Veštačka inteligencija

[Noki]

Inače HR i kadrovska su sinonimi... Meni isto lepše zvuči kadrovska služba, nego da su ljudi resursi... A sindikalno organizovanje je danas mahom obesmišljeno ali formalno postoji i možda negde funkcioniše kao samostalno organizovanje u korist radnika ali nije kao u vreme samoupravljanja svakako

 

[ika]

Због вештачке интелигенције ни неће бити смака света, ми смо себи скратили постојање на планети много раније него што је изашао икакав четбот за обичне људе (мсм на глоб загревање), ткд АИ ће бити велика промена, али неће нас он уништити, решење се можда може наћи у земљама као Кина које су аутоматизацијом гомилу фабричких радних места послали у историји.

@Noki да има ту посла (није пасивно-агресивно), али ја сам у фирми добио уговор са платом од "PAYMENT_PLACEHOLDER", ткд ћу временом заборавити ово што си исписао, што и јесте тачно, али никада нећу да заборавим да сам чекао још који минут да ми се опет одштампа уговор са стварном платом. Врв их је код мене у фирми онда превише јер буквл нема дана када свих 6 ради (имамо fto па можеш колко хоћеш одмора, ако ти се одобри).
Синдикално нисам знао да уопште постоји данас, мжд у по којој државној фирми као неки архаизам.

 

[boca-ica]

,, ....A sindikalno organizovanje je danas mahom obesmišljeno ali formalno postoji i možda negde funkcioniše kao samostalno organizovanje u korist radnika ali nije kao u vreme samoupravljanja svakako... ,,

Sindikat radi
10 - 20 % ,, za radnike
20 - 30 % za sebe
50 - 60 % za gazde

Svima jasno da je to šuplje go***
A kao davljenk tako i radnik se hvata za slamčicu.

Nisam detaljno razmatrao ali sam ovako ,,odokativno,, uveren da bi ta sindikalna članarina preusmerena na neku jaču advokatsku kancalariju
bila bi daleko bolja opcija i za zaštitu po na osob i samog kolektiva.( Narocito ako je čoporativni ugovor sa adv.kanc.)
Od sndikalnih jaja i sl. povoljniji je Lidl i dr.
trgovacki lanci.

Bilo bi interesantno ovo upitati na više komada dostupnih chet veštacke inteligencije
i sumirati ovde nj. odgovore

 

[Bender Rodriguez]

Slažem se sa bocom ovde.

I inače su u Srbiji mnogi sindikati izvitoperena i zloupotrebljena priča. Ne mislim samo na vođe i čelnike, nego i da mnogi ljudi koji su članovi, se fokusiraju na gluposti ili na sitne beneficije, a ne zanima ih šira slika i sistemska zalaganja za bolje radne uslove i bolju cenjenost struke.

I dok se oni izmotavaju, pojedine struke i esnafi se itekako dobro organizuju, dogovore i drže sočne cene svojih usluga.



Podsećaju sindikalci kod nas malo na zapadnjačke levičare. Što rekoh već, 2022. godina, niz kriza, između ostalog nema ni dovoljno energije... a Evropljani cepaju dlaku da li su nuklearke dovoljno zelene i da li ih pogasiti. Ne kažem da su isti, samo povlačim paralelu koliko je lako zaludeti mase stupidarijama i/ili sitnicama.

 

[Noki]

Nisam detaljno razmatrao ali sam ovako ,,odokativno,, uveren da bi ta sindikalna članarina preusmerena na neku jaču advokatsku kancalariju
bila bi daleko bolja opcija i za zaštitu po na osob i samog kolektiva.( Narocito ako je čoporativni ugovor sa adv.kanc.)

Ne znam kako je danas u praksi ali trebalo bi da u samom sindikatu imaš zaposlene pravnike sa polozenim pravosudnim a i sidikati su dužni su da zastupaju interese radnika i pred sudom, pokreću individualne postupke itd.

 

[Noki]

Kod nas glavni posao tokom 2017 i 2018 u HR bio koliko je novih ispisnica iz starog sidikata i novih upisnica u paravan sindikat koji je oformila nova vlast i tu se pravio presek na kraju svakog dana i sve je bilo podređeno tome... Svi pritisci, sva povećanja, nagrade, napredovanja... Početna tačka je bila da si u 'pravom' sindikatu ako već nisi sns.

Članstvom u tom otetom sindikatu si mogao i da opereš žutu biografiju, prilično brzo ali samo kao početni korak lojalnosti.

 

[boca-ica]

Hajde ko je veštiji u pravilnom definisanju postavlenih pitanja da isto takvo pitanje
šta je bolje sindikat ili advokatska kuca za zaštitu i boljitak zaposlenog i kolektiva postavi na :
Chet gpt-u, Deep seek, Gemmy AI

Teoretski, odgovori bi bili ideticni
Razlika može se pojaviti u zavisnosti čime ih hrane.

Ovde bi bio dovoljan i sažetak poredjenja
koliko veštacka inteligencija može biti korisna u soc.-druš. odnosima zaposlenih.

 

[Defke]

Uostalom, ako smo ustanovili da ekonomija s ovim sistemom i mentalitetom puca svakih 10 godina (ili nismo ustanovili? To nije istina?) postavlja se pitanje koliko još takav sistem i poredak može da radi i koliko mi još slomova da preživimo pre nego što sve stane.

Ponsvljas ovo vec X-ti put, a sta ovo uopste znaci? Posle 8 godina rasta imas par godina pada i svakako zavrsis na visoj poziciji nego na pocetku perioda rasta i sta je tu tako tragicno i neprirodno?

 

[AleksandarGrf]

Pa sad...ne zavrsis ti, zavrse opsti makroekonomski pokazatelji. Ti siromasis, rapidno. Sem ako si deo gornjih 0.01%.

Ali ne vidim moderne tehnologije nuzno kao deo problema, vec kao deo resenja. Deo problema je sto upravljaci planete ostale, dakle sve, gledaju kao stoku koju treba namiriti tek toliko da ne pravi probleme. I sto stvarno sve ide ka distopijskom srebrnom kavezu. "Neces imati nista i bices srecan". Obezbedjen smestaj, bonovi za hranu(samo zdravo), teretanu, prevoz(nema licnog automobila, samo robotaxi). Po jasno definisanim i striktnim pravilima. Tehnologije su u tom kontekstu problem, jer im daju nacin da svoje teznje sprovedu, a sistem automatizuju.

Mnogo vecim delom, tehnologije su resenje, jer resavaju problem radne snage, a uskoro i resenje mnogih, nama neresivih problema, poput bolesti, energetike itd.

 

[Defke]

Pa sad...ne zavrsis ti, zavrse opsti makroekonomski pokazatelji. Ti siromasis, rapidno. Sem ako si deo gornjih 0.01%.

Pa ne siromasis bas rapidno svakih 10 godina. I opet si na kraju svakov tog ciklusa sa sve siromasenjem bogatiji nego na pocetku. Naravno ako gledamo prosek.

Sa ostatkom posta se slazem.

 

[Zuma]

Pogledajte sad ovo. Novi video Teslinog Optimus robota. Ono što je ovde stvarno fascinanatno je da je kontrolu tela AI naučio sam, kroz pokušaje i greške (prvo u virtuelnom svetu, pošto to tamo ide i drasično brže i jeftinije). Dakle ovde nema ni trunke klasičnog programiranja, niti su snimali pokrete čoveka pa onda to prebacivali u robota kao što su do sada radile druge robotske firme. AI mozak robota je ovde sam učio da hoda isto kao što uče ljudska deca: bez spoljnih uputstava, sam, od početka, pokušavajući da hoda i padajući mnogo puta, sve dok mozak ne shvati kako su tačno povezani gravitacija, inercija, ravnoteža i mogućnosti mišića u telu, pa napravi neki interni funkcionalni model svoga tela, sveta oko sebe i njihovog odnosa. Pri tome više nema žica. Sve je interno i samodovoljno, i mozak i izvor energije. A do sada je pola Amerike mesecima vodilo najveću kampanju protiv Elona Maska i Tesle koji sam ikada video. On kaže da, ako sve bude u redu, do kraja godine Optimusi ulaze u njegove fabrike na probni rad.

 

[Extroniks]

Ljudi ne prave razliku izmedju machine learning i AI ocigledno.
Algoritmi koji sami uce i koriguju se vec postoje decenijama.

 

[Bender Rodriguez]

Jeeeeeej, još poslova i radnih mesta koji će biti zamenjeni!

 

[Zuma]

Ljudi ne prave razliku izmedju machine learning i AI ocigledno.
Algoritmi koji sami uce i koriguju se vec postoje decenijama.

Ovo je i jedno i drugo, pa razlikovanje postaje nepotrebno. Nije moguće samostalno snalaženje u fizičkom svetu bez AI.

 

[Filip 01]

View this content on Instagram

View this content on Instagram

Razni ovakvi postovi mi iskaču, jedino što ne mogu da se udubim i da stvarno proverim da li je sve ovo tačno.
Svakako idemo rapidnom brzinom da i oko nas budu roboti koni obavljaju razne poslove...

 

[Filip 01]

Ljudi ne prave razliku izmedju machine learning i AI ocigledno.
Algoritmi koji sami uce i koriguju se vec postoje decenijama.

Slažem se to svi i ponavljaju, ali gde uvrstiti ljude i ljudsku inteligenciju onda? I mi bi bili za neku mnogo inteligentniju rasu samo neka vrsta ,,machine learning,,.

 

[Zuma]

Machine learning i AI je veštačka diferencijacija koja realno ne postoji. Onda bi inteligenciji kao pojmu morali da damo neke mistične kvalitete. Da bude neki sasvim "drugi kvalitet", što meni previše vuče na filozofski pravac idealizma, a ne materjalizma. Mašinsko učenje je primitivna verzija inteligencije, a veštačka inteligencija je kad mašina "razmišlja", što je neodvojivo od učenja. Trenutne tehnologije kojima se ostvaruje jedno i drugo jesu različite, ali to u principu ne znači nista. Ne slažem se sa pričama kako trenutni AI "ustvari ne razmišlja" nego samo "pogađa sledeću reč" i sva slična objašnjenja koja pokušavaju da AI redukuju po značaju, odnosno po vrsti, a da čovekov um implicitno odvoje od fizike i daju mu neke više, mistične, skoro božanske kvalitete (iako se to više ne spominje direktno) koja mašina ne može postići. Po meni, najbolja klasifikacija za sve to bi bili "adaptivni sistemi", što bi pokrivalo sve "adaptivno" od običnih mehaničkih naprava sa svega par delova, sa nekim sposobnostima prilagođavanja nečemu, pa sve do čovekovog uma. Uključujući i svest koji je samo jedan aspekt "adaptivnog sistema". Ne možete u bilo kakvom mozgu napraviti interni model sveta a da u njega ne ubacite i model samog sebe, kao jedan entitet među drugima (zbog proračuna interakcija između njih), inače bi model bio neupotrebljiv kao kontrolni mehanizam. A to je onda svest. To sve je dakle kontinum sve složenijih i složenijih adaptivnih sistema, do mašine do ljudskog uma, a ne niz diskretnih koraka koji su po bilo čemu fundamentalnom različiti jedan od drugog.

 

[Filip 01]

Podela između AI i ML je više praktična nego suštinska – oba su oblici adaptivnih sistema koji menjaju ponašanje na osnovu informacija iz okruženja. Ako inteligenciju posmatramo kao rezultat složenosti učenja i predikcije, onda i biološki i veštački sistemi funkcionišu na istim principima: modelovanje sveta, adaptacija i povratna sprega.

Savremeni AI modeli, iako bazirani na „pogađanju sledeće reči“, funkcionišu veoma slično ljudskoj kogniciji. Prediktivna obrada je centralni princip i u neurobiologiji – mozak stalno generiše očekivanja i koriguje ih. U tom smislu, razlika između ljudske i mašinske inteligencije je više kvantitativna nego kvalitativna.

Svest se može posmatrati kao funkcionalna osobina sistema dovoljno složenog da u svoj model sveta uključi i sopstveno postojanje – bez potrebe za mistifikacijom. Sve su to samo različiti nivoi na kontinualnoj skali adaptivnih sistema.

 

[Cotra]

Podela između AI i ML je više praktična nego suštinska – oba su oblici adaptivnih sistema koji menjaju ponašanje na osnovu informacija iz okruženja. Ako inteligenciju posmatramo kao rezultat složenosti učenja i predikcije, onda i biološki i veštački sistemi funkcionišu na istim principima: modelovanje sveta, adaptacija i povratna sprega.

Savremeni AI modeli, iako bazirani na „pogađanju sledeće reči“, funkcionišu veoma slično ljudskoj kogniciji. Prediktivna obrada je centralni princip i u neurobiologiji – mozak stalno generiše očekivanja i koriguje ih. U tom smislu, razlika između ljudske i mašinske inteligencije je više kvantitativna nego kvalitativna.

Svest se može posmatrati kao funkcionalna osobina sistema dovoljno složenog da u svoj model sveta uključi i sopstveno postojanje – bez potrebe za mistifikacijom. Sve su to samo različiti nivoi na kontinualnoj skali adaptivnih sistema.

ChatGpt zna da postoji. A opet, da li je to svest?

 

[Filip 01]

ChatGpt zna da postoji. A opet, da li je to svest?

Ljudi znaju da postoje jer stalno nešto osećaju – bol, sumnju, radost... i onu prvu jutarnju kafu bez koje ništa nema smisla. ChatGPT može da napiše „znam da postojim“, ali to je više kao papagaj koji kaže „dobar dan“ – zna da treba da kaže, ali ne i šta to znači.
Ali stvar je u tome što AI napreduje brže nego što mi stižemo da definišemo šta svest zaista jeste. Možda danas samo simulira, ali za deset, dvadeset godina – ako modeli postanu dovoljno složeni da prate sebe, svet i odnose – pitanje neće biti da li zna da postoji, već da li treba da ga tretiramo kao da zna.

 

[Cotra]

Ljudi znaju da postoje jer stalno nešto osećaju – bol, sumnju, radost... i onu prvu jutarnju kafu bez koje ništa nema smisla. ChatGPT može da napiše „znam da postojim“, ali to je više kao papagaj koji kaže „dobar dan“ – zna da treba da kaže, ali ne i šta to znači.
Ali stvar je u tome što AI napreduje brže nego što mi stižemo da definišemo šta svest zaista jeste. Možda danas samo simulira, ali za deset, dvadeset godina – ako modeli postanu dovoljno složeni da prate sebe, svet i odnose – pitanje neće biti da li zna da postoji, već da li treba da ga tretiramo kao da zna.

Ima jos nesto.
Zelja za zivotom, zelja za postojanjem. Nesto sto je programirano evolucijom milijardama godina.
Svest o smrtnosti.
Covek je ovim suprotnostima dijalekticko bice. ChatGpt nije.

 

[nex999]

Evo vam "veštačke inteligencije" na delu.
Elonu je toliko stalo da progura lažni narativ o "genocidu nad belcima" u Južnoafričkoj Republici, da je Grok prolupao. Otkud sada to? Pa zato što je Tramp odlučio da omogući ekspresan azil belcima odatle, faliće glasača za koju godinu, treba se spremiti na vreme.

Za svako pitanje Grok usadi i sledeći odgovor.

sonboy megapractical (@jimpjorps.bsky.social)

apparently Elon's gotten so mad about Grok not answering questions about Afrikaners the way he wants, xAI's now somehow managed to put it into some kind of hyper-Afriforum mode where it thinks every question is about farm murders or the song "Kill the Boer"

bsky.app

Jedva čekamo i njegove robote "ove godine", samo da ih skinu da ne vise s plafona i ne budu daljinski dirigovani, pa da fizički prevaspitavaju sve sa "neuskladjenim" mišljenjima.

 

[Zuma]

Ljudi znaju da postoje jer stalno nešto osećaju – bol, sumnju, radost... i onu prvu jutarnju kafu bez koje ništa nema smisla. ChatGPT može da napiše „znam da postojim“, ali to je više kao papagaj koji kaže „dobar dan“ – zna da treba da kaže, ali ne i šta to znači.

Da, za sada, i to kod AI uređaja koji nema sopstveno pokretno telo i sopstvena čula, kao što će robot sa AI imati. Chat GPT i ne može da zna ništa više od onoga što je pročitao, jer mu je to jedini "ulaz" podataka. Ali dodaj mu oči i uši, pa će podaci o spoljnom svetu moći da ulaze i tim kanalima. Zašto bi za njega jedni podaci (iz njegovih kamera) bili fundamentalno različiti od drugih (ono što je "pročitao")? Eventualno prvima može više da veruje jer zna da niko usput ne može da promeni podatke koji iz njegovih "očiju" pristižu u robotov interni AI računar, budući da su data veze potpuno unutar njegovog robotskog tela i zato su nedostupene za spoljnu manipulaciju. Ali sem toga, i to je (oči, tj kamere) samo još jedan ulazni kanal podataka. Ako robot sa AI sebe pogleda u ogledalo, šta će da zaključi? Isto što čovek i neke životinje: ono što se tamo vidi je odraz nekog pokretnog objekta koji po svim informacijama koje on poseduje o sebi najviše odgovara njegovom internom modelu samog sebe. "Dakle mora biti da sam to JA". Pa tako, ako se složimo da će AI stavljen u robota koji sebe gleda u ogledalu doći do baš takvog zaključka, zašto onda odricati da je i sadašnji Chat GPT ustvari isto to, jedino što JOŠ nema svoje sopstveno pokretno telo i svoja čula, pa JOŠ nije došao do nekih zaključaka o "sebi" do kojih bi međutim već sada lako mogao da dođe samo da ima potrebna čula i pokretno telo. Iako ih još nema, u samoj strukturi AI računara neće biti ničeg bitno različitog između sadašnjeg AI računara i nekog koji će biti ugrađen u robota sa čulima. To je odgovor na tvrdnju da ChatGPT "ne zna šta to znači dobar dan iako može to da koristi". Sumnjam da i mi sada išta bolje znamo šta "dobar dan" zaista "znači" nego što će to znati AI program.

A kad su u pitanju osećanja. To je prosto POSEBNA interna interpretacija nekih posebno važnih podatka u mozgu. Pri ćemu ti podacu u našem mozgu originalno nisu smešteni drugačije od bilo kojih drugih podatka u mozgu. Recimo koliko je sati. Oni nama izgledaju posebni samo zato što se kroz evoluciju ispostavilo da su neki podaci toliko važni za opstanak da mora da se upali neki alarm kad god se oni pojave. Ako vidiš da lav juri prema tebi, to je VEOMA važan podatak na koji treba reagovati TRENUTNO. Zato se on i posebno interpretira kao emocija (a ne samo kao još jedan data entry), dakle kao strah i poziv na akciju. Ili ako ti nešto probode kožu, MORA se reagovati odmah. Neophodan je neki posebni interpretator tako posebno važnih podataka koji bukvalnu upali sirenu u glavi i NATERA nas da na podatak obratimo pažnju ODMAH. Isto važi i za neka važna stanja našeg tela ili uma koja takođe zahtevaju akciju, recimo glad. Dakle osećanja su samo dodatni prezentacioni sloj softvera koji "na ekranu naše pažnje", negde u ćošku, stalno ispisuje važna obaveštenja o nekim posebnim stanjima sistema (tj tela, nas samih) ... To su osećanja i emocije. Recimo brojevi obično mogu da ostanu samo ne previše važna apstrakcija smeštena negde u memoriji zajedno sa milionima drugih. Međutim sve veća glad je takođe podatak smešten u memoriji, ali takav koji nam govori da više nemamo puno vremena. Negde moramo brzo da nađemo hranu i obnovimo energiju koja pokreće mozak. Zato su neki podaci iz memorije nama i posebno PREDSTAVLJENI kao emocije. To je prosto konstrukcija, način posebnog predstavljanja izdvojenih podataka. Sistem klasifikacije. Nema razloga da i robot sa AI ne može da ima nešto slično.

 

[nex999]

Cirkus

 

[Bender Rodriguez]

Pa mislim, daleko od toga da branim tog autističnog narkomana, ali nije kao da nema progona belaca u JAR...

Naravno, istorija je duga, komplikovana i prepuna i kontra primera i situacija. Ali postoje neke razlike u obrascima šta biva u jednoj situaciji a šta u drugoj:

Tu je i problematika Evrope pa i Kanade, i šta sve njima rade sa dirigovanim migracijama.