Dobro, hajde da razmislimo o tome. Šta će biti kad roboti budu radili većinu poslova umesto ljudi?
Ovako fundamentalne promene traže da se vratimo isto toliko fundamentalnim pojmovima, pa vidimo šta TAČNO oni znače.
Ljudsko društvo je moguće samo saradnjom mnogih, pa je neophodna razmena. Novac olakšava razmenu tako što predstavlja neku virtuelnu karakteristiku koja se zove "vrednost" (onoga što se razmenjuje), tj koliko se jedne stvari razmenjuje za drugu. Šta ta "vrednost" ustvari znači? Koliko je teško doći do nečega ako je poželjno (stvoriti ga, ako ne postoji, ili doći do toga ako postoji, ali nije lako doći do toga). Šta ovde znače reči "teško" i "lako"? Koliko se resursa mora uložiti da se do toga dođe. A resurs je očigledno nešto osnovno, nešto što treba uložiti u pokušaj da se ta stvar stvori ili dobavi. Koji su glavni resursi? Možda ljudski rad, energija, sirovine, utrošeno vreme, potreban prostor, znanje ... Ali ljudski rad mogu zameniti roboti, a ni energiju nije moguće tek tako odnekle pokupiti u obliku u kome je ona nama upotrebljiva. Neko znanje će imati i AI. Problem je dakle što i neke od nabrojanih stvari imaju složenu prirodu, tj sastoje se iz nečeg drugog, ali i što one baš osnovne, dalje nedeljive stvari, takođe imaju neku vrednost jer do nekih nije moguće tek tako lako doći, tj nismo u situaciji da ih prosto odnekle "pokupimo" pošto su već gotove i negde samo stoje, čekajući samo da ih mi uzmemo. I tu je glavni problem. Kako vrednovati osnovne resurse? Recimo da su te "osnovne stvari" (tj zaista osnovni resursi) ono što nema dalju strukturu, tj nije više deljivo (ne fizički, nego ih MI ne možemo dalje deliti), i ono što mi ne možemo napraviti, dakle možemo samo da ga nađemo već gotovo. To bi recimo bila osnovna energija (Sunca, nuklearna... ), hemijski elementi, rude, prostor na Zemlji, raspoloživo vreme za neke aktivnosti i slično. Iako nisam baš siguran jer to traži bitno više razmišljanja, ali trenutno mi se čini da se ta osnovna vrednost na kraju svodi na "retkost". Dakle to je mera u kolikom je stepenu veća potreba od raspoloživosti (za nekim zaista osnovnim resursima). Ovaj zaključak nam najzad omogućuje da pretpostavimo kako će izgledati svet u kome AI roboti misle i rade umesto nas. Pri čemu nas oni, po ovoj pretpostavci, iz nekog svog, recimo etičkog razloga, i dalje donekle slušaju umasto da prosto preuzmu svu vlast (pošto su onda očigledno bitniji u smislu da oni omogućuju postojanje zajednice ljudi i robota, a ne mi).
Pod takvim pretpostavkama i zaključcima, ako su dobri, neće se puno toga promeniti. Jedino što će se desiti je preraspodela vrednosti. Nešto što je ranije bilo vredno će biti manje vredno, a nešto drugo, što je ranije bilo manje vredno, će postiti više. Recimo kroz Beograd protiču samo dve reke. Pa će i dalje samo neki srećnici moći da stanuju na obali reke. Nebitno što roboti rade umesto nas, rečnih obala i dalje neće biti dovoljno za sve, pa će tamo stanovi biti skuplji jer je kvalitet života uz reku veći. Neki prostor posebnih karakteristika je recimo resurs koga nema dovoljno za sve, a novu Savu i Dunav u sred Beograda ne možete stvoriti tek tako, pa će to zadržati vrednost. Ili recimo, stvari napravljenih od retkih metala, kojih nema dovoljno za sve, takođe neće biti dovoljno za sve, pa će i ti proizvodi ostati skupi. Ili učitelji telesnih veština. Umetnici, jer su njihova dela proizvod neponovljivog ličnog iskustva neponovljive individue, pa i to čuva vrednost. Filozofi, iz istog razloga. Ili prirodna, organska hrana, koju nije moguće sintetisati u laboratoriji, zato što njiva ne može biti dovoljno za sve na Zemlji, jer zavise od prostora sa plodnim zemljištem, što je takođe osnovni i ograničeni resurs. Dakle, i dalje će biti bogatih i siromašnih, samo što nešto od onoga što je sada skupo neće biti skupo, a ono što sada nije toliko skupo, ubuduće bi moglo biti. U čitavoj istoriji civilizacije ljudi bi vam dali čitava bogatstva za jedan običan moderni, ošti nož od nerđajućeg čelika. A koliko košta danas?
Ukratko, neće se puno toga promenuti u pogledu tržišta i vrednosti roba i usluga. Biće drugačije raspodeljeni, i to je sve. DALEKO veći problem će biti politika, tj kako organizovati podelu moći i uopšte odnose u društvu između dve inteligentne vrste na planeti: ljudi i robota.