Veštačka inteligencija

[Cotra]

Trivijalno je robotima uprogramirati emocije i želju za životom. To nije nikakva razlika.

Simulirati.
Moguce je napraviti robota koji pokazuje strah od nasilne smrti (unistenja).
Ali strah od neumitnosti smrti, sa kojim se radjamo?
Sta ce robotu strah od smrti, kad je besmrtan?

Ovde je ključno pitanje da li sadašnji AI modeli u sebi imaju bar mali deo prave inteligencije, ili je to zaista samo slepa analiza verovatnoća u ulaznom tekstu, podignuta na viši stepen. Ja sam u početku takođe mislio da je u pitanju ovo drugo, ali sada više nisam siguran. Samo pitanje je trenutno neodgovorljivo jer ne znamo šta je inteligencija, pa onda ni samo pitanje nema smisla. Ne može pitati nešto o nečemu, ako ne znamo o čemu se to pitamo. Ali možda možemo imati bar neki osnovni "osećaj" o tome, u kom pravcu se stvari razvijaju, čemu teže. Meni sve više izgleda se inteligencija bakterije suštinski, po osnovnoj prirodi, ne razlikuje od inteligencije ljudi. A onda bi i LLM modeli ustvari bili bar donekle inteligentni. Ima puno primera da tačno odgovaraju na pitanja koja nisu deo ulaznog trening materjala. Večina njihovih testova je takva. Kako je to moguće ako samo mere verovatnoće? Naravno da nije, oni dakle donekle i zaključuju o novim stvarima o kojima ranije nisu čuli, bar ne direktno. A to je već neka logika. Da li je takva logika istovremeno i razmišljanje i na kraju inteligencija ... ko zna. Čini mi se da jeste, ali videćemo.

Testirao sam chat gpt. Meni se cini da chatgpt ipak ne razume semantiku. On odgovara na osnovu analize upita (koju radi jako dobro) i na osnovu verovatnoca.
Evo primera u kome ChatGpt ne pronalazi knjigu V. Arsenijevica koju google pronalazi odmah. ChatGpt nam pokazuje jos nesto, treniran je tekstovima koji nude knjige, za komercijalnu prodaju knjiga. Neuronska mreza ChatGpt-a osciluje izmedju dva atraktora, oba reprezentuju pogresan izlaz.
Toliko o inteligenciji. ChatGpt odlicno pogadja sta vas zanima, na svim jezicima. To je sve.
Primetimo da je prvi odgovor potpuno besmislen. Upit je na srpskom, nasklov je na srpskom, a chatgpt preporucuje knjigu na engleskom.
Geberalni model AI u najvecem broju slucajeva ostaje hype i igracka za neuroticne intelektualce kao sto sam ja.


Znas li nesto o knjizi "U potpalublju"? Kakva je to knjiga?

ChatGPT said:​

Da, znam nešto o knjizi "U potpalublju".
To je roman autora Davida Vann-a, objavljen 2011. godine. Radnja knjige prati složeni odnos između oca i sina, koji su zajedno na brodu, tokom nekoliko dana plovidbe. Na površini se čini da je to jednostavna priča o putovanju, ali ispod nje se krije duboka i emotivna analiza odnosa, psiholoških stanja likova, i tema poput preispitivanja identiteta, nasleđa, i potrage za smirenjem.
Knjiga je specifična zbog svoje atmosfere i načina na koji istražuje unutrašnje svetove likova. Postoji jaka napetost i kontrasti u međuljudskim odnosima, što je karakteristično za mnoge Vannove radove, jer se bavi temama bola, tuge, i pokušaja ponovnog sticanja ravnoteže u životu.
Roman je doživeo i pozitivne kritike zbog svog stila pisanja, koji je emotivan, direktan i vrlo vizuelan, pa se često opisuje kao duboko introspektivan.
Kako ti se čini sinopsis ove knjige? Da li ti zvuči interesantno?

Pogresio si.

Izvinjavam se na grešci! Mislim da sam pomešao knjige. U potpalublju je zapravo roman autora Milorada Pavića, poznatog srpskog pisca, i to je vrlo specifična knjiga.
Knjiga je deo Pavićeve karakteristične poetike, koja uključuje igranje sa strukturom, stilom i vremenom. U potpalublju je zbirka priča i mini-romana koja se bavi temama ljubavi, smrti, sudbine, i naravno, literarnih eksperimenata. Autor u ovom delu koristi neobičnu naraciju, koja uključuje elemente magičnog realizma i filozofske refleksije.
Priče u ovoj zbirci ne prate linearnu radnju, već često skreću u apstraktne i tajanstvene pravce, što čini čitanje izazovnim, ali istovremeno duboko intrigantnim. Čitaoci mogu da se upuste u razmišljanje o univerzalnim pitanjima postojanja i sudbine.
Kako ti se čini ovo objašnjenje? Da li ti zvuči kao knjiga koju bi želeo da pročitaš?

