Šta je novo?

Upotreba ћирилице i latinice

I eto gde nas je dovelo izbacivanje latinice iz (koštuničinog) ustava...

Put u ovoj državi je da se obratiš Vučiću preko medija jer on rešava sve te probleme... Više ne prima lično četvrtkom od 5h kao u početku što je...

Ako to ne uspe onda ustavnu žalbu da podneseš...

Što je najgore on je u pravu.

Ako stavimo po strani čitavu pasivnu agresiju i istorijski revizionizam, tendenciozne, kvazi doktrinarne, ideološki obojene, rekonstrukcije istorije po sopstvenom ćefu...

Mi smo im kao društvo dali za pravo da se po nama iživljavaju i uz to budu u pravu, jer je po ustavu priznat, važeći i u upotrebi srpski jezik i ćirilično pismo... I da postoji pravna država ovaj čovek bi uspeo da putem ustavnog suda vrati ćirilicu na aerodrom...

Zato treba da radimo sve da kao obavezan deo nove promene ustava bude vraćena u ravnopravnu upotrebu i latinica a ovi nek trućaju i nagomilavaju "istorijske" elemente do besvesti...

Meni je problem dok ima pravnih elemenata, koliko god ne pratili život, kao i preambula o Kosovu, oni su u pravu. I to smo mi krivi što smo glasali za te promene ustava, izbacili latinicu i to mu dozvolili... A istorijska jadikovka bez pravnih elemenata, nek trućaju do mile volje, dok značaja nema, meni svejedno... A ovde ga nažalost ima, tj. moralo bi da bude da imamo pravnu državu...
 
Српска азбука, или (српско)хрватска абецеда?

Српски идентитет у свету текста – герилски рат за ћириличко писмо (у коме, зачудо, побеђујемо), Никола Танасић, НСПМ

"Током хиљаду година српске књижевности, ћириличко писмо увек је било културни симбол Срба по коме су се лако препознавали њихови споменици и књижевна дела. Ћирилица је истовремена била један од елемената баштине православног, источног хришћанства, и стога је била непрекидна мета што меких и манипулативних, што агресивних и насилних бораца за доминацију западне хришћанске (а касније само западне) цивилизације на територијама око линије разграничења Источног и Западног римског царства које је насељавао српски народ. Сузбијање ћириличке писмености и латинизација језика су тако постале опште место културних политика свих империја које су са запада пружале своје пипке према српским земљама, од Венеције, преко Хабзбуршке монархије, Аустроугарске, и Трећег рајха, па све до глобалистичких институција попут НАТО и Европске уније."

"У СФРЈ су постојала два кључна фактора латинизације, један културолошки, и други технолошки. Овај први се с правом може назвати „аустроугарским“, будући да представља наставак процеса полураспада леша К und K монархије и њене шовинистичке и србофобне политике која је наставила да очарава југословенску, а поготово хрватску елиту све до дана данашњег. У том смислу су главни фактор тихог и прећутног сузбијања ћирилице у СФРЈ били Хрвати који су једноставно одбијали да користе ћирилицу, терајући тако српске конформисте да им се прилагођавају, као и српска покондирена градска елита, патолошки фасцинирана аустроугарском ситнобуржујском Kultur."

"Сви фактори који су деловали на постепено потискивање ћирилице и даље делују, иако су у великој мери раскринкани, што тера њихове агенте на терену да постају све агресивнији и нервознији, и да све чешће приступају несуптилним и шовинистичким испадима попут најновијих забрана ћирилице у Вуковару и махнитања случајносрпских ведета по друштвеним мрежама. Са друге стране, чак се и српска држава полако буди из равнодушног дремежа, па се све чешће чују позиви да се по питању неадекватне заступљености службеног писма у јавности најзад „уради нешто“."
 
