Vesti iz regiona
- Začetnik teme Steva
- Datum pokretanja
Šesto miliona dolara na ledini
Link:http://www.indjija.net/code/navigate.php?Id=4&idvest=3101
Ostatak teksta klikom na link...
Izvor: Indjija.netponedeljak, 17. novembar 2008.
Najveću greenfield investiciju, od početka tranzicionog, privatizacionog talasa u Srbiji, najavilo je interesovanje indijske Embassy grupe, da na periferiji Inđije, nešto niže od mesta gde su Red Hot Chili Peppers onomad prizvali kišu, površini od 220 hektara, sa investicijom od nekih 600 miliona dolara, pokrene industrijsko-tehnološki park u kojem će zaposlenje naći 25 hiljada ljudi različitih profila, nivoa stručnosti, nacionalnosti i veroispovesti. Manje je poznato da je najveći ovogodišnji projekat u Srbiji dolazak Grundfosa u Inđiju, sa nekih 100 miliona evra investicije i 150 radnih mesta za inžinjere. Stvaranje grada? Imaginarog Greenfielda? Ne, realne Inđije, moguće silikonske ravni naše Vojvodine. Redom.
IT park, gigantsko tehnološko naselje treba da klijentima Embassy grupe obezbedi kompletnu podršku, od proizvodnje do reprezentacije, na svim nivoima. Ako se u obzir uzme da Embassy već radi na prostoru od oko 20 miliona sličnih hektara širom sveta i da se među njihovim klijentima pominju kompanije kao što su: ANZ IT, BEA Sistems, Bearing Point, Continuous Computing, Covansys, Daimler Chrysler, Fidelity Investments, Goldman Sachs, Google, IBM, Lenovo, LC Soft, McAfee, Microsoft, Misys, NetApp, PSI Data, RCI, 5tylus, Super Valu, Synergy, Target, 24/7, Yahoo - onda je jasnije koliko je grandiozan projekat u Inđiji i koliko je sposobna tamošnja lokalna administracija. Međutim, nije samo administrativna lakoća poslovanja privukla najveću investiciju ikad pred biznismene iz Indije, na sto, moralo se baciti još nešto.
„Naša obaveza bila je da nađemo besplatno zemljište. Ne svih 220, nego 50 hektara, što je naše učešće u investiciji. Tih 50 hektara, u vreme potpisivanja memoranduma o saradnji, 2007, vredeli su oko 7,5 miliona evra, a danas vrede oko deset miliona“ kaže Goran Ješić, predsednik opštine Inđija.
Uz saglasnost Ministarstva poljoprivrede i Agencije za imovinu, opština je trampila zemljište sa lokalnom zemljoradničkom zadrugom. Zadruga je dobila poljoprivredno zemljište van industrijske zone, a opština je dobila neophodnih 50 hektara u zoni. Taj deo posla završen je u prvoj polovini ove godine, da bi već u maju bio usvojen i prostorni plan. Tek kada je Embassy grupa ponuđeno zemljište zakupila na 99 godina, potpisan je ugovor o korištenju i započeto je projektovanje. Kako je to ogromno parče zemlje, neophodno je uraditi detaljan plan regulacije na osnovu idejnog rešenja. Na tom poslu trenutno radi Urbanistički zavod Vojvodine.
„Postojao je još jedan dogovor, priča Ješić. Sačekali smo da zadruga skine kukuruz sa tih 50 hektara. U isto vreme, Urbanistički zavod Vojvodine završava svoj deo posla, da bi se paralelno završila procedura za dobijanje građevinske dozvole. Mi smo dužni da uradimo infrastrukturu prostora koji povezuje IT park i Inđiju. To podrazumeva dovođenja gasa, struje, vode, puta i kanalizacije, do kraja ove godine. Ovih dana počinjemo radove na gasifikaciji i vodosnabdevanju, a do kraja godine završićemo naš deo posla. Objekti koji će se graditi u IT parku, u građevinskom smislu, objektivno nisu naročito zahtevni tako da će prve hale sigurno biti spremne u trećem kvartalu 2009. godine. Embassy planira da radi objekat za objektom, da dovodi kompaniju za kompanijom. Redosled je ovakav: nakon što neka kompanija ,,uđe" u svoj prostor, radi se parterno uređenje, stavlja se ograda, pa se tek onda radi novi objekat i dovodi sledeći klijent.
Link:http://www.indjija.net/code/navigate.php?Id=4&idvest=3101
Ostatak teksta klikom na link...
Bilo je raznih informacija na tu temu. Postoje i neki pregovori sa Simpom iz Vranja o saradnji. Takodje je u planu i otvaranje salona, ali o tome trenutno neka konkretnih informacija.
Kada bude bilo konkretnih planova, Beobuild ce objaviti
Kada bude bilo konkretnih planova, Beobuild ce objaviti
Гради се брана „Сврачково”
Link: http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Gradi-se-brana-Svrachkovo.sr.html
Izvor: PolitikaУстава на Рзаву, одакле ће се водом снабдевати пет општина чачанског краја, коштаће 70 милиона евра
Локација будућег језера у Сврачкову Фото Г. Оташевић
Чачак – Влада Србије, на седници од 14. новембра, утврдила је општи интерес за административни пренос земљишта ради градње бране „Сврачково” на Рзаву. Експропријацијом су, у првој фази, обухваћене парцеле у катастарским општинама Радобуђа, Вигиште, Вране и Сврачково, куда ће проћи приступни пут до бране, широк шест метара.
Управни одбор ЈП „Рзав” заседао је прекјуче у Ариљу и на основу тог решења владе усвојио план инвестиција у следећој години, кад ће почети и грађевински радови. Пројекат нове акумулације завршен је пре две године, како је предвиђено посао ће коштати 70 милиона евра, а пет општина овог дела Србије – Чачак, Ариље, Пожега, Лучани и Горњи Милановац – имаће на располагању 2.300 литара беспрекорне планинске воде у секунди.
За следећу годину планирани су изградња приступног пута са мостом (300 милиона динара), дела цевовода сирове воде (150), далековода од 35 киловолти (25 милиона), експропријација земљишта (29) што, са другим трошковима, достиже 601 милион динара. Од тога ће Министарство пољопривреде и Електропривреда Србије обезбедити 546,5 милиона, а општине још десети део те суме. У општинском улогу највеће је учешће Чачка (52,18 одсто), затим Милановца и Пожеге (по 15,22), па Ариља и Лучана (по 8,69 одсто).
Предвиђа се да градња траје најмање четири године. У инвестиционом програму брана „Сврачково” пројектована је као насута, комбинованог типа са централним глиненим језгром, двослојним филтрима и потпорним деловима од ваљаног камена. Висина бране биће 60 метара, запремина акумулације 20,2 милиона кубика, а снага хидроелектране, која ће бити инсталирана на тој устави, 7,14 мегавата.
Пет општина овог дела Србије градило је „Рзав” између 1987. и 1993. године и од тада се водом снабдевају са привременог водозахвата у Шевељу, код Ариља. То је, међутим, у сушно време мали издан и неизбежна је градња велике акумулације, како би се вода распоређивала током године. Место нове бране је 5,7 километара узводно од Шевеља, 47 километара од Чачка и чак 70 километара од Горњег Милановца.
