Šta je novo?

Vesti iz regiona

Zemljište u Srbiji najskuplje u regionu
Beogradu realno treba najmanje 60.000 stanova, ali se predviđa da bi se samo za oko 20.000 trenutno mogli naći kupci, zbog postojeće kreditne sposobnosti stanovništva


Ines Radović je direktor prodaje i Marketinga GTC.Srbija, kompanije koja neumorno gradi po Novom Beogradu. Sagovornica o svojoj kompaniji, Globe Trade Centre S.A. (GTC S.A), kaže da je je jedan od pokretača razvoja na tržištu nekretnina nove Evrope. Kompanija se bavi razvojem nekretnina u regionu centralne, istočne i jugoistočne Evrope, paralelno istražujući tržište zemalja bivšeg Sovjetskog Saveza za potrebe dalje ekspanzije. Za sada, Globe Trade Centre S.A. investira u razvoj nekretnina u Poljskoj, Mađarskoj, Češkoj, Rumuniji, Srbiji, Hrvatskoj, Bugarskoj i Ukrajini.

Kada uporedite uslove za gradnju u Srbiji i zemljama u okruženju – u čemu su prednosti i mane? Da li je cena zemljišta u Srbiji skuplja, ili jeftinija nego u ostalim zemljama regiona?

Ono što strani investitori očekuju prilikom ulaganja na domaćem tržištu nekretnina jeste adekvatni povraćaj novca u periodu do najviše 10 godina. U Srbiji brzom povraćaju novca smetaju visoke cene zemljišta, koje iznose 40 posto svih ulaganja, dok je u ostalim zemljama taj procenat od 20 do 25 posto. Ipak, ako uporedimo tokove koji su se desili u ostalim zemljama u regionu, trebalo bi očekivati da i Srbija ostvari pomak na tom polju. Srbija je od strane naše kompanije prepoznata kao tržište na kom se očekuje period pozitivnog rasta, te se planiraju i nova ulaganja. GTC je veoma optimističan kada je u pitanju poslovna klima u Srbiji, i to pre svega zbog svog pozitivnog iskustva. Beograd je jeftiniji po ceni kvadratnog metra u odnosu na severozapadne susede, ali je još uvek skuplji od Bukurešta i Sofije. Očekujemo da će sa razvojem tržišta cene lagano početi da padaju, i taj proces je već započeo, delimično kao rezultat trendova u regionu, a delimično kao efekat nedostatka poverenja u investicije u tržište nekretnina, što je velikim delom izazvano kreditnom krizom u svetu.

Šta biste promenili u zakonskoj regulativi?

Pre svega, to je zakon o restituciji koji bi trebalo da reši pitanje imovinsko-pravnih odnosa nad građevinskim zemljištem, a koji kasni godinama. Taj zakon će povećati broj direktnih stranih investicija, što će učiniti da investitori više ulažu u stari deo Beograda.

Da li imate procenu o potrebama za poslovnim i stambenim kvadratima u Srbiji?

Trenutno se gradi 280.000 kvadrata poslovnog prostora, a u najavi je još 120.000.

Potražnja za stanovima je svakako velika, ali tu postoje dva ugla posmatranja: Beogradu realno treba najmanje 60.000 stanova, ali se predviđa da bi se samo za oko 20.000 trenutno mogli naći kupci, zbog postojeće kreditne sposobnosti stanovištva.

Kako ocenjujete sposobnost građevinske operative u Srbiji?

Građevinska operativa po obimu i kvalitetu ponude daleko zaostaje za potrebama tržišta, a situacija će se poboljšati tek kada na tržište uđe veliki broj inostranih izvođača radova, koji će se međusobno takmičiti.

Da li možete da nabrojite šta sve GTC gradi u Srbiji? Koliko je kvadrata do sada izgrađeno, koliko ima u gradnji?

Do sada smo na tri parcele izgradili objekte ukupne površine 100.000 kvadratnih metara, a u naredne dve do tri godine sigurno ćemo podići komercijalni i poslovni prostor na oko 90.000 kvadrata.

U Beogradu, GTC je startovao sa svojim kor biznisom – izgradnjom poslovnog prostora.

Naš prvi objekat u Beogradu, GTC House, postao je mesto okupljanja poslovnog sveta, sedište elitnih korporativnih klijenata.

Poslovni kompleks u novobeogradskom bloku 19a, GTC je nazvao „19. Avenija”. Nalazi se na zanimljivoj, elitnoj lokaciji, na uglu ulica Vladimira Popovića, Milentija Popovića i Trećeg bulevara. Ovaj kompleks u obliku trougla ima ukupno 60.000 kvadrata, od toga 40.000 kvadrata nad zemljom, od čega je polovina poslovni prostor a polovina stambeni. Poslovni deo završen je proletos.

Park Apartmani su rezidencijalni deo istog projekta, sa oko 200 stambenih jedinica. Najmanji je stan od 37 kvadrata, a najveći se prostire na 186 kvadrata i – svi su prodati, a useljavanje je trenutno u toku.

Naš treći projekat, GTC Skver, je poslovna zgrada A klase, koja se nalazi na uglu Trećeg bulevara i Bulevara umetnosti, preko puta Fakulteta dramskih umetnosti, i biće useljena do kraja ove godine. Ima 25.000 kvadrata poslovnog prostora u dve zgrade, između kojih je trg po kome je projekat i nazvan.

Kakvi su vam planovi?

Ove jeseni GTC Srbija počinje izgradnju savremenog tržnog centra u Subotici, jednoj od najprometnijih raskrsnica u gradu, tačnije na uglu glavne gradske saobraćajnice, Segedinskog puta i ulice Pap Pala, tridesetak kilometara od mađarske granice i 18 kilometara od međunarodnog autoputa E75.

Ovo je dvanaesti tržni centar koji GTC podiže u regionu – a neki od najčuvenijih po funkcionalnosti i posećenosti, ali i po arhitektonskoj lepoti i inovativnosti nalaze se u Krakovu, Varšavi, Pragu, Bukureštu, Zagrebu i Osijeku.

U planu je i izgradnja novog tržnog centra u Beogradu na oko 70. 000 kvadrata, na lokaciji u starom delu grada.

Nastavak projekta GTC Skver u Trećem bulevaru na Novom Beogradu doneće, u narednih godinu i po dana, oko 25.000 kvadrata novog poslovnog prostora.

N. N. S.

[objavljeno: 19/09/2008]
Izvor: Politika
Link: http://www.politika.rs/rubrike/Nekretnine/Zemljishte-u-Srbiji-najskuplje-u-regionu.lt.html
 
Stalno se govori o nekom broju stanova koji nedostaje Beogradu. Ovde se pominje 60.000 a negde taj broj ide i do 200.000. Medjutim, sta i da se izgradi toliko stanova (po trzisnim uslovima i cenama), opet ce ih kupiti oni koji imaju i sad novca da kupe stan po ovim cenama a sta je sa onim ljudima koji nemaju stan, odnosno onih zbog kojih se i govori da nedostaju stanovi??? Oni ce opet izvisiti i placati stanarine ovima koji kupe tih 200.000 ili koliko vec stanova :notok: Mislim da grad mora graditi vise neprofitnih stanova jer ce u suprotnom uvek faliti 200.000.
Verovatno sam promasio topic, ali htedoh da prokomentarisem deo teksta i te cene!
 
Vidi, jako je jednostavno, kada bude bilo više stanova u ponudi nego što je potražnja, cene će ići dole pa će više ljudi moći da ih kupi. To se desilo u svim zemljama u tranziciji pa će se desiti i ovde.
 
Pitanje je kada ce se uopste dostignuti taj nivo da ima vise stanova u ponudi nego potraznji. Ako Beograd nastavi da se razvija kao ekonomski i finansijski centar regiona, taj nivo preti da nikada ne bude dosegnut jer migracija iz provincije kao i iz siromasnijih zemalja u metropole mal te ne ne prestaju. U svakom slucaju, bice interesantno sve to pratiti.
 
Nekih vecih migracija u Beograd, barem u skorije vreme, nece biti, niti ce Beograd, realno, postati takav "centar regiona" (uostalm sta to uopste znaci???) da ce cene leteti nebu pod oblake. Sto se visokih cena nekretnina tice, cini mi se da su nerealno visoke, a deficit stambenog prostora je u nasim krajevima uvek bio izrazen. Medjutim, cisto sumnjam da Beogradu fali bas toliko stanova, 2000000 stanova, znaci isto toliko domacinstava, sto je, priznacete, previse. :gobb:
 
odakle ti 2 miliona? dvesta hljada je sasvim prihvatljiva cifra... ako racunas ljude koji zive sami, kategorija koja kod nas prakticno ne postoji, a sve vise ce se javljati...

a sto se imigracije tice... u zadnjih 10 godina, po nekim procenama +400,000, i to sa velikim odlivom ljudi.. pa sad ti vidi :D
 
SBB planira proširenje u regionu
10:12 | Izvor: Beta
Beograd -- Kablovski operater SBB je najavio da ovog meseca počinje da uvodi kablovsku televiziju u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj.

