Šta je novo?
Od:
Filteri

Upotreba ћирилице i latinice

neshaoct je napisao(la):
1830. godine Srbija dobija autonomiju od tadašnjeg sultana, izdavanjem ovog hatišerifa:

Pogledajte prilog 163085

Retko koji Turčin danas ovaj tekst ume da pročita, jer su pre 100 godina prešli na svoju verziju latinice i pišu sa leva na desno.
Ali, kod njih nema zaludnih likova koji će reći da su time izgubili nacionalni identitet jer su eto promenili pismo.
Turci su ovi danas jednako kao i oni iz 19. veka koji su pisali pomenuti hatišerif.

=====

U 11. veku je napisano Marijino jevanđelje:

Pogledajte prilog 163086

Citiram sa sajta Hilandara:


Niko od nas danas ne ume da pročita ni red Marijinog jevanđelja. Je l zbog toga onda to nije najstarija srpska knjiga?
Kad već neki smatraju da je Vukova ćirilica obeležje nacionalnog identiteta, a pošto nije napisano ćirilicom nego glagoljicom, onda ovo pismeno nema veze sa Srbima, šta li... ?
To je ista logika po kojoj i bilo šta od srpskog jezika napisanog latinicom takođe nije pisano na srpskom, nego na pitaj Boga kom jeziku. I ovo što ja sada kuckam valjda isto nije na srpskom napisano.

Krajem 12. veka napisano je Miroslavljevo jevanđelje:

Pogledajte prilog 163087

Niko od nas danas ne ume da pročita u celosti Miroslavljevo jevanđelje. Možemo samo da prepoznamo neke reči, i/ili da ih ''pogađamo''.
Je l onda i ovaj rukopis zato nije srpska knjiga jer nije napisano pismom koje smatrate za obeležje nacionalnog identiteta? Ovo nije Vukova ćirilica...

Da ne kačim tekst današnjeg Ustava Srbije - naravno da možemo svi da ga pročitamo bez problema.

=====

Ovde se vidi poslednjih naših 1.000 godina tokom kojih smo menjali pismo koje koristimo, ali nismo zbog toga prestali da budemo Srbi.
To je zato što je jezik obeležje nacionalnog identiteta, a ne pismo.
Pismo se kroz istoriju jednog naroda menja, to je normalno, kao što se vidi i na primerima gore.

Jedan banalno slikovit primer:
Da Dušan Silni ustane iz groba i damo mu Politiku u ruke - ništa ne bi umeo da pročita.
Ali, da neko od nas krene da mu čita Politiku, a Dušan Silni da sedi i sluša šta mu čitamo, još kako bi razumeo najveći deo (osim nekih tehničkih termina i sl.) onoga što čuje.
Nije pismo ono zbog čega je Car Dušan jednako Srbin kao i mi danas, već jezik kojim bi pričao i koji bi razumeo.
To je zato jer je jezik obeležje nacionalnog identiteta, a pismo nije. Jezik se zato svuda zakonski štiti, a pismo ne.

Ali, dokoni ljudi kod nas izvrnu sve, pa misle da nekakvom borbom za Vukovu ćirilicu ustvari brane Srbe i Srbiju.
Agresivnim insistiranjem na ćirilici (agresivnost se kod nekih od tih likova ogleda u tome što smatraju da je npr. ovako napisano ''Čačak'' - ustvari napisano na hrvatskom jeziku), ili insistiranjem na bilo kom drugom pismu kao obeležju nacionalnog identiteta, ustvari se odričete stotina hiljada Srba koji žive van Srbije. Mnogi od njih ili nisu nikada učili ćirilicu, ili su je zaboravili jer je ne koriste.

Pa, pošto ne znaju Vukovo ćiriličko pismo, a ono je po nekima ultimativno obeležje našeg nacionalnog identiteta - onda svi oni više nisu Srbi?
Ali, pošto mi danas ne koristimo ćiriličko pismo kojim je pisano Miroslavljevo Jevanđelje - onda ni mi nismo više Srbi?
U stvari, pošto niko od nas ne zna glagoljicu kojom je napisan najstariji pisani dokaz našeg nacionalnog identiteta - to znači da smo mi svi već odavno prestali da budemo Srbi?
Naravno da nismo prestali da budemo Srbi menjanjem pisma jer je jezik obeležje nacionalnog identiteta, a ne pismo.
Kliknite za proširenje...
kada bi bilo tako prsoto pretpostaviti sve stvari koje si pretpostavio
 
www.sd.rs

Znate li ko su BUREK BEBE u Srbiji? Za njih je zaslužan Zoran Fofić, a njegov primer treba svi da sledimo (FOTO)

"Prvo je počelo u jednoj radnji, pa se onda proširilo i na ostale"
www.sd.rs www.sd.rs
Sto se tice pita ^^^^
sputnikportal.rs

Хрвати лупали ћириличне таблe, а сад предлажу да се у школе врати – "хрватска ћирилица"

Хрватски апсурди: Лупали ћириличне таблe а сад предлажу да се у школе врати – ћирилица
sputnikportal.rs sputnikportal.rs
Sto se tice ćirilice sad je hoće ^^^^
Screenshot_20230315-214140_Gallery.jpg
 
neshaoct je napisao(la):
1830. godine Srbija dobija autonomiju od tadašnjeg sultana, izdavanjem ovog hatišerifa:

Pogledajte prilog 163085

Retko koji Turčin danas ovaj tekst ume da pročita, jer su pre 100 godina prešli na svoju verziju latinice i pišu sa leva na desno.
Ali, kod njih nema zaludnih likova koji će reći da su time izgubili nacionalni identitet jer su eto promenili pismo.
Turci su ovi danas jednako kao i oni iz 19. veka koji su pisali pomenuti hatišerif.

=====

U 11. veku je napisano Marijino jevanđelje:

Pogledajte prilog 163086

Citiram sa sajta Hilandara:


Niko od nas danas ne ume da pročita ni red Marijinog jevanđelja. Je l zbog toga onda to nije najstarija srpska knjiga?
Kad već neki smatraju da je Vukova ćirilica obeležje nacionalnog identiteta, a pošto nije napisano ćirilicom nego glagoljicom, onda ovo pismeno nema veze sa Srbima, šta li... ?
To je ista logika po kojoj i bilo šta od srpskog jezika napisanog latinicom takođe nije pisano na srpskom, nego na pitaj Boga kom jeziku. I ovo što ja sada kuckam valjda isto nije na srpskom napisano.

Krajem 12. veka napisano je Miroslavljevo jevanđelje:

Pogledajte prilog 163087

Niko od nas danas ne ume da pročita u celosti Miroslavljevo jevanđelje. Možemo samo da prepoznamo neke reči, i/ili da ih ''pogađamo''.
Je l onda i ovaj rukopis zato nije srpska knjiga jer nije napisano pismom koje smatrate za obeležje nacionalnog identiteta? Ovo nije Vukova ćirilica...

Da ne kačim tekst današnjeg Ustava Srbije - naravno da možemo svi da ga pročitamo bez problema.

=====

Ovde se vidi poslednjih naših 1.000 godina tokom kojih smo menjali pismo koje koristimo, ali nismo zbog toga prestali da budemo Srbi.
To je zato što je jezik obeležje nacionalnog identiteta, a ne pismo.
Pismo se kroz istoriju jednog naroda menja, to je normalno, kao što se vidi i na primerima gore.
Kliknite za proširenje...

А језик се није мењао?

neshaoct je napisao(la):
Jedan banalno slikovit primer:
Da Dušan Silni ustane iz groba i damo mu Politiku u ruke - ništa ne bi umeo da pročita.
Ali, da neko od nas krene da mu čita Politiku, a Dušan Silni da sedi i sluša šta mu čitamo, još kako bi razumeo najveći deo (osim nekih tehničkih termina i sl.) onoga što čuje.
Nije pismo ono zbog čega je Car Dušan jednako Srbin kao i mi danas, već jezik kojim bi pričao i koji bi razumeo.
To je zato jer je jezik obeležje nacionalnog identiteta, a pismo nije. Jezik se zato svuda zakonski štiti, a pismo ne.

Ali, dokoni ljudi kod nas izvrnu sve, pa misle da nekakvom borbom za Vukovu ćirilicu ustvari brane Srbe i Srbiju.
Agresivnim insistiranjem na ćirilici (agresivnost se kod nekih od tih likova ogleda u tome što smatraju da je npr. ovako napisano ''Čačak'' - ustvari napisano na hrvatskom jeziku), ili insistiranjem na bilo kom drugom pismu kao obeležju nacionalnog identiteta, ustvari se odričete stotina hiljada Srba koji žive van Srbije. Mnogi od njih ili nisu nikada učili ćirilicu, ili su je zaboravili jer je ne koriste.
Kliknite za proširenje...

Колико се људи одричемо агресивним инсистирањем на познавању српског језика?

На крају крајева, ако је "језик обележје националног идентитета" онда само они који знају савршен српски могу да се тако идентификују, без обзира на порекло. Свако ко научи српски и говори њиме аутоматски онда постаје Србин.

Једну нацију не чини само језик ни само писмо, нација је скуп целоукупне историје, културе, језика, писма, обичаја и веровања одређене групе људи. Тврдити да је језик "право" обележје националног идентитета али не и писмо је потпуно произвољно и погрешно. Као и инсистирати на томе да нација нестаје ако се језик или писмо измене.

Но губитак специфичне историје, културе, језика, писма, обичаја и веровања јесте ерозија једне нације и нема разлога да се подржава. Губитак српске ћирилице ради српскохрватске латинице јесте трагично и потпуно непотребно. Утолико пре што српскохрватска латиница није никада била обележје српског националног идентитета већ наметнути и вештачки гурани политички фактор ради грађења вештачке нације која је пропала 2 пута за 70 година.

Не постоји никаква корист од губитка аутентичног националног писма нити постојање нација које су то урадиле доказује да је то исправно. То је само лингивистички израз истог немара, лењости и изопачености који од концентрационог логора прави бензинску пумпу и организује журке на костурници бранитеља Београда на Београдској тврђави
 
Srpska pisma
Knjigu Petra Milosavljevića Srpska pisma objavila je "Besjeda" iz Banjaluke....
...Knjiga ubědljivo pokazuje kako je i latinica srpsko pismo i tako obesmišljava stavove i mnogih srpskih "znalaca" po kojima je ćirilica srpsko, a latinica hrvatsko pismo. Teza da je Vuk reformisao ćirilicu, a Gaj latinicu samo je jedan od falsifikata serbokroatističke filološke paradigme. Latinica koju danas, pored drugih slověnskih naroda, koriste i Srbi, identična je latinici koja se nalazi u Vukovom Srpskom bukvaru iz 1827. godine. Preciznije rečeno, razlikuje se samo po načinu pisanja slova "đ", čije pisanje je kasnije osmislio Đuro Daničić....
....U knjizi Ranka Bugarskog Pismo (1996) čitamo: "Ipak ne treba uzimati da je veza između pisma i nacionalnosti nužna, univerzalna i nepromenljiva. Naprotiv, u mnogim slučajevima nju bi bilo teško ustanoviti, tim pre što nije nikakva retkost da je neki narod iz civilizacijskih, konfesionalnih, ideoloških ili praktičnih razloga, sopstvenom voljom ili pod nekom vrstom istorijske prinude, svoje tradicionalno pismo zameni nekim drugim, ne gubeći time nacionalni identitet... Dodajmo tome da su neki narodi bivšeg Sovjetskog Saveza sticajem političkih okolnosti čak dva puta u ovom veku menjali pismo (od arapskog u latinicu pa onda u ćirilicu). Bliže nama, Rumuni su 1863. prešli sa ćirilice na latinicu, dok su Turci pod evropski i modernizatorski orijentisanim Ataturkom 1928. godine arapsko pismo zamenili latinicom."

