalisanje otpadnih voda i prečišćavanje 11 miliona dinara. Veštačko jezero napravljeno je oko 500 metara ispod početka skijališta na ovoj deonici. Iz njega će da se crpi voda za veštačko osnežavanje staze Konjarnik koja je duga 1.155 metara i ima četvorosednu žičaru sa pokretnom trakom za ukrcavanje skijaša čiji je kapacitet 1.500 skijaša na sat. Radovi na svim navedenim investicijama završeni su tek nedavno - kaže predsednik Radosavljević.
Za sada se na lokaciji Konjarnik sve odvija po master planu. Turistički kompleks će se prostirati na oko 22.000 kvadrata. Na Staroj planini, koja je pet meseci godišnje pod snegom, za sada su u funkciji tri staze ukupne dužine oko dva kilometra.
- Osim glavne staze Konjarnik, postoji i Sunčana dolina koja se nalazi iznad nje i ima ski-lift, takozvano sidro. Imamo i dečju stazu Markova livada, koja je duga svega 250 metara, a na kojoj postoji bebi lift - kaže Radosavljević.
Prema njegovim rečima, za mesec dana na Staroj planini biće novih radnih mesta na održavanju staza i obezbeđenju. Namirnice za turiste biće dopremljene iz knjaževačke opštine, što će uveliko poboljšati standard meštana.
- Imamo turiste iz niške opštine i Timočke krajine. Vikendima i praznicima imamo i do 1.500 jednodnevnih skijaša. A skijaški dom „Babin zub“, čiji je kapacitet 82 ležaja sa hotelskim uslovima, rezervisan je u potpunosti i za januar i februar - kaže predsednik knjaževačke opštine.
Izvor:Blic
http://www.blic.rs/ekonomija.php?id=121511
cenzura
Intermediate
TEMPO UŽICE - otvaranje 15.12.2009.
cenzura
Intermediate
P.a.u.L.i.
Intermediate
Nemci grade fabriku za reciklažu
25. decembar 2009. | 09:13 | Izvor: Beta
Kraljevo -- Nemačka kompanija Medsorga gradiće u Kraljevu fabriku za reciklažu, saopštila je Skupština Grada Kraljeva.
Postrojenja za preradu otpada biće sagrađena na postojećoj deponiji koju bi nemački partner trebalo da sanira, a lokalna samouprava će obezbediti protrebne dozvole i saglasnosti, kao i infrastrukturu oko deponije.
Direktorka Javnog komunalnog preduzeća Čistoća Verica Milanović kaže da je sa nemačkom firmom dogovoreno da kapacitet postrojenja bude veći od potreba Kraljeva i Novog Pazara, što bi omogućilo priključivanje novih partnera iz tog dela Srbije da bi projekat dobio regionalni značaj.
Protokol o saradnji na izgradnji deponije i postrojenja za preradu otpada u Kraljevu, pre dva dana su u nemačkom gradu Velenu potpisale delegacije Kraljeva i Medsorge. Predviđeno je da Medsorga obezbedi finansijska sredstva za izgradnju postrojenja za preradu otpada i deponije, u skladu sa standardima Evropske unije.
"Vlasnik postrojenja za preradu otpada biće Grad Kraljevo, s tim što se ugovor Medsorge, Kraljeva i Novog Pazara zaključuje na 25 godina, sa mogućnošću daljeg produžavanja", rekla je Milanović.
Pored projektovanja, izgradnje i finansiranja postrojenja za preradu otpada, Medsorga je prihvatila sanaciju i rekultivaciju lokalnih deponija u Kraljevu i Novom Pazaru, i sanaciju deponije u Novom Pazaru. Nemačka firma će učestvovati i u saniranju železničke pruge do Novog Pazara radi smanjenja troškova prevoza otpada do deponije u Kraljevu.
link: http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2009&mm=12&dd=25&nav_id=400362&fs=1
25. decembar 2009. | 09:13 | Izvor: Beta
Kraljevo -- Nemačka kompanija Medsorga gradiće u Kraljevu fabriku za reciklažu, saopštila je Skupština Grada Kraljeva.
Postrojenja za preradu otpada biće sagrađena na postojećoj deponiji koju bi nemački partner trebalo da sanira, a lokalna samouprava će obezbediti protrebne dozvole i saglasnosti, kao i infrastrukturu oko deponije.
Direktorka Javnog komunalnog preduzeća Čistoća Verica Milanović kaže da je sa nemačkom firmom dogovoreno da kapacitet postrojenja bude veći od potreba Kraljeva i Novog Pazara, što bi omogućilo priključivanje novih partnera iz tog dela Srbije da bi projekat dobio regionalni značaj.
Protokol o saradnji na izgradnji deponije i postrojenja za preradu otpada u Kraljevu, pre dva dana su u nemačkom gradu Velenu potpisale delegacije Kraljeva i Medsorge. Predviđeno je da Medsorga obezbedi finansijska sredstva za izgradnju postrojenja za preradu otpada i deponije, u skladu sa standardima Evropske unije.
"Vlasnik postrojenja za preradu otpada biće Grad Kraljevo, s tim što se ugovor Medsorge, Kraljeva i Novog Pazara zaključuje na 25 godina, sa mogućnošću daljeg produžavanja", rekla je Milanović.
Pored projektovanja, izgradnje i finansiranja postrojenja za preradu otpada, Medsorga je prihvatila sanaciju i rekultivaciju lokalnih deponija u Kraljevu i Novom Pazaru, i sanaciju deponije u Novom Pazaru. Nemačka firma će učestvovati i u saniranju železničke pruge do Novog Pazara radi smanjenja troškova prevoza otpada do deponije u Kraljevu.
link: http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2009&mm=12&dd=25&nav_id=400362&fs=1
Оде гувернер!
Jelašić najavio da će danas podneti ostavku
BEOGRAD, 23. marta 2010. (Beta) - Guverner Narodne banke Srbije (NBS) Radovan Jelašić najavio je da će danas podneti ostavku.
Na konferenciji za novinare u NBS on je rekao da ostavku podnosi iz lčcnih razloga i da nije bilo političkih pritisaka.
On je naveo da će obavljati posao guvernera dok Skupština Srbije ne izabere novog guvernera i da njegova odluka ni pod kojim uslovima neće biti promenjena.
Jelašić je rekao da je o ovoj odluci već obavestio premijera Srbije Mirka Cvetkovića i predsednika Borisa Tadića, koji su pozitivno
ocenili njegov dosadašnji rad.
Jelašić formalno ostavku podnosi Savetu NBS. Savet o tome obaveštava nadležni skupštinski Odbor za finasije, koji odlučuje i
o kandidatu za novog guvernera NBS.
Prema njegovim rečima, nema novu poslovnu ponudu i nije doneo odluku gde će ubuduće raditi, ni da li će ostati u Srbiji.
Skupština Srbije imenovala je Jelašića za guvernera NBS prvi put 25. februara 2004. godine. Posle donošenja novog Ustava i Ustavnog zakona, 26. septembra 2007. godine, izabran je za guvernera sa novim mandatom od pet godina.
(Kraj)
Jelašić najavio da će danas podneti ostavku
BEOGRAD, 23. marta 2010. (Beta) - Guverner Narodne banke Srbije (NBS) Radovan Jelašić najavio je da će danas podneti ostavku.
Na konferenciji za novinare u NBS on je rekao da ostavku podnosi iz lčcnih razloga i da nije bilo političkih pritisaka.
On je naveo da će obavljati posao guvernera dok Skupština Srbije ne izabere novog guvernera i da njegova odluka ni pod kojim uslovima neće biti promenjena.
Jelašić je rekao da je o ovoj odluci već obavestio premijera Srbije Mirka Cvetkovića i predsednika Borisa Tadića, koji su pozitivno
ocenili njegov dosadašnji rad.
Jelašić formalno ostavku podnosi Savetu NBS. Savet o tome obaveštava nadležni skupštinski Odbor za finasije, koji odlučuje i
o kandidatu za novog guvernera NBS.
Prema njegovim rečima, nema novu poslovnu ponudu i nije doneo odluku gde će ubuduće raditi, ni da li će ostati u Srbiji.
Skupština Srbije imenovala je Jelašića za guvernera NBS prvi put 25. februara 2004. godine. Posle donošenja novog Ustava i Ustavnog zakona, 26. septembra 2007. godine, izabran je za guvernera sa novim mandatom od pet godina.
(Kraj)
zhaba
Higher intermediate
Biznews |24.03.2010. u 07:59
Ovog ljeta kreću Talgo vozovi
Od Sarajeva do Ploča za manje od dva sata
Putnici u BiH će imati priliku da isprobaju prvu garnituru Talgo vozova već u ljetnoj sezoni ove godine, i to na relaciji od Sarajeva do Ploča. Putovanje će sada trajati manje od dva sata, rečeno je za Sarajevo-x.com u Željeznicama Federacije Bosne i Hercegovine.
Od sredine decembra ove godine biće uvedena i linija prema Zagrebu i Beogradu, a put će trajati četiri i po sata, dok će u Budimpeštu putnici stići za manje od sedam sati. Novina je da će se karte moći rezervisati i putem interneta.
Talgo su savremeni vozovi koji omogućavaju visok komfor. Jedna od stvari su udobna sjedišta koja podsjećaju na ona ugrađena u avionima za interkontinentalne letove, a putnici će u vozu imati priliku gledati TV, te koristiti internet. Voz ima i posebna odjeljenja za invalide, a noćni vozovi i tuš-kabinu u spavaćim kolima.
Jedna garnitura je sastavljena od devet vagona od čega su dvije trećine drugog, a jedna trećina prvog razreda. Planirano je da se u red vožnje uvrsti pet dnevnih i četiri noćne garniture za saobraćaj prema Zagrebu, Beogradu, Ljubljani, Pločama, Budimpešti i dalje ka evropskim metropolama.
U Željeznicama FBiH kažu da će druga garnitura vozova stići u novembru ove godine, dok će preostalih sedam garnitura stići u 2011. godini. Ugovor potpisan u 2005. godini, za nabavku devet garnitura nagibnih Talgo vozova, vrijedan je 67 miliona eura.
(Sarajevo-x.com)
Ovog ljeta kreću Talgo vozovi
Od Sarajeva do Ploča za manje od dva sata
Putnici u BiH će imati priliku da isprobaju prvu garnituru Talgo vozova već u ljetnoj sezoni ove godine, i to na relaciji od Sarajeva do Ploča. Putovanje će sada trajati manje od dva sata, rečeno je za Sarajevo-x.com u Željeznicama Federacije Bosne i Hercegovine.
Od sredine decembra ove godine biće uvedena i linija prema Zagrebu i Beogradu, a put će trajati četiri i po sata, dok će u Budimpeštu putnici stići za manje od sedam sati. Novina je da će se karte moći rezervisati i putem interneta.
Talgo su savremeni vozovi koji omogućavaju visok komfor. Jedna od stvari su udobna sjedišta koja podsjećaju na ona ugrađena u avionima za interkontinentalne letove, a putnici će u vozu imati priliku gledati TV, te koristiti internet. Voz ima i posebna odjeljenja za invalide, a noćni vozovi i tuš-kabinu u spavaćim kolima.
Jedna garnitura je sastavljena od devet vagona od čega su dvije trećine drugog, a jedna trećina prvog razreda. Planirano je da se u red vožnje uvrsti pet dnevnih i četiri noćne garniture za saobraćaj prema Zagrebu, Beogradu, Ljubljani, Pločama, Budimpešti i dalje ka evropskim metropolama.