Poslednja izmena:
Мислим да су у ширењу латинице битна два момента, у Краљевини СХС увођење текстова са мешовитим писмом (једна страна новина латинична, друга ћирилична) и други у СФРЈ 50их када смо се окренули Америци која је тражила замену ћириличних писаћих машина са латиничним у циљу удаљавања од СССР. Трећи битан моменат јесте увођење слободног тржишта 90их где је маркетиншки било ИН да буду страни називи и термини (Еуро, комерц, ком, компани, фешн, шоп, импорт, експорт, разне италијанске, француске и шапнске речи) уз све масовнију примену компјутера за израду реклама и логоа, за разлику од прошлих времена где су фирмописци радили ћириличне табле за разне занатске радње.
 
...као и српска покондирена градска елита, патолошки фасцинирана аустроугарском ситнобуржујском Kultur."

"Сви фактори који су деловали на постепено потискивање ћирилице и даље делују, иако су у великој мери раскринкани, што тера њихове агенте на терену да постају све агресивнији и нервознији, и да све чешће приступају несуптилним и шовинистичким испадима попут најновијих забрана ћирилице у Вуковару и махнитања случајносрпских ведета по друштвеним мрежама.
Ово је кључно, и види се не само на друштвеним мрежама већ и на неким форумима.
 
Pa ne znam šta čekate, idite u Vukovar i naterajte ih da prestanu. 😁

A da... lakše je blejati u mrskom Beogradu, fotkati BnV, pisati hvalospeve o vlasti i prenositi bajate izanđale eseje sa trećerazrednih sajtova i blogova. 😁
 
Каквом мрском Београду? Београд је наш, српски град, само је под окупацијом већ дуго. Власт је за сада катастрофа и по овом питању, али даће ваљда Бог да се освести или да дође нека боља. До Вуковара има много, превише је посла прво овде, у Београду, па Србија, па онда уз Божију помоћ идемо даље.
 
Не, ми само презиремо ваш западофанатизам и аутоколонијализам, а кад кажем ваш не мислим на Београђане него на ту гласну мањину која има такве ставове. Значи не људе, већ њихова убеђења и деловање.
 
Poslednja izmena:
Radi brate za promenu nešto korisno i produktivno, mani se radikalisanja i srbovanja. Imaš 1000 prečih problema za rešavanje nego upotreba latinice koja je na ovim prostorima i među ovim narodom duže nego što postoji vaša Hercegovina.

Običnom čoveku nikad teže i gore u zadnjih 20 godina a vi šiljite penkala oko ćirilice.
 
Мислим да су у ширењу латинице битна два момента, у Краљевини СХС увођење текстова са мешовитим писмом (једна страна новина латинична, друга ћирилична) и други у СФРЈ 50их када смо се окренули Америци која је тражила замену ћириличних писаћих машина са латиничним у циљу удаљавања од СССР. Трећи битан моменат јесте увођење слободног тржишта 90их где је маркетиншки било ИН да буду страни називи и термини (Еуро, комерц, ком, компани, фешн, шоп, импорт, експорт, разне италијанске, француске и шапнске речи) уз све масовнију примену компјутера за израду реклама и логоа, за разлику од прошлих времена где су фирмописци радили ћириличне табле за разне занатске радње.

Такође су људи са отварањем тржишта схватили да су СФРЈ производи (махом на ћирилици или бар на "српскохрватском") инфериорни западним и то је створило утисак да је све на енглеском елитније и квалитетније. Стога су сви новопечени приватници и бивши другови кренули брже боље да се ките енглеским називима у покушају да људима продају му*а за бубреге. Фризерски салон "Golden pearl" који држи комшиница Биља која уме да уради 2 фризуре, теретана "Hero gym" у подруму са 3 тега итд. итд.

Права трагедија те целе генерације није ни у томе што је олако вољна да се по*ере по српском наслеђу, језику, писму и култури већ за колико мало ће то учинити. Индијци имају више самопоштовања и достојанства а били су конкретно енглеска колонија
 
Опрости @Bender Rodriguez нисмо се најбоље разумели, нисам Херцеговац ни Шешељевац, Херцеговину ни видео нисам, рођен сам овде, у Београду али није то толико ни важно у целој овој причи. Јесте важна и економија и плате и све то, све то треба човеку, али није то сврха само по себи и није на првом месту. Мени није. Просто другачији су нам животни светоназори и приоритети, а овде је по мени то и лажни избор или/или. Зашто не би било и/и? Ја хоћу и добру економију али и само ћирилицу у јавном простору када је српски језик у питању.
 
Ali ti se oglašavaš samo kada se govori o pismima, što šalje poruku da su tebi drugi socijalni i ekonomski problemi sekundarni. Da su drugi predmeti tvojih interesovanja i aktivizama nebitni.

Time sebe izjednačavaš sa nekim ljudima ovde koji u vreme kada Srbija, a i svet, prolaze kroz velike krize i još veće brige, osećaju da nemaju pametnija i preča posla i brige nego da se svađaju sa upravom međunarodnog aerodroma što koristi svoje zakonsko a i moralno pravo da se oglašava na latinici. U zemlji u kojoj i pravne i društvene i moralne norme to dozvoljavaju.

Takođe se primećuje da neki od vas ne uviđaju da dok vi penite i mrzite druge samo zato što ne žele da pišu ćirilicom, u vašim redovima ima ljudi koji bi očas posla rasprodali ili se odrekli nekih srpskih teritorija, ljudi i i interesa. I ljudi kojima su puna usta srpstva i patriotizma a nikada u životu nisu ništa uradili za svoje društvo. Nisu čak nikad uradili nešto za nekog drugog, a kamoli za društvo. Ništa od toga vam nije problem, kao što vam nije problem ni red kriza i s'nja koja trenutno pogađaju obične ljude u Srbiji, a za koje se zna poimence ko su uzročnici i krivci. Ništa vam od toga nije problem nego su vam problem samo oni koji pišu latinicom, bez obzira da li i koliko doprinose i pomažu svom društvu i narodu.
 
Poslednja izmena:
Све то што си навео о стању у разним областима апсолутно јесте проблем, али на овој теми се оглашавам о томе што је тема. На другим темама које су више везане за неке техничке ствари више читам када сматрам да нисам довољно стручан или информисан па учим од оних који јесу, а када имам шта да кажем ја кажем, мада и ту доста зна да провејава политички став кроз однос према оваквим или онаквим одлукама власти или пројектаната или институција у односу на неко конкретно решење неког пројекта, а тај став често буде прозападно опозициони и политичко грађански са којим се апсолутно не слажем па се и не оглашавам много јер се то онда одмах тумачи као подршка онима на власти а не могу да стално објашњавам да нисам за власт, јер мени не ваљају они али ми не ваљате ни ви у том вредносном и политичком смислу наравно. Ова је тема довољно општа и природни је терен да искажем своје ставове и зато сам на њој активнији.
 
20230507_152029.jpg

U rs ima dosta latinice
U fbih ćirilice samo koliko mora i to čak ni tu
Privatnih natpisa na prste jedne ruke
Dok se ćirilični djelovi znakova saraju redovno pogotovo prednjači kanton 10 livno
U rs niko na to ne obraća paznju
 
Српска азбука, или (српско-)хрватска абецеда?

За разлику од скоро свих српских државних сајтова, сајт Америчке амбасаде у Београду користи, сем енглеског, само још званични српски језик. Нема хибридног, од комуниста наметнутог српскохрватског с хрватском абецедом.
В. овде:

 
Нема ни на митингу СНС. Код ових других има.

I biće i dalje.
 
Српски мозак је растргнут на две стране, што га чини флексибилнијим од просечног мозга неког другог, али ту има и више од једног цепања личности који неки други мозгови немају, а ми имамо, и то масовно. Да ли је писмо и језик један од њих?

Мени је сумануто, нпр. што Хрвати стране речи пишу у изворном облику, иако постоји правило да је један глас једно слово, осим наравно, познатих нј, лј, дж... Чудан избор, по мени, мада они овде нису тема, само кажем...

Ја сам у последње време екстремно запоставио старе навике због чисте конвенције, али не значи да сам заборавио шта су правила, и да ли би иначе требало да их се придржам
 
Један од већих "проблема" са ћирилицом и њеним коришћењем у 21. веку је недовољан број употребљивих ћириличних фонтова. Опет је у питању наша лењост и незаинтересованост. Све што се ради по том питању углавном пада на леђа ентузијаста. Што се "рата" ћирилице и латинице тиче ствари су јасне, званично писмо српског језика је ћирилица. То да смо "једини народ који има два писма" једноставно није тачно. Нити смо "једини народ" нити је "латиница подједнако наша". Латиница у званичну употребу улази тек Новосадским договором 1954. године као једна од два равноправна писма српскохрватског језика. Пошто српскохрватски језик више не постоји Новосадски договор је на скупу лингвиста ревидиран, 2014. чини ми се. Закључцима лингвиста латиница није равноправно писмо већ је званично писмо српског језика ћирилица.
 
1830. godine Srbija dobija autonomiju od tadašnjeg sultana, izdavanjem ovog hatišerifa:

hatiserif 1830.jpg

Retko koji Turčin danas ovaj tekst ume da pročita, jer su pre 100 godina prešli na svoju verziju latinice i pišu sa leva na desno.
Ali, kod njih nema zaludnih likova koji će reći da su time izgubili nacionalni identitet jer su eto promenili pismo.
Turci su ovi danas jednako kao i oni iz 19. veka koji su pisali pomenuti hatišerif.

=====

U 11. veku je napisano Marijino jevanđelje:

marijino jevandjelje.jpg

Citiram sa sajta Hilandara:
Pisano je glagoljicom na 174 listova, a na osnovu jezičkih crta, smatra se da je nastalo najkasnije početkom XI veka na srpskom štokavskom području.
Marijinsko ili Marijino jevanđelje predstavlja najstariji sačuvani spomenik pisan staroslovenskim jezikom u kome se javljaju crte srpskog narodnog jezika pod čijim uticajem će se kasnije razviti i srpska redakcija staroslovenskog jezika. Taj staroslovenski rukopis XI veka može se uzeti kao najstarija srpska knjiga.

Niko od nas danas ne ume da pročita ni red Marijinog jevanđelja. Je l zbog toga onda to nije najstarija srpska knjiga?
Kad već neki smatraju da je Vukova ćirilica obeležje nacionalnog identiteta, a pošto nije napisano ćirilicom nego glagoljicom, onda ovo pismeno nema veze sa Srbima, šta li... ?
To je ista logika po kojoj i bilo šta od srpskog jezika napisanog latinicom takođe nije pisano na srpskom, nego na pitaj Boga kom jeziku. I ovo što ja sada kuckam valjda isto nije na srpskom napisano.

Krajem 12. veka napisano je Miroslavljevo jevanđelje:

miroslavljevo jevandjelje 02.jpg

Niko od nas danas ne ume da pročita u celosti Miroslavljevo jevanđelje. Možemo samo da prepoznamo neke reči, i/ili da ih ''pogađamo''.
Je l onda i ovaj rukopis zato nije srpska knjiga jer nije napisano pismom koje smatrate za obeležje nacionalnog identiteta? Ovo nije Vukova ćirilica...

Da ne kačim tekst današnjeg Ustava Srbije - naravno da možemo svi da ga pročitamo bez problema.

=====

Ovde se vidi poslednjih naših 1.000 godina tokom kojih smo menjali pismo koje koristimo, ali nismo zbog toga prestali da budemo Srbi.
To je zato što je jezik obeležje nacionalnog identiteta, a ne pismo.
Pismo se kroz istoriju jednog naroda menja, to je normalno, kao što se vidi i na primerima gore.

Jedan banalno slikovit primer:
Da Dušan Silni ustane iz groba i damo mu Politiku u ruke - ništa ne bi umeo da pročita.
Ali, da neko od nas krene da mu čita Politiku, a Dušan Silni da sedi i sluša šta mu čitamo, još kako bi razumeo najveći deo (osim nekih tehničkih termina i sl.) onoga što čuje.
Nije pismo ono zbog čega je Car Dušan jednako Srbin kao i mi danas, već jezik kojim bi pričao i koji bi razumeo.
To je zato jer je jezik obeležje nacionalnog identiteta, a pismo nije. Jezik se zato svuda zakonski štiti, a pismo ne.

Ali, dokoni ljudi kod nas izvrnu sve, pa misle da nekakvom borbom za Vukovu ćirilicu ustvari brane Srbe i Srbiju.
Agresivnim insistiranjem na ćirilici (agresivnost se kod nekih od tih likova ogleda u tome što smatraju da je npr. ovako napisano ''Čačak'' - ustvari napisano na hrvatskom jeziku), ili insistiranjem na bilo kom drugom pismu kao obeležju nacionalnog identiteta, ustvari se odričete stotina hiljada Srba koji žive van Srbije. Mnogi od njih ili nisu nikada učili ćirilicu, ili su je zaboravili jer je ne koriste.

Pa, pošto ne znaju Vukovo ćiriličko pismo, a ono je po nekima ultimativno obeležje našeg nacionalnog identiteta - onda svi oni više nisu Srbi?
Ali, pošto mi danas ne koristimo ćiriličko pismo kojim je pisano Miroslavljevo Jevanđelje - onda ni mi nismo više Srbi?
U stvari, pošto niko od nas ne zna glagoljicu kojom je napisan najstariji pisani dokaz našeg nacionalnog identiteta - to znači da smo mi svi već odavno prestali da budemo Srbi?
Naravno da nismo prestali da budemo Srbi menjanjem pisma jer je jezik obeležje nacionalnog identiteta, a ne pismo.
 
1830. godine Srbija dobija autonomiju od tadašnjeg sultana, izdavanjem ovog hatišerifa:

Pogledajte prilog 163085

Retko koji Turčin danas ovaj tekst ume da pročita, jer su pre 100 godina prešli na svoju verziju latinice i pišu sa leva na desno.
Ali, kod njih nema zaludnih likova koji će reći da su time izgubili nacionalni identitet jer su eto promenili pismo.
Turci su ovi danas jednako kao i oni iz 19. veka koji su pisali pomenuti hatišerif.

=====

U 11. veku je napisano Marijino jevanđelje:

Pogledajte prilog 163086

Citiram sa sajta Hilandara:


Niko od nas danas ne ume da pročita ni red Marijinog jevanđelja. Je l zbog toga onda to nije najstarija srpska knjiga?
Kad već neki smatraju da je Vukova ćirilica obeležje nacionalnog identiteta, a pošto nije napisano ćirilicom nego glagoljicom, onda ovo pismeno nema veze sa Srbima, šta li... ?
To je ista logika po kojoj i bilo šta od srpskog jezika napisanog latinicom takođe nije pisano na srpskom, nego na pitaj Boga kom jeziku. I ovo što ja sada kuckam valjda isto nije na srpskom napisano.

Krajem 12. veka napisano je Miroslavljevo jevanđelje:

Pogledajte prilog 163087

Niko od nas danas ne ume da pročita u celosti Miroslavljevo jevanđelje. Možemo samo da prepoznamo neke reči, i/ili da ih ''pogađamo''.
Je l onda i ovaj rukopis zato nije srpska knjiga jer nije napisano pismom koje smatrate za obeležje nacionalnog identiteta? Ovo nije Vukova ćirilica...

Da ne kačim tekst današnjeg Ustava Srbije - naravno da možemo svi da ga pročitamo bez problema.

=====

Ovde se vidi poslednjih naših 1.000 godina tokom kojih smo menjali pismo koje koristimo, ali nismo zbog toga prestali da budemo Srbi.
To je zato što je jezik obeležje nacionalnog identiteta, a ne pismo.
Pismo se kroz istoriju jednog naroda menja, to je normalno, kao što se vidi i na primerima gore.

Jedan banalno slikovit primer:
Da Dušan Silni ustane iz groba i damo mu Politiku u ruke - ništa ne bi umeo da pročita.
Ali, da neko od nas krene da mu čita Politiku, a Dušan Silni da sedi i sluša šta mu čitamo, još kako bi razumeo najveći deo (osim nekih tehničkih termina i sl.) onoga što čuje.
Nije pismo ono zbog čega je Car Dušan jednako Srbin kao i mi danas, već jezik kojim bi pričao i koji bi razumeo.
To je zato jer je jezik obeležje nacionalnog identiteta, a pismo nije. Jezik se zato svuda zakonski štiti, a pismo ne.

Ali, dokoni ljudi kod nas izvrnu sve, pa misle da nekakvom borbom za Vukovu ćirilicu ustvari brane Srbe i Srbiju.
Agresivnim insistiranjem na ćirilici (agresivnost se kod nekih od tih likova ogleda u tome što smatraju da je npr. ovako napisano ''Čačak'' - ustvari napisano na hrvatskom jeziku), ili insistiranjem na bilo kom drugom pismu kao obeležju nacionalnog identiteta, ustvari se odričete stotina hiljada Srba koji žive van Srbije. Mnogi od njih ili nisu nikada učili ćirilicu, ili su je zaboravili jer je ne koriste.

Pa, pošto ne znaju Vukovo ćiriličko pismo, a ono je po nekima ultimativno obeležje našeg nacionalnog identiteta - onda svi oni više nisu Srbi?
Ali, pošto mi danas ne koristimo ćiriličko pismo kojim je pisano Miroslavljevo Jevanđelje - onda ni mi nismo više Srbi?
U stvari, pošto niko od nas ne zna glagoljicu kojom je napisan najstariji pisani dokaz našeg nacionalnog identiteta - to znači da smo mi svi već odavno prestali da budemo Srbi?
Naravno da nismo prestali da budemo Srbi menjanjem pisma jer je jezik obeležje nacionalnog identiteta, a ne pismo.
Тачно.
Једино на шта није дат одговор је да ли и зашто данас латиницу фаворизовати у односу на ћирилицу или ћирилицу заменити латиницом или оба писма користити као званична писма.
Вукова реформа настала је на темељима народног језика и старословенске ћирилице.
Српскохрватски језик са два писма настаје договором лингвиста због потребе заједничког живота са другим јужнословенским народима који користе латиницу.
Док је тај заједнички живот постојао то је имало те како смисла али данас више не постоји ни заједничка држава ни српскохрватски језик.
Данас (поново) баштинимо грб, заставу и химну из времена Краљевине Србије, тај период узимамо као период обнављања наше државности, Вука Караџића препознајемо као веома важну личност па не видим разлог зашто као званично писмо српског језика данас не бисмо користили вукову ћирилицу коју за разлику од старословенске ћирилице знамо сви.
"Вукову ћирилицу" и знају и у мањој или већој мери користе и Срби у БиХ и Срби у Црној Гори и Срби у Хрватској.
 
Poslednja izmena:
Најјачи "аргумент" који приводе разни представници гласила/сајтова или писци књига је да би и други могли да га читају (имају се у виду хрвати). Пракса показује да од тиража од рецимо 300 или 500 књига, тек 3-8 књига заврше тамо. Са сајтовима је слично, својевремено сам администрирао форум који је исто управа инсистирала због братства и јединства да се пише шишаном латиницом. Број чланова из Србије или оних који умеју да читају ћирилицу је био око 1500, а чланова из хрватске је било 7. При том, 6 их је било мојих година па су исто умели да читају, и само један момак рођен средином осамдесетих није знао.
 
1830. godine Srbija dobija autonomiju od tadašnjeg sultana, izdavanjem ovog hatišerifa:

Pogledajte prilog 163085

Retko koji Turčin danas ovaj tekst ume da pročita, jer su pre 100 godina prešli na svoju verziju latinice i pišu sa leva na desno.
Ali, kod njih nema zaludnih likova koji će reći da su time izgubili nacionalni identitet jer su eto promenili pismo.
Turci su ovi danas jednako kao i oni iz 19. veka koji su pisali pomenuti hatišerif.

=====

U 11. veku je napisano Marijino jevanđelje:

Pogledajte prilog 163086

Citiram sa sajta Hilandara:


Niko od nas danas ne ume da pročita ni red Marijinog jevanđelja. Je l zbog toga onda to nije najstarija srpska knjiga?
Kad već neki smatraju da je Vukova ćirilica obeležje nacionalnog identiteta, a pošto nije napisano ćirilicom nego glagoljicom, onda ovo pismeno nema veze sa Srbima, šta li... ?
To je ista logika po kojoj i bilo šta od srpskog jezika napisanog latinicom takođe nije pisano na srpskom, nego na pitaj Boga kom jeziku. I ovo što ja sada kuckam valjda isto nije na srpskom napisano.