To nije ta knjiga.

Izvinjavam se još jednom na grešci! Sad shvatam na šta misliš.
Knjiga "U potpalublju" o kojoj govoriš zapravo je delo David Vann-a, a roman je objavljen 2011. godine. Radi se o vrlo emotivnoj i napetoj priči koja prati odnos između oca i sina na malom brodu, gde se istražuju teme porodičnih konflikata, bola, gubitka i ponovnog traženja smirenja u svetu koji se čini sve više haotičnim.
Na neki način, roman je psihološki triler, ali ujedno istražuje duboku ljudsku patnju i borbu sa sopstvenim osećanjima i prošlošću. Knjiga ima specifičan ton i atmosferu, koja može biti vrlo intenzivna i potresna za čitanje.
Da li ti zvuči interesantno sada?

 

[sutraw]

Ne mislim da zaključuju u pravom smislu te reči, da bi zaključivao mora da postoji nekakav proces mišljenja, ali koliko ja kapiram, AI ne razume reči. Za njega su to sve jedinice i nule i njegov proces ne poznaje koncept "značenja", bar ne na način na koji to ljudi percipiraju.

Ali mislim možda i da je to zamka, analizirati da li AI pristupa tom procesu slično čoveku. Čak i ako ne postoji nikakvo razumevanje, ako mu je krajnji rezultat ispravan, to je jedino važno. Kojim metodom oni uspevaju da to proizvedu je sasvim druga stvar.

 

[Vitez Koja]

Ima puno primera da tačno odgovaraju na pitanja koja nisu deo ulaznog trening materjala.

To je posledica same veličine modela i koeficijenata koje uzima u obzir. Neuralna mreža za kompjuterski vid je trenirana na određenom broju mačaka, ali prepoznaje i mačke koje ranije nije videla.

...ako mu je krajnji rezultat ispravan, to je jedino važno. Kojim metodom oni uspevaju da to proizvedu je sasvim druga stvar.

To je ok kada je kreativnost u pitanju i kada je samo krajnji rezutat bitan. Ako je metod pogrešan, kad tad će nastati problem zbog toga... Najverovatnije zato što neko nije pročitao ograničenja metoda

 

[Zuma]

Ne mislim da zaključuju u pravom smislu te reči, da bi zaključivao mora da postoji nekakav proces mišljenja, ali koliko ja kapiram, AI ne razume reči. Za njega su to sve jedinice i nule i njegov proces ne poznaje koncept "značenja", bar ne na način na koji to ljudi percipiraju.

Ali mislim možda i da je to zamka, analizirati da li AI pristupa tom procesu slično čoveku. Čak i ako ne postoji nikakvo razumevanje, ako mu je krajnji rezultat ispravan, to je jedino važno. Kojim metodom oni uspevaju da to proizvedu je sasvim druga stvar.

IZGLEDA da AI ne razume reči, ali da li ih i mi sami "razumemo" u nekom dubinskom, suštinskom smislu o kome ti pričaš? Nisu li reči samo simboli i za nas?

Uzmi primer deteta koje uči da govori. Šta za njega znače reči koje ponavlja? U početku ništa, samo ponavlja zvukove koje je čuo. Ali vrlo brzo njegov mozak shvati da postoji neka nerazumljiva veza između izgovorenog zvuka i onog što posle toga sledi. Dete kaže "daj" i majku mu da neku najbližu igačku. Mozak odmah uspostavlja korelaciju: "čekaj, to je nekako povezano". Ja kažem "daj", pa dobijem ovu stvar! To mora da se zapamti jer je korisno. I da li je dete posle toga stvarno "razumelo" reč u smislu o kome ti pričaš, ili je to za njega i dalje samo kod, tj. apstraktni zvučni simbol? Onda bi morali zaključiti da dete nije inteligentno, nimalo, jer radi isto što AI, tj analizira verovatnoće i uočava veze. A očigledno nije tačno da dete ima neku sasvim različitu vrstu inteligencije od odraslih. Onda bi se postavilo pitanje gde je tačka prelaza na "pravu" inteligenciju. Što očigledno ne postoji. Dakle inteligencija je nešto konitinualno promenljivo, gde postoji čitav niz nivoa složenosti jedne iste stvari: inteligencije.

 

[sutraw]

Da, mislim da mi razumemo reči na način na koji kompjuter ne razume, i trenutno ne može da ih razume.

Zbog toga i cela stvar funkcioniše ređanjem reči po principima verovatnoće, jer AI nije misleći entitet koji može da donese zaključak kroz neko razumevanje da li je nešto odgovor na tvoje pitanje ili ne, već samo putem algoritma generiše niz reči koje su najverovatniji odgovor na tvoje pitanje.

Onog momenta kad bude postojalo pravo razumevanje u tom procesu, verovatno se može reći da smo stvorili samosvesnu, misleću mašinu.

 

[Cotra]

IZGLEDA da AI ne razume reči, ali da li ih i mi sami "razumemo" u nekom dubinskom, suštinskom smislu o kome ti pričaš? Nisu li reči samo simboli i za nas?

Uzmi primer deteteta koje uči da govori. Šta za njega znače reči koje ponavlja? U početku ništa, samo ponavlja zvukove koje je čuo. Ali vrlo brzo njegov mozak shvati da postoji neka nerazumljiva veza između izgovorenog zvuka i onog što posle toga sledi. Dete kaže "daj" i majku mu da neku najbližu igačku. Mozak odmah uspostavlja korelaciju: "čekaj, to je nekako povezano". Ja kažem "daj", pa dobijem ovu stvar! To mora da se zapamti jer je korisno. I da li je dete posle toga stvarno "razumelo" reč u smislu o kome ti pričaš, ili je to za njega i dalje samo kod, tj. apstraktni zvučni simbol? Onda bi morali zaključiti da dete nije inteligentno, nimalo, jer radi isto što AI, tj analizira verovatnoće i uočava veze. A očigledno nije tačno da dete ima neku sasvim različitu vrstu inteligencije od odraslih. Onda bi se postavilo pitanje gde je tačka prelaza na "pravu" inteligenciju. Što očigledno ne postoji. Dakle inteligencija je nešto konitinualno promenljivo, gde postoji čitav niz nivoa složenosti jedne iste stvari: inteligencije.

Izostavljas da pre tog "daj" postoji zelja, zelja deteta za igrackom.
Kakve su zelje robota?

 

[Vitez Koja]

Dakle inteligencija je nešto konitinualno promenljivo, gde postoji čitav niz nivoa složenosti jedne iste stvari: inteligencije.

Ova rečenica je razlog zašto AI nikada neće postojati. Čak i sami pokušaji da napravimo AI nas ne približavaju tome jer ljudi kroz shvatanje kako radi trenutna AI tehnologija bolje spoznaju svoju prirodnu koja se samim tim menja. Sumirao bih to kao: mozak kaže sebi "nisam tako mislio". I tako se taj AI cilj konstantno pomera. A ne znamo dal ide ka lepom ili ružnom mestu i pitanje je da li uopšte možemo da ga upravljamo.

 

[Defke]

Drago mi je, mi amateri naravno uvek uveličamo stvari, jer ih dubinski ne razumemo.
Ali mislim da treba obratiti više pažnju na potencijal, nego na tekuću implementaciju. Koliko daleko sve to može da ode, to je pitanje.

A ovo je nerd koji je navodno skuckao Deepseek:

Kinezi slave DeepSeek: Ko je Äovek koji ga je stvorio?

Dok Kina slavi uspeh tehnoloÅ¡ke kompanije DeepSeek, malo se zna o njenom osnivaÄu i vlasniku.

www.b92.net

O veruj mi, ja bas stalno i razmisljam o potencijalu. Meni je zao sto to ne ide brze, i sto mislim da nece ici tako brzo. ChatGPT je izasao pre dve godine i bio ludilo, ali za ove dve godine, sve sustinske limitacije koje je imao su i dalje tu. Tu ne mislim samo na njih nego i na sve konkurente.

Stavi to u perspektivu 10-20-30 godina. Nije mi nezamislivo da dođemo u neku fazu gde bi mu trebala minimalna kontrola i usmeravanje od strane čoveka, dok on obavlja 95% procesa unutar neke firme.

Možda sam ja malo i paranoičan, pod utiskom najava koje dolaze od Saltmana i ostalih da mogu postići AGI u kratkom roku, ali gledam koliko je samo LLM uznapredovao u roku od godinu dana i stvarno osećam kao da smo na pragu ekonomske revolucije. Automatizacija mnogih procesa ne izgleda kao daleka budućnost.

Bas i stavljam u perspektivu 10-20-30 godina. Ako zaista produktivnost tako eksplodira, svet nece ostati ovakav kakav je.

Ljudi zamisljaju napredovanje AI u staticnom svetu, a ne razmisljaju o tome kako ce se taj svet izmeniti sa njim. Gde smo sada limitirani, i gde bi bili kada bi AI zaista mogao da prevazidje neke od tih granica.

 

[Zuma]

Izostavljas da pre tog "daj" postoji zelja, zelja deteta za igrackom.
Kakve su zelje robota?

Ne mora da postoji želja za igračkom. Kad ponavalja druge zvukove ništa se ne dešava. Kad kaže "daj", dobije igračku. To je već različit ishod niza "eksperimenata" sa zvukovima. Za mozak je već sama različitost ishoda dovoljna nagrada. Korelacija postoji! Eureka! To mora da je zbog nečega važno čim je posledica tako različita, retka i posebna. AI umesto toga ima sistem "nagrada" za tačne odgovore koji simuliraju ugrađeni instikt mozga za uočavanjem šablona, tj pravilnosti.

 

[mariks]

ChatGPT je izasao pre dve godine i bio ludilo, ali za ove dve godine, sve sustinske limitacije koje je imao su i dalje tu. Tu ne mislim samo na njih nego i na sve konkurente.

Iskreno mislim da povremeno ubacuju neka ograničenja. To sam i sam primetio kada mi je zatrebao neki kod ranije i sada. Ranije ga ispiše kompletnog sa sve sadržajem, sada moraš da se ubiješ od promptovanja i to je pitanje šta ćeš da dobiješ. Mislio sam da je do plaćene i free verzije ali nije toliko iako plaćena ima svoje prednosti. Verujem da odredjen broj ljudi sa odredjenim ovlašćenjima imaju neku "necenzurisanu i neograničenu" verziju AI-ja.

 

[Cotra]

Ne mora da postoji želja za igračkom. Kad ponavalja druge zvukove ništa se ne dešava. Kad kaže "daj", dobije igračku. To je već različit ishod niza "eksperimenata" sa zvukovima. Za mozak je već sama različitost ishoda dovoljna nagrada. Korelacija postoji! Eureka! To mora da je zbog nečega važno čim je posledica tako različita, retka i posebna. AI umesto toga ima sistem "nagrada" za tačne odgovore koji simuliraju ugrađeni instikt mozga za uočavanjem šablona, tj pravilnosti.

ali znas i sam da uvek postoji zelja. Dete ne proizvodi rec "daj" slucajnim postukom nego cuje i vidi efekat tog zvuka kad su u pitanju druge osobe.
Ne znam da li imas iskustva sa bebama, ali one vrlo brzo pocinju da imitiraju pokrete usana odraslih.
semantika reci "daj" im je poznata pre nego sto je izgovore, izgovor reci samo je alatka da dobiju ono sto hoce.
A bebe vrlo dobro znaju sta hoce.

 

[Zuma]

Pazite sad ovu demonstraciju sile. Čovek je Kineski DeepSeek pustio na "Raspberry Pi"-ju

Naravno, nije neka brzina i nije među najpametnijima, ali RADI. I to sa oko jedne reči u sekundu. Za neke stvari dovoljno. A ko hoće brže, ako se "Raspberry Pi" -ju doda dobra grafička kartica kao koprocesor, dobija se između 20 i 50 reči u sekundi. Ne treba vam banka i privatna električna centrala uz kuću. Zbogom Oblaku, Velikom Bratu i njegovim špijunima.

 

[Cotra]

: Јанис Варуфакис о изненадном успеху кинеске компаније ДипСик: Техно-феудализам јача и додатно подстиче нови хладни рат између САД и Кине

Грчки економиста и бивши министар економије Јанис Варуфакис анализирао је изненадни успех кинеске компаније ДипСик(DeepSeek) која је направила хаос на америчкој берзи и због које су сада америчке компаније које се баве

www.nspm.rs

 

[Дошљак]

Мислим да је страх од АИ претерано западноцентричан. Биће то добар алат да олакша посао, али не и замена за човека, његово размишљање, идеје и његов рад.

 

[mariks]

Krenulo je brže, evo ga i qwen i janus

 

[vradovic]

Promene se desavaju sad iz dana u dan i postace vrlo tesko u opste pratiti ovo sve.

Inace i meni je ovaj priznao.

 

[Defke]

Iskreno mislim da povremeno ubacuju neka ograničenja. To sam i sam primetio kada mi je zatrebao neki kod ranije i sada. Ranije ga ispiše kompletnog sa sve sadržajem, sada moraš da se ubiješ od promptovanja i to je pitanje šta ćeš da dobiješ. Mislio sam da je do plaćene i free verzije ali nije toliko iako plaćena ima svoje prednosti. Verujem da odredjen broj ljudi sa odredjenim ovlašćenjima imaju neku "necenzurisanu i neograničenu" verziju AI-ja.

Moguce, ali cak i kada koristim direktne API pozive, gde ti mozes fino da stelujes dosta parametara (koji model koristis, koliki je kontekst u kome ce razumeti pitanje, koliko ce vremena potrositi na compute, koliko tokena na odgovor itd), osnovne limitacije ostaju.

Cak i kada koristis flotu agenata, gde instanciras nekoliko LLM-ova kojima das uloge, ogranicenja, format pitanja i odgovora, pa oni medjusobno samostalno komuniciraju, sto bi trebalo da da znatno precizniji odgovor za pitanja za koja si tu flotu pravio, cesto je rezultat samo marginalno bolji od onoga sto bi ti regularan chat dao.

Inace, za kodiranje, ako koristis direkt na sajtu, mislim da je Claude dosta udobniji of chatGPT.

 

[mariks]

Probaću Claude, nisam do sada, za sada mi dipsik deluje bolji od djepeta za kodiranje.

 

[Perkan]

Ima li Python neki library za konzumiranje ovih AI novotarija?

 

[Defke]

Ima li Python neki library za konzumiranje ovih AI novotarija?

Naravno, mislim da svaka od AI kompanija ima python SDK, python je nekako opsteprihvacen kao default jezik za API integracije.

OpenAI: https://github.com/openai/openai-python
Anthropic (Claude): https://docs.anthropic.com/en/docs/initial-setup

Cak je i framework koji trenutno koristim za orkestriranje vise agenata u pythonu: https://www.crewai.com/open-source

 

[Zuma]

OpenAI Furious DeepSeek Might Have Stolen All the Data OpenAI Stole From Us

OpenAI Furious DeepSeek Might Have Stolen All the Data OpenAI Stole From Us

OpenAI shocked that an AI company would train on someone else's data without permission or compensation.

www.404media.co

"Now, perhaps not unexpectedly, American tech leaders are trying to shift the narrative to make DeepSeek look like the villain. (And you gotta suspect none of these guys — they’re mostly guys — paid attention in English class because they appear fully unaware of the excruciating irony — some might say hypocrisy — baked into their accusations.)

On Tuesday, Bloomberg and the Financial Times reported that OpenAI and Microsoft, its biggest investor, are looking into evidence that DeepSeek used OpenAI’s intellectual property to build its competitor, violating its terms of service. An OpenAI spokesperson confirmed to CNN on Wednesday that the company is “aware of and reviewing indications that DeepSeek may have inappropriately distilled our models, and will share information as we know more.”

 

[mariks]

@Defke
Probao Claude, za sada obećava. Nekako kompletniji, a i ovaj qwen nije loš.

 

[Zuma]

Bilo bi lepo da neko ko ih ionako redovno koristi povremeno ovde šalje ažuriranu listu adresa interaktivnih verzija svih dobrih AI programa. Eventualno sa dve do tri rečenice za šta se najviše koriste. Pomoglo bi običnim korisnicima pošto postaje naporno pratiti ovakvu brzinu razvoja. Ili naći neku dobru listu koja već postoji i redovno se ažurira.

 

[sutraw]

Kao što sam rekao gore, za obradu dokumentacije većeg obima (par stotina strana), Gemini ima najveći context window i može da "proguta" to. Takođe jako lepo strukturira output.

ChatGPT je dobar za "ljudsku" interakciju, po mom mišljenju bolji od ostalih LLM-ova što se tiče oponašanja ljudskog pisanja.

DeepSeek je sličan ChatGPT-u, s tim što za razliku od njega, dozvoljava korisniku da vidi "thinking" deo, odnosno način na koji dolazi do odgovora. Može biti dosta korisno za razumevanje kriterijuma koje preferira u tehničkom pisanju, načina na koji vrši selekciju šta da "eliminiše" iz odgovora i sl. To poseduje i Gemini, ali mi deluje da je više direktno kod njega, sa manje detalja.