Šta je novo?

Urbanizam

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=864095#p864095:4lozgvu0 je napisao(la):
roland » 13 Jul 2021 11:24[/url]":4lozgvu0]Samo nek se gradi.

Sent from my JSN-L21 using Tapatalk
Pa ne valjda po svaku cenu?! Taj K distrikt baš i nije prikladan pored Kalemegdana...
 
Друга слика и јесте истинита за већину градова - ми смо имали ту срећу да је Калемегдан дуго остао искључиво у војној употреби, па је претворен у парк у доба када је то било модерно, иначе да није било Турака или да су остале Швабе вероватно би тако и изгледало, а центар би био на Калемегдану
 
[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=CLjqGwo5QaA[/youtube]

Takodje preporuka i klipovi sa kanala Not Just Bikes i Climate Town. Vrlo zanimljivo i edukativno.

https://www.youtube.com/c/NotJustBikes

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=oOttvpjJvAo[/youtube]
 
Монографија „Стамбена архитектура Београда 1918-1941“

zavod.jpg


Завод за заштиту споменика културе града Београда са великим задовољством обавештава читалачку публику да је из штампе изашла монографија „Стамбена архитектура Београда 1918-1941“ ауторке др Владане Путник Прица, дипл. историчарке уметности, научног сарадника Филозофског факултета. Завод као издавач и Универзитет у Београду – Филозофски факултет, као суиздавач, објавили су ово опсежно истраживање развојних токова стамбене архитектуре, током којег су испитани различити аспекти у оквиру теме, превасходно на основу теренског рада, архивске документације и периодике.

Стамбена архитектура представља драгоцен извор за разумевање функционисања друштва у Београду током међуратног периода. Истраживање стамбене архитектуре Београда у међуратном периоду се ослања на претходне доприносе бројних историографа са покушајем дефинисања феномена који су се јавили у овом периоду као директна последица развоја стамбене архитектуре. За разлику од генералне слике продукције становања у међуратном Београду, у историографији је мало студија посвећено намештају и опремању ентеријера из овог периода. Због тога ова књига представља покушај да се подробније објасни настанак и развој просторне огранизације становања током треће и четврте деценије двадесетог века у престоници Краљевине СХС/Југославије.

Поглавља су конципирана у четири велике целине: Урбанистички развој Београда, Фасада је одело зграде: стилски развој стамбене архитектуре међуратног Београда, Ентеријер је душа зграде: развој просторне организације и дизајна ентеријера и Феномени. Са овом структуром полази се од општег ка појединачном, уз пет потпоглавља у оквиру целине која се бави феноменима везаним за стамбену архитектуру међуратног Београда. Истраживање је обухватило узорак од 2.133 примера стамбене архитектуре на терену на основу којег је начињен ужи репрезентативни узорак од 566 досијеа са пројектном документацијом Историјског архива Београда у периоду од 2017. до 2020. године.

Монографија може да се купи у Заводу за заштиту споменика културе града Београда, Калемегдан Горњи град 14, по цени од 1.000,00 динара.
 
 
Proslog vikenda sam prvi put posetio Minhen. Grad je dosta nastradao za vreme 2. svetskog rata, ali ono sto su napravili od grada od tada do danas je zadivljujuce.
Pravi primer kako spojiti staru i novu arhitekturu u gradskom jezgru i , uopste, kako se projektuje javni prostor. Mozda cu o tome pisati vise malo kasnije.
 
Izložba “OBEĆANI PROSTORI” Ivana Markovića

Višemedijska instalacija “Obećani Prostori” predstavlja vizuelno istraživanje elemenata i tragova drastičnih transformacija gradskih i prirodnih sredina, koje nastaju pri izgradnji velikih, luksuznih arhitektonskih kompleksa. Širom bilborda i dugačkih ograda gradilišta, na fotorealističnim digitalnim slikama, ozidana elitna naselja reklamiraju se kao privatna utopija i ideal porodičnog doma.

Untitled.jpg
Od 13. do 25. decembra 2022. - DOB//Galerija
 
Ух што би значили ови надвожњаци данас. Боље да су расељавали ове куће по Душановцу уместо што су расељавали Славију.
 
La Plata - The new capital of the Buenos Aires province was founded as a descendant of the rich and homogeneous family of new towns based on the Spanish American model. The Spaniards established hundreds of settlements in America according to the early rules that were soon officially acknowledged and imposed by the Crown. King Philip II established in 1573 his ‘Ordinances concerning discoveries, settlements and pacification’. This system worked for more than four centuries because the Spanish American countries accepted the colonial rules long after their independence.La Plata offered one of the last opportunities for the development of these ideas. The urban theories which were originated during the nineteenth century left clear traces in La Plata's layout. La Plata became one of the first cases in which the nineteenth century ‘progressist model’ – the hygienic city, as defined by Françoise Choay – was adopted and actually built. The fortunate combination of the two models turned La Plata, its qualities and elements into a complex and unique example in urban history.

the-planned-city-of-la-plata.jpg

Buenos Aires – La Plata: Two capitals of the Culture of Modernity, Eclecticism and Immigration


La Plata is a planned city in Argentina, created upon the urban planning paradigm of the late 19th century. It was designed in a very strict grid-pattern form, with many avenues and diagonals resulting in a quite satisfying geometric symmetry when seen from above.

The city was founded in 1880, after the city of Buenos Aires was declared the federal capital of Argentina. The government of the province of Buenos Aires decided to build a new capital city for the province, and they commissioned Pedro Benoit, a French architect and urban planner, to design it.
 

„Preporučljivo je ovu knjigu staviti u džep i poći na put kroz memoriju gradova naših. Ali i sklonjenih mesta na kojima se nalaze znamenita zdanja. Ona je pokušaj da se kroz arhitektonske stilove penjemo i spuštamo po vertikali prostora na kojem se nalazi Srbija. Da zavirimo u kolektivno sećanje, ili kako se nekada govorilo, a što je u međuvremenu prevaziđeno kao patetično, u dušu vremena.“
– N. N. S.

RTS podkast: Srbija opisana kućama
 
Ne, ostavljen je prostor za autobusku okretnicu (izvor: prof. J. Katanić, projektant autoputa). Mislim da je GSP to tražio.
 
To vec ima smisla,da bus stoji izmedju ta dva ostrva. Opet mi je cela petlja pomalo retardirana,usko,tesno,mali radijusi a imalo je mesta da se izvede u blagom luku.
 
Nije samo ta retardirana... Autokomanda sa nedostajućim isključenjima pobeđuje sve - kao i njena tipično beogradska priča: rešenje uslovljeno planiranom gradnjom železničke stanice i položajem koloseka; godinu dana po otvaranju pomakli železničku stanicu u Prokop...
 
Vrh