Г. Оташевић
[објављено: 22/11/2008]
Link: http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Gradi-se-brana-Svrachkovo.sr.html
Potpisan ugovor RS i Štrabaga
Link: http://www.ekonomist.co.yu/vesti/region/70466.html
Izvor: EMPortal
Link: http://www.ekonomist.co.yu/vesti/region/70466.html
Saradnja pokrajinske vlade i BFC Lafarž
Biomasa kao gorivo u cementari
Link: http://www.danas.rs/vesti/srbija/vojvodina/biomasa_kao_gorivo_u_cementari.41.html?news_id=146462
Biomasa kao gorivo u cementari
Izvor: Danas
Link: http://www.danas.rs/vesti/srbija/vojvodina/biomasa_kao_gorivo_u_cementari.41.html?news_id=146462
Kostić kupio Grand i Konake za 23 miliona evra
Autor: Beta | 26.12.2008. - 21:12
линк http://www.beobuild.rs/forum/post.php?tid=275
Autor: Beta | 26.12.2008. - 21:12
извор Блиц
линк http://www.beobuild.rs/forum/post.php?tid=275
bigvlada
Advanced
Niče jedan od najvećih auto-centara u Evropi
Prva auto - pista u Srbiji
Autor: R. S. | Foto:SAT revija | 30.12.2008. - 12:08
Pored treninga vozača koje već sprovodi Nacionalna vozačka akademija, realizuje se i plan o gradnji u Subotištu pored Pećinaca prve piste namenjene naprednim treninzima vozača, ali i svima koji vole vožnju. Na prostoru od 33 hektara niče jedan od pet najvećih centara bezbedne vožnje u Evropi, a prvi takve vrste u našoj zemlji. Asfaltirano je već više od kilometar staze. Otvaranje dela piste zakazano je za prve dane proleća.
Kada bude gotova, pista Nacionalne vozačke akademije pružiće i uslove za obuku najmlađih učesnika u saobraćaju, kao i za jedan deo sportskih takmičenja. Kada je početkom marta na konferenciji za novinare Momir Alvirović, direktor NAVAK-a, obećao brzi početak izgradnje nečega što Srbija nikada nije imala mnogi su očekivali da je to samo još jedno prazno obećanje poput ostalih koja su godinama izgovorena. Međutim, ovih dana na najbolji način se pokazuje da svi koji su tako mislili nisu bili u pravu - 10. decembra počelo je polaganje prvog sloja asfalta na delu piste Nacionalne vozačke akademije.
Uprkos tome što je građevinska sezona završena, izvođači svih radova na ovom jedinstvenom objektu vredno nastavljaju da rade svakog dana koji nije zavejan snegom. Kako kažu, i njima je stalo da se ideja o povećanju bezbednosti kroz sticanje znanja ostvari što pre. Nacionalna vozačka akademija svojevremeno je obećala da ako godišnje obuči barem 10.000 ljudi, i bez novog zakona o bezbednosti saobraćaja za samo nekoliko godina može da smanji broj nezgoda sa nastradalim licima i do 20 odsto. U zemlji u kojoj godišnje na putevima pogine skoro 1.000 ljudi to je više nego značajan doprinos. Zapravo, koliki doprinos NAVAK daje, najbolje pokazuje činjenica da je investicija u izgradnju trening centra u Subotištu kraj Pećinaca, 45 km od Beograda, ubedljivo najveća privatna investicija u bezbednost saobraćaja Srbije ikada. Ukupna suma koja podrazumeva sve troškove od zemlje do izgradnje trebalo bi da bude blizu 12 miliona evra, dok je u ovom trenutku već uloženo više od dva miliona.
Naravno, glavno pitanje je kada će sve to biti dostupno vozačima Srbije? Kako u NAVAK-u kažu, već na proleće. Programi po kojima se izvode treninzi već su pripremljeni i isprobani u praksi, a čim se dovrše „kozmetički” radovi, deo piste koji je završen biće otvoren za sve zainteresovane. Uporedo sa tim izgradnja će se nastaviti pa će pored kruga i terenskog poligona koji su sada u radu ubrzo nići i sale za predavanja, garaže, specijalni poligoni za kamione i tako redom. U svakom slučaju, Srbija novu 2009. godinu ulazi sa svojom prvom pistom, prvim centrom za napredni trening vozača.
Šta su to napredni treninzi vozača?
Petina vozača u Srbiji ne poznaje osnovne saobraćajne znakove, a skoro 70 odsto kandidata u auto-školama nikada ne proba naglo da zakoči. To napredni treninzi vozača treba da nadomeste. Promenom zakona ubuduće ćemo imati bolje vozače, ali ove koji su sada na putu, a ima ih više miliona, neko mora da osposobi da u sve gušćem saobraćaju opstanu. Upravo to je zadatak Nacionalne vozačke akademije da one koji znaju tablicu množenja zapravo nauči da računaju, da im omogući da na bezbedan način probaju sve ono što bi u saobraćaju bilo kritično i opasno. Međutim, upravo NAVAK se na tom polju malo razlikuje od većine svetskih škole ove vrste jer insistira na realnosti, na treninzima koji se ne odvijaju na 30 do 50 km/h, već na vežbama koje se voze 80 ili 120 km/h.
Vožnja kamiona bez kočnica
Kompanija „Automotiv sejfti senter” (ASC - Automotive Safety Centre) iz Milana, poznatija kao ćerka-firma čuvenog italijanskog lista „Kvatroruote” (Quattroruote), zvanični je partner Nacionalne vozačke akademije. Osim što se treneri NAVAK-a obučavaju u Italiji, uloga kompanije ASC se ogleda i u delu investicija, ali i obezbeđivanju nekih visokotehnoloških učila koja vozačima Srbije nikada nisu bila na raspolaganju. Primera radi, već od proleća svi vozači profesionalci kod nas moći će da na specijalnom simulatoru koji je pravila zapadna vojna industrija dožive kako izgleda voziti kamion kome otkazuju kočnice ili puca pneumatik, šta se događa kada se prospe teret, ali i kako treba voziti štedljivije. Sve to, naravno, u realnim uslovima, sedeći u pravoj kabini sa svim komandama i pokretima kao da su zapravo na putu.
Izvor: Blic
http://www.blic.rs/blic_auto.php?id=72473
Prva auto - pista u Srbiji
Autor: R. S. | Foto:SAT revija | 30.12.2008. - 12:08
Pored treninga vozača koje već sprovodi Nacionalna vozačka akademija, realizuje se i plan o gradnji u Subotištu pored Pećinaca prve piste namenjene naprednim treninzima vozača, ali i svima koji vole vožnju. Na prostoru od 33 hektara niče jedan od pet najvećih centara bezbedne vožnje u Evropi, a prvi takve vrste u našoj zemlji. Asfaltirano je već više od kilometar staze. Otvaranje dela piste zakazano je za prve dane proleća.
Kada bude gotova, pista Nacionalne vozačke akademije pružiće i uslove za obuku najmlađih učesnika u saobraćaju, kao i za jedan deo sportskih takmičenja. Kada je početkom marta na konferenciji za novinare Momir Alvirović, direktor NAVAK-a, obećao brzi početak izgradnje nečega što Srbija nikada nije imala mnogi su očekivali da je to samo još jedno prazno obećanje poput ostalih koja su godinama izgovorena. Međutim, ovih dana na najbolji način se pokazuje da svi koji su tako mislili nisu bili u pravu - 10. decembra počelo je polaganje prvog sloja asfalta na delu piste Nacionalne vozačke akademije.