U Željeznicama FBiH kažu da će druga garnitura vozova stići u novembru ove godine, dok će preostalih sedam garnitura stići u 2011. godini. Ugovor potpisan u 2005. godini, za nabavku devet garnitura nagibnih Talgo vozova, vrijedan je 67 miliona eura.
(Sarajevo-x.com)
Гага
Professional
Да се надовежем на Жапчеву вест за Талго возове у БиХ. Пронађох ову вест на босанском сајту Бизон тј.: http://bizon.ba/ekonomija/12947-od-2012-talgo-vozovi-u-bih.html
Od 2012. talgo vozovi u BiH
Predstavnici Bosanskohercegovačke željezničke javne korporacije (BHŽJK), Željeznica FBiH (ŽFBiH), Željeznica RS (ŽRS) i Talgo BiH održali su danas u Sarajevu sastanak sa predstavnicama RENFE Operadora iz Španjolske.
Razgovarano je o tehničkoj pomoći koju će RENFE Operador pružiti željeznicama u BiH u vezi implementacije Talgo projekta, a na osnovu Sporazuma o suradnji između RENFE i BHŽJK, koji je potpisan sredinom februara prošle godine.
Specijalni ciljevi uz tehničku pomoć RENFE Operadora su efektivno uvođenje u promet 2012. godine svih devet garnitura Talgo vozova koje su nabavile ŽFBiH za međunarodni prijevoz putnika, kao i uvođenje u promet četiri Talgo garniture koje su nabavile ŽRS.
Kao specijalne ciljeve, predstavnici željezničkog sektora u BiH istakli su i definicije, razvijanje i lansiranje početnih poslovnih planova za komercijalnu eksploataciju Talgo vlakova.
Učesnici sastanka konstatirali su da će se ubuduće saradnja nastaviti razvojem i implementacijom svih elemenata i alata pomoći potrebnih za moderno i efikasno upravljanje poslovanjem - planiranjem novog "proizvoda" u putničkom prometu, uključujući potrebne IT sisteme i alate za operativnu i ekonomsku efikasnost eksploatacije novih Talgo vozova, uz garanciju odgovarajuće razine kvalitete i usluga koje se nude klijentu, priopćila je Služba za odnose s javnošću ŽFBiH.
Уз овај текст је била и ова сличица Талго воза:
Od 2012. talgo vozovi u BiH
Predstavnici Bosanskohercegovačke željezničke javne korporacije (BHŽJK), Željeznica FBiH (ŽFBiH), Željeznica RS (ŽRS) i Talgo BiH održali su danas u Sarajevu sastanak sa predstavnicama RENFE Operadora iz Španjolske.
Razgovarano je o tehničkoj pomoći koju će RENFE Operador pružiti željeznicama u BiH u vezi implementacije Talgo projekta, a na osnovu Sporazuma o suradnji između RENFE i BHŽJK, koji je potpisan sredinom februara prošle godine.
Specijalni ciljevi uz tehničku pomoć RENFE Operadora su efektivno uvođenje u promet 2012. godine svih devet garnitura Talgo vozova koje su nabavile ŽFBiH za međunarodni prijevoz putnika, kao i uvođenje u promet četiri Talgo garniture koje su nabavile ŽRS.
Kao specijalne ciljeve, predstavnici željezničkog sektora u BiH istakli su i definicije, razvijanje i lansiranje početnih poslovnih planova za komercijalnu eksploataciju Talgo vlakova.
Učesnici sastanka konstatirali su da će se ubuduće saradnja nastaviti razvojem i implementacijom svih elemenata i alata pomoći potrebnih za moderno i efikasno upravljanje poslovanjem - planiranjem novog "proizvoda" u putničkom prometu, uključujući potrebne IT sisteme i alate za operativnu i ekonomsku efikasnost eksploatacije novih Talgo vozova, uz garanciju odgovarajuće razine kvalitete i usluga koje se nude klijentu, priopćila je Služba za odnose s javnošću ŽFBiH.
Уз овај текст је била и ова сличица Талго воза: