Šta je novo?

Veštačka inteligencija

Zamislimo da AI postane toliko moćan da može da zameni čoveka u svakom poslu. To bi značilo da fabrike proizvode i izbacuju na tržište raznu robu, roboti vrše usluge, a ko kupuje tu robu i koristi usluge? Naravno mi, ljudi. Kako čovek da plati uslugu ili robu ako ne radi? Nije u interesu vlasnika i "gazda" da ljudi ne rade i ne primaju platu jer onda nema interesovanja za njihove proizvode. Zato verujem da će rešenje biti suživot sa AI i da ćemo zahvaljujući AIju videti ubrzani napredak u svim oblastima, nauci, medicini itd. Kako će taj suživot izgledati, nemam ideju. Univerzalni lični dohodak možda? Ko zna.
 
Ств је лакше да се замисли крај света него крај капитализма.

Нмп ни ја шта ће бити, врв је најбољи сценарио неки (примитивни) комунизам.
Мада са глобалним загревањем не иде претерано коришћење вештачке инталигенције. Не могу се тачно сетити података, али мислим да на 1000 речи генерисаног одговора гпт-4о потроши око 10 литара воде на хлађење (зависи доста од самог упита који му се да).
Ткд прво мед мекс ратови за воду, после тек да изгубим посао због АИ
 
Samo vi hranite i trenirajte svoje buduće zamene.
Ovo je stvarno smesno, zabavno receno ali surovo istinito a sto je najgore moze i naopako da prodje!! Jedino sto je nezaustavljivo!

Ств је лакше да се замисли крај света него крај капитализма.

Нмп ни ја шта ће бити, врв је најбољи сценарио неки (примитивни) комунизам.
Мада са глобалним загревањем не иде претерано коришћење вештачке инталигенције. Не могу се тачно сетити података, али мислим да на 1000 речи генерисаног одговора гпт-4о потроши око 10 литара воде на хлађење (зависи доста од самог упита који му се да).
Ткд прво мед мекс ратови за воду, после тек да изгубим посао због АИ
Ja mislim da ce biti vise neki univerzalni prihod svakome po 1.000e (u Srb) i ne radis nista a dotle roboti rade za nas.


Izasao i kineski Kimi
 
Poslednja izmena:
1738131412539.png
 
Dobro, hajde da razmislimo o tome. Šta će biti kad roboti budu radili većinu poslova umesto ljudi?

Ovako fundamentalne promene traže da se vratimo isto toliko fundamentalnim pojmovima, pa vidimo šta TAČNO oni znače.

Ljudsko društvo je moguće samo saradnjom mnogih, pa je neophodna razmena. Novac olakšava razmenu tako što predstavlja neku virtuelnu karakteristiku koja se zove "vrednost" (onoga što se razmenjuje), tj koliko se jedne stvari razmenjuje za drugu. Šta ta "vrednost" ustvari znači? Koliko je teško doći do nečega ako je poželjno (stvoriti ga, ako ne postoji, ili doći do toga ako postoji, ali nije lako doći do toga). Šta ovde znače reči "teško" i "lako"? Koliko se resursa mora uložiti da se do toga dođe. A resurs je očigledno nešto osnovno, nešto što treba uložiti u pokušaj da se ta stvar stvori ili dobavi. Koji su glavni resursi? Možda ljudski rad, energija, sirovine, utrošeno vreme, potreban prostor, znanje ... Ali ljudski rad mogu zameniti roboti, a ni energiju nije moguće tek tako odnekle pokupiti u obliku u kome je ona nama upotrebljiva. Neko znanje će imati i AI. Problem je dakle što i neke od nabrojanih stvari imaju složenu prirodu, tj sastoje se iz nečeg drugog, ali i što one baš osnovne, dalje nedeljive stvari, takođe imaju neku vrednost jer do nekih nije moguće tek tako lako doći, tj nismo u situaciji da ih prosto odnekle "pokupimo" pošto su već gotove i negde samo stoje, čekajući samo da ih mi uzmemo. I tu je glavni problem. Kako vrednovati osnovne resurse? Recimo da su te "osnovne stvari" (tj zaista osnovni resursi) ono što nema dalju strukturu, tj nije više deljivo (ne fizički, nego ih MI ne možemo dalje deliti), i ono što mi ne možemo napraviti, dakle možemo samo da ga nađemo već gotovo. To bi recimo bila osnovna energija (Sunca, nuklearna... ), hemijski elementi, rude, prostor na Zemlji, raspoloživo vreme za neke aktivnosti i slično. Iako nisam baš siguran jer to traži bitno više razmišljanja, ali trenutno mi se čini da se ta osnovna vrednost na kraju svodi na "retkost". Dakle to je mera u kolikom je stepenu veća potreba od raspoloživosti (za nekim zaista osnovnim resursima). Ovaj zaključak nam najzad omogućuje da pretpostavimo kako će izgledati svet u kome AI roboti misle i rade umesto nas. Pri čemu nas oni, po ovoj pretpostavci, iz nekog svog, recimo etičkog razloga, i dalje donekle slušaju umasto da prosto preuzmu svu vlast (pošto su onda očigledno bitniji u smislu da oni omogućuju postojanje zajednice ljudi i robota, a ne mi).

Pod takvim pretpostavkama i zaključcima, ako su dobri, neće se puno toga promeniti. Jedino što će se desiti je preraspodela vrednosti. Nešto što je ranije bilo vredno će biti manje vredno, a nešto drugo, što je ranije bilo manje vredno, će postiti više. Recimo kroz Beograd protiču samo dve reke. Pa će i dalje samo neki srećnici moći da stanuju na obali reke. Nebitno što roboti rade umesto nas, rečnih obala i dalje neće biti dovoljno za sve, pa će tamo stanovi biti skuplji jer je kvalitet života uz reku veći. Neki prostor posebnih karakteristika je recimo resurs koga nema dovoljno za sve, a novu Savu i Dunav u sred Beograda ne možete stvoriti tek tako, pa će to zadržati vrednost. Ili recimo, stvari napravljenih od retkih metala, kojih nema dovoljno za sve, takođe neće biti dovoljno za sve, pa će i ti proizvodi ostati skupi. Ili učitelji telesnih veština. Umetnici, jer su njihova dela proizvod neponovljivog ličnog iskustva neponovljive individue, pa i to čuva vrednost. Filozofi, iz istog razloga. Ili prirodna, organska hrana, koju nije moguće sintetisati u laboratoriji, zato što njiva ne može biti dovoljno za sve na Zemlji, jer zavise od prostora sa plodnim zemljištem, što je takođe osnovni i ograničeni resurs. Dakle, i dalje će biti bogatih i siromašnih, samo što nešto od onoga što je sada skupo neće biti skupo, a ono što sada nije toliko skupo, ubuduće bi moglo biti. U čitavoj istoriji civilizacije ljudi bi vam dali čitava bogatstva za jedan običan moderni, ošti nož od nerđajućeg čelika. A koliko košta danas?

Ukratko, neće se puno toga promenuti u pogledu tržišta i vrednosti roba i usluga. Biće drugačije raspodeljeni, i to je sve. DALEKO veći problem će biti politika, tj kako organizovati podelu moći i uopšte odnose u društvu između dve inteligentne vrste na planeti: ljudi i robota.
 
Poslednja izmena:
Zapravo, promeniće se sve, iz korena. 80% profesija će biti pogođeno i ugroženo AI do 2040. a posle toga i ostali poslovi napretkom robota.

Čak i ako postoje šanse da se uspostavi neka vrsta utopije u kojoj mašine i AI rade skoro pa sve umesto nas a mi svi koegzistiramo u tome lepo, slatko i složno, socio-ekonomske krize nastale usled masovnih otpuštanja će sve to preduhitriti i time sprečiti da ikada dođe do uspostavljanja utopije ili nečega nalik tome.
 
Sumorno izgleda budućnost.
Da se čovek zapita ima li osnova ona priča o "zlatnoj milijardi" koja treba da preostane da održava sistem u pogonu dok elita vlada.
 
Ne mora jedna milijarda ali ne može ni 8 ili 10 koliko će se dostići tamo negde 2040-2050.

Nije održivo. Pogotovu sa napretkom tehnologije i promenom načina života, pa i funkcionisanja društva.

Ljudi (mnogi) se ponašaju kao da su Zemlja i njene mogućnosti i resursi neograničeni. A u realnosti je veliki kamen u svemiru sa delikatnim balansom i ograničenom količinom materije i energije.
 
Zapravo, promeniće se sve, iz korena. 80% profesija će biti pogođeno i ugroženo AI do 2040. a posle toga i ostali poslovi napretkom robota.

Čak i ako postoje šanse da se uspostavi neka vrsta utopije u kojoj mašine i AI rade skoro pa sve umesto nas a mi svi koegzistiramo u tome lepo, slatko i složno, socio-ekonomske krize nastale usled masovnih otpuštanja će sve to preduhitriti i time sprečiti da ikada dođe do uspostavljanja utopije ili nečega nalik tome.

Problem nastaje samo ako je brzina promene previše velika, pa je teško isto tako brzo i masovno promeniti navike, očekivanja i obrazovanje. Sama veličina promene nije toliko bitna jer su se velike promene već dešavale, i to više puta. Ali jeste istina da su svi izgledi da će se ovo sa AI i robotima desiti previše brzo za ovakvo društvo i društvene odnose kakvi trenutno postoje. Neke prelazne mere će verovatno biti neophodne.
 
I još nešto. Ne verujem da će AI trajno da zahteva ovako ogromne količine energije. To je samo trenutno stanje, pošto nikome pre pojave AI utrošak energije nije bio previše bitan. Na kraju, znamo od čega je napravljen ljudski mozak, a on troši samo 20 vati snage. A makismalni "radni takt" neurona je nekih 200 herca. Što je za sedam redova veličine sporije od recimo 2 gigaherca modernih procesora. Tako da prostora za unapređenje svake vrste ima zaista puno.
 
Poslednja izmena:
Hipotetički ako postignu AGI, on bi mogao da usavršava sam sebe u smislu efikasnosti da mu i ne treba puno energije.

Pitanja koja su ljudi gore (i na drugim forumima) već postavili su najkompleksnija, prvo kako regulišemo društvene i ekonomske odnose u sistemu gde je vrednost ljudskog rada blizu 0, i drugo, kako da obezbedimo da AI bude benevolentan prema ljudima u slučaju da zaista postigne neophodan nivo autonomije (što je mnogo izazovnije pitanje nego što izgleda na prvi pogled).
 
Ljudi (mnogi) se ponašaju kao da su Zemlja i njene mogućnosti i resursi neograničeni. A u realnosti je veliki kamen u svemiru sa delikatnim balansom i ograničenom količinom materije i energije.
Da, ako pravolinijski idemo u pretpostavku da će globalna populacija rasti i rasti i tako u nedogled dok resursi ne izlape...
Ali ima i mišljenja da smo mi u stvari u populacionom opadanju, da je peak već pređen:


Evo samo jedno poređenje ukupnog broja stanovnika na Zemlji i stopa rasta stanovništva (iz gore citiranog videa):
1738153298534.png



Ovaj population decline je isto tako opasan za stabilnost društva.
Ili da nam se deši savršena oluja: AI, population decline, energy deficit... i siguran sam da možemo da dopunimo listu još koječime.
U svakom slučaju, drago mi je da će me priroda sprečiti da prisustvujem svim ovim globalnim izazovima u budućnosti.
 
Populacija će po svim prognozama, trendovima i predviđanjima da raste do 10 milijardi, što će dostići negde oko 2045-2050, i tek onda će da krene da opada. Jako polako.
 
Da, tako predviđaju, ali mislim da će pad da bude sve samo ne polagan.
Manje ljudi se rađa, više ljudi umire... u jednom trenutku to dostigne brzinu stampeda... jer ovi novi ne rađaju dovoljno za zamenu, a ovi stariji umiru pa umiru. I pošto je životni vek oganičen svima, sve se dešava (mislim na smrt) prilično brzo. Odnosno, relativni minus kao razlika između novorođenih i umrlih iz godine u godinu je veći, i ubrzava.

Ja mislim da će to biti kao u onom vicu, kad su pitali bilionera kako je postao siromašan.
Odgovor je bio: prvo polako, a onda iznenada!
 
Problem nastaje samo ako je brzina promene previše velika, pa je teško isto tako brzo i masovno promeniti navike, očekivanja i obrazovanje. Sama veličina promene nije toliko bitna jer su se velike promene već dešavale, i to više puta. Ali jeste istina da su svi izgledi da će se ovo sa AI i robotima desiti previše brzo za ovakvo društvo i društvene odnose kakvi trenutno postoje. Neke prelazne mere će verovatno biti neophodne.
Pa već je prevelika brzina promena. Već sada mnogi ljudi, mnogi mozgovi i mnoge profesije gube korak ili pokazuju inferiornost u odnosu na mašine i AI.

A u narednih dve decenije će se sve to samo još više intenzivirati i ubrzati.

Plutokrate neće uraditi ništa povodom toga, štaviše ubrzaće problem i krizu svojon pohlepom. A vlasti (širom sveta) neće odreagovati na sve to blagovremeno jer su nesposobni i van dodira sa realnošću i sa potrebama ljudi.

Tako ds obrni okreni, bolje ne može da bude. Lično mislim da ovim tempom i ovim kursom, ako se nešto drastično ne promeni uskoro (a male su šanse) da nećemo dočekati 2040. odnosno da je svetski kolaps (socio-ekonomski) sve izvesniji. Iz koga će posle da proisteknu i drugi kolapsi.

Bukvalno deo ljudi sami sebi kopaju grobove.
 
Uvek situacija može da se obrne... ali na žalost, za to je potreban jedan ozbiljan rat.
Rat je ctrl-alt-del za civilizaciju.

Da se smrzneš od vrle budućnosti :(
 
Hipotetički ako postignu AGI, on bi mogao da usavršava sam sebe u smislu efikasnosti da mu i ne treba puno energije.

Pitanja koja su ljudi gore (i na drugim forumima) već postavili su najkompleksnija, prvo kako regulišemo društvene i ekonomske odnose u sistemu gde je vrednost ljudskog rada blizu 0, i drugo, kako da obezbedimo da AI bude benevolentan prema ljudima u slučaju da zaista postigne neophodan nivo autonomije (što je mnogo izazovnije pitanje nego što izgleda na prvi pogled).

Za ovo drugo se slažem, ali prvo je problematično. Ne verujem da će vrednost ljudskog rada biti blizu nule. U trivijalnom i vrlo bazičnom poređenju, da li je "vrednost rada" kućnih ljubimaca nama beznačajna? Zašto ih onda čuvamo i hranimo ako više nemaju vrednost? Vrednost je mnogo složenija kategorija da bi svela samo na ono što je sada teško stvoriti, recimo neku mašinu, kao i na nešto samo materjalno. I pri tome ne mislim da ćemo mi biti kućni ljubimci robota. Mi smo drugačiji od njih, a različitost će uvek sa sobom nositi neke inherentne vrednosti koje samo "drugačiji" mogu da stvore.
 
Ok to stoji, ali u takvom svetu nema mesta za sedam, osam milijardi ljudi... zar ne?
I ta logika može lepo da se uklopi u zlatnu milijardu, zar ne?

Samo da ne dođemo u situaciju gde su ljudi kućni ljubimci drugim ljudima.
 
AI ce sebe usavrsavati ako je napravljen da sebe usavrsava.
AI nema nikakav interni, sopstveni razlog da sebe usavrsava.
AI ne oseca bol i strah od smrti, mada moze da ga simulira.
 
Uvek situacija može da se obrne... ali na žalost, za to je potreban jedan ozbiljan rat.
Rat je ctrl-alt-del za civilizaciju.

Da se smrzneš od vrle budućnosti :(
Tako nekako.

Baš iz tih razloga po nekin anketama polovina mladih u svetu danas veruje da se ljudskom rodu crno piše. Jer čak i ako se ne udubljuju u detalje toliko, znaju dovoljno da AI, krize resursa i krize prenaseljenosti mogu da uzrokuju svetske kolapse.

A za sve to su ljudi odgovorni. I moglo je da bude izbegnuto. Ali avaj... Nije još čovečanstvo dostiglo taj evolucijski nivo da upravlja ovakvim svetom i ovakvim tehnologijama a da sebe ne odvede u propast. Ja bukvalno smatram da smo mi npr AI otkrili odnosno stvorili prerano. Nije čovečanstvo kao celina još spremno i zrelo za takve stvari.
 
Nije čovečanstvo kao celina još spremno i zrelo za takve stvari.
Definitivno tako izgleda, da...
Videćemo...

Sad nešto razmišljam - eto, nuklearna bomba.
Pa ni na nju nismo bili spremni 44te, 45te... pa nekako preživesmo (sa tri tačke ovde, što bi Ameri rekli, jury is out on this)

Da se ponadamo da će slično biti i sa AI.
Da se nađe način da se nekako iskontroliše taj ogroman potencijal, ako već ne možemo da zaustavimo celu stvar.

Problem je što društvo ne funkcioniše po principu da neki pametan um sve smisli unapred, neki savršen plan koji minimizuje rizike, maksimizuje benefite.
To može u filmu, u realnosti ne postoji.

Društvo funkcioniše na bazi pokušaja i pogrešaka... pa tako iterativno koriguje svoje procese, da se greške ne bi ponavljale.
Dakle - treba vremena, a u međuvremeno svašta je moguće.
Sve ovo uz pretpostavku da se proces odvija u uslovima mira.

E sad kad dodaš na sve to i namerno maliciozne oblike primene AI, onda baš imaš haos...
 
Za ovo drugo se slažem, ali prvo je problematično. Ne verujem da će vrednost ljudskog rada biti blizu nule. U trivijalnom i vrlo bazičnom poređenju, da li je "vrednost rada" kućnih ljubimaca nama beznačajna? Zašto ih onda čuvamo i hranimo ako više nemaju vrednost? Vrednost je mnogo složenija kategorija da bi svela samo na ono što je sada teško stvoriti, recimo neku mašinu, kao i na nešto samo materjalno. I pri tome ne mislim da ćemo mi biti kućni ljubimci robota. Mi smo drugačiji od njih, a različitost će uvek sa sobom nositi neke inherentne vrednosti koje samo "drugačiji" mogu da stvore.

Razumem šta hoćeš da kažeš, ali ne vidim kako bi se vrednost rada mogla održati ako razvijemo autonomne sisteme koji su sposobni da ga zamene (i to na dosta efikasniji način). Možda neće moći da se zameni sav ljudski rad, ali da zamene i 50% tog rada veštačkom inteligencijom, kako se rešava taj politički problem? UBI sistemi mi deluju kao flaster koji bi mogao privremeno da razreši konflikt, ali ultimativno bi ljudi tražili da se ti društveni odnosi redefinišu u korist većine.

AI ce sebe usavrsavati ako je napravljen da sebe usavrsava.
AI nema nikakav interni, sopstveni razlog da sebe usavrsava.
AI ne oseca bol i strah od smrti, mada moze da ga simulira.

To je opet pitanje na koje ne možeš da daš odgovor tek tako, hipotetički ako mu postaviš neki cilj, on bi mogao usavršavati samog sebe dok ne dođe do rešenja tog cilja. Ali nije isključeno da bi mogao i da ignoriše ljudske inpute i da stekne punu autonomiju, kojom bi mogao sam sebi da određuje motivaciju. To je sve teško zamislivo u ovom momentu jer nama ljudima nije intuitivno da robot ili softver ima autonomiju u pravom smislu te reči, što opet ne znači da nije moguće.
 
Razlika između nuklearnih bombi i AI je prvo to što plutokrate i pohlepa nemaju nekih dodirnih tačaka sa nuklearnim bombama. Bogatim i moćnim nije u interesu da kontrolišu nuklearne bombe a još manje da ih bace. S druge strane, itekako im je u interesu da kontrolišu i posle "puste" AI.

Drugo, nuklearne bombe ne misle za sebe, ne uče, ne razvijaju se, ne razmnožavaju se. AI radi sve to.


AI je bukvalno kao ništa što su ljudi do sad izmislili. Samim tim ne stoje poređenja sa presama, parnim mašinama ili računarima. Neuporediv je sa bilo čim do sada viđenim. I bukvalno ima potencijal da uništi svet na mnogo načina.
 
Da da... plus nuklearne bombe mogu da ubiju milijarde, ali ne mogu da učine da milijarde postane bespotrebne.
Velika razlika, u pravu si.

Ipak, da li se treba bojati AI, ili zveri u nama samima?
Samo repostujem sliku koju je Zuma kačio na drugoj temi:

1738156464532.png


Možda su ljudi ipak i uvek će biti ultimate beasts!
Gaza, genocid... otvoren, neskriven, dok vrli zapad gleda na drugu stranu, šalje oružje i čak i aplaudira.
Negde sam pročitao da su koristili AI za ovako temeljito uništenje. Da krivimo AI?
 
Ja prezirem tu tezu i floskulu 21. veka kako su ljudi najveće zveri. To je pogrešno na toliko puno načina.

Prvo, ako gledamo najgolije i najbazičnije, životinje u divljini čine drugim životinjama mnogo gore agonije i zverstva nego većina ljudi jedni drugima.

Drugo, kao što su ljudi sposobni za neverovatna zverstva, tako isto su sposobni za neverovatne dobrote i plemenite poteze. Za neke stvari i žrtve koje životinje ne mogu ni da zamisle.

I da, treba se bojati AI nevezano za to kakvi su ljudi, jer bi on predstavljao opasnost po ljude čak i da je svet mnogo bolji. Pogotovu kada postane konkurencija, a najviše onda kads postane i samosvestan. Što se predviđa da će se desiti do kraja ove decenije.
 
Vrh