Vesti iz regiona
- Začetnik teme Steva
- Datum pokretanja
U narednih mesec dana preventivne inspekcijske kontrole svih industrijskih postrojenja u Srbiji koja predstavljaju opasnost po životnu sredinu
Link: http://www.ekapija.com/website/sr/page/175355
Izvor: eKapija
Link: http://www.ekapija.com/website/sr/page/175355
U Bratislavi se održava Konferencija o privrednim mogućnostima Zapadnog Balkana
Link: http://www.ekapija.com/website/sr/page/175650
Dobro je da Balkan ponovo ulazi u fokus!
Izvor: eKapija
Link: http://www.ekapija.com/website/sr/page/175650
Dobro je da Balkan ponovo ulazi u fokus!
Novinari iz Nemačke posetili Vrnjačku Banju
Link: beta.co.yu
"Vodena zvezda Dunava"
Link: danas.co.yu
Izvor: Beta
Link: beta.co.yu
"Vodena zvezda Dunava"
Izvor: Danas
Najveća grinfild investicija u Kladovu: Hotel "Vodena zvezda Dunava"
Kladovo - Probirljiva domaća i inostrana turistička klijentela koja se uputi na Dunav, uskoro će na raspolaganju imati luksuzno hotelsko zdanje u Kladovu. "Vodena zvezda Dunava", novi hotel koji u ovom gradu na Dunavu gradi Hotelsko-turističko preduzeće "Plaža" iz Beograda, prve goste prima 22. juna. Locirana na samoj dunavskoj obali "Vodena zvezda Dunava’’ raspolaže sa 54 sobe i apartmana, a pet zvezdica garantuje kompletnu i ugostiteljsko-turističku uslugu visokog kvaliteta. Novi kladovski hotel je u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje obezbedio posao za 45 nezaposlenih lica, a u izgradnju hotela uloženo je oko četiri miliona evra, što ga svrstava među najveće grinfild investicije u ovom kraju. J. B. K.
Link: danas.co.yu
bigvlada
Advanced
Strani investitori očekuju ogroman rast tržišta u Srbiji
Pravo je vreme za ekonomski bum
http://www.blic.co.yu/temadana.php?id=48599
Pravo je vreme za ekonomski bum
Izvor: BlicAutor: T. S., D. N. | Foto: M. Perić | 09.07.2008 - 08:51
Političari u Evropskoj uniji, ovdašnji ambasadori, ali i strani investitori koji su već ušli na domaće tržište jednoglasno ocenjuju da će Srbija, prvi put nakon promena 2000. godine, konačno dobiti šansu da postane „eksplozivno tržište“. Nakon izbora nove Vlade Srbije stiču se uslovi za mnogo veće strane investicije nego do sada i dolazak ulagača koji će pokretati regionalni biznis.
Ekonomski bum koji se svojevremeno dogodio u svim zemljama jugoistočne Evrope, kada je rast bruto nacionalnog dohotka, zahvaljujući stranim ulagačima, sa jednocifrenog skočio na tridesetak procenata, očekivan je još u vreme Đinđićeve vlade. Izostao je zbog političke nesigurnosti. Strani ulagači procenjuju da će nakon formiranja proevropske vlade na čijem je čelu ekonomski ekspert, koji je u „prijateljskoj kohabitaciji“ sa predsednikom Srbije, konačno biti stvorene glavne političke pretpostavke za dolazak „velikih igrača“. Imaju u vidu pre svega najave o brzom priključenju Srbije EU. Premijer Mirko Cvetković je u svom ekspozeu upravo to najavio: brz ulazak u EU i povećanje BDP za 30 odsto u naredne četiri godine.- Naša očekivanja su da ovde sve manje bude bitna politika, a da počne priliv investicija višeg ranga. Beograd bi zahvaljujući tome trebalo da postane regionalni centar. Moja kompanija je nedavno u povećanje obima proizvodnje uložila nekoliko desetina miliona evra, ali razmišljamo da uskoro uložimo još dva puta toliko da bismo odavde mogli da pokrivamo ceo region - kaže za „Blic“ generalni direktor jedne velike američke kompanije koja je ovde prisutna već tri godine.