Krajem 12. veka napisano je Miroslavljevo jevanđelje:

Pogledajte prilog 163087

Niko od nas danas ne ume da pročita u celosti Miroslavljevo jevanđelje. Možemo samo da prepoznamo neke reči, i/ili da ih ''pogađamo''.
Je l onda i ovaj rukopis zato nije srpska knjiga jer nije napisano pismom koje smatrate za obeležje nacionalnog identiteta? Ovo nije Vukova ćirilica...

Da ne kačim tekst današnjeg Ustava Srbije - naravno da možemo svi da ga pročitamo bez problema.

=====

Ovde se vidi poslednjih naših 1.000 godina tokom kojih smo menjali pismo koje koristimo, ali nismo zbog toga prestali da budemo Srbi.
To je zato što je jezik obeležje nacionalnog identiteta, a ne pismo.
Pismo se kroz istoriju jednog naroda menja, to je normalno, kao što se vidi i na primerima gore.

Jedan banalno slikovit primer:
Da Dušan Silni ustane iz groba i damo mu Politiku u ruke - ništa ne bi umeo da pročita.
Ali, da neko od nas krene da mu čita Politiku, a Dušan Silni da sedi i sluša šta mu čitamo, još kako bi razumeo najveći deo (osim nekih tehničkih termina i sl.) onoga što čuje.
Nije pismo ono zbog čega je Car Dušan jednako Srbin kao i mi danas, već jezik kojim bi pričao i koji bi razumeo.
To je zato jer je jezik obeležje nacionalnog identiteta, a pismo nije. Jezik se zato svuda zakonski štiti, a pismo ne.

Ali, dokoni ljudi kod nas izvrnu sve, pa misle da nekakvom borbom za Vukovu ćirilicu ustvari brane Srbe i Srbiju.
Agresivnim insistiranjem na ćirilici (agresivnost se kod nekih od tih likova ogleda u tome što smatraju da je npr. ovako napisano ''Čačak'' - ustvari napisano na hrvatskom jeziku), ili insistiranjem na bilo kom drugom pismu kao obeležju nacionalnog identiteta, ustvari se odričete stotina hiljada Srba koji žive van Srbije. Mnogi od njih ili nisu nikada učili ćirilicu, ili su je zaboravili jer je ne koriste.

Pa, pošto ne znaju Vukovo ćiriličko pismo, a ono je po nekima ultimativno obeležje našeg nacionalnog identiteta - onda svi oni više nisu Srbi?
Ali, pošto mi danas ne koristimo ćiriličko pismo kojim je pisano Miroslavljevo Jevanđelje - onda ni mi nismo više Srbi?
U stvari, pošto niko od nas ne zna glagoljicu kojom je napisan najstariji pisani dokaz našeg nacionalnog identiteta - to znači da smo mi svi već odavno prestali da budemo Srbi?
Naravno da nismo prestali da budemo Srbi menjanjem pisma jer je jezik obeležje nacionalnog identiteta, a ne pismo.
Ja se npr generalno slažem samo što je jevandjelje pisano tadašnjom ćirilicom. Vuk ju je valjda uprostio napravivši reformu ćiriličnog pisma, kako bi ljudi lakše čitali i pisali. Iako ne znamo da pročitamo ali prepoznajemo neke reči znači da nam je pismo poznato. Pitanje je npr i zašto Grci održavaju svoje pismo, a čak su i deo EU. Zašto Bugari i dalje pišu ćirilicom, a isto su član EU? Postoji valjda neka želja kod ljudi da se sačuva i ono malo identiteta koje nas je obeležavalo. Nemam ništa protiv da se koriste oba pisma, da se uči latinica, ali takodje i ništa protiv da nam zvanično bude ćirilično.
 
Vrh