Uprkos tome što je građevinska sezona završena, izvođači svih radova na ovom jedinstvenom objektu vredno nastavljaju da rade svakog dana koji nije zavejan snegom. Kako kažu, i njima je stalo da se ideja o povećanju bezbednosti kroz sticanje znanja ostvari što pre. Nacionalna vozačka akademija svojevremeno je obećala da ako godišnje obuči barem 10.000 ljudi, i bez novog zakona o bezbednosti saobraćaja za samo nekoliko godina može da smanji broj nezgoda sa nastradalim licima i do 20 odsto. U zemlji u kojoj godišnje na putevima pogine skoro 1.000 ljudi to je više nego značajan doprinos. Zapravo, koliki doprinos NAVAK daje, najbolje pokazuje činjenica da je investicija u izgradnju trening centra u Subotištu kraj Pećinaca, 45 km od Beograda, ubedljivo najveća privatna investicija u bezbednost saobraćaja Srbije ikada. Ukupna suma koja podrazumeva sve troškove od zemlje do izgradnje trebalo bi da bude blizu 12 miliona evra, dok je u ovom trenutku već uloženo više od dva miliona.
Naravno, glavno pitanje je kada će sve to biti dostupno vozačima Srbije? Kako u NAVAK-u kažu, već na proleće. Programi po kojima se izvode treninzi već su pripremljeni i isprobani u praksi, a čim se dovrše „kozmetički” radovi, deo piste koji je završen biće otvoren za sve zainteresovane. Uporedo sa tim izgradnja će se nastaviti pa će pored kruga i terenskog poligona koji su sada u radu ubrzo nići i sale za predavanja, garaže, specijalni poligoni za kamione i tako redom. U svakom slučaju, Srbija novu 2009. godinu ulazi sa svojom prvom pistom, prvim centrom za napredni trening vozača.
Šta su to napredni treninzi vozača?
Petina vozača u Srbiji ne poznaje osnovne saobraćajne znakove, a skoro 70 odsto kandidata u auto-školama nikada ne proba naglo da zakoči. To napredni treninzi vozača treba da nadomeste. Promenom zakona ubuduće ćemo imati bolje vozače, ali ove koji su sada na putu, a ima ih više miliona, neko mora da osposobi da u sve gušćem saobraćaju opstanu. Upravo to je zadatak Nacionalne vozačke akademije da one koji znaju tablicu množenja zapravo nauči da računaju, da im omogući da na bezbedan način probaju sve ono što bi u saobraćaju bilo kritično i opasno. Međutim, upravo NAVAK se na tom polju malo razlikuje od većine svetskih škole ove vrste jer insistira na realnosti, na treninzima koji se ne odvijaju na 30 do 50 km/h, već na vežbama koje se voze 80 ili 120 km/h.
Vožnja kamiona bez kočnica
Kompanija „Automotiv sejfti senter” (ASC - Automotive Safety Centre) iz Milana, poznatija kao ćerka-firma čuvenog italijanskog lista „Kvatroruote” (Quattroruote), zvanični je partner Nacionalne vozačke akademije. Osim što se treneri NAVAK-a obučavaju u Italiji, uloga kompanije ASC se ogleda i u delu investicija, ali i obezbeđivanju nekih visokotehnoloških učila koja vozačima Srbije nikada nisu bila na raspolaganju. Primera radi, već od proleća svi vozači profesionalci kod nas moći će da na specijalnom simulatoru koji je pravila zapadna vojna industrija dožive kako izgleda voziti kamion kome otkazuju kočnice ili puca pneumatik, šta se događa kada se prospe teret, ali i kako treba voziti štedljivije. Sve to, naravno, u realnim uslovima, sedeći u pravoj kabini sa svim komandama i pokretima kao da su zapravo na putu.
Izvor: Blic
http://www.blic.rs/blic_auto.php?id=72473
bigvlada
Advanced
„Neobus” proizvodi jedinstvena vozila
Prave „večne“ autobuse
Autor: Aleksandar Savanović | Foto:j. jarić | 31.12.2008. - 05:00
NOVI SAD - Novosadski „Neobus“ postao je prvi proizvođač autobusa u Srbiji, ako ne i u svetu, koji za autobuse proizvedene u svojim pogonima daje večnu garanciju. Model nazvan „eternal“, što u prevodu sa engleskog znači večan, sigurno je jedini nerđajući autobus proizveden u Evropi. Iako skuplji od običnog, ima svoje kupce kako u zemlji tako i u Nemačkoj, Francuskoj i Holandiji. U „Neobusu“ su na ideju da naprave autobus koji praktično ne može da propadne, kažu, došli slučajno. I napravili pun pogodak.
- Kada smo prošle godine rekarosirali autobuse za JGSP „Novi Sad“ i sa njih skinuli propalu karoseriju, sačekala nas je „volvo“ šasija u izvanrednom stanju, kao nova. Tada smo došli na ideju da proizvedemo autobus koji će biti otporan na rđu, a nerđajuće „volvo“ šasije pokazale su se kao idealan spoj. I tako se rodila ideja zvana „eternal“, koja je svoju realizaciju dočekala ove godine - navodi Radenko Kostić, direktor „Neobusa“.
Šasija, kostur, oplata i čitava karoserija urađeni su od nerđajućeg čelika, inoksa ili prohrona, kako se ovaj materijal popularno zove. Sva neophodna varenja izvedena su u zaštitnom gasu pa je „Neobusovo“ vozilo gotovo apsolutno zaštićeno. Naziv „eternal“ savršeno odgovora novosadskom četvorotočkašu, budući da je praktično nepropadljiv.
- Da bi sve bilo u najboljem redu, angažovali su spoljnog saradnika, čačanski „Slovas“, specijalizovan za rad sa nerđajućim čelikom. Inoks je pet puta skuplji od standardnih materijala, ali daje i dugotrajnost, pa su nam i kupci bila preduzeća kojima treba autobus na duže staze, iako mu je cena 22 odsto veća od običnog autobusa. I sa cenom od 170.000 do 210.000 evra to ga svrstava u autobus koji je po ceni više nego konkurentan autobusima koji se proizvode u Evropi a nisu od prohrona - navodi Kostić.
„Eternal“ se izrađuje u nekoliko varijanti, kao međugradsko, turističko i visokoturističko vozilo. Kako bi kvalitet bio potpun, gradi se isključivo na nerđajućoj šasiji švedskog „Volvoa“, sa kojim „Neobus“ ima ugovor o strateškom partnerstvu. Premijeru je „eternal“ imao na beogradskom sajmu „Beotruck“ u aprilu 2008. godine. Na toj manifestaciji predstavljena je međugradska varijanta ovog autobusa koja je skretala pažnju posetilaca karoserijom na kojoj se moglo ogledati kao u pravom ogledalu. Ovaj model odmah je prodat transportnoj kući „Jedinstvo“ iz Vranja, koju je, uz još neke prevozničke firme, privatizovao izraelski „Kavim“. Novi vlasnik kupuje isključivo autobuse sa „volvo“ šasijom i agregatima pa mu je „eternal“ odgovarao na svaki način.
Rade samo po porudžbini
- Interesovanja ima mnogo, a zbog cene radimo isključivo po narudžbini. Za sada imamo interesenata iz naše zemlje, poput MUP-a Srbije, kao i Termoelektranu „Ugljevik” iz Bosne i Hercegovine, odakle nam je naručeno pet autobusa. Za prevoz radnika i firme iz Francuske, Nemačke i Holandije žele da kupe „eternale” - kaže Radenko Kostić, direktor „Neobusa”.
Izvor: Blic
http://www.blic.rs/vojvodina.php?id=72573
Prave „večne“ autobuse
Autor: Aleksandar Savanović | Foto:j. jarić | 31.12.2008. - 05:00
NOVI SAD - Novosadski „Neobus“ postao je prvi proizvođač autobusa u Srbiji, ako ne i u svetu, koji za autobuse proizvedene u svojim pogonima daje večnu garanciju. Model nazvan „eternal“, što u prevodu sa engleskog znači večan, sigurno je jedini nerđajući autobus proizveden u Evropi. Iako skuplji od običnog, ima svoje kupce kako u zemlji tako i u Nemačkoj, Francuskoj i Holandiji. U „Neobusu“ su na ideju da naprave autobus koji praktično ne može da propadne, kažu, došli slučajno. I napravili pun pogodak.
- Kada smo prošle godine rekarosirali autobuse za JGSP „Novi Sad“ i sa njih skinuli propalu karoseriju, sačekala nas je „volvo“ šasija u izvanrednom stanju, kao nova. Tada smo došli na ideju da proizvedemo autobus koji će biti otporan na rđu, a nerđajuće „volvo“ šasije pokazale su se kao idealan spoj. I tako se rodila ideja zvana „eternal“, koja je svoju realizaciju dočekala ove godine - navodi Radenko Kostić, direktor „Neobusa“.
Šasija, kostur, oplata i čitava karoserija urađeni su od nerđajućeg čelika, inoksa ili prohrona, kako se ovaj materijal popularno zove. Sva neophodna varenja izvedena su u zaštitnom gasu pa je „Neobusovo“ vozilo gotovo apsolutno zaštićeno. Naziv „eternal“ savršeno odgovora novosadskom četvorotočkašu, budući da je praktično nepropadljiv.
- Da bi sve bilo u najboljem redu, angažovali su spoljnog saradnika, čačanski „Slovas“, specijalizovan za rad sa nerđajućim čelikom. Inoks je pet puta skuplji od standardnih materijala, ali daje i dugotrajnost, pa su nam i kupci bila preduzeća kojima treba autobus na duže staze, iako mu je cena 22 odsto veća od običnog autobusa. I sa cenom od 170.000 do 210.000 evra to ga svrstava u autobus koji je po ceni više nego konkurentan autobusima koji se proizvode u Evropi a nisu od prohrona - navodi Kostić.
„Eternal“ se izrađuje u nekoliko varijanti, kao međugradsko, turističko i visokoturističko vozilo. Kako bi kvalitet bio potpun, gradi se isključivo na nerđajućoj šasiji švedskog „Volvoa“, sa kojim „Neobus“ ima ugovor o strateškom partnerstvu. Premijeru je „eternal“ imao na beogradskom sajmu „Beotruck“ u aprilu 2008. godine. Na toj manifestaciji predstavljena je međugradska varijanta ovog autobusa koja je skretala pažnju posetilaca karoserijom na kojoj se moglo ogledati kao u pravom ogledalu. Ovaj model odmah je prodat transportnoj kući „Jedinstvo“ iz Vranja, koju je, uz još neke prevozničke firme, privatizovao izraelski „Kavim“. Novi vlasnik kupuje isključivo autobuse sa „volvo“ šasijom i agregatima pa mu je „eternal“ odgovarao na svaki način.
Rade samo po porudžbini
- Interesovanja ima mnogo, a zbog cene radimo isključivo po narudžbini. Za sada imamo interesenata iz naše zemlje, poput MUP-a Srbije, kao i Termoelektranu „Ugljevik” iz Bosne i Hercegovine, odakle nam je naručeno pet autobusa. Za prevoz radnika i firme iz Francuske, Nemačke i Holandije žele da kupe „eternale” - kaže Radenko Kostić, direktor „Neobusa”.
Izvor: Blic
http://www.blic.rs/vojvodina.php?id=72573
bigvlada
Advanced
Holanđani žele da grade rafineriju nafte
Dogovor vlasti u Smederevu i investitora
Autor: Jelena Ilić | 03.01.2009. - 05:00
SMEDEREVO - Gradske vlasti Smedereva, po ovlašćenju Vlade Srbije, potpisale su memorandum sa holandskom firmom „Komiko oversiz” o izgradnji rafinerije u tom gradu. Rafinerija vredna 250 miliona dolara trebalo bi da bude izgrađena za tri godine, čime bi Smederevo dobilo jednu od najvećih grinfild investicija u Srbiji. Kako je navedeno, posao bi u rafineriji dobilo oko 500 ljudi, a gotovo 3.000 ljudi u firmama koje bi sa rafinerijom sarađivale.
„Komiko oil”, domaća poslovnica holandske fabrike, u izgradnju rafinerije u naredne tri godine uložila bi 250 miliona dolara, a samo u 36 meseci dok bude trajala izgradnja, budžet grada bi prihodovao 4,5 miliona dolara.
- Buduća rafinerija trebalo bi da proizvodi za domaće tržište, a kasnije i za izvoz. Smederevu je suđeno da bude grad koji smanjuje spoljnotrgovinski deficit, jer na svojoj teritoriji imamo najvećeg izvoznika, a dovođenje ovako velike kompanije u uslovima krize veliki je izazov za sve - kazao je posle potpisivanja memoranduma o razumevanju za izgradnju rafinerije gradonačelnik Predrag Umičević i dodao da grad ima podršku države.
Ova investicija značajno bi unapredila standard građana jer donosi 300 do 500 novih radnih mesta, dok bi indirektno rafinerija mogla da uposli čak 3.000 Smederevaca, poručio je gradonačelnik.
Vencislav Ivanov predstavnik srpske filijale holandske kompanije, istakao je da bi se rafinerija gradila na površini od 80 hektara, uz poštovanje svih domaćih standarda.
- Spremni smo da učinimo sve da bi se realizovala ova investicija, i da ispoštujemo ne samo uslove tržišta već i sve ekološko tehničke standarde. Potpisivanje memoranduma je bitan korak ne samo za razvoj Smedereva, već i za Srbiju. Realizacijom ove investicije, kompanija „Komiko oversiz” postaće jedan od najvećih investitora na srpskom tržištu, što je posebno značajno s obzirom na svetsku krizu i tešku ekonomsku situaciju - kaže Vencislav Ivanov.
Kao jedino sporno pitanje u izgradnji rafinerije nafte nameće se zagađenje okoline.
- Građani ne treba da brinu da će životno okruženje biti ugroženo prisustvom jedne ovakve rafinerije, jer će ona raditi po principu zatvorenog vakuumskog sistema destilerije, koji nije štetan po okolinu - navodi gradonačelnik Umičević.
Dozvola za rad ako se poštuje ekologija
Očuvanje životne sredine u gradu koji već ima velikog zagađivača, železaru „Ju-es stil” tema je broj jedan u Smederevu posle potpisivajna ugovora.
- Rafinerija će morati da ispuni sve ekološke uslove za dobijanje dozvole za rad, baš kao u bilo kojoj drugoj zemlji Evropske unije. Insistiramo na automatizaciji procesa, hermetizaciji i vremenskoj i prostornoj separaciji opasnih procesa - kazao je dr Ivan Stevanović član gradskog veća zadužen za ekologiju.
Izvor: Blic
http://www.blic.rs/srbija.php?id=72763
Dogovor vlasti u Smederevu i investitora
Autor: Jelena Ilić | 03.01.2009. - 05:00
SMEDEREVO - Gradske vlasti Smedereva, po ovlašćenju Vlade Srbije, potpisale su memorandum sa holandskom firmom „Komiko oversiz” o izgradnji rafinerije u tom gradu. Rafinerija vredna 250 miliona dolara trebalo bi da bude izgrađena za tri godine, čime bi Smederevo dobilo jednu od najvećih grinfild investicija u Srbiji. Kako je navedeno, posao bi u rafineriji dobilo oko 500 ljudi, a gotovo 3.000 ljudi u firmama koje bi sa rafinerijom sarađivale.
„Komiko oil”, domaća poslovnica holandske fabrike, u izgradnju rafinerije u naredne tri godine uložila bi 250 miliona dolara, a samo u 36 meseci dok bude trajala izgradnja, budžet grada bi prihodovao 4,5 miliona dolara.
- Buduća rafinerija trebalo bi da proizvodi za domaće tržište, a kasnije i za izvoz. Smederevu je suđeno da bude grad koji smanjuje spoljnotrgovinski deficit, jer na svojoj teritoriji imamo najvećeg izvoznika, a dovođenje ovako velike kompanije u uslovima krize veliki je izazov za sve - kazao je posle potpisivanja memoranduma o razumevanju za izgradnju rafinerije gradonačelnik Predrag Umičević i dodao da grad ima podršku države.
Ova investicija značajno bi unapredila standard građana jer donosi 300 do 500 novih radnih mesta, dok bi indirektno rafinerija mogla da uposli čak 3.000 Smederevaca, poručio je gradonačelnik.
Vencislav Ivanov predstavnik srpske filijale holandske kompanije, istakao je da bi se rafinerija gradila na površini od 80 hektara, uz poštovanje svih domaćih standarda.
- Spremni smo da učinimo sve da bi se realizovala ova investicija, i da ispoštujemo ne samo uslove tržišta već i sve ekološko tehničke standarde. Potpisivanje memoranduma je bitan korak ne samo za razvoj Smedereva, već i za Srbiju. Realizacijom ove investicije, kompanija „Komiko oversiz” postaće jedan od najvećih investitora na srpskom tržištu, što je posebno značajno s obzirom na svetsku krizu i tešku ekonomsku situaciju - kaže Vencislav Ivanov.
Kao jedino sporno pitanje u izgradnji rafinerije nafte nameće se zagađenje okoline.
- Građani ne treba da brinu da će životno okruženje biti ugroženo prisustvom jedne ovakve rafinerije, jer će ona raditi po principu zatvorenog vakuumskog sistema destilerije, koji nije štetan po okolinu - navodi gradonačelnik Umičević.
Dozvola za rad ako se poštuje ekologija
Očuvanje životne sredine u gradu koji već ima velikog zagađivača, železaru „Ju-es stil” tema je broj jedan u Smederevu posle potpisivajna ugovora.
- Rafinerija će morati da ispuni sve ekološke uslove za dobijanje dozvole za rad, baš kao u bilo kojoj drugoj zemlji Evropske unije. Insistiramo na automatizaciji procesa, hermetizaciji i vremenskoj i prostornoj separaciji opasnih procesa - kazao je dr Ivan Stevanović član gradskog veća zadužen za ekologiju.
Izvor: Blic
http://www.blic.rs/srbija.php?id=72763
Ukoliko se ovo ostvari to ce biti ekstremno dobro po sve nas, jer NIS bas negde u to doba gubi monopol na preradu nafte i verovatno cemo imati dobitke iz njihove konkurentske borbe. Sa jos jednom rafinerijom necemo bas biti toliko zavisni od rusije po pitanju ovog energenta.
bigvlada
Advanced
Udruženje srpskih banja traži odlaganje privatizacije
Autor: Beta
Beograd - Udruženje banja Srbije zatražilo je juče od Vlade Srbije da se privatizacija banja odloži do donošenja strategije razvoja banja. U saopštenju Udruženja banjskih i klimatskih mesta Srbije navodi se da je značajno izraditi strategiju razvoja banja zato što Strategija razvoja turizma ne obrađuje detaljno banjski sektor. Dodaje se da su članice Udruženja zatražile i da se pre privatizacije banja pronađu sudska rešenja sporova koje je Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje podneo.
„Sve je više drugostepenih presuda u korist Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje kojima ovaj potražuje deo kapitala zdravstvenih ustanova koje su zaključkom Vlade Republike Srbije od 29. novembra 2007. određene za privatizaciju“, navodi se u obrazloženju zahteva. „Smatramo da je neophodno da se pre raspisivanja tendera za privatizaciju zdravstvenih ustanova u banjama pronađe rešenje ovog problema i u proces privatizacije krene sa jasnom vlasničkom situacijom“, dodaje se.
Članice tog udruženja zatražile su i da se pre privatizacije privatizuju hotelsko-turistička preduzeća u banjama i da se u mreži Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje zadrži 3.500 postelja u državnom vlasništvu u skladu sa zaključkom Vlade Srbije iz novembra 2007. Upravni odbor Udruženja je na sednici koja je održana u decembru 2008. odlučio da te zaključke dostavi predsedniku i premijeru Srbije, kao i predsedniku Odbora za privatizaciju Skupštine Srbije, ministarstvima ekonomije i zdravlja i Agenciji za privatizaciju, navodi se u saopštenju. Prema podacima sa internet sajta Udruženja banja, to udruženje ima 36 članica, banja i banjskih mesta, među kojima su i Mataruška i Bogutovačka banja čija prodaja je zakazana za 20. februar.
Izvor: Danas
http://www.danas.rs/vesti/dijalog/nevini_otmicari.46.html?news_id=150725
Autor: Beta
Beograd - Udruženje banja Srbije zatražilo je juče od Vlade Srbije da se privatizacija banja odloži do donošenja strategije razvoja banja. U saopštenju Udruženja banjskih i klimatskih mesta Srbije navodi se da je značajno izraditi strategiju razvoja banja zato što Strategija razvoja turizma ne obrađuje detaljno banjski sektor. Dodaje se da su članice Udruženja zatražile i da se pre privatizacije banja pronađu sudska rešenja sporova koje je Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje podneo.
„Sve je više drugostepenih presuda u korist Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje kojima ovaj potražuje deo kapitala zdravstvenih ustanova koje su zaključkom Vlade Republike Srbije od 29. novembra 2007. određene za privatizaciju“, navodi se u obrazloženju zahteva. „Smatramo da je neophodno da se pre raspisivanja tendera za privatizaciju zdravstvenih ustanova u banjama pronađe rešenje ovog problema i u proces privatizacije krene sa jasnom vlasničkom situacijom“, dodaje se.
Članice tog udruženja zatražile su i da se pre privatizacije privatizuju hotelsko-turistička preduzeća u banjama i da se u mreži Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje zadrži 3.500 postelja u državnom vlasništvu u skladu sa zaključkom Vlade Srbije iz novembra 2007. Upravni odbor Udruženja je na sednici koja je održana u decembru 2008. odlučio da te zaključke dostavi predsedniku i premijeru Srbije, kao i predsedniku Odbora za privatizaciju Skupštine Srbije, ministarstvima ekonomije i zdravlja i Agenciji za privatizaciju, navodi se u saopštenju. Prema podacima sa internet sajta Udruženja banja, to udruženje ima 36 članica, banja i banjskih mesta, među kojima su i Mataruška i Bogutovačka banja čija prodaja je zakazana za 20. februar.
Izvor: Danas
http://www.danas.rs/vesti/dijalog/nevini_otmicari.46.html?news_id=150725
Ikearva robna kuća u Srbiji 2011.
Link: http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2009&mm=03&dd=23&nav_id=351656
rva robna kuća u Srbiji 2011.Izvor: B92
Link: http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2009&mm=03&dd=23&nav_id=351656
bigvlada
Advanced
evo celog intervjua
Intervju: Dragan Skalušević, prvi čovek „Ikee” u Srbiji
Razmišljamo i o otvaranju fabrike
Autor: M. Škrbić | 23.03.2009. - 05:00
Dragan Skalušević
Ukoliko sve bude išlo po planu, građani Srbije moći će krajem 2011. godine nameštaj da kupuju u robnim kućama „Ikea”, kaže za „Blic” Dragan Skalušević, prvi čovek „Ikee” u Srbiji, Sloveniji i Hrvatskoj. Reč je o švedskom brendu koji je u svetu stekao slavu kao robna marka nameštaja namenjena mladim parovima.
Kakvi su planovi razvoja „Ikee” u Srbiji?
- Plan za Srbiju je otvaranje robnih kuća, trgovačkih centara i povećanje proizvodnje kroz mrežu dobavljača.
Znači, ovde planirate i proizvodnju nameštaja?
- U planu je i na tome radimo od pre tri-četiri godine kroz povećanje proizvodnje nameštaja u saradnji sa proizvođačima u Srbiji. Druga mogućnost je gradnja fabrike, što bi bila druga direktna investicija kompanije „Ikea”.
Hoće li se ovde nameštaj proizvoditi samo za potrebe domaćeg tržišta ili ćete raditi i za izvoz?
- Već sada proizvođači iz Srbije snabdevaju robne kuće „Ikea” u celom svetu, pa kako nemamo robnu kuću ovde, to znači da je celokupna proizvodnja orijentisana na izvoz. Taj obim posla je mali u ovom trenutku i naš cilj je da se u narednim godinama obim posla poveća.
Zašto ste se odlučili baš za Srbiju, i to u momentu kada zbog krize opada potrošnja svugde u svetu?
- Nije samo Srbija, već Slovenija, Hrvatska i Srbija. Odluka o investiranju u ove tri zemlje doneta je 2007. godine i zasad se ne odustaje od investicija, bez obzira na krizu.
Posao za 1.500 ljudi
Kolike su „Ikeine” planirane investicije za Srbiju?
- U prvom planu robna kuća i trgovački centar nosiće oko 250 radnika i 300 miliona evra, u zavisnosti od veličine samog objekta. Robna kuća „Ikea” će ponuditi oko 250 radnih mesta, a tržni centri oko 1.500 radnih mesta.
Izvor: Blic
http://www.blic.rs/ekonomija.php?id=84766
Recimo da sada imamo više od 50% šanse da dobijemo robnu kuću i 33% šanse za fabriku (biraće između Slovenaca, Hrvata i nas). Znam da ih je Hrvatska zezala u vezi valjda taksi za zemljište, bila je neka vest o tome pre par meseci.
Intervju: Dragan Skalušević, prvi čovek „Ikee” u Srbiji
Razmišljamo i o otvaranju fabrike
Autor: M. Škrbić | 23.03.2009. - 05:00
Dragan Skalušević
Ukoliko sve bude išlo po planu, građani Srbije moći će krajem 2011. godine nameštaj da kupuju u robnim kućama „Ikea”, kaže za „Blic” Dragan Skalušević, prvi čovek „Ikee” u Srbiji, Sloveniji i Hrvatskoj. Reč je o švedskom brendu koji je u svetu stekao slavu kao robna marka nameštaja namenjena mladim parovima.
Kakvi su planovi razvoja „Ikee” u Srbiji?
- Plan za Srbiju je otvaranje robnih kuća, trgovačkih centara i povećanje proizvodnje kroz mrežu dobavljača.
Znači, ovde planirate i proizvodnju nameštaja?
- U planu je i na tome radimo od pre tri-četiri godine kroz povećanje proizvodnje nameštaja u saradnji sa proizvođačima u Srbiji. Druga mogućnost je gradnja fabrike, što bi bila druga direktna investicija kompanije „Ikea”.
Hoće li se ovde nameštaj proizvoditi samo za potrebe domaćeg tržišta ili ćete raditi i za izvoz?
- Već sada proizvođači iz Srbije snabdevaju robne kuće „Ikea” u celom svetu, pa kako nemamo robnu kuću ovde, to znači da je celokupna proizvodnja orijentisana na izvoz. Taj obim posla je mali u ovom trenutku i naš cilj je da se u narednim godinama obim posla poveća.
Zašto ste se odlučili baš za Srbiju, i to u momentu kada zbog krize opada potrošnja svugde u svetu?
- Nije samo Srbija, već Slovenija, Hrvatska i Srbija. Odluka o investiranju u ove tri zemlje doneta je 2007. godine i zasad se ne odustaje od investicija, bez obzira na krizu.
Posao za 1.500 ljudi
Kolike su „Ikeine” planirane investicije za Srbiju?
- U prvom planu robna kuća i trgovački centar nosiće oko 250 radnika i 300 miliona evra, u zavisnosti od veličine samog objekta. Robna kuća „Ikea” će ponuditi oko 250 radnih mesta, a tržni centri oko 1.500 radnih mesta.
Izvor: Blic
http://www.blic.rs/ekonomija.php?id=84766
Recimo da sada imamo više od 50% šanse da dobijemo robnu kuću i 33% šanse za fabriku (biraće između Slovenaca, Hrvata i nas). Znam da ih je Hrvatska zezala u vezi valjda taksi za zemljište, bila je neka vest o tome pre par meseci.
To bi bilo odlično rešenje za prenamenu prostora u luci Beograd, da grad makar izvuče neke pare.Milance":2onnlzum je napisao(la):
Inače, ovo za IKEA-u je tečno da definitivno otvaraju objekat u Srbiji, pojedini profesori sa mog faksa su nešto sarađuvali sa njima oko istraživanja tržišta ili tako nečega.
bigvlada
Advanced
Potpisan protokol o ulaganjima Sažema u Nišu
Francuska brojila iz pogona Elektronske industrije
Autor: Z. M.
Niš - Predstavnici kompanije Sažem, Vlade Srbije i grada Niša potpisali su juče u Nišu protokol o saradnji koji omogućava otvaranje pogona ovog, inače, svetskog lidera u oblasti elektronike u Elektronskoj industriji. „Niško“ preduzeće ove kompanije čije je sedište u Francuskoj većje formirano, industrijski pogon će biti instaliran u narednih nekoliko meseci i tu će biti zaposleno 250 radnika. Investicija Sažema u prvoj godini poslovanja vredna je milion evra, u narednih pet godina biće uloženo još šest miliona evra.
Prvi proizvod naše kompanije u Nišu biće električna brojila, ali naš cilj je proširenje delatnosti na širokopojasni internet i seto boksove koji otvaraju vrata digitalizaciji. Nameravamo takođe da iz Srbije pokrijemo tržište Balkana, koji ulazi u proces medijske digitalizacije, kao i tržište Rusije. Niš vidimo kao logističku, proizvodnu i prodajnu bazu Sažema za ovaj deo Evrope, a možda i Rusije. Izabrali smo Srbiju jer je ponudila uslove koji nam omogućavaju da budemo konkurentni, a Niš zbog kadrovskog potencijala, koji ima tradiciju i znanje iz oblasti elektronike - rekao je predsednik kompanije Sažem Patrik Sevian i dodao da bi u sledećih nekoliko godina Sažem u Nišu mogao da zaposli oko 600 radnika.
Potpredsednik Vlade Božidar Đelić ocenio je da je izuzetno važno da u vreme svetske ekonomske krize u Srbiju dolazi jedan od svetskih lidera u domenu elektronike. On je kazao da je dolazak Sažema u prostor budućeg Tehnološkog parka u EI holdingu „pravi način da se privuku i druge svetske kompanije u domenu elektronike i visokih tehnologija“, što je, kako je ocenio, „put kojim Niš treba da ide“. Niški gradonačelnik Miloš Simonovićdodao je da je za pogon Sažema obezbeđen prostor od 8.000 kvadrata, ali je siguran da će posle ovog pogona Sažem ući i u grinfild investiciju kroz otvaranje nove fabrike. „Većpostoje dogovori gde bi se, opet u krugu EI holdinga, gradila nova fabrika“, rekao je on.
Đelić: Bez privilegija na tenderima
- Srbiji predstoji masovna zamena elektronskih brojila, i sada radimo na novim tehničkim propisima, u čemu učestvuju svi proizvođači, pa i Sažem. S druge strane, želim da naglasim da Sažem dolaskom u Srbiju ne stiče nikakve privilegije na tenderima za elektronska brojila koje će raspisati EPS. Utakmica će biti fer, ravnopravna, otvorena i sa veoma jasnim tehničkim specifikacijama - rekao je potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić.
Izvor: Danas
http://www.danas.rs/vesti/ekonomija..._elektronske_industrije.4.html?news_id=157139
Francuska brojila iz pogona Elektronske industrije
Autor: Z. M.
Niš - Predstavnici kompanije Sažem, Vlade Srbije i grada Niša potpisali su juče u Nišu protokol o saradnji koji omogućava otvaranje pogona ovog, inače, svetskog lidera u oblasti elektronike u Elektronskoj industriji. „Niško“ preduzeće ove kompanije čije je sedište u Francuskoj većje formirano, industrijski pogon će biti instaliran u narednih nekoliko meseci i tu će biti zaposleno 250 radnika. Investicija Sažema u prvoj godini poslovanja vredna je milion evra, u narednih pet godina biće uloženo još šest miliona evra.
Prvi proizvod naše kompanije u Nišu biće električna brojila, ali naš cilj je proširenje delatnosti na širokopojasni internet i seto boksove koji otvaraju vrata digitalizaciji. Nameravamo takođe da iz Srbije pokrijemo tržište Balkana, koji ulazi u proces medijske digitalizacije, kao i tržište Rusije. Niš vidimo kao logističku, proizvodnu i prodajnu bazu Sažema za ovaj deo Evrope, a možda i Rusije. Izabrali smo Srbiju jer je ponudila uslove koji nam omogućavaju da budemo konkurentni, a Niš zbog kadrovskog potencijala, koji ima tradiciju i znanje iz oblasti elektronike - rekao je predsednik kompanije Sažem Patrik Sevian i dodao da bi u sledećih nekoliko godina Sažem u Nišu mogao da zaposli oko 600 radnika.
Potpredsednik Vlade Božidar Đelić ocenio je da je izuzetno važno da u vreme svetske ekonomske krize u Srbiju dolazi jedan od svetskih lidera u domenu elektronike. On je kazao da je dolazak Sažema u prostor budućeg Tehnološkog parka u EI holdingu „pravi način da se privuku i druge svetske kompanije u domenu elektronike i visokih tehnologija“, što je, kako je ocenio, „put kojim Niš treba da ide“. Niški gradonačelnik Miloš Simonovićdodao je da je za pogon Sažema obezbeđen prostor od 8.000 kvadrata, ali je siguran da će posle ovog pogona Sažem ući i u grinfild investiciju kroz otvaranje nove fabrike. „Većpostoje dogovori gde bi se, opet u krugu EI holdinga, gradila nova fabrika“, rekao je on.
Đelić: Bez privilegija na tenderima
- Srbiji predstoji masovna zamena elektronskih brojila, i sada radimo na novim tehničkim propisima, u čemu učestvuju svi proizvođači, pa i Sažem. S druge strane, želim da naglasim da Sažem dolaskom u Srbiju ne stiče nikakve privilegije na tenderima za elektronska brojila koje će raspisati EPS. Utakmica će biti fer, ravnopravna, otvorena i sa veoma jasnim tehničkim specifikacijama - rekao je potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić.
Izvor: Danas
http://www.danas.rs/vesti/ekonomija..._elektronske_industrije.4.html?news_id=157139
Ikea otvara proizvodnju u Loznici?
Link: http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2009&mm=04&dd=16&nav_id=355884
Izvor: B92
Link: http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2009&mm=04&dd=16&nav_id=355884
bigvlada
Advanced
Još jedan dokaz da količina stranih investicija u potpunosti zavisi od kvaliteta lokalne samouprave.
bigvlada
Advanced
Nacrt zakona o regionalnom razvoju uskoro pred Vladom, a očekuje se da će tokom leta biti u skupštinskoj proceduri
Blagodet za siromašne regione u Srbiji
Autor: Lj. Bukvić- I. Tošović
Beograd - Javna rasprava o Nacrtu zakona o regionalnom razvoju koji predviđa podelu Srbije na sedam regiona, završena je krajem marta, tako da bi uskoro usaglašen dokument trebalo da bude upućen Vladi Srbije.
Ovaj dokument, kojim se reguliše regionalni razvoj, mogao bi većtokom leta da se nađe u skupštinskoj proceduri.
Iz Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja naglašavaju da su ujednačavanje razvoja svih delova Srbije, smanjenje demografskih kretanja iz nerazvijenih u razvijena područja, kao i usklađivanje sa standardima EU, glavni razlozi za donošenje ovog dokumenta. Međutim, na ovaj dokument upućeno je mnogo zamerki, koje bi Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja trebalo da uvrsti u konačnu verziju Nacrta, ocenjuju sagovornici Danasa.
- Rasprava o Nacrtu ovog zakona je zvanično završena 25. marta i mi smo dobili uveravanja od ministra ekonomije da će naši amandmani biti uvršteni u predlog. Ono na čemu smo insistirali je da se razgraniči strateški razvoj regija, odnosno da ne budu isti kriterijumi za vojvođanski i beogradski region, kao i za ostale, kako je prvobitno bilo predviđeno. Ove dve regije većimaju određeni subjektivitet, organe koji odlučuju, a to nije slučaj sa ostalima - naglašava za Danas Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam.
Centar za regionalizam je uložio i amandman na deo Nacrta u kome se insistira da se dva odsto iz budžeta izdvaja za Nacionalnu agenciju.
- Tražili smo da se preformuliše odrednica i da se u njoj jasno vidi da se tih dva odsto preko Nacionalne agencije prebacuje regionalnim agencijama. Osim toga, insistirali smo i na većoj transparentnosti - napominje Popov. Ovakav zakon, ističe Popov, odgovaraće svima, a ponajviše najsiromašnijim regionima u Srbiji.
- Doprineće boljem razvoju cele zemlje, a mnogo bolje nego sad biće sagledane lokalne potrebe. Situacija je trenutno takva da sad iz celog regiona istočne Srbije u Skupštini nemamo nijednog poslanika i samim tim interesi ove regije su zanemareni - zaključuje Aleksandar Popov.
Međutim, Saša Paunović, potpredsednik Stalne konferencije gradova i opština (SKGO) i predsednik opštine Paraćin, objašnjava za Danas da je jedna od osnovnih zamerki SKGO na Nacrt zakona o regionalnom razvoju ta što se „u njemu jedva spominju opštine“, tako da „ovaj nacrt zakona praktično spušta resorno ministarstvo na nivo regiona, što je proces suprotan regionalizaciji“.
- Mi smo pitali nadležne ko će zapravo upravljati sredstvima ovih regiona, jer Nacrt zakona predviđa da Ministarstvo odlučuje šta je najbolje za region, a ne oni koji tamo žive. Takođe je sporno na koji način će se birati regionalni predstavnici za tela koja Nacrt predviđa, jer ni tu nema jasno definisanih kriterijuma - objašnjava Paunović.
Naš sagovornik naglašava da je postojanje regiona od velike važnosti, jer „sve zemlje, članice EU ili one koje to tek treba da budu, preko regiona konkurišu za sredstva EU“.
- Evropa, međutim, traži prave, autentične regione u kojima su zaista predstavljeni građani koji u njima žive - kaže Paunović. Prema njegovim rečima, ovaj zakon ne predstavlja regionalizaciju države, jer je, kako objašnjava, za to potreban „politički konsenzus“, odnosno ustavne promene.
Legenda
1) region Vojvodine;
2) Beogradski region;
3) Zapadni region;
4) Istočni region;
5) Centralni region;
6) Južni region i
7) region Kosova i Metohije.
Ovako bi okvirno trebalo da izgleda buduća podela Srbije na regione
Izvor: Danas
http://www.danas.rs/vesti/politika/blagodet_za_siromasne_regione_u_srbiji_.56.html?news_id=159093
Ideje za nazive regiona?
Moji predlozi:
3. Drinska krajina
4. Negotinska krajina
5. Šumadija
6. Niška krajina
Blagodet za siromašne regione u Srbiji
Autor: Lj. Bukvić- I. Tošović
Beograd - Javna rasprava o Nacrtu zakona o regionalnom razvoju koji predviđa podelu Srbije na sedam regiona, završena je krajem marta, tako da bi uskoro usaglašen dokument trebalo da bude upućen Vladi Srbije.
Ovaj dokument, kojim se reguliše regionalni razvoj, mogao bi većtokom leta da se nađe u skupštinskoj proceduri.
Iz Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja naglašavaju da su ujednačavanje razvoja svih delova Srbije, smanjenje demografskih kretanja iz nerazvijenih u razvijena područja, kao i usklađivanje sa standardima EU, glavni razlozi za donošenje ovog dokumenta. Međutim, na ovaj dokument upućeno je mnogo zamerki, koje bi Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja trebalo da uvrsti u konačnu verziju Nacrta, ocenjuju sagovornici Danasa.
- Rasprava o Nacrtu ovog zakona je zvanično završena 25. marta i mi smo dobili uveravanja od ministra ekonomije da će naši amandmani biti uvršteni u predlog. Ono na čemu smo insistirali je da se razgraniči strateški razvoj regija, odnosno da ne budu isti kriterijumi za vojvođanski i beogradski region, kao i za ostale, kako je prvobitno bilo predviđeno. Ove dve regije većimaju određeni subjektivitet, organe koji odlučuju, a to nije slučaj sa ostalima - naglašava za Danas Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam.
Centar za regionalizam je uložio i amandman na deo Nacrta u kome se insistira da se dva odsto iz budžeta izdvaja za Nacionalnu agenciju.
- Tražili smo da se preformuliše odrednica i da se u njoj jasno vidi da se tih dva odsto preko Nacionalne agencije prebacuje regionalnim agencijama. Osim toga, insistirali smo i na većoj transparentnosti - napominje Popov. Ovakav zakon, ističe Popov, odgovaraće svima, a ponajviše najsiromašnijim regionima u Srbiji.
- Doprineće boljem razvoju cele zemlje, a mnogo bolje nego sad biće sagledane lokalne potrebe. Situacija je trenutno takva da sad iz celog regiona istočne Srbije u Skupštini nemamo nijednog poslanika i samim tim interesi ove regije su zanemareni - zaključuje Aleksandar Popov.
Međutim, Saša Paunović, potpredsednik Stalne konferencije gradova i opština (SKGO) i predsednik opštine Paraćin, objašnjava za Danas da je jedna od osnovnih zamerki SKGO na Nacrt zakona o regionalnom razvoju ta što se „u njemu jedva spominju opštine“, tako da „ovaj nacrt zakona praktično spušta resorno ministarstvo na nivo regiona, što je proces suprotan regionalizaciji“.
- Mi smo pitali nadležne ko će zapravo upravljati sredstvima ovih regiona, jer Nacrt zakona predviđa da Ministarstvo odlučuje šta je najbolje za region, a ne oni koji tamo žive. Takođe je sporno na koji način će se birati regionalni predstavnici za tela koja Nacrt predviđa, jer ni tu nema jasno definisanih kriterijuma - objašnjava Paunović.
Naš sagovornik naglašava da je postojanje regiona od velike važnosti, jer „sve zemlje, članice EU ili one koje to tek treba da budu, preko regiona konkurišu za sredstva EU“.
- Evropa, međutim, traži prave, autentične regione u kojima su zaista predstavljeni građani koji u njima žive - kaže Paunović. Prema njegovim rečima, ovaj zakon ne predstavlja regionalizaciju države, jer je, kako objašnjava, za to potreban „politički konsenzus“, odnosno ustavne promene.
Legenda
1) region Vojvodine;
2) Beogradski region;
3) Zapadni region;
4) Istočni region;
5) Centralni region;
6) Južni region i
7) region Kosova i Metohije.
Ovako bi okvirno trebalo da izgleda buduća podela Srbije na regione
Izvor: Danas
http://www.danas.rs/vesti/politika/blagodet_za_siromasne_regione_u_srbiji_.56.html?news_id=159093
Ideje za nazive regiona?
Moji predlozi:
3. Drinska krajina
4. Negotinska krajina
5. Šumadija
6. Niška krajina