Regionalni lider za logistiku
Jedna od najvećih šansi za priliv stranog kapitala jeste da Beograd preuzme ulogu regionalnog distributivnog centra robe široke potrošnje za region zapadnog Balkana. Velike svetske firme, poput američkog „Krafta“, već su najavile da će u Beograd smestiti centralu „East Adriatic Marlets“ za region koji obuhvata zemlje bivše SFRJ i Albaniju.
Srbija ima najviše stanovnika i visok potencijal rasta potrošnje robe široke potrošnje. Pre više od deset godina, na sastanku ministarstava transporta Evropske unije i zemalja u regionu u Budimpešti 1997. godine, postignut je dogovor da Beograd bude jedan od glavnih distributivnih centara robe široke potrošnje za jugoistočnu Evropu. Ipak, usledio je rat na Kosovu i investicije su otišle u Budimpeštu. Velike logističke kompanije donele su Mađarskoj investicije i posao koji se meri milijardama evra. Prema podacima mađarskih medija, logističke usluge su u 2005. doprinele sa 800 miliona evra BDP-u te države i činile su trećinu BDP-a glavnog grada te zemlje. Glavni logistički igrači očekuju da u narednih osam godina to tržište poraste dva-tri puta. Ipak, još su otvorene šanse za Beograd, jer iz Mađarske ne može da se pokriva sve.
Naravno, priliv investicija iz logistike Srbija ne bi mogla da očekuje u punoj meri pre nego što završi koridor 10 i obilaznicu oko Beograda, ali ni Budimpešta nije pre deset godina imala potpuno razvijenu infrastrukturu.
- Strani i domaći investitori, okupljeni u Američkoj privrednoj komori, optimisti su kada su u pitanju mogućnosti da Srbija postane lider u regionu. Iako je poslednjih godina zabeležen trend blagog pada direktnih investicija, Srbija je i dalje investiciona lokacija koja privlači veliku pažnju. Pored toga, tržište je ovde relativno nezasićeno i svakako spremno za znatniji priliv direktnih stranih investicija - kaže za „Blic“ Dejan Cvetković, predsednik Američke privredne komore u Srbiji.
Cvetković smatra da Srbiju čini atraktivnom pre svega njena geografska pozicija, znanje i entuzijazam stručnjaka i dobra volja administracije da stranim investitorima učini jednostavnim dolazak u Srbiju. Kaže i da je prednost to što Srbija privlači investitore iz različitih oblasti, kao što su informaciono-komunikacione tehnologije, energetski sektor, izgradnja novih poslovnih i stambenih objekata, finansijske usluge.
- Ono na čemu treba dodatno raditi jeste privlačenje grinfild investicija koje generišu nova radna mesta. Trebalo bi insistirati na realizaciji svih mogućnosti koje sa sobom nose povoljni trgovinski režimi sa EU i Rusijom - smatra Cvetković.
Iskoristiti šansu
Iako je ove godine zbog političke krize i održavanja izbora, zabeležen pad u direktnim investicijama, ekonomisti kažu da su strani investitori u najvećoj meri zainteresovani za ulaganje u Srbiju, u poređenju sa svim drugim zemljama jugoistočne Evrope. Argumenti su činjenica da je Srbija 2006. i 2007. godine bila lider po grinfild investicijama, ali i najnovija istraživanja velikih konsultantskih kuća. Istraživanje „Ernst i Jang“ iz juna ove godine na uzorku od 250 stranih kompanija, pokazuje da oni Srbiju doživljavaju kao veoma atraktivnu zemlju za ulaganje.
- Očekujemo od ove vlade da omogući ekonomski bum. I to je „pod mora“. Ako pošalju signal međunarodnoj zajednici i investitorima da su stabilan i pouzdan partner, očekujem da u 2009. godinu uđemo kao veoma atraktivna destinacija za strane investitore. Strani investitori prepoznaju potencijal u Srbiji i sad je trenutak da se to iskoristi - kaže za „Blic“ Bojan Janković, zamenik direktora Agencije za promociju stranih ulaganja SIEPA.
Janković posebno potencira važnost da se ove godine realizuje dogovor sa „Fijatom“ i kaže da su upravo zahvaljujući auto-industriji i proizvodnji mašinske opreme, Češka („Tojota“, „Folksvagen“) i Mađarska („Suzuki“, „Audi“, „Folksvagen“) ostvarile značajan rast BDP. Janković prognozira da je Srbija u šansi da ponovi uspeh Slovačke.
Kako vreme prolazi, Srbija postaje sve atraktivnija za ulaganja, a i rizik za investicije se smanjuje, mada investitori imaju percepciju o većem riziku nego što on jeste. Krajem prošle godine, kompanija za investiciono savetovanje „Citadel“ objavila je makroekonomsku projekciju da će u narednih deset godina Srbija imati godišnji rast od najmanje sedam odsto.
Finansije, nekretnine i energetika najprivlačniji
- Investitori traže da ulože u sektore koji imaju brži rast od proseka. U Srbiji to su tri segmenta - finansijske usluge, ulaganje u nekretnine i u energetiku. Razvoj finansijskih usluga uključuje dalji razvoj bankarstva, osiguranja, kao i lizinga. Dolazak „Moskovske banke“ koja je u Srbiju ušla kao grinfild investicija, znači da oni imaju ogromno poverenje u ovo tržište da će se razvijati. Vrlo verovatno je da će biti još dolazaka nekih stranih banaka. Drugi sektor su nekretnine, posebno industrijske, koje nedostaju, a to su skladišta, fabrike. Sledeći sektor je apsolutno sve što je vezano za energetiku. Energija će ostati skupa, a privredni rast od sedam odsto godišnje ukazuje da će se sve više trošiti energije - ukazuje Milutin Nikolić, generalni direktor „Citadela“.
Formiranjem vlade, pokrenuli su se mnogi biznis pregovori koji su bukvalno bili zamrznuti. Događaji su se pokrenuli sa mrtve tačke...
- Pre izbora imali smo ozbiljne pregovore o izgradnji hotela u Beogradu sa renomiranim internacionalnim lancem „Dizajn hotela“. Međutim, po raspisivanju izbora, komunikacija je bila zamrznuta, bukvalno sve je bilo stavljeno na čekanje. Na sreću, po formiranju vlade pregovori su se ponovo pokrenuli - kaže Mirko Todorović, vlasnik Modne kuće „Todor“ iz Vrnjačke Banje.
Ali osim mikrookruženja, na ekonomske poteze stranih investitora u Srbiji deluje i makrookruženje. Po rečima Nenada Gujaničića, glavnog brokera „Sinteze invest grupe“, trenutna situacija na Beogradskoj berzi ne govori u prilog aktuelnoj političkoj stabilizaciji u Srbiji, što ne znači da su ove promene nebitne za berzanske ulagače.
- Ova grupa investitora, među kojima su u velikoj meri inostrani ulagači, visoko će vrednovati eventualno uspostavljanje zdravog poslovnog ambijenta u Srbiji, dok trenutno nekoliko faktora uslovljava njihovu suzdržanost. Ponajpre su to dodatni negativni efekti svetske finansijske krize, sezonski faktor ali i očekivanja da se nova vlada na delu pokaže sa izrečenim obećanjima. Ako u narednom periodu uspe da poradi na najvećim problemima tržišta kapitala, slaba ponuda hartija od vrednosti, nepostojanje regulative za inicijalnu ponudu akcija, slabo korporativno upravljanje i drugo, možemo očekivati njegov ubrzani razvoj - zaključuje Nenad Gujaničić.
http://www.blic.co.yu/temadana.php?id=48599
bigvlada
Advanced
Predtenderski postupak za FAP
Link: http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2008&mm=07&dd=18&nav_id=309144
Izvor: B92
Link: http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2008&mm=07&dd=18&nav_id=309144
bigvlada
Advanced
Indijska kompanija investira u Inđiju
Autor: E.B. | Foto: G. Stevanović | 19.07.2008 - 06:05
Sporazum o saradnji na razvoju informaciono-tehnološkog parka i preuzimanje parcele od pedeset hektara na kojoj će se graditi prva faza parka potpisali su juče predsednik opštine Inđija Goran Ješić i člana borda direktora „Embassy group“ Ramgopala Narajanana iz Bengalora.
- Odmah nakon potpisivanja sporazuma o saradnji na planu informacionih tehnologija potpisan je sporazum sa Urbanističkim zavodom Vojvodine koji kreće u izradu detaljnog plana regulacije za parcelu od 50 hektara, a mi, praktično, sledeće nedelje krećemo sa pripremom parcele i ograđivanjem za početak izgradnje u ovom trenutku jednog od najvažnijih projekata u Srbiji. Objektivno zbog lokalnih izbora kasnimo nešto više od mesec dana jer smo čekali konstituisanje nove Skupštine opštine koja je usvojila Prostorni plan opštine Inđija koji je bio prvi uslov za realizaciju ove investicije - rekao je predsednik opštine Goran Ješić.
- Memorandum o saradnji sa opštinom Inđija predstavlja značajan razvojni korak kako za Srbiju tako i za Bengalor i za „Embassy grup Techzones“ - dodao je predstavnik indijske kompanije Ramgopal Narajanan.
Izgradnja prve faze IT parka u Inđiji obezbediće, kako je najavljeno, 2.500 radnih mesta. Više o svemu ovome biće reči u utorak, prilikom potpisivanja ugovora između opštine Inđija i „Embassy group“, kada će biti prisutan vlasnik ove kompanije Džitu Virvani i ministarka za telekomunikacije i informaciono društvo u Vladi RS Jasna Matić.
Izvor: Blic
http://www.blic.co.yu/ekonomija.php?id=49818
Autor: E.B. | Foto: G. Stevanović | 19.07.2008 - 06:05
Sporazum o saradnji na razvoju informaciono-tehnološkog parka i preuzimanje parcele od pedeset hektara na kojoj će se graditi prva faza parka potpisali su juče predsednik opštine Inđija Goran Ješić i člana borda direktora „Embassy group“ Ramgopala Narajanana iz Bengalora.
- Odmah nakon potpisivanja sporazuma o saradnji na planu informacionih tehnologija potpisan je sporazum sa Urbanističkim zavodom Vojvodine koji kreće u izradu detaljnog plana regulacije za parcelu od 50 hektara, a mi, praktično, sledeće nedelje krećemo sa pripremom parcele i ograđivanjem za početak izgradnje u ovom trenutku jednog od najvažnijih projekata u Srbiji. Objektivno zbog lokalnih izbora kasnimo nešto više od mesec dana jer smo čekali konstituisanje nove Skupštine opštine koja je usvojila Prostorni plan opštine Inđija koji je bio prvi uslov za realizaciju ove investicije - rekao je predsednik opštine Goran Ješić.
- Memorandum o saradnji sa opštinom Inđija predstavlja značajan razvojni korak kako za Srbiju tako i za Bengalor i za „Embassy grup Techzones“ - dodao je predstavnik indijske kompanije Ramgopal Narajanan.
Izgradnja prve faze IT parka u Inđiji obezbediće, kako je najavljeno, 2.500 radnih mesta. Više o svemu ovome biće reči u utorak, prilikom potpisivanja ugovora između opštine Inđija i „Embassy group“, kada će biti prisutan vlasnik ove kompanije Džitu Virvani i ministarka za telekomunikacije i informaciono društvo u Vladi RS Jasna Matić.
Izvor: Blic
http://www.blic.co.yu/ekonomija.php?id=49818
Opština Inđija i indijska Embasi Grup potpisali ugovor o izgradnji IT parka
Investicija teška 600 miliona dolara
Austrijanci otvaraju servisni centar u Zrenjaninu
Link: danas.co.yu
Investicija teška 600 miliona dolara
Kompanija Dajmond erkraft ulaže 30 miliona evra u razvoj avio-industrije
Austrijanci otvaraju servisni centar u Zrenjaninu
Izvor: Danas
Link: danas.co.yu
bigvlada
Advanced
Neobična sudbina Vidovdanskog hrama
Meštrović za penziju dao maketu hrama
Autor: Slaviša Milenković | Foto: Slaviša Milenković | 06.08.2008. - 06:30
KRUŠEVAC - Kruševac je jedini grad u Srbiji koji ima dva umetnička dela koja su dobila zlatne medalje na međunarodnim izložbama pre Prvog svetskog rata - Spomenik kosovskim junacima i Vidovdanski hram čiji je autor Ivan Meštrović. Maketa grandioznog spomenika, koji je zamislio Meštrović, nalazi se u Narodnom muzeju.
Maketa Vidovdanskog hrama je u Kruševac dopremljena 1971. godine i od tada se nalazi u stalnoj postavci Narodnog muzeja, ali je pre toga imala zanimljivo putešestvije.
- Maketi Vidovdanskog hrama se volšebno izgubio svaki trag nakon Drugog svetskog rata, da bi 60-ih godina bila pronađena u jednom od magacina u njujorškoj luci. Odatle je dopremljena u Beograd, a potom 1971. godine u Kruševac jer se smatralo da je ovde mesto nerealizovanom hramu - objašnjava Aleksandar Miletić, istoričar umetnosti.
Maketa hrama nastala je u Rimu 1912. godine mada je ideja mnogo starija i potiče još iz vremena kada se slavni umetnik školovao u Beču.
- Meštrović je poreklom iz Dalmacije gde je kosovski mit bio izuzetno snažan. Smatrao je da hram treba da bude izgrađen na Kosovu i da opredmeti ideju borbe za slobodu svih južnoslovenskih naroda čiji je Srbija, u to vreme, bila Pijemont. Hram je trebalo da bude dug 250 metara, visok oko 100 metara i da se gradi generacijama, poput crkve Svetog Petra u Rimu - dodaje Miletić.
Inspirisan kosovskim legendama, na ulazu u hram postavljene su skulpture lavova duž stepeništa i sokolova koji su na portalu. Dva reda karijatida u koridoru predstavljaju majke, sestre, supruge i verenice kosovskih junaka. U centralnom delu hrama Kosovsku bitku trebalo je da ilustruje više od 100 skulptorskih i slikarskih motiva. Skice reljefa i fresko-frizova sa scenama iz bitke, brojne male i velike figure junaka čekale su konačnu realizaciju.
Međutim, Josip Broz i drugi posle Tita nisu želeli ni da čuju za Vidovdanski hram na Kosovu. Kasniji srpski državnici nisu bili zainteresovani, najverovatnije jer je za gradnju mauzoleja trebalo uložiti više od 300 miliona dolara, ili su možda već tada znali kakva sudbina čeka Kosovo. Umesto Vidovdanskog hrama, u Titovo vreme omogućeno je Fadilju Hodži da izgradi veliki memorijalni kompleks tvorcima Prizrenske lige i borcima za „republiku Kosovo“ u Đakovici.
- Skulpture su bile izuzetno smela rešenja za svoje vreme. Skulptura Banović Strahinje, samo torzo bez glave, ruku i nogu, danas se nalazi u „Tejt galeriji“ u Londonu. Skulpture „Srđa Zlopogleđa“ i „Male udovice“ su izvesno vreme bile u kruševačkom muzeju, a sada su u Narodnom muzeju u Beogradu kao i skulptura Miloša Obilića. Ova skulptura je trebalo da 80-ih godina bude dopremljena u Kruševac, odlivena i postavljena u prostoru Lazarevog grada - objašnjava Aleksandar Miletić.
Istoričari umetnosti pričaju i da je država otkupila Meštrovićeva dela, izrađena u mermeru, koja je autor posle Prvog svetskog rata dao državi tako što mu je za njih data penzija.
Vidovdanski hram trebalo je da se podigne na mestu Kosovske bitke, na Gazimestanu.
Izvor: Blic
http://www.blic.co.yu/srbija.php?id=52001
Da li bi podeljena Srbija mogla da se ujedini izgradnjom ovog hrama?
Meštrović za penziju dao maketu hrama
Autor: Slaviša Milenković | Foto: Slaviša Milenković | 06.08.2008. - 06:30
KRUŠEVAC - Kruševac je jedini grad u Srbiji koji ima dva umetnička dela koja su dobila zlatne medalje na međunarodnim izložbama pre Prvog svetskog rata - Spomenik kosovskim junacima i Vidovdanski hram čiji je autor Ivan Meštrović. Maketa grandioznog spomenika, koji je zamislio Meštrović, nalazi se u Narodnom muzeju.
Maketa Vidovdanskog hrama je u Kruševac dopremljena 1971. godine i od tada se nalazi u stalnoj postavci Narodnog muzeja, ali je pre toga imala zanimljivo putešestvije.
- Maketi Vidovdanskog hrama se volšebno izgubio svaki trag nakon Drugog svetskog rata, da bi 60-ih godina bila pronađena u jednom od magacina u njujorškoj luci. Odatle je dopremljena u Beograd, a potom 1971. godine u Kruševac jer se smatralo da je ovde mesto nerealizovanom hramu - objašnjava Aleksandar Miletić, istoričar umetnosti.
Maketa hrama nastala je u Rimu 1912. godine mada je ideja mnogo starija i potiče još iz vremena kada se slavni umetnik školovao u Beču.
- Meštrović je poreklom iz Dalmacije gde je kosovski mit bio izuzetno snažan. Smatrao je da hram treba da bude izgrađen na Kosovu i da opredmeti ideju borbe za slobodu svih južnoslovenskih naroda čiji je Srbija, u to vreme, bila Pijemont. Hram je trebalo da bude dug 250 metara, visok oko 100 metara i da se gradi generacijama, poput crkve Svetog Petra u Rimu - dodaje Miletić.
Inspirisan kosovskim legendama, na ulazu u hram postavljene su skulpture lavova duž stepeništa i sokolova koji su na portalu. Dva reda karijatida u koridoru predstavljaju majke, sestre, supruge i verenice kosovskih junaka. U centralnom delu hrama Kosovsku bitku trebalo je da ilustruje više od 100 skulptorskih i slikarskih motiva. Skice reljefa i fresko-frizova sa scenama iz bitke, brojne male i velike figure junaka čekale su konačnu realizaciju.
Međutim, Josip Broz i drugi posle Tita nisu želeli ni da čuju za Vidovdanski hram na Kosovu. Kasniji srpski državnici nisu bili zainteresovani, najverovatnije jer je za gradnju mauzoleja trebalo uložiti više od 300 miliona dolara, ili su možda već tada znali kakva sudbina čeka Kosovo. Umesto Vidovdanskog hrama, u Titovo vreme omogućeno je Fadilju Hodži da izgradi veliki memorijalni kompleks tvorcima Prizrenske lige i borcima za „republiku Kosovo“ u Đakovici.
- Skulpture su bile izuzetno smela rešenja za svoje vreme. Skulptura Banović Strahinje, samo torzo bez glave, ruku i nogu, danas se nalazi u „Tejt galeriji“ u Londonu. Skulpture „Srđa Zlopogleđa“ i „Male udovice“ su izvesno vreme bile u kruševačkom muzeju, a sada su u Narodnom muzeju u Beogradu kao i skulptura Miloša Obilića. Ova skulptura je trebalo da 80-ih godina bude dopremljena u Kruševac, odlivena i postavljena u prostoru Lazarevog grada - objašnjava Aleksandar Miletić.
Istoričari umetnosti pričaju i da je država otkupila Meštrovićeva dela, izrađena u mermeru, koja je autor posle Prvog svetskog rata dao državi tako što mu je za njih data penzija.
Vidovdanski hram trebalo je da se podigne na mestu Kosovske bitke, na Gazimestanu.
Izvor: Blic
http://www.blic.co.yu/srbija.php?id=52001
Da li bi podeljena Srbija mogla da se ujedini izgradnjom ovog hrama?
relja
Professional
- Učlanjen(a)
- 13.12.2006.
- Poruke
- 16.547
- Pohvaljen
- 17.704
Druže, ne bi moglo da je ujedini 20+/- članova ovog foruma, a ne Srbijabigvlada":3dm48efp je napisao(la):
Znamo da iz objektivnih razloga na Gazimestanu trenutno nema uslova za gradnju, a mislim da bi u Kruševcu to bio prst u oko ljudima koji vrlo teško žive, kao uostalom po celoj Srbiji. Moj stav o trošenju para je poznat.
A kako se samo Meštrović ložio na staru Mesopotamiju i stari Egipat....ovo može da bude spomen mauzolej junacima neke bitke izmedju Vavilonaca i Asriaca
(lupam...)
jovanovm
Advanced
Iako je hram realno lep, mislim da bi nam svima koristilo malo manje Kosova i kosovskog boja u zivotu.
bigvlada
Advanced
Betonski crep opet na tržištu
Autor: Dušan Jovanović | 10.08.2008. - 06:00
Na pragu osamdesetih godina prošlog veka Kosjerić je na prostoru tadašnje države postao poznat prvo po kvalitetnom cementu, a odmah zatim i po novom brendu, betonskom crepu „kofenix“. Neumoljivi tranzicioni period i nesnalaženje Kofenixovog menadžmenta u novim uslovima doveli su do stečaja ove firme i gašenja proizvodnje.
Možda je simbolično, no, onaj Feniks iz izvornog imena, ponovo je iz pepela iznikao i, evo, ovih dana, betonski crep iz Kosjerića, ponovo se nalazi na srpskom tržištu.
Novoosnovano preduzeće „Balkanic crep“ kupilo je opremu bivšeg proizvođača i montiralo je u nekadašnje pogone šivare „Javor“.
- Nije bilo nimalo jednostavno. Ali, znali smo da jedan kvalitetan proizvod koji je stekao poverenje kupaca ima perspektivu i da se vredi pomučiti kako bi se ponovno pojavio na tržištu. Osavremenili smo tehnologiju, ona ni u čemu ne zaostaje za najnovijim evropskim tehnologijama i dobili smo proizvod kojim možemo da se ponosimo i da za njega damo 40 godina garancije - kaže Radivoje Marinković, jedan od suvlasnika firme.
U „Balkanic crepu“ priznaju da im je prethodni proizvođač „Kofenix“, umnogome omogućio lakši nastup na tržištu.
- Gde god da pogledate, uverićete se da na kućama građenim osamdesetih godina betonski crep stoji i izgleda, bezmalo, kao i u vreme izgradnje, dok su, i sami ste to mogli da vidite, njihove komšije bar jednom menjale klasični keramički crep. Mi više ne moramo da objašnjavamo da betonski crep nije teži, da ne opterećuje krovnu konstrukciju, da je otporniji na sve klimatske uslove, pogotovu na vetar i grad, i da se zbog palete boja bolje uklapa u ambijente, pogotovu one na turističkim destinacijama - dodaje Marinković.
U ovoj fabrici se proizvode tri osnovne vrste crepa, istog modela, i to sivi neobojeni, obojen u masi i, kao najinteresantniji, obojen u masi sa dodatnim površinskim bojenjem - crveni, zeleni, braon i crni.
Petnaestak novozaposlenih, uglavnom mladih ljudi, trenutno proizvodi oko sedam hiljada komada crepa dnevno, a do kraja godine dupliraće se proizvodnja, što je i maksimalno mogući kapacitet komora za sušenje. No, iduće godine planirane su i nove komore, novo zapošljavanje i proširenje proizvodnje.
Ono što kupce posebno može opredeliti prema ovom proizvodu je i cena koja je oko 35 odsto niža od identičnih uvoznih proizvoda na našem tržištu.
Izvor: Blic
http://www.blic.co.yu/ekonomija.php?id=52513
Autor: Dušan Jovanović | 10.08.2008. - 06:00
Na pragu osamdesetih godina prošlog veka Kosjerić je na prostoru tadašnje države postao poznat prvo po kvalitetnom cementu, a odmah zatim i po novom brendu, betonskom crepu „kofenix“. Neumoljivi tranzicioni period i nesnalaženje Kofenixovog menadžmenta u novim uslovima doveli su do stečaja ove firme i gašenja proizvodnje.
Možda je simbolično, no, onaj Feniks iz izvornog imena, ponovo je iz pepela iznikao i, evo, ovih dana, betonski crep iz Kosjerića, ponovo se nalazi na srpskom tržištu.
Novoosnovano preduzeće „Balkanic crep“ kupilo je opremu bivšeg proizvođača i montiralo je u nekadašnje pogone šivare „Javor“.
- Nije bilo nimalo jednostavno. Ali, znali smo da jedan kvalitetan proizvod koji je stekao poverenje kupaca ima perspektivu i da se vredi pomučiti kako bi se ponovno pojavio na tržištu. Osavremenili smo tehnologiju, ona ni u čemu ne zaostaje za najnovijim evropskim tehnologijama i dobili smo proizvod kojim možemo da se ponosimo i da za njega damo 40 godina garancije - kaže Radivoje Marinković, jedan od suvlasnika firme.
U „Balkanic crepu“ priznaju da im je prethodni proizvođač „Kofenix“, umnogome omogućio lakši nastup na tržištu.
- Gde god da pogledate, uverićete se da na kućama građenim osamdesetih godina betonski crep stoji i izgleda, bezmalo, kao i u vreme izgradnje, dok su, i sami ste to mogli da vidite, njihove komšije bar jednom menjale klasični keramički crep. Mi više ne moramo da objašnjavamo da betonski crep nije teži, da ne opterećuje krovnu konstrukciju, da je otporniji na sve klimatske uslove, pogotovu na vetar i grad, i da se zbog palete boja bolje uklapa u ambijente, pogotovu one na turističkim destinacijama - dodaje Marinković.
U ovoj fabrici se proizvode tri osnovne vrste crepa, istog modela, i to sivi neobojeni, obojen u masi i, kao najinteresantniji, obojen u masi sa dodatnim površinskim bojenjem - crveni, zeleni, braon i crni.
Petnaestak novozaposlenih, uglavnom mladih ljudi, trenutno proizvodi oko sedam hiljada komada crepa dnevno, a do kraja godine dupliraće se proizvodnja, što je i maksimalno mogući kapacitet komora za sušenje. No, iduće godine planirane su i nove komore, novo zapošljavanje i proširenje proizvodnje.
Ono što kupce posebno može opredeliti prema ovom proizvodu je i cena koja je oko 35 odsto niža od identičnih uvoznih proizvoda na našem tržištu.
Izvor: Blic
http://www.blic.co.yu/ekonomija.php?id=52513
Kragujevac dobija "Plaza centar"
link http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=09&dd=02&nav_category=9&nav_id=316599
izvor B92
link http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=09&dd=02&nav_category=9&nav_id=316599
Pregovora se o izgradnji rafinerije nafte u Smederevu vrednosti 250 mil USD
Link: http://www.ekapija.com/website/sr/page/190789
Izvor: ekapija
Link: http://www.ekapija.com/website/sr/page/190789