U SBB-u kažu da planiraju i da preuzmu i neku kompaniju iz regiona. Predsednica Upravnog odbora SBB-a Dragica Pilipović-Čefi nije iznela detalje plana za preuzimanje, ali je kazala da SBB planira da iskoristi trenutak kada su veliki investitori zaokupljeni krizom na svetskom finansijskom tržištu.

Prema njenim rečima, SBB je u Srbiji ostvario veliki uspeh sa ponudom satelitske televizije Total TV koju uvodi od 2006. godine i sredinom 2007. godine počeo je da uvodi Total TV u Crnoj Gori i Sloveniji.

Ovog meseca SBB je ušao i na tržište Bosne i Hercegovine, a do kraja meseca počeće da uvodi Total TV i u Hrvatskoj.

Direktor SBB-a Dragan Šolak je kazao da je SBB od danas u ponudu uveo „History Channel”, koji se nalazi u osnovnoj ponudi i do novembra će biti u celosti preveden na srpski jezik.

Šolak je kazao da je SBB snizio cene interneta, povećao protok informacija i uveo posebne pogodnosti za korisnike koji imaju i televiziju i internet kod te kompanije, kao i za korisnike koji žele da uvedu digitalnu televiziju preko SBB-a.

Pravo sniženje cena i liberalizacija tržišta biće moguće tek kada srpski operateri budu mogli direktno da kupuju internet iz inostranstva, jer je u Srbiji sada velikoprodajno tržište interneta monopolsko, kazao je on. Većina operatera u Srbiji internet kupuje od Telekoma.

SBB je izgradio sopstvenu mrežu i čeka usvajanje pravilnika o međunarodnom povezivanju, koji je neophodan da bi se internet operaterima izdavale dozvole da se direktno povezuju sa inostranstvom, kazao je Šolak.

link: http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2008&mm=09&dd=23&nav_id=320074
 
Inace buva je da ce TotalTV uvesti i HD sadrzaje po prvi put, da bi mogli da se takmice na HR trzistu... :D

A ne, nisam mislio na ratove, vec na ekonomsku migraciju i povratak emigranata... kapiram da mozemo da napabircimo bar jos 300K tako... :)
 
Telekom je isto najavio IP televiziju u HDTV kvalitetu. Hvala Bogu, napokon!
 
Da se razumemo, mislim da govore o kapacitetima za HDTV... Do sada niko ne govori u Telekomu o samoj ponudi HD programa, a i nase stanice nemaju tu tehnologiju koliko ja znam...

//molim boga da cu morati da pojedem tu svoju izjavu :D
 
Građanima prete skuplji krediti
Stambeni krediti u Srbiji zbog finansijske krize koja drma svet neće biti obustavljeni, ali je vrlo verovatno da će i stambeni i svi ostali zajmovi koji imaju varijabilnu kamatnu stopu biti skuplji. Bankari nemaju nameru da se odreknu svog dela kolača - marže, ali ako je za utehu, svima koji su zaduženi ili to tek nameravaju, taj rast bio bi manji nego što je slučaj na međunarodnom tržištu.