Elem, da ne kopiram ja prikaz knjige, imate na netu..
 
DankoS je napisao(la):
Bliže nama, Rumuni su 1863. prešli sa ćirilice na latinicu, dok su Turci pod evropski i modernizatorski orijentisanim Ataturkom 1928. godine arapsko pismo zamenili latinicom."
Kliknite za proširenje...
Прелаз Румуна са ћирилице на латиницу био је условљен добијањем аутокефалије коју су јој избоксовале папе.
У време османске владавине над Србијом, Био је коришћен српски језик - али писан арапским писмом. Сами Турци, заправо отац турака (ататурк) Кемал Мустафа зарад боље имплементације Енглеза и њиховог управљања Босфором и Дарданелијем прихватили латиницу.
Дакле, и Румуни, примањем латинице и добијањем независне цркве постају нова нација направљена од Влаха и других народа припојених новој Румунији, а и турци, признају да више нису Османлије већ управо Турци (глупо, јер то значи они који говоре Тјурским тј турским језиком), а то су и многи Грци, Словени (Срби), Копти, Курди, Јермени, и тако даље. Дакле, нова нација, чији "отац" се појавио у те кобне 1928 године.
 
Kailan je napisao(la):
Тврдити да је језик "право" обележје националног идентитета али не и писмо је потпуно произвољно и погрешно.
Kliknite za proširenje...
Pošto ja pišem ''proizvoljno'', a ti valjda argumentovano... evo malo argumenata te moje ''proizvoljnosti''.

Npr. dr Petar Milosavljević u knjizi ''Uvod u srbistiku'' brani tezu ''da naciju čini populacija koja govori jednim jezikom'' (str. 22).
Drugi srpski filolog, Vladislav B. Sotirović sklon je toj tezi. U knjizi ''Sociolingvistički aspekt raspada Jugoslavije i srpsko nacionalno pitanje'' on primećuje ''da je veliki broj srpskih filologa, geografa, istoričara i etnologa (npr. Stojan Novaković, Jovan Cvijić) u protekla dva veka polazio od aksiome da se narod/nacija prepoznaje po svom jeziku, tj. svi koji govore istim jezikom (tj. međusobno razumljivim jezikom) pripadaju istoj etnolingvističkoj skupini koja čini odelitu naciju/narod'' (str. 39).

Teza da je jezik najvažnije obeležje nacionalog identiteta može da se potvrdi mnoštvom dokaza. Oni koji govore mađarskim jezikom verovatno će biti Mađari; oni koji govore rumunskim jezikom verovatno će biti Rumuni; oni koji govore grčkim verovatno će biti Grci itd.
Kliknite za proširenje...

Pismo nije obeležje nacionalnog identiteta, jer ako jeste... koje pismo je obeležje našeg srpskog identiteta?
Ono kojim je pisan najstariji srpski dokument (Marijino jevanđelje)?
Ili ono kojim je pisano Miroslavljevo jevanđelje?
Ili ono koje danas koristimo?
Napomena: Srbi kao narod su mnooooooogo stariji od Vukovog ćiriličkog pisma... čisto da se to ima u vidu kad se tvrdi da je baš ta Vukova ćirilica obeležje nacionalnog identiteta.

Usput, nigde nije rečeno da je jezik jedino obeležje nacionalnog identiteta, nego da je jezik jedno od tih obeležja.
Naročito se u ovim našim krajevima može videti da jezik nije jedino obeležje nacionalnog identiteta. Možeš imati Srbina u Dalmaciji koji priča ne samo istim jezikom, nego čak i istim dijalektom kao njegov komšija Hrvat, ali oni nisu iste nacije. Ovde kod nas je verski element važniji. Srbi, Bošnjaci i Hrvati u BiH su i jezički i dijalekatski nerazdvojivi (bez razlike su): svi govore jednim jezikom u sva tri njegova dijalekta. Nacionalne identitete u BiH ne određuje ni jezik ni dijalekt ni pismo - nego vera.

Takođe usput, kad sam rekao da se agresivnim zalaganjem za čirilićko pismo odričemo Srba van Srbije koji to pismo ne znaju, nisam mislio na BiH, CG, HRV... već na Srbe u Evropi/Americi/Australiji. Takođe, tako se odričemo i gomile književnih dela napisanih na srpskom jeziku latiničnim pismom jer eto... samo je ćirilica ok.

Lično nemam problem da zvanično pismo bude ćiriličko, odnosno da se sa državnim ogranima komunicira na ćiriličkom pismu (uz posebna prava manjina na upotrebu svog jezika u komunikaciji sa državom). Mislim da tako i treba da bude. Isto tako smatram da nema svrhe praviti se lud da se srpski jezik može pisati na dva pisma, već se na silu odricati jednog pisma.

Ono gde imam problem je da se neko zalaže da srpski jezik pisan latinicom = hrvatski jezik. To je budalaština.
Potpuna je budalaština tvrditi da ovaj moj post nije napisan na srpskom, nego na hrvatskom jeziku.
Potpuna je budalaština zalagati se da npr. građani Srbije nemaju pravo da biraju na kom pismu će im biti napisani lični podaci na LK, ili sve do banalne stvari da se dokoni ljudi zalažu da nam na saobraćajnim znakovima ne piše npr. Чачак/Čačak, već da treba da piše Чачак/Cacak. Kad sam pitao likove iz jednog od udruženja ''za zaštitu ćirilice'' koja im je logika takvog zalaganja, rekli su mi da je:
Чачак/Čačak = srpski i hrvatski, i to nikako ne može.
Чачак/Cacak = srpski i engleski, i da im je ok da bude i na engleskom zbog turista.
 
Mikie je napisao(la):
Мени је сумануто, нпр. што Хрвати стране речи пишу у изворном облику, иако постоји правило да је један глас једно слово, осим наравно, познатих нј, лј, дж... Чудан избор, по мени, мада они овде нису тема, само кажем...
Kliknite za proširenje...

Meni je tu najsumanutije što imena gradova idu originalno, a države pišu normalno 🙂

Nastavit će se suđenje u Den Haagu, Nizozemska.

Ili recimo on je iz Bruxellesa danas doputovao u London. Možda bi mogli ako već pišu originale da ih tako i čitaju. Da je doputovao u Landn. Ako već kažu Vošington, mogu i Landn i Edinbra.

Inače Hag bi trebalo da bude jedini grad sa članom ispred, ako grešim nek me neko ispravi, to je valjda izuzetak u engleskom. The Hague, ne znam ni za jedan drugi grad sa članom ispred, sem naravno kad namerno ne potenciraš neki grad, pa staviš član ispred. Npr. The Belgrade I was referirng to, was the one in Serbia, not those ones in USA...

Ili recimo kažu Srbija - srbijanski, a Australija - australski... A mi kažemo Srbija - srpski, a Australija - australijanski.

Dakle, ne kažemo srbijanski, a kažemo australijanski... Sve te neke nedoslednosti su bogatstvo i lepota tog jednog srpskohrvatskog jezika kojim govorim.

Ja volim što više varijanti, alternativa pa i tuđica, a pogotovo domaćih, starih slovenskih izraza, sve na gomilu, pa koristi šta ti volja... Ništa to meni ne smeta...
 
Da, kaže se, ali opet je duže od australski, bliže je izrazu srbijanski... A zašto onda ne bi moglo i australijanski...
 
Možda je bolje poređenje mi kažemo Australijanci i Srbi, a s druge strane, Hrvati kažu Australci i Srbijanci...

Ako su oni Australijanci na srpskom, zašto ne bi moglo i australijanski, kao Srbijanci i srbijanski... To su mi bile dileme...

Kao ovde kratimo a onde ne i to je kao srpski, a oni krate ovamo a onamo ne i to kao hrvatski...
 
Noki je napisao(la):
Možda je bolje poređenje mi kažemo Australijanci i Srbi, a s druge strane, Hrvati kažu Australci i Srbijanci...

Ako su oni Australijanci na srpskom, zašto ne bi moglo i australijanski, kao Srbijanci i srbijanski... To su mi bile dileme...

Kao ovde kratimo a onde ne i to je kao srpski, a oni krate ovamo a onamo ne i to kao hrvatski...
Kliknite za proširenje...
Kažu Hrvati i Srbi i Srbijanci, to nije isto. Pupovac nije srbijanski, već srpski zastupnik u Saboru.

Nego, što li mi pređosmo sa "amerikanski" na "američki", pitam se :)
 
@Пантограф

Znam da prave razliku da li je neko iz Srbije ili ne. Ali mi generalno ne pravimo, nego nam je sve srpski. Eto vidiš, pređosmo sa amerikanski, zato kažem, da su ta pravila, mi vs oni, relativna stvar... Prihvati šta ti uhu godi, a koga zabole uvo šta mi lingvista kaže da je pravilo 😉

Dakle ja sam za poptunu relaksaciju jezika. Među korisnicima tog jezika će se najbolje iskristalisati šta i kako je najprihvatljivije, prirodnim putem, a ne nametanjem... To ne znači da pravila ne postoje, ali zna se gde treba da postoje i ona prate prirodni razvoj jezika. Zato mi se hrvatski novogovor generalno ne dopada. Mada mi je u redu da daju predlog koji je najbliži slovenskom izvoru, ali bez nametanja. Pa ako se primi, primi.

Meni je ok da kažem srbijanski kad hoću da istaknem da je neko iz Srbije makar i ne bio etnički Srbin. Da li je to pravilo ili nije ne znam ali ću i dalje taj pridev koristiti kad nešto hoću da pripišem Srbiji (naravno račnajući Vojvodinu, a ne naopako kao Čanak.) Dakle Srbijanac mi je neko iz Novog Sada potpuno jednako kao i iz Prokuplja. Srbijanac/srbijanski mi označava pripadnost državi Srbiji a ne etnosu.
 
Американски звучи пежоративно?

Noki je napisao(la):
Dakle Srbijanac mi je neko iz Novog Sada potpuno jednako kao i iz Prokuplja. Srbijanac/srbijanski mi označava pripadnost državi Srbiji a ne etnosu.
Kliknite za proširenje...

Из неког разлога ја то исто тако доживљавам
 
Očigledno da su neke stvari u jeziku stvar konvencije, mada bi trebalo ići na utemeljenju nedvosmislenih pravila.
 
neshaoct je napisao(la):
Usput, nigde nije rečeno da je jezik jedino obeležje nacionalnog identiteta, nego da je jezik jedno od tih obeležja.
Naročito se u ovim našim krajevima može videti da jezik nije jedino obeležje nacionalnog identiteta. Možeš imati Srbina u Dalmaciji koji priča ne samo istim jezikom, nego čak i istim dijalektom kao njegov komšija Hrvat, ali oni nisu iste nacije. Ovde kod nas je verski element važniji. Srbi, Bošnjaci i Hrvati u BiH su i jezički i dijalekatski nerazdvojivi (bez razlike su): svi govore jednim jezikom u sva tri njegova dijalekta. Nacionalne identitete u BiH ne određuje ni jezik ni dijalekt ni pismo - nego vera.
Kliknite za proširenje...

Језик на српско-старо-црквено-словенском је народ. Не синоним већ директно значење.

Нација је новотарија 18ог и 19ог века, вептачја замена за народ и фолософско оправдање за постојање држава попут САД или данас србо-словенских народности, којима је религиозни кључ или дијалекат једино оправдање за независно постојање јер других разлога и нема.


neshaoct je napisao(la):
Takođe usput, kad sam rekao da se agresivnim zalaganjem za čirilićko pismo odričemo Srba van Srbije koji to pismo ne znaju, nisam mislio na BiH, CG, HRV... već na Srbe u Evropi/Americi/Australiji. Takođe, tako se odričemo i gomile književnih dela napisanih na srpskom jeziku latiničnim pismom jer eto... samo je ćirilica ok.
Kliknite za proširenje...

Ово није аргумент, лжкао пример навешћу два јарка примера:
Јеврејски народ
Јерменски народ

Обе групе имају силну дијаспору која не познаје језик матице и тим пре писмо. И никад није било предлога да се уводи латинично писмо већ се уместо тога користе уникална слова које се користе само у Израелу и у Јерменији.
 
Jedan od glavnih razloga zašto ne podnosim EU jeste to što se zalaže za ravnopravnost i očuvanje svih kultura i članica i kandidata (Srbija npr.), umesto da se malo više ponaša kao Austrija u BiH svojevremeno.

Npr. u Grčkoj, Kipru te pogotovo Bugarskoj ne zabranjuju ona njihova slova i suštinski neevropsku kulturu, već ih na ovaj ili onaj način čuvaju i neguju, umesto da insistiraju na promenama.

Uostalom, dovoljno je videti one silne "EU za tebe" bilborde po Srbiji i slično - svi su na ćirilici.
 
Poslednja izmena:
bunanub je napisao(la):
Jedan od glavnih razloga zašto ne podnosim EU jeste to što se zalaže za ravnopravnost i očuvanje svih kultura i članica i kandidata (Srbija npr.), umesto da se malo više ponaša kao Austrija u BiH svojevremeno.

Npr. u Grčkoj, Kipru te pogotovo Bugarskoj ne zabranjuju ona njihova slova i suštinski neevropsku kulturu, već ih na ovaj ili onaj način čuvaju i neguju, umesto da insistiraju na promenama.

Uostalom, dovoljno je videti one silne "EU za tebe" bilborde po Srbiji i slično - svi su na ćirilici.
Kliknite za proširenje...
Друже ти си за латино-католички културфашизам. Последњи који су на нашим просторима бранили ћирилицу биле су усташе.
 
Дошљак je napisao(la):
Друже ти си за латино-католички културфашизам. Последњи који су на нашим просторима бранили ћирилицу биле су усташе.
Kliknite za proširenje...
Latinica je odavno nadmašila famozne granice katoličanstva/protestantizma.
"Reductio ad hitlerum" se obično poteže u nedostatku pravog odgovora.

A i nekako mi je latinica 1000 puta lepša, svetskija, modernija i šta sve ne od ćirilice, te simbolizuje otklon od Rusije i celog tog mračnog ambijenta.
 
Мени латиница некако делује просто, а ћирилица свечана. Без икаквог уплитања у религију или сељачке форе типа руси пишу ћирилицом.
И онако је ћирилица нама дошла од браће Грка који су са Византијом били бастион цивилизације у мрачна доба док су западњаци просипали измет по улицама и палили жене на трговима због младежа на носу а не од мрачне Русије.
 
Дошљак je napisao(la):
Мени латиница некако делује просто, а ћирилица свечана. Без икаквог уплитања у религију или сељачке форе типа руси пишу ћирилицом.
И онако је ћирилица нама дошла од браће Грка који су са Византијом били бастион цивилизације у мрачна доба док су западњаци просипали измет по улицама и палили жене на трговима због младежа на носу а не од мрачне Русије.
Kliknite za proširenje...
Дошљак je napisao(la):
И онако је ћирилица нама дошла од браће Грка који су са Византијом били бастион цивилизације у мрачна доба док су западњаци просипали измет по улицама и палили жене на трговима због младежа на носу а не од мрачне Русије.
Kliknite za proširenje...
I Egipat je nekada davno bio slavan, pa je danas obična rupa. Isto tako i taj poluorijentalni svet levanta (kamo sreće da je Srbija izbegla bilo kakav uticaj istog).
Ali, nije kasno. "Zapad" (ksenofobni naziv za Evropsku Civilizaciju) hara i haraće.
Pogotovo u svetlu ovog rata u Ukrajini i podizanje nove podele na istok i zapad, ovog puta mnogo istočnije nego pre.
 
Модерна технологија је омогућила да имамо избор писма. Ја нећу никоме поповати, али сам против укидања због подилажење фиктивном западу коме наше писмо не смета.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh