Šta je novo?

Vesti iz regiona

ZA STARU PLANINU JAVNI POZIV 5. MAJA
BEOGRAD , 25. aprila - Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja najavilo je danas da će 5. maja 2008. godine u "Fajnenšel Tajmsu" biti objavljen javni poziv za izbor suinvestitora za izgradnju hotelsko-apartmanskog turističkog centra na Staroj planini.

Javni poziv zajednički će objaviti Ministarstvo ekonomije i regionanalnog razvoja, Direkcija Javnog preduzeća "Babin zub" i Društo sa ograničenom odgovornošću "Stara planina".

Jedan od uslova javnog poziva je da suinvestitori, zainteresovani za zajednicku izgradnju i jedinstveno upravljanje kompleksom "Jabučko ravnište", u poslednje tri godine imaju najmanje pet investicionih projekata u ukupnoj vrednosti od 150 miliona evra.

Rok za dostavljanje izjava o zainteresovanosti je 15. jul 2008. godine, a po završenom razmatranju izjava o zaineteresovanosti i podnetih dokumenata, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, JP "Babin Zub" i DOO "Stara planina" sastaviće listu zainteresovanih lica koja će biti pozvana da učestvuju na tenderu, koji će biti naknadno objavljen.

Na inicijativu Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, Vlada Srbije je juče usvojila Odluku o izmenama osnivačkog akta Javnog preduzeća za razvoj, izgradnju i uređenje turističkog centra “Babin zub” na Staroj planini i Odluku o izboru suinvestitora za njegovu izgradnju.

Program razvoja planinskog turizma na području Stare planine, sadržan je u "Master planu" razvoja turizma tog područja, kojim je predviđeno da se razvoj planinskog turizma odvija u fazama, od kojih prva podrazumeva državne investicije u saobraćajnu, energetsku i komunalnu infrastrukturu, kao i izbor suinvestitora za izgradnju smeštajnih i uslužnih kapacitetata na Jabučkom ravništu.

Ovaj privatno-javni projekat podrazumeva izgradnju hotela, rekreativnih objekata, "velnes centara", golf terena kao i drugih objekata od interesa za razvoj turizma na Staroj planini, naveedno je u saopštenju.
Izvor: Tanjug
Link: tanjug.co.yu
 
Visok poslovni rizik naterao investitore da odustanu od ulaganja u Srbiji
Godina koju su pojeli političari
Beograd - Najava da će Srbija dobiti status kandidata za ulazak u Evropsku uniju, ukoliko formira stabilnu vladu evropske provinijencije, za većinu investitora znači iščekivanje još jednog raspleta na srpskoj političkoj sceni. U prilog toj konstataciji je i stav Upravnog odbora Saveta stranih investitora, koji su odlučili da budu neutralni i da po strani sačekaju konstituisanje vlade.
- Neizvesna politička situacija sigurno će odložiti investiranje u srpsku privredu. U poslednjih šest meseci investitori su suočeni sa visokim političkim rizikom ulaganjima u Srbiji o čemu svedoči i analiza kreditnog rejtinga Srbije koju je uradila agencija Standard i Pur. Njihova ocena je da je politički rizik veoma visok, i da se kreditni rejting izražava oznakom dva minus B/BB, što drugim rečima znači da smo u poslednjih šest meseci dva koraka ispod ranijeg nivoa. Imajući to u vidu, bojim se da investitori do kraja ove godine neće razmatrati mogućnost ulaganja u Srbiji. Ali, ukoliko proevropski orijentisana vlada bude brzo formirana i ukolliko odlučno krene u reformu javnog sektora, onda bismo, možda, mogli da očekujemo pomeranja u procenama kantri rizika, koji je, inače, presudan za investicije - kaže za Danas Mahmud Bušatlija, savetnik za strana ulaganja.
Prema tvrdnjama sagovornika Danasa, politički rizik Srbije meren svetskim standardima toliko je veliki, da našu zemlju svrstava rame uz rame sa nekim zemljama centalne Afrike. Zato se investitori čak i ako odluče da ulažu u Srbiji suočavaju sa problemom skupih kredita.
- Osim toga, jedan od preduslova za krupne investicije jeste sređena saobraćajna infrastruktura kako drumska tako i železnička. Umesto toga suočavamo se sa činjenicom da nijedan kilometar autoputa nije urađen, a slična je situacija i sa železničkim prugama koje takođe nisu rekonstruisane. Drugim rečima, koridor 10 ne postoji. Srbija nema nijedan metar železničkih pruga koji odgovaraju kriterijumima koje uspostavljaju železnice u Evropi. Primer koji ću da navedem je za Riplija. Turci su kupili u Evropi jednu kompoziciju brzog voza, koji ide brzinom od 160 km na sat, ali kada je trebalo da pređe preko naše teritorije, voz je stao - nije mogao da koristi sopstveni pogon i predviđenu brzinu, jer niko nije mogao da mu garantuje bezbednu vožnju. voz je morao da bude prikačen na našu lokomotivu, iz prošlog veka, jer je jedino tako mogao da prevali put do Bugarske, i dalje do Turske. Kada je rče o koridoru 10 on je već prešao preko Mađarske, Rumunije i Bugarske. Rumunija i Bugarsak su napravile mreže puteva i železnice, sada im samo preostaje da izgrade most preko Dunava, i Srbija će biti potpuno zaobiđena. To praktično znači da je koridor 10 trajno izgubljen - tvrdi Bušatlija. S. Vujčić
Izvor: Danas
Link: danas.co.yu
 
U narednih mesec dana preventivne inspekcijske kontrole svih industrijskih postrojenja u Srbiji koja predstavljaju opasnost po životnu sredinu
10. 06. 2008.
Ministar za zaštitu životne sredine Saša Dragin najavio je da će u narednih mesec dana biti vršene preventivne inspekcijske kontrole svih industrijskih postrojenja u Srbiji koja predstavljaju opasnost po životnu sredinu.

On je na konferenciji za novinare upozorio da će biti kažnjeni svi oni koji su na neadekvatan način rešili problem ispuštanja otpadnih voda iz svojih firmi.

- Ne želimo da zatvaramo firme i iz tog razloga radimo preventivnu inspekcijsku kontrolu, jer je bolje sprečiti nego lečiti - kazao je Dragin.


Zagađivači će, prema njegovim rečima, imati rok do kraja godine da izvrše ugradnju uređaja za primarno prečišćavanje vode, a sankcije za one koji ne budu poštovali instrukcije inspekcijskih organa, ići će od obustave tehnološkog postupka, preko zatvaranja firmi do pokretanja krivičnog postupka protiv odgovornih lica.

Dragin je obilazeći industrijsku zonu pored Velikog bačkog kanala kazao da Ministarstvo zaštite životne sredine zajedno sa lokalnim samoupravama Kulom i Vrbasom, kao i sa Fondom za kapitalne investicije AP Vojvodina i preduzećem "Vode Vojvodine", rešava problem zagađenja tog kanala.


Prema njegovim rečima, problem na Velikom bačkom kanalu je to što zagađenje traje već 70 godina.

On je istakao da industrijski kapaciteti moraju da imaju primarne prečistače kako bi kasnije voda koja izlazi iz prečistača išla u kolektor koje gradi Ministarstvo.


Pomoćnik ministra zaštite životne sredine Ljiljana Stanojević rekla je da su najveći zagađivači u zemlji mlekare, šećerane, klanice i hladnjače.


Ona je istakla da su svi objekti kojima je prošle godine bio zabranjen rad počeli da sarađuju, jer su posle toga ili ugradili potpuno nove sisteme za prečišćavanje ili su uradili rekonstrukciju postojećih.

Tako su, prema njenim reccima, sve neophodne mere sproveli fabrika "Venus", hladnjača "Džervin", fabrika za preradu mleka "Džersi" i klanica "Stokoimpeks".
Izvor: eKapija
Link: http://www.ekapija.com/website/sr/page/175355
 
U Bratislavi se održava Konferencija o privrednim mogućnostima Zapadnog Balkana
12. 06. 2008.
U Bratislavi počinje Konferencija o privrednim mogućnostima Zapadnog Balkana, koju organizuje Slovačka asocijacija za spoljnu politiku (www.sfpa.sk), a skup će se održati 12. i 13. juna u prostorijama slovačkog Ministarstva inostranih poslova.

Na konferenciju će biti prisutni i Srđan Majstorović, zamenik direktora Kancelarije za pridruživanje EU Republike Srbije, Božidar Laganin, ekspert iz SIEPA-e, kao i predstavnici Ambasade Republike Srbije u Slovačkoj
Izvor: eKapija
Link: http://www.ekapija.com/website/sr/page/175650


Dobro je da Balkan ponovo ulazi u fokus!
 
Novinari iz Nemačke posetili Vrnjačku Banju
Beograd - Turistička organizacija Srbije saopštila je da je Vrnjačku Banju posetila grupa od 11 turističkih novinara Nemačke, koji će promovisati Srbiju i Vrnjačku Banju na nemačkom tržištu. "Novinari su obišli Banju fijakerima, obezbedili smo im i tretmane u spa centru Merkur i domaću kuhinju. Nadamo da će to povećati turistički promet stranih gostiju", izjavio je Goran Karavesović iz Turističke organizacije Vrnjačke Banje. Novinarka iz Berlina Stefani Miler rekla je da je prijatno iznenađena uslovima koje nudi Vrnjačka Banja i veruje da će nakon njihovih reportaža veći broj Nemaca doći u Srbiju jer su cene i kvalitet usluga veoma prihvatljivi. Banju su ranije posetili novinari iz Španije, Francuske i Rusije.
Izvor: Beta
Link: beta.co.yu

"Vodena zvezda Dunava"
vojvodina1_3.jpg

Najveća grinfild investicija u Kladovu: Hotel "Vodena zvezda Dunava"

Kladovo - Probirljiva domaća i inostrana turistička klijentela koja se uputi na Dunav, uskoro će na raspolaganju imati luksuzno hotelsko zdanje u Kladovu. "Vodena zvezda Dunava", novi hotel koji u ovom gradu na Dunavu gradi Hotelsko-turističko preduzeće "Plaža" iz Beograda, prve goste prima 22. juna. Locirana na samoj dunavskoj obali "Vodena zvezda Dunava’’ raspolaže sa 54 sobe i apartmana, a pet zvezdica garantuje kompletnu i ugostiteljsko-turističku uslugu visokog kvaliteta. Novi kladovski hotel je u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje obezbedio posao za 45 nezaposlenih lica, a u izgradnju hotela uloženo je oko četiri miliona evra, što ga svrstava među najveće grinfild investicije u ovom kraju. J. B. K.
Izvor: Danas
Link: danas.co.yu
 
Strani investitori očekuju ogroman rast tržišta u Srbiji
Pravo je vreme za ekonomski bum
Autor: T. S., D. N. | Foto: M. Perić | 09.07.2008 - 08:51


Političari u Evropskoj uniji, ovdašnji ambasadori, ali i strani investitori koji su već ušli na domaće tržište jednoglasno ocenjuju da će Srbija, prvi put nakon promena 2000. godine, konačno dobiti šansu da postane „eksplozivno tržište“. Nakon izbora nove Vlade Srbije stiču se uslovi za mnogo veće strane investicije nego do sada i dolazak ulagača koji će pokretati regionalni biznis.

tadic-cvetkovic-x.jpg


Ekonomski bum koji se svojevremeno dogodio u svim zemljama jugoistočne Evrope, kada je rast bruto nacionalnog dohotka, zahvaljujući stranim ulagačima, sa jednocifrenog skočio na tridesetak procenata, očekivan je još u vreme Đinđićeve vlade. Izostao je zbog političke nesigurnosti. Strani ulagači procenjuju da će nakon formiranja proevropske vlade na čijem je čelu ekonomski ekspert, koji je u „prijateljskoj kohabitaciji“ sa predsednikom Srbije, konačno biti stvorene glavne političke pretpostavke za dolazak „velikih igrača“. Imaju u vidu pre svega najave o brzom priključenju Srbije EU. Premijer Mirko Cvetković je u svom ekspozeu upravo to najavio: brz ulazak u EU i povećanje BDP za 30 odsto u naredne četiri godine.- Naša očekivanja su da ovde sve manje bude bitna politika, a da počne priliv investicija višeg ranga. Beograd bi zahvaljujući tome trebalo da postane regionalni centar. Moja kompanija je nedavno u povećanje obima proizvodnje uložila nekoliko desetina miliona evra, ali razmišljamo da uskoro uložimo još dva puta toliko da bismo odavde mogli da pokrivamo ceo region - kaže za „Blic“ generalni direktor jedne velike američke kompanije koja je ovde prisutna već tri godine.

Regionalni lider za logistiku


Jedna od najvećih šansi za priliv stranog kapitala jeste da Beograd preuzme ulogu regionalnog distributivnog centra robe široke potrošnje za region zapadnog Balkana. Velike svetske firme, poput američkog „Krafta“, već su najavile da će u Beograd smestiti centralu „East Adriatic Marlets“ za region koji obuhvata zemlje bivše SFRJ i Albaniju.
t1.jpg

Srbija ima najviše stanovnika i visok potencijal rasta potrošnje robe široke potrošnje. Pre više od deset godina, na sastanku ministarstava transporta Evropske unije i zemalja u regionu u Budimpešti 1997. godine, postignut je dogovor da Beograd bude jedan od glavnih distributivnih centara robe široke potrošnje za jugoistočnu Evropu. Ipak, usledio je rat na Kosovu i investicije su otišle u Budimpeštu. Velike logističke kompanije donele su Mađarskoj investicije i posao koji se meri milijardama evra. Prema podacima mađarskih medija, logističke usluge su u 2005. doprinele sa 800 miliona evra BDP-u te države i činile su trećinu BDP-a glavnog grada te zemlje. Glavni logistički igrači očekuju da u narednih osam godina to tržište poraste dva-tri puta. Ipak, još su otvorene šanse za Beograd, jer iz Mađarske ne može da se pokriva sve.
t2.jpg

Naravno, priliv investicija iz logistike Srbija ne bi mogla da očekuje u punoj meri pre nego što završi koridor 10 i obilaznicu oko Beograda, ali ni Budimpešta nije pre deset godina imala potpuno razvijenu infrastrukturu.
- Strani i domaći investitori, okupljeni u Američkoj privrednoj komori, optimisti su kada su u pitanju mogućnosti da Srbija postane lider u regionu. Iako je poslednjih godina zabeležen trend blagog pada direktnih investicija, Srbija je i dalje investiciona lokacija koja privlači veliku pažnju. Pored toga, tržište je ovde relativno nezasićeno i svakako spremno za znatniji priliv direktnih stranih investicija - kaže za „Blic“ Dejan Cvetković, predsednik Američke privredne komore u Srbiji.
Cvetković smatra da Srbiju čini atraktivnom pre svega njena geografska pozicija, znanje i entuzijazam stručnjaka i dobra volja administracije da stranim investitorima učini jednostavnim dolazak u Srbiju. Kaže i da je prednost to što Srbija privlači investitore iz različitih oblasti, kao što su informaciono-komunikacione tehnologije, energetski sektor, izgradnja novih poslovnih i stambenih objekata, finansijske usluge.
- Ono na čemu treba dodatno raditi jeste privlačenje grinfild investicija koje generišu nova radna mesta. Trebalo bi insistirati na realizaciji svih mogućnosti koje sa sobom nose povoljni trgovinski režimi sa EU i Rusijom - smatra Cvetković.

t3.jpg


Iskoristiti šansu

Iako je ove godine zbog političke krize i održavanja izbora, zabeležen pad u direktnim investicijama, ekonomisti kažu da su strani investitori u najvećoj meri zainteresovani za ulaganje u Srbiju, u poređenju sa svim drugim zemljama jugoistočne Evrope. Argumenti su činjenica da je Srbija 2006. i 2007. godine bila lider po grinfild investicijama, ali i najnovija istraživanja velikih konsultantskih kuća. Istraživanje „Ernst i Jang“ iz juna ove godine na uzorku od 250 stranih kompanija, pokazuje da oni Srbiju doživljavaju kao veoma atraktivnu zemlju za ulaganje.
- Očekujemo od ove vlade da omogući ekonomski bum. I to je „pod mora“. Ako pošalju signal međunarodnoj zajednici i investitorima da su stabilan i pouzdan partner, očekujem da u 2009. godinu uđemo kao veoma atraktivna destinacija za strane investitore. Strani investitori prepoznaju potencijal u Srbiji i sad je trenutak da se to iskoristi - kaže za „Blic“ Bojan Janković, zamenik direktora Agencije za promociju stranih ulaganja SIEPA.
Janković posebno potencira važnost da se ove godine realizuje dogovor sa „Fijatom“ i kaže da su upravo zahvaljujući auto-industriji i proizvodnji mašinske opreme, Češka („Tojota“, „Folksvagen“) i Mađarska („Suzuki“, „Audi“, „Folksvagen“) ostvarile značajan rast BDP. Janković prognozira da je Srbija u šansi da ponovi uspeh Slovačke.
Kako vreme prolazi, Srbija postaje sve atraktivnija za ulaganja, a i rizik za investicije se smanjuje, mada investitori imaju percepciju o većem riziku nego što on jeste. Krajem prošle godine, kompanija za investiciono savetovanje „Citadel“ objavila je makroekonomsku projekciju da će u narednih deset godina Srbija imati godišnji rast od najmanje sedam odsto.

Finansije, nekretnine i energetika najprivlačniji
- Investitori traže da ulože u sektore koji imaju brži rast od proseka. U Srbiji to su tri segmenta - finansijske usluge, ulaganje u nekretnine i u energetiku. Razvoj finansijskih usluga uključuje dalji razvoj bankarstva, osiguranja, kao i lizinga. Dolazak „Moskovske banke“ koja je u Srbiju ušla kao grinfild investicija, znači da oni imaju ogromno poverenje u ovo tržište da će se razvijati. Vrlo verovatno je da će biti još dolazaka nekih stranih banaka. Drugi sektor su nekretnine, posebno industrijske, koje nedostaju, a to su skladišta, fabrike. Sledeći sektor je apsolutno sve što je vezano za energetiku. Energija će ostati skupa, a privredni rast od sedam odsto godišnje ukazuje da će se sve više trošiti energije - ukazuje Milutin Nikolić, generalni direktor „Citadela“.
Formiranjem vlade, pokrenuli su se mnogi biznis pregovori koji su bukvalno bili zamrznuti. Događaji su se pokrenuli sa mrtve tačke...
- Pre izbora imali smo ozbiljne pregovore o izgradnji hotela u Beogradu sa renomiranim internacionalnim lancem „Dizajn hotela“. Međutim, po raspisivanju izbora, komunikacija je bila zamrznuta, bukvalno sve je bilo stavljeno na čekanje. Na sreću, po formiranju vlade pregovori su se ponovo pokrenuli - kaže Mirko Todorović, vlasnik Modne kuće „Todor“ iz Vrnjačke Banje.
Ali osim mikrookruženja, na ekonomske poteze stranih investitora u Srbiji deluje i makrookruženje. Po rečima Nenada Gujaničića, glavnog brokera „Sinteze invest grupe“, trenutna situacija na Beogradskoj berzi ne govori u prilog aktuelnoj političkoj stabilizaciji u Srbiji, što ne znači da su ove promene nebitne za berzanske ulagače.
- Ova grupa investitora, među kojima su u velikoj meri inostrani ulagači, visoko će vrednovati eventualno uspostavljanje zdravog poslovnog ambijenta u Srbiji, dok trenutno nekoliko faktora uslovljava njihovu suzdržanost. Ponajpre su to dodatni negativni efekti svetske finansijske krize, sezonski faktor ali i očekivanja da se nova vlada na delu pokaže sa izrečenim obećanjima. Ako u narednom periodu uspe da poradi na najvećim problemima tržišta kapitala, slaba ponuda hartija od vrednosti, nepostojanje regulative za inicijalnu ponudu akcija, slabo korporativno upravljanje i drugo, možemo očekivati njegov ubrzani razvoj - zaključuje Nenad Gujaničić.




Izvor: Blic
http://www.blic.co.yu/temadana.php?id=48599
 
Nemci grade fabriku delova
Autor: A. Đ. | 16.07.2008 - 06:10

Na području Svilajnca 1. avgusta nemačka firma REUM GMBH počeće gradnju fabrike delova za automobile. Investicija je vredna 10 miliona evra a obezbediće posao za 300 radnika u naredne tri godine. Na izgradnji fabrike biće uposleno 30 radnika.