Iako ne razmišljaju da obustave stambene kredite, što bi se ocenilo kao veoma loš potez sa stanovništa poverenja građana Srbije u bankarski sektor, banke pomno prate kretanje euribora i libora. Euribor i libor su referentne kamatne stope na pozajmice u evrima među prvoklasnim bankama u inostranstvu, a poslednjih petnaestak dana beleže značajan rast. Šestomesečni euribor je sa 5,17 odsto, koliko je iznosio 10. septembra, skočio na jučerašnjih 5,29 odsto. U Evropi se uveliko osećaju posledice krize iz SAD, a direktni uticaj ogleda se na povećanje cene novca na međunarodnim tržištima. Drugim rečima, banke će se skuplje zaduživati u inostranstvu, a taj „trošak“ će prenositi na krajnjeg korisnika - građanina koji je uzeo kredit.
Što se Srbije tiče, efekti su u određenoj meri ublaženi zbog velike konkurencije, koju imamo na tržištu, i želje banaka da se pozicioniraju, tako da bi u Srbiji nivo kamatnih stopa mogao da stagnira ili da zabeleži blagi porast, ali u manjoj meri nego na međunarodnim tržištima - naglašava Sava Dalbokov, predsednik Izvršnog odbora „Erste banke“.
U „Banci Intezi“ najavljuju da nameravaju, uprkos svemu, da uskoro prošire svoju ponudu novim modelima stambenih kredita. Finansijska kriza na Volstritu nije imala uticaja na poslovanje „Inteze Sanpaolo“, jer je predsednik ove grupacije u SAD vodio konzervativnu politiku, ne upuštajući se u špekulativne poslove. To se, sada se uviđa, pokazalo kao veoma pametan potez.
- Zahvaljujući podršci naše matične banke „Inteze Sanpaolo“, kao i činjenici da imamo stabilnu klijentsku bazu i najviše prikupljenih depozita, u prilici smo da nastavimo sa dinamičnim kreditiranjem kako građana, tako i privrede, uprkos globalnoj krizi likvidnosti. Domaće banke, čije su se centrale suočile sa problemom likvidnosti, a koje pri tom nemaju veliki depozitni potencijal, sigurno će biti primorane da preispitaju svoju kreditnu politiku - kažu u „Intezi“.
Kreditna aktivnost „Rajfajzen banke“ kakva je bila u proteklom periodu, po rečima Svetozara Šijačića, člana Izvršnog odbora „Rajfajzen banke“ zaduženom za poslove sa stanovništvom, nastaviće se i ubuduće.
- Kako se uslovi na tržištu iz dana u dan menjaju u zavisnosti od ukupnih kretanja na međunarodnim finansijskim tržištima, jasno je da će ove promene imati implikacije na cene svih kredita, od čega ne mogu biti pošteđene ni banke ni njihovi klijenti u Srbiji - ukazuje Šijačić.
Od 2006. „Komercijalna banka“ aktivno odobrava stambene kredite. Do sada nije menjala kamatnu stopu za zajmove vezane za evro, dok je za one u francima obavljena jedna promena sa 4,95 odsto na 5,30 odsto.
- Ukoliko se desi da banka poveća kamatne stope usled dešavanja na tržištu koja konstantno pratimo, one će se svakako odnositi samo na novoodobrene kredite - kaže Ljiljana Milošević, zamenik direktora Sektora poslova sa klijentima-stanovništvom u „Komercijalnoj banci“.
Dugalić: Jedina zaštita fiksna kamata
Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije, za „Blic“ kaže da ne postoji nijedan racionalni razlog da banke u Srbiji obustave stambene kredite.
- Ali ako se finansijska kriza u svetu nastavi, treba očekivati da ovi zajmovi kod nas budu još skuplji. Krediti sa fiksnim kamatnim stopama jedini su način da se građani koji su zaduženi ili imaju nameru da to učine zaštite od ovih nepredvidivih turbulencija - naglašava Dugalić.
Izvor: Blic
Link: http://www.blic.co.yu/temadana.php?id=58516
 
Србија у елити Европе
У другом циклусу светског Холцим такмичења за одрживу изградњу наш пројекат освојио значајно признање

holcim,%20Madrid.jpg


У Мадриду, главном граду Шпаније, у току другог циклуса великог светског такмичења за најбољи пројекат у области одрживе изградње са фондом награда од два милиона долара, Холцим фондација, део светског конгломерата за производњу цемента, бетона, агрегата и адитива, доделила је награде за десет најбољих радова у Европи.

Велики успех, од најзапаженијих награђених радова постигао је и један рад из Србије. Пројекат наших стручњака, архитеката Владимира Мацуре, Милорада Ђурића и координатора Живојина Митровића о измештању ромског картонског насеља испод моста Газела на нову пројектовану локацију за 130 породица који је након националног конкурса Холцим Србија, одабрао жири изазвао је велику пажњу светски познатих имена у области одрживе изградње.

Према речима председника управног одбора Холцим фондације Маркуса Акермана, одржива градња је ефикасна употреба грађевинских материјала, естетска и рационална изградња стамбених и инфраструктурних објеката, нарочито у мање развијеним земљама.

– Ми као произвођачи желимо да знамо шта се дешава са нашим производима и на који начин можемо да допринесемо концепту одрживог развоја, јер то није само филантропија већ једини могући излаз за свет у будућности ”.

Мадрид је град у којем је одржива изградња присутна већ годинама и након разних пројеката широм главног града али и Шпаније (Севиља), биће ускоро са својим принципима преточена у закон, тако да ће сва будућа градња ове туристичке и економске велесиле са Пиринејског полуострва морати да буде у складу са принципима одрживог развоја и градње.

Један од најфасцинантнијих објекта који је већ изграђен и функционише по овим принципима је зграда шпанског мобилног оператера Телефонике. Мамутска зграда која се простире на више од 18 хектара, 400 хиљада квадрата, пројектована је за 14 хиљада људи. Аутор, Рафаел де ла Хозе инспирисан грчким античким грађевинама спојеним са принципима одрживе изградње каже да ово велико здање надокнађује 80 посто својих потреба за енергијом путем соларних кровних панела и специјалне конструкције зграде, па се потпуно уклапа у процес који се дешава у Мадриду, граду паркова, зеленила и озона, и чији су пројекти све више условљени овим принципима.

Након представљања награђених радова од који ће прва три (Петер Јанош из Будимпеште на првом месту, други – пројекат шпанских аутора, Швајцарска трећа) ући у конкуренцију 15 радова са пет континената за светску награду у одрживој изградњи генерални директор Холцим Србија, Густаво Наваро, објаснио је значај награде за нашу земљу и Холцим Србија, покретача и спонзора такмичења код нас.

– Презадовољан сам успехом који смо остварили на Холцим Авордс такмичењу за одрживу изградњу. Освојити било коју од награда у овако озбиљној конкуренцији није било лако, што само показује колико су наши стручњаци талентовани и сјајни у свом послу. Успех је већ био очигледан када смо сазнали да је Србија друга у Источној Европи, одмах иза Мађарске, по броју прихваћених пројеката који су задовољили све критеријуме жирија (19 од 41 пријављеног). Честитам ауторима награђеног пројекта од срца, дугујемо им велику захвалност што су нас приказали на најбољи начин на овом фантастичном догађају, показавши да Србија у потпуности разуме концепте одрживог развоја и одрживе градње, као и потребу њиховог примењивања за будућност свих нас. Сигуран сам да ће ова награда, уз наравно, свесрдну подршку Холцим Србије, бити подстрек ауторима и стручњацима из Србије да и даље раде на пројектима и пријављују се и на следећим Холцим Авордс такмичењима – рекао је Густаво Наваро.

Иштван Декањ
Izvor: Politika
Link: http://www.politika.rs/rubrike/Nekretnine/Srbija-u-eliti-Evrope.sr.html
 
За путеве 2,9 милијарди евра
Светска банка је проценила да би у модернизацију железнице требало уложити 1,7 милијарди евра, а коначни износ биће накнадно утврђен, наведено је у Националном плану изградње путне и железничке инфраструктуре, који је усвојила Влада Србије
http://www.politika.rs:8080/uploads/rubrike/58024/i/1/1Projekti.jpg

У завршетак друмског Коридора 10, аутопута Београд – јужни Јадран и мреже регионалних путева наредне четири године биће уложено 2,9 милијарди евра,под условом да не буде концесије за аутопут Хоргош–Пожега. Националним планом изградње путне и железничке инфраструктуре, усвојеним на последњој седници владе, предвиђено је да се ови пројекти финансирају из буџета (1,41 милијарда евра), донација (100 милиона евра) и међународних кредита (1,39 милијарди евра).

Коридор 10 ће, укључујући и обилазницу око Београда, коштати 1,59 милиона евра, а мораће да буде завршен до 2011. године. Финансијска конструкција за деонице Хоргош – Нови Сад, Ниш–Димитровград и Лесковац–Прешево је заокружена. Осим 150 милиона евра кредита Европске банке за обнову и развој, 100 милиона евра грчке донације из Хеленик плана, 540 милиона евра кредита Европске инвестиционе банке и још 400 милиона евраСветске банке,Србија ће преосталих 395 милиона евра обезбедити из буџета, тачније из приватизационих прихода.
http://www.politika.rs:8080/uploads/rubrike/58024/i/2/2Krediti.jpg

Подсећања ради, Европска инвестициона банка пре неколико дана је пристала да са 240 милиона евра кредитира деоницу Лесковац – македонска граница, а са 300 милиона евра крак коридора од Ниша до границе са Бугарском. Зајам би требало да буде одобрен на 25 година са почеком од пет до седам година и каматом око три одсто.


Прва транша кредита Светске банке износи 400 милиона долара, од чега ће 200 милиона бити усмерено на деоницу Лесковац–Прешево, а остатак на аутопут према граници са Бугарском. Препорука Светске банке је да се одмах распишу претквалификациони тендери за избор извођача радова, како би изградња почела са првим данима наредне грађевинске сезоне.

Међу приоритетима је и аутопут Београд – јужни Јадран. Он треба да буде грађен у периоду од 2010. до 2012. године.

У плану је ипак наведено да за сада нису обезбеђена средства, нити је преговарано са међународним финансијским институцијама. Очекивани укупан трошак повезивања Београда и границеса Црном Гором је око три милијарде евра.Због високе цене и ограниченог фискалног капацитета, владин тим је проценио да ће моћи да се финансирају радови само у износу од 600 милиона евра (зајмовима код ЕИБ и ЕБРД у висини од по 150 милиона евра и из буџета 300 милиона евра).
http://www.politika.rs:8080/uploads/rubrike/58024/i/3/3Dinamika-finansiranja-2008_.jpg

Предвиђена средства за друмску инфраструктуру биће мања, како се напомиње, уколико се реализује уговор о концесији за изградњу аутопута Хоргош–Пожега.


Обнова и изградња регионалне мреже аутопутева кошта 715 милиона евра, а 2012. година је назначена као рок за завршетак. Планирани су радови на аутопуту Крагујевац–Баточина, који коштају 65 милиона евра, и полуаутопуту Пожаревац–Неготин у износу од 190 милиона евра који ће се финансирати из државне касе. Аутопут Панчево–Вршац у износу од 200 милиона евра биће финансиран из покрајинске касе, а 260 милиона евра за полуаутопут Кикинда–Лозница заједнички ће обезбедити буџет Војводине и НИП Србије.

Влада, такође, планира да отпочне модернизацију и обнову пруге на Коридору 10, што значи повећање брзине и изградњу дуплог колосека на појединим деоницама.Према првим проценама Светске банке, потребно је 1,7 милијарди евра, а детаљни обим и динамика модернизације ће бити утврђени у сарадњи са стручњацима немачке владе и немачких железница. За припрему пројекта потребно јеод 12 до 18 месеци. Назначено је да би тај подухват требало финансирати из државне касе, кредита ЕБРД и претприступних фондова ЕУ (око милијарду евра), на којима ће Србија инсистирати и који би могли да почну да пристижу од 2010. године.

Маријана Авакумовић
Из буџета 1,41 милијарда евра

Што се буџетског финансирања тиче, претпоставља се да ће највећи део од 1,41 милијарде евра бити обезбеђен приватизацијом НИС-а, „Галенике”, као и иницијалних јавних понуда акција Аеродрома „Никола Тесла”, Телекома „Србија”, Комерцијалне банке и ЕПС-а.

Половина средстава из НИП-а биће преусмерена на инфраструктурне пројекте. Министарство финансија, које је између осталог и због завршетка Коридора 10 урадило ребаланс буџета, процењује да из републичке, покрајинске, касе Београда и Новог Сада може годишње да се издвоји од 350 до 400 милиона евра.
Србија није презадужена

Србија, како се наводи у Националном плану за изградњу инфраструктуре, није презадужена земља. Укупни јавни дуг износи 8,62 милијарде евра или око 25 одсто бруто друштвеног производа.

Додатним задуживањем од око 1,39 милијарди евра учешће јавног дуга би порасло на 28 процената у 2009. години, али би услед пораста БДП оно до 2012. године опало на испод 20 одсто.
[објављено: 04/10/2008.]

Izvor: Politika
Link: http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Za-puteve-29-milijardi-evra.sr.html
 
Goldstein, ajde probaj da napravis razmak izmedju drugog quote taga (koji zatvara citat) i poslednjeg dela teksta jer ovako ovi tagovi ne sluze nicemu, mogu i da zbune.
 
Je l' sad bolje? Ne znam tacno na sta si mislio, ustvari cela ova stvar sa prenosenjem vesti iz medija mi nije bas najjasnija kako funkcionise, nekad tekst ispadne ok, a nekad skroz brljavo, pogotovo slike. Postoji li neko objasnjenje o tome osim onog topica "kako preneti vest iz drugih medija"?
 
shmeksi":31d2n0u0 je napisao(la):
Goldstein, ajde probaj da napravis razmak izmedju drugog quote taga (koji zatvara citat) i poslednjeg dela teksta jer ovako ovi tagovi ne sluze nicemu, mogu i da zbune.
Napisao sam Goldsteinu u čemu bi mogao da bude problem i kako da se reši, najverovatnije je stvar u encodiranju keyboard layouta :) A sada nazad na temu :)
 
28. oktobar 2008.
Oglašena prodaja FK Smederevo
Stečajni upravnik Sartida raspisao je aukcijsku prodaju stadiona i fudbalskog kluba u Smederevu, koje nije kupila „Ju Es Stil Srbija“ (USS Serbia) 2003. godina.

Početna cena stadiona, oko pet hektara zemlje i fudbalskog kluba Smederevo bila je pre dve godine oko 25 miliona evra, a sada iznosi 1.300 miliona dinara, što je 600 miliona dinara manje. Učesnici aukcije treba da polože 130 miliona dinara, odnosno 10 odsto vrednosti stadiona, kluba i zemljišta.

Smederevo se trenutno takmiči u Prvoj ligi Srbije gde posle 12 kola deli prvo mesto sa Mladim Radnikom sa 25 osvojenih bodova.
извор Б92 спорт
линк http://www.b92.net/sport/fudbal/vesti.php?yyyy=2008&mm=10&dd=28&nav_id=325800
 
Sad postaje jasno zašto je Tomislav Karadžić na silu zadržao Banat u prvoj ligi iako je imao 8 bodova manje od Smedereva na kraju sezone :notok: Neko će da kupi klub za manje pare :bash:
 
Hajde da pogadjamo ko je novi vlasnik! Tipujem da ce se klub ubuduce zvati Maxi Smederevo :laugh:
 
Краљ шећера осваја Копаоник
У другом покушају, без конкуренције, власник пет хектара „Генексових” хотела и апартмана постаће бизнисмен Миодраг Костић за мање од 500 евра по квадрату
1z6a6ox.jpg

Копаоник – Ексклузивни хотел „Гранд“, конаци „Сунчани врхови“, ресторан „Зврк“ и 102 стана које су некада користили запослени за који дан биће у поседу Миодрага Костића, власника „МК групе“. У том „слалому“ до врха Копаоника Костић није имао конкуренцију и све ће купити за око 23 милиона евра или који евро више.

На поновљеном тендеру, како сазнајемо, пет заинтересованих купаца откупило је документацију, али се пред тендерском комисијом појавила само једна понуда, и то она Миодрага Костића. Тачније, понуда са две коверте. Према правилу, у првој купац шаље своје генералије и референце, како би комисији доказао да за куповину испуњава услове, а у другој, мањој, понуђену цену. Први коверат комисија је отворила 31. октобра и констатовала да поменута фирма и њен власник Миодраг Костић испуњавају све прописане критеријуме. Утврђено је, такође, да је он и једини купац. Финансијска понуда – односно мањи коверат биће отворен 6. новембра.

На првом тендеру, на којем није било пристиглих понуда, тражило се за „Генексову“ имовину на Копаонику најмање 45 милиона евра, а на новом тражена цена је смањена на почетна 23 милиона евра. Понуђена цена, дакле, може бити један, три, или који евро више од почетне, и то за педесет хиљада квадратних метара хотелског, ресторанског и смештајног простора, народски речено, за пет хектара под кровом. Рачуница још показује да ће ова имовина бити купљена по цени квадрата нижој од 500 евра. Багателно, рекли бисмо, али тако је то коме посао иде од руке. То је џаба, тврде и запослени на овој планини, који не желе да им се име помиње у новинама. Они тврде да се отприлике за толико продаје квадрат плаца, и то доле, пет километара ниже у познатом „викенд насељу“, а горе код „Гранда“ и знатно скупље.

– Све ово не желим да коментаришем – каже Зоран Пановић, председник синдикалне организације „Генекса“ на Копаонику и члан тендерске комисије. – Осим да је овај купац прихватио социјални програм и 253 запослена, прихватио је и да нема отпуштања две године и за годину технолошког вишка, без сагласности радника и исплате 400 евра по години стажа. Ми смо незадовољни одуговлачењем исплате од 200 евра по години стажа на име акција које су нам обећали у Министарству за регионални развој, а спискови већ подуже чекају.

Причу о продаји „Генексове“ имовине на Копаонику не жели да коментарише ни Јова Вранковић, генерални директор „Генекса“, осим што указује на незадовољство и руководства и радника недавно усвојеним закључцима Владе Србије. По тој одлуци владе и преостала имовина ове фирме на Копаонику се одузима, а реч је о делу простора управне зграде, техничке базе и три угоститељска објекта на скијашким стазама. Она ће бити подељена између општине Рашка и државе, односно Јавног предузећа „Скијалишта Србије“. Због тога је, пре неколико дана, на планини било и протеста радника.