Protokol o saradnji juče su u prisustvu potpredsednika Vlade Božidara Đelića potpisali predsednik SO Svilajnac Gorica Dimčić Tasić i direktor REUM GMBH Rolf Riter.
Božidar Đelić je rekao da se radi o jednoj od najkvalitetnijih i najčuvenijih fabrika za proizvodnju automobilskih delova.
- Evropa dolazi u Sviljnac i to nije prazna parola. Ovaj sporazum je od velikog značaja za Srbiju. Za nepunih 15 dana nemački partner će početi izgradnju fabrike koja podrazumeva otvaranje velikog broja novih radnih mesta kao i 50 miliona evra koliko će našoj zemlji doneti izvoz na inostrano tržište. Posle uspeha sa „Fijatom“ i Svilajnac se nalazi na evropskoj karti automobilske industrije - rekao je Đelić.
Izvor: Blic
http://www.blic.co.yu/ekonomija.php?id=49441
 
IZRAELSKI CEE KUPIO PLAC, DOLAZAK NAJAVIO SLOVENAČKI TUŠ
17.7.2008 9:44 JAGODINA - Kompanija ''Central European Estates'' (CEE), vlasništvo milijardera Julija Ofera i Nimroda Rinata iz Izraela, kupila je u Jagodini plac za izgradnju tržnog centra, koji je platila 3.000.000 evra, potvrdio je danas Tanjugu gradonačelnik Jagodine Dragan Marković - Palma.
''U drugim gradovima Srbije, u kojima CEE namerava izgradnju tržnih centara, zamljište su dobijali besplatno, a mi smo im prodali, što govori da je položaj Jagodine, Koridor 10 i sve što radimo da privičemo starne investitore, interesantano starnim ulagačima'', rekao je Marković.
Izvor: Tanjug
Link: tanjug.co.yu
 
Pa zar nije Tus nesto odustajao od svake gradnje u Srbiji pre ne vise od mesec ili dva?
 
Nisu odustali nego su privremeno zaustavili sve investicije, nastavili su ih u međuvremenu.
 
Predtenderski postupak za FAP
Beograd -- Agencija za privatizaciju pokrenula je predtenderski postupak za prodaju 86,5 odsto Fabrike automobila Priboj (FAP).

Kako se navodi u javnom pozivu, prodaja je planirana za poslednje tromesečje ove godine. Na tenderu će biti ponuđeno 86,5 odsto kapitala, što je ceo društveni kapital preduzeća, a 13,5 odsto je akcijski kapital.

Agencija je pozvala zainteresovane investitore da od 1. avgusta do 30. septembra pristupe podacima o FAP-u u sedištu preduzeća u Priboju i razgovaraju sa menadžmentom FAP-a.

FAP je, kako se navodi u Javnom pozivu, vlasnik ugostiteljskog preduzeća „FAP Lim”, firme za distribuciju toplote i održavanje zgrada „FAP Stan”, za prevoz robe „FAP Transport” i za livenje gvožđa „FAP Livnica sa nadgradnjom”.

Za učešće u predtenderskom postupku mogu se prijaviti firme koje se najmanje tri godine bave prodajom ili proizvodnjom kamiona, autobusa, trolejbusa ili drugih motornih vozila i čiji prihod je lani iznosio najmanje 20 miliona evra, ili investicione kompanije čija aktiva prošle godine nije bila manja od 50 miliona evra.

Korporacija FAP prošle godine je poslovala sa gubitkom od 4,3 miliona dinara, pri čemu je prihod iznosio 1,9 milijardi dinara, pokazuju podaci Agencije za privredne registre.

Akcija FAP-a na berzi juče je bila 270 dinara, a akcijama se poslednji put trgovalo 10. juna, po toj ceni. Tržišna vrednost akcijskog kapitala FAP-a, prema podacima Beogradske berze, iznosi 199,8 miliona dinara.

Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mladjan Dinkić u maju se sastao sa direktorom Mercedesa za Srbiju i Crnu Goru Stavrosom Paraskevaidesom i predložio je uspostavljanje strateškog partnerstva Mercedesa i FAP-a, po ugledu na ugovor koji je postignut sa italijanskim Fijatom za kragujevačku Zastavu.
Izvor: B92
Link: http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2008&mm=07&dd=18&nav_id=309144
 
Indijska kompanija investira u Inđiju
Autor: E.B. | Foto: G. Stevanović | 19.07.2008 - 06:05


Sporazum o saradnji na razvoju informaciono-tehnološkog parka i preuzimanje parcele od pedeset hektara na kojoj će se graditi prva faza parka potpisali su juče predsednik opštine Inđija Goran Ješić i člana borda direktora „Embassy group“ Ramgopala Narajanana iz Bengalora.

indjija-potpisivanje-x.jpg


- Odmah nakon potpisivanja sporazuma o saradnji na planu informacionih tehnologija potpisan je sporazum sa Urbanističkim zavodom Vojvodine koji kreće u izradu detaljnog plana regulacije za parcelu od 50 hektara, a mi, praktično, sledeće nedelje krećemo sa pripremom parcele i ograđivanjem za početak izgradnje u ovom trenutku jednog od najvažnijih projekata u Srbiji. Objektivno zbog lokalnih izbora kasnimo nešto više od mesec dana jer smo čekali konstituisanje nove Skupštine opštine koja je usvojila Prostorni plan opštine Inđija koji je bio prvi uslov za realizaciju ove investicije - rekao je predsednik opštine Goran Ješić.
- Memorandum o saradnji sa opštinom Inđija predstavlja značajan razvojni korak kako za Srbiju tako i za Bengalor i za „Embassy grup Techzones“ - dodao je predstavnik indijske kompanije Ramgopal Narajanan.
Izgradnja prve faze IT parka u Inđiji obezbediće, kako je najavljeno, 2.500 radnih mesta. Više o svemu ovome biće reči u utorak, prilikom potpisivanja ugovora između opštine Inđija i „Embassy group“, kada će biti prisutan vlasnik ove kompanije Džitu Virvani i ministarka za telekomunikacije i informaciono društvo u Vladi RS Jasna Matić.

Izvor: Blic
http://www.blic.co.yu/ekonomija.php?id=49818
 
Sjajno sjajno! Svaka cast Goranu. E da imamo ovakvog jednog u BG-u. :D
 
Opština Inđija i indijska Embasi Grup potpisali ugovor o izgradnji IT parka
Investicija teška 600 miliona dolara
Inđija - Gradonačelnik Inđije Goran Ješić i član borda direktora EG Ramgopal Narajanan potpisali su juče u Inđiji, u prisustvu ministra za telekomunikacije i informatičko društvo Jasne Matić, ugovor o izgradnji tehnološkog parka u Inđiji. Kako je precizirano, za pet godina biće izgrađeno 250.000 kvadratnih metara poslovnog prostora na površini od oko 220 hektara i otvoreno 25.000 radnih mesta. Ova investicija teška je 600 miliona dolara i biće realizovana u nekoliko faza. U prvoj fazi biće uloženo 60 miliona dolara u 25.000 kvadrata poslovnog prostora što će omogućiti otvaranje 2.500 novih radnih mesta. Indijska kompanija Embasi Grup bavi se izgradnjom IT i biznis parkova, a do sada je izgradila oko dva miliona kvadrata komercijalnih i stambenih objekata. Među klijentima Embasi Grup su Aj-Bi-Em, Majkrosoft, Hjulit Pakard...
- Izuzetno sam zadovoljan efikasnošću države Srbije i opštine Inđija uz čiju smo podršku uspeli da realizujemo ovaj posao. Moj zadatak kao operativca zaduženog za IT park, biće da privučem velike svetske kompanije u Srbiju i u Inđiju - izjavio je Narajanan.
Ministarka za telekomunikacije Jasna Matić izrazila je zadovoljstvo početkom realizacije ovog velikog posla, čijim okončanjem će se ukazati velika potreba za mladim i stručnim kadrovima koji trenutno nedostaju Srbiji.
Gradonačelnik Inđije Goran Ješić podsetio je da su prvi kontakti sa indijskom kompanijom napravljeni avgusta prošle godine i da se sada kreće u realizaciju prve faze. Opština Inđija je ustupila 50 hektara zemljišta, Vlada Srbije se obavezala da finansira izgradnju infrastrukture, a Embasi grupa da investira prvi Tehnološki park ove vrste u regionu.
- Ovo je jedan od najvećih poslova u Srbiji u koji smo ušli zahvaljujući, pored ostalog, SIEPI i ministru Dinkiću i zadovoljstvo je što je indijski partner odlučio da baš u Inđiji investira velik novac - rekao je Ješić. J. Zurković
Kompanija Dajmond erkraft ulaže 30 miliona evra u razvoj avio-industrije
Austrijanci otvaraju servisni centar u Zrenjaninu
Zrenjanin - Austrijska kompanija Dajmond erkraft, najveći proizvođač sportskih letelica i ultralakih aviona u Evropi, planira da investira 30 miliona evra u razvoj avio-industrije u Zrenjaninu, najavila je Slađana Rajsinger, direktorka firme Vizium er, inače zvaničnog zastupnika za Srbiju. To je najveća pojedinačna investicija realizovana od pokretanja industrijskih parkova. Povodom te informacije oglasila se i zrenjaninska lokalna samouprava, koja je potvrdila da su pregovori o saradnji sa tom kompanijom u završnoj fazi i da se čeka potpisivanje ugovora. "Sve detalje u vezi sa tom investicijom Grad Zrenjanin će saopštiti posle sklapanja ugovora, koji bi trebalo da bude potpisan već narednih dana", kaže se u saopštenju Službe za informisanje gradonačelnika Zrenjanina.
Kako nezvanično saznajemo, realizacija ovog aranžmana trebalo bi da startuje najkasnije do kraja jula. Dve fabrike, koliko je planirano da austrijska kompanija otvori u Zrenjaninu, zapošljavaće po 200 ljudi, a škola za pilote 100 ljudi, što je ukupno 500 zaposlenih. Nova radna mesta namenjena su ljudima iz Srbije, koji će biti poslati u inostranstvo na obuku, dok će okosnicu kompanije činiti stručnjaci iz Austrije. Austrijska kompanija, preko svog generalnog zastupnika Vizium era, treba da zakupi pet hektara zemlje u blizini Ečanskog aerodroma, a do kraja investicionog ciklusa, Austrijanci će zakupiti još 15 hektara.
- Tražili smo lokaciju u Srbiji za otvaranje proizvodnog i servisnog centra, kao i avio-škole i u Zrenjaninu smo pronašli odlične uslove za rad. Apelujemo na potencijalne investitore da ulažu u Zrenjanin- ističe Rajsinger. M. Pudar
Izvor: Danas
Link: danas.co.yu
 
Neobična sudbina Vidovdanskog hrama
Meštrović za penziju dao maketu hrama
Autor: Slaviša Milenković | Foto: Slaviša Milenković | 06.08.2008. - 06:30

hram_v.jpg


KRUŠEVAC - Kruševac je jedini grad u Srbiji koji ima dva umetnička dela koja su dobila zlatne medalje na međunarodnim izložbama pre Prvog svetskog rata - Spomenik kosovskim junacima i Vidovdanski hram čiji je autor Ivan Meštrović. Maketa grandioznog spomenika, koji je zamislio Meštrović, nalazi se u Narodnom muzeju.

Maketa Vidovdanskog hrama je u Kruševac dopremljena 1971. godine i od tada se nalazi u stalnoj postavci Narodnog muzeja, ali je pre toga imala zanimljivo putešestvije.
- Maketi Vidovdanskog hrama se volšebno izgubio svaki trag nakon Drugog svetskog rata, da bi 60-ih godina bila pronađena u jednom od magacina u njujorškoj luci. Odatle je dopremljena u Beograd, a potom 1971. godine u Kruševac jer se smatralo da je ovde mesto nerealizovanom hramu - objašnjava Aleksandar Miletić, istoričar umetnosti.
Maketa hrama nastala je u Rimu 1912. godine mada je ideja mnogo starija i potiče još iz vremena kada se slavni umetnik školovao u Beču.
- Meštrović je poreklom iz Dalmacije gde je kosovski mit bio izuzetno snažan. Smatrao je da hram treba da bude izgrađen na Kosovu i da opredmeti ideju borbe za slobodu svih južnoslovenskih naroda čiji je Srbija, u to vreme, bila Pijemont. Hram je trebalo da bude dug 250 metara, visok oko 100 metara i da se gradi generacijama, poput crkve Svetog Petra u Rimu - dodaje Miletić.
Inspirisan kosovskim legendama, na ulazu u hram postavljene su skulpture lavova duž stepeništa i sokolova koji su na portalu. Dva reda karijatida u koridoru predstavljaju majke, sestre, supruge i verenice kosovskih junaka. U centralnom delu hrama Kosovsku bitku trebalo je da ilustruje više od 100 skulptorskih i slikarskih motiva. Skice reljefa i fresko-frizova sa scenama iz bitke, brojne male i velike figure junaka čekale su konačnu realizaciju.
Međutim, Josip Broz i drugi posle Tita nisu želeli ni da čuju za Vidovdanski hram na Kosovu. Kasniji srpski državnici nisu bili zainteresovani, najverovatnije jer je za gradnju mauzoleja trebalo uložiti više od 300 miliona dolara, ili su možda već tada znali kakva sudbina čeka Kosovo. Umesto Vidovdanskog hrama, u Titovo vreme omogućeno je Fadilju Hodži da izgradi veliki memorijalni kompleks tvorcima Prizrenske lige i borcima za „republiku Kosovo“ u Đakovici.
- Skulpture su bile izuzetno smela rešenja za svoje vreme. Skulptura Banović Strahinje, samo torzo bez glave, ruku i nogu, danas se nalazi u „Tejt galeriji“ u Londonu. Skulpture „Srđa Zlopogleđa“ i „Male udovice“ su izvesno vreme bile u kruševačkom muzeju, a sada su u Narodnom muzeju u Beogradu kao i skulptura Miloša Obilića. Ova skulptura je trebalo da 80-ih godina bude dopremljena u Kruševac, odlivena i postavljena u prostoru Lazarevog grada - objašnjava Aleksandar Miletić.
Istoričari umetnosti pričaju i da je država otkupila Meštrovićeva dela, izrađena u mermeru, koja je autor posle Prvog svetskog rata dao državi tako što mu je za njih data penzija.
Vidovdanski hram trebalo je da se podigne na mestu Kosovske bitke, na Gazimestanu.

Izvor: Blic
http://www.blic.co.yu/srbija.php?id=52001

Da li bi podeljena Srbija mogla da se ujedini izgradnjom ovog hrama?
 
bigvlada":3dm48efp je napisao(la):
Da li bi podeljena Srbija mogla da se ujedini izgradnjom ovog hrama?
Druže, ne bi moglo da je ujedini 20+/- članova ovog foruma, a ne Srbija :)

Znamo da iz objektivnih razloga na Gazimestanu trenutno nema uslova za gradnju, a mislim da bi u Kruševcu to bio prst u oko ljudima koji vrlo teško žive, kao uostalom po celoj Srbiji. Moj stav o trošenju para je poznat.

A kako se samo Meštrović ložio na staru Mesopotamiju i stari Egipat....ovo može da bude spomen mauzolej junacima neke bitke izmedju Vavilonaca i Asriaca :p (lupam...)
 
Iako je hram realno lep, mislim da bi nam svima koristilo malo manje Kosova i kosovskog boja u zivotu.
 
Hram je odvratan, tj. nije nikako za ovo podneblje, mozda bi tamo u Egiptu bili odusevljeni ovim, ali ovo je jednostavno bzvz praviti u zemlji Srbiji.
 
Betonski crep opet na tržištu
Autor: Dušan Jovanović | 10.08.2008. - 06:00

crep_v.jpg


Na pragu osamdesetih godina prošlog veka Kosjerić je na prostoru tadašnje države postao poznat prvo po kvalitetnom cementu, a odmah zatim i po novom brendu, betonskom crepu „kofenix“. Neumoljivi tranzicioni period i nesnalaženje Kofenixovog menadžmenta u novim uslovima doveli su do stečaja ove firme i gašenja proizvodnje.

Možda je simbolično, no, onaj Feniks iz izvornog imena, ponovo je iz pepela iznikao i, evo, ovih dana, betonski crep iz Kosjerića, ponovo se nalazi na srpskom tržištu.

Novoosnovano preduzeće „Balkanic crep“ kupilo je opremu bivšeg proizvođača i montiralo je u nekadašnje pogone šivare „Javor“.
- Nije bilo nimalo jednostavno. Ali, znali smo da jedan kvalitetan proizvod koji je stekao poverenje kupaca ima perspektivu i da se vredi pomučiti kako bi se ponovno pojavio na tržištu. Osavremenili smo tehnologiju, ona ni u čemu ne zaostaje za najnovijim evropskim tehnologijama i dobili smo proizvod kojim možemo da se ponosimo i da za njega damo 40 godina garancije - kaže Radivoje Marinković, jedan od suvlasnika firme.
U „Balkanic crepu“ priznaju da im je prethodni proizvođač „Kofenix“, umnogome omogućio lakši nastup na tržištu.
- Gde god da pogledate, uverićete se da na kućama građenim osamdesetih godina betonski crep stoji i izgleda, bezmalo, kao i u vreme izgradnje, dok su, i sami ste to mogli da vidite, njihove komšije bar jednom menjale klasični keramički crep. Mi više ne moramo da objašnjavamo da betonski crep nije teži, da ne opterećuje krovnu konstrukciju, da je otporniji na sve klimatske uslove, pogotovu na vetar i grad, i da se zbog palete boja bolje uklapa u ambijente, pogotovu one na turističkim destinacijama - dodaje Marinković.
U ovoj fabrici se proizvode tri osnovne vrste crepa, istog modela, i to sivi neobojeni, obojen u masi i, kao najinteresantniji, obojen u masi sa dodatnim površinskim bojenjem - crveni, zeleni, braon i crni.
Petnaestak novozaposlenih, uglavnom mladih ljudi, trenutno proizvodi oko sedam hiljada komada crepa dnevno, a do kraja godine dupliraće se proizvodnja, što je i maksimalno mogući kapacitet komora za sušenje. No, iduće godine planirane su i nove komore, novo zapošljavanje i proširenje proizvodnje.
Ono što kupce posebno može opredeliti prema ovom proizvodu je i cena koja je oko 35 odsto niža od identičnih uvoznih proizvoda na našem tržištu.
Izvor: Blic
http://www.blic.co.yu/ekonomija.php?id=52513
 
Kragujevac dobija "Plaza centar"
2. septembar 2008. | 10:19 | Izvor: B92
Kragujevac -- Svečanim postavljanjem kamena temeljca u Kragujevcu počela je izgradnja prvog "Plaza centra" u Srbiji.

Prve lopate peska u temelje novog tržnog centra nasuli su generalni direktor "Plaza centra" za Srbiju Sagiv Meger i gradonačelnik Kragujevca Veroljub Stevanović. U izgradnju tržnog centra “Plaza”, koji će se prostirati na 80 hiljada metara kvadratnih, biće uloženo oko 60 miliona evra.

Odlučujući faktor da investitori iz Izraela donesu odluku da ulažu u Kragujevac bili su pozitivna poslovna klima i činjenica da grad doživljava, kako su se izrazili, “ekonomsku renesansu”.

S obzirom na pozitivnu investicionu klimu u Kragujevcu, gradski funkcioneri ocenjuju da ovo sigurno neće biti jedina izraelska investicija.

Smatraju da se u realizaciji ovog posla pokazalo da je Kragujevac sposoban da samostalno obavi rekonstrukciju čitavih gradskih blokova.

Investitori navode da je Kragujevac idealna kombinacija dobre lokacije i obrazovane i motivisane radne snage.

Pozitivne karakteristike grada biće unapređene i dodatnim ulaganjem države u infrastrukturu, kao što je završetak autoputa do Koridora 10, ali i rekonstrukcijom železnice.

Radovi na izgradnji “Plaze” biće završeni u narednih 18 meseci.

Kragujevac će tada dobiti moderni tržni centar sa više od 100 modnih radnji, supermarketa, servisa, restorana, ali zabavnih sadržaja, poput kuglane i sedam bioskopskih sala.
izvor B92
link http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=09&dd=02&nav_category=9&nav_id=316599
 
Pregovora se o izgradnji rafinerije nafte u Smederevu vrednosti 250 mil USD
04. 09. 2008. | 17:23
Gradonačelnik Smedereva Predrag Umičević izjavio je da su u toku pregovori o izgradnju rafinerije nafte na obali Dunava u blizini tog grada.

Gostujući na Televiziji Smederevo Umičević je naveo da bi se u rafineriji proizvodilo gorivo E10, čiju upotrebu propisuje Evropska unija.


- Interesovanje za taj kapitalni projekat pokazala je jedna poznata multinacionalna naftna kompanija, a dve strane firme su ponudile angažman u izgradnji rafinerijskih postrojenja i neophodne infrastrukture u Luci "Smederevo" - rekao je Umičević.


Gradonačelnik nije želeo da navede imena tih kompanija jer su pregovori "u početnoj fazi".


On je, međutim, kazao da će u izgradnju rafinerije u Smederevu biti uključena i Evropska banka za obnovu i razvoj čiji su predstavnici, kako tvrdi, pre nekoliko dana u Beogradu razgovarali sa premijerom Mirkom Cvetkovićem o finansiranju rafinerije.

Proizvodnja goriva E10 do sada nije bila moguća u Srbiji, naveo je Umičević i dodao da će prema prvim procenama ukupna vrednost investicije biti 250 mil USD.
Izvor: ekapija
Link: http://www.ekapija.com/website/sr/page/190789
 
Vrh