М. Дугалић
[објављено: 05/11/2008]
Izvor: Politika
Link: http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Kralj-shecera-osvaja-Kopaonik.sr.html
 
“Leslend” u Starom Slankamenu
petak, 14. novembar 2008.
projekat-les-lend.jpg

U Starom Slankamenu planirano je formiranje atraktivnog savremenog tematskog muzeja „Leslend“ zasnovanog na lesnim profilima koji predstavljaju veoma značajan geološki lokalitet jedinstven u Evropi i jedan od tri u svetu jer čuva tajne ledenog doba i klimatskih promena tokom njega. Lokalitet je već 280 godina predmet istraživanja naučnika iz celog sveta, a sada je planirano njegovo stavljanje u funkciju turizma formiranjem muzeja.

Muzej će biti izgrađen na atraktivnoj lokaciji u neposrednoj blizini obale Dunava, biće urađen u staklu, u nekoliko nivoa koji se naslanjaju na sam lesni odsek i obuhvataće interesantne postavke raspoređene u nekoliko tematskih celina. Poseban akcenat biće na primeni savremene audio-vizuelne opreme.

Muzej će obuhvatati i suvenir šop, tematski kafe-bar/restoran i druge interesantne sadržaje.
„Leslend“ će pokrenuti razvoj turizma u Starom Slankamenu i omogućiti ekonomski napredak lokalne zajednice, ali to je samo jedan od projekata na putu ka pretvaranju Starog Slankamena u atraktivnu turističku destinaciju.
Izvor: Indjija.net
Link: http://www.indjija.net/code/navigate.php?Id=4&idvest=3094
 
U Inđiji nameravaju da uvedu elektronske sednice uprave
S laptopom na sastanak lokalne vlade

Autor: J. Zurković

Inđiji - Jedna od prvih srpskih opština koja je počela još pre nekoliko godina da u rad uvodi sredstva savremenih tehnologija, otišla je i korak dalje i narednih dana trebalo bi da profunkcioniše „elektronska vlada“. Čelnici lokalne samouprave u Inđiji planiraju da uvedu takozvane elektronske sednice, koje će u velikoj meri olakšati i ubrzati rad i efikasnost opštinskog veća.


Osnovna ideja je da se izbace papiri iz upotrebe, tako da će svi članovi Opštinskog veća i komisija, a nakon njih i odbornici SO Inđija, koristiti elektronski oblik praćenja sednica. Korisnici ovog sistema će moći da vide sve akte vezane za sednice, koje će biti u elektronskoj formi, iz svojih kancelarija ili kuća i da tako pripremljeni dolaze na sednicu. Softver za elektronske sednice je prošao fazu testiranja tako da će narednih dana početi da se primenjuje, najpre na sastancima Opštinskog veća i komisija, a kada se steknu uslovi i na sednicama Skupštine opštine Inđija.

Svi članovi Opštinskog veća su dobili po laptop računar, a šef odeljenja IT opštine Inđija, Mile Bodrožić, prezentovao je članovima veća softver i upoznao ih sa načinom rada i prednostima ovakvog načina priprema i praćenja sednica. Član opštinskog veća Borka Popovićistakla je da će ovakav način doprineti lakšoj i bržoj pripremi za sednice, kao i efikasnijem radu na samim sednicama.

- Još je važnije to što ćemo na ovaj način značajno smanjiti troškove, naročito kada se ovaj sistem uvede i za odbornike Skupštine i tako osloboditi još više sredstava iz budžeta za ulaganje u obrazovanje, kulturu i druge segmente važne za sve građane naše opštine - kaže Borka Popović.

Izvor: Danas
http://www.danas.rs/vesti/srbija/vo...sastanak_lokalne_vlade.41.html?news_id=145331

Zar je toliko teško ovo uvesti i u ostale opštine? Pa majku mu, ako država treba da kupi 27.000 laptopova (oko 15 -20 miliona evra po maloprodajnim cenama) da bi sistem bio mnogo efikasniji, neka ih kupi. Novi Asus eeePC ima ekran od 10 inča, SSD disk, Win XP i bateriju od 10 sati. Neka raspišu tender, nabave mašine i onda drastično kažnjavaju svakog ko ih ne koristi. Ako ne znaš da koristiš softver za potrebe države onda ti nije mesto u državnoj upravi.
 
Problem je sto 90% clanova naseg parlamanta (i veliki deo vlade) uopste ne zna da koristi kompjuter.
 